Новине у Закону о инспекцијском надзору

У овом тексту издвојене су новине које омогућавају бољи и ефикаснији инспекцијски надзор, што ће се одразити и на извршење изречених мера.

 

Приликом примене Закона о инспекцијском надзору појавиле су се одређене недоумице у пракси, које је потребно разрешити, унапредити и прецизирати како би се решиле дилеме које су се појавиле у одређеним ситуацијама у вршењу инспекцијског надзора. Из тог разлога стекли су се услови да се одређене ситуације законски регулишу, чиме се омогућава бољи и ефикаснији инспекцијски надзор.

Закон о изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору (у даљем тексту: Закон) објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 95/2018 од 8. 12. 2018, а ступио је на снагу 16. 12. 2018. године. Највише измена и допуна односи се на вршење инспекцијског надзора.

Закон о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/15 и 44/18 – др. закон) донет је 2015. године, при чему је његова делимична примена почела 30. јула исте године, а пуна примена 30. априла 2016. године.

Наведеним законом уређују се садржина, врсте, облици и поступак инспекцијског надзора, овлашћења и обавезе учесника у инспекцијском надзору и друга питања од значаја за инспекцијски надзор. Регулисана су правила пре свега у погледу јачања превентивне и саветодавне улоге инспекција и транспарентности рада јавне управе, при чему је предвиђено да се рад инспекција заснива на процени ризика, планирању и управљању ризицима, као и уређење питања инспекције нерегистрованих субјеката.

Закон се непосредно примењује у поступку инспекцијског надзора који врше органи државне управе, као и у поступку инспекцијског надзора који, као поверени посао државне управе, врше органи аутономних покрајина и органи јединица локалне самоуправе. Осим тога, Закон се сходно примењује и у поступку инспекцијског надзора који у пословима из своје изворне надлежности врше органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе, као и када органи државне управе, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и други субјекти са јавним овлашћењима, врше друге облике надзора и контроле.

У наставку је дат преглед најважнијих измена и допуна наведеног закона.

НЕПОСРЕДНА ПРИМЕНА ОДРЕДАБА ПОСЕБНИХ ЗАКОНА

У члану 4. Закона о инспекцијском надзору, који регулише примену овог закона и однос према другим општим актима, новина се односи на то да се у поступку вршења инспекцијског надзора, укључујући и службену контролу коју спроводи инспекција ради потврде усаглашености и примене прописа у одређеној области који произлази из посебних закона, потврђених међународних уговора или усклађивања законодавства Републике Србије са правним тековинама Европске уније, непосредно примењују одредбе посебног закона, ако је у одређеној области инспекцијски надзор уређен друкчије тим законом.

Треба нагласити да непосредна примена одредаба посебних закона не може да искључи или ограничи непосредну примену одредаба овог закона којима се уређују питања инспекцијског надзора и службене контроле, која нису уређена поменутим посебним законима.

У овом случају инспекцијски надзор врши се у поступку контроле усаглашености и примене прописа у одређеној области, тј. испитивањем од стране инспекције спровођења закона и других прописа непосредним увидом у пословање и поступање физичких и правних лица, с циљем да се превентивним деловањем или налагањем мера обезбеди законитост и безбедност пословања и поступања надзираних субјеката или спрече негативне последице по Законом и другим прописом заштићена добра, права и интересе.

МЕШОВИТИ НАДЗОР

Уведена је нова врста инспекцијског надзора, а то је мешовити надзор, тако да је Законом регулисано да, према врсти, инспекцијски надзор може да буде, осим редован, и ванредан, контролни, допунски и мешовити.

Мешовити инспекцијски надзор врши се истовремено као редован и ванредан надзор код истог надзираног субјекта, када се предмети редовног и ванредног инспекцијског надзора делимично или у целости поклапају или су повезани као резултат праксе. На пример, ако је планирано да се код неког субјекта изврши инспекцијски надзор, а поднета је и представка чији је предмет исти као предмет редовног надзора или је с њим повезан, при чему би, поводом исте, по службеној дужности био покренут поступак ванредног инспекцијског надзора, предмет те представке био би придружен редовном инспекцијском надзору, па би се извршио мешовити инспекцијски надзор.

ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР НА ГРАНИЦИ

Имајући у виду специфичности инспекцијског надзора на државној граници, где се врши редован преглед робе, возила и др. у континуитету, стално и редовно, Законом је прописано да се инспекцијски надзор на граници, који се обавља редовно, уподобљава редовном инспекцијском надзору и на њега се сходно примењују одредбе овог закона, ако овим или посебним законом није другачије одређено, односно када то проистиче из потврђеног међународног уговора или правних тековина Европске уније.

ВАНРЕДАН ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Ванредан инспекцијски надзор врши се када је неопходно да се, сагласно делокругу инспекције, предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, имовину, права и интересе запослених и радно ангажованих лица, привреду, животну средину, биљни или животињски свет, јавне приходе, несметан рад органа и организација, комунални ред или безбедност; затим када се после доношења годишњег плана инспекцијског надзора процени да је ризик висок или критичан или се промене околности; као и када такав надзор захтева надзирани субјект; али и ради спречавања обављања делатности и вршења активности нерегистрованих субјеката; по захтеву јавног тужиоца; када се поступа по представци правног или физичког лица; када другостепени орган преко инспекције допуњава поступак или понавља цео поступак или његов део, а нису испуњени услови за допунски инспекцијски надзор.

Такође, новом одредбом прописано је да се мешовити инспекцијски надзор врши истовремено као редован и ванредан надзор код истог надзираног субјекта, када се предмети редовног и ванредног инспекцијског надзора делимично или у целости поклапају или су повезани.

ПЛАН ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА

Пре свега, овде треба подсетити на то да је инспекција обавезна да донесе стратешки (вишегодишњи) и годишњи план инспекцијског надзора. Годишњи план инспекцијског надзора спроводи се кроз оперативне (полугодишње, тромесечне и месечне) планове инспекцијског надзора. План инспекцијског надзора, поред обавезних елемената који чине садржину годишњег плана рада органа државне управе, обавезно садржи: циљеве које инспекција тежи да оствари у планираном периоду – исказане у мерљивим ефектима, као и начин за постизање постављених циљева, затим учесталост и обухват вршења инспекцијског надзора по областима и сваком од степена ризика; преглед надзираних субјеката код којих ће се вршити инспекцијски надзор, односно делатности или активности које ће се надзирати, ако није могуће утврдити надзиране субјекте или је њихов број превелик, са одговарајућим информацијама од значаја за вршење инспекцијског надзора и одређење субјеката код којих ће се вршити надзор; територијално подручје на коме ће се вршити инспекцијски надзор; процењени ризик за надзиране субјекте, односно делатности или активности које ће се надзирати или територијално подручје и другу територијалну и сличну целину, објекат и групе објеката; период у коме ће се вршити инспекцијски надзор; информације о облицима инспекцијског надзора који ће се вршити; податке о ресурсима инспекције који ће бити опредељени за вршење инспекцијског надзора.

Новина се састоји у томе што план инспекцијског надзора садржи и циљеве које инспекција тежи да оствари у планираном периоду – исказане у мерљивим ефектима, као и начин за постизање постављених циљева.

У пракси се показало да инспекције, према посебним законима, имају различите рокове за припрему планова, па је извршено прецизирање рокова за достављање и усвајање тих планова од стране Координационе комисије. Стога је продужен рок за достављање плана и одређен рок за његово усвајање – 1. децембар и 31. децембар текуће године, тј. Координационој комисији предлог годишњег плана инспекцијског надзора за наредну годину, који је усаглашен са мишљењима надлежних органа државне управе, односно органа државне управе са чијим су делокругом повезана питања из плана инспекцијског надзора, инспекција доставља најкасније до 1. децембра текуће године, уместо 15. октобра. По прибављеном мишљењу, односно смерницама и упутствима Координационе комисије, годишњи план инспекцијског надзора усваја се до 31. децембра текуће године.

ПОСЛОВИ КООРДИНАЦИОНЕ КОМИСИЈЕ

Послови Координационе комисије проширени су тако да, осим прописаних, ту спадају и послови везани за развој јединственог функционалног софтверског решења е-Инспектор, као и учешће у анализи потреба за финансирањем и техничком опремљеношћу инспектора, а подноси и иницијативе надлежним органима. Ове послове обављају инспекције, министарство надлежно за послове државне управе и служба Владе надлежна за пројектовање, усклађивање, развој и функционисање система електронске управе, у циљу ефикасног вршења инспекцијског надзора.

ЗАЈЕДНИЧКA ИНСПЕКЦИA

Полазећи од новина у Закону о локалној самоуправи којима се уводи могућност да органи више јединица локалне самоуправе заједнички могу да уреде обављање инспекцијских послова склапањем споразума о сарадњи у складу са законом којим је уређен систем локалне самоуправе и по поступку којим се уређује систем државне управе, и Законом је предвиђено да органи више јединица локалне самоуправе заједнички могу да уреде обављање инспекцијских послова склапањем споразума о сарадњи у складу са законом којим је уређен систем локалне самоуправе и по поступку којим се уређује систем државне управе. Треба истаћи да је сваки инспектор заједничке инспекције месно надлежан за целу територију (подручје) за коју је заједничка инспекција основана.

ИЗВЕШТАЈ О САМОПРОВЕРИ И САМОПРОЦЕНИ РИЗИКА

У одредбама Закона, у којима је извршено прецизирање у погледу поступања органа у превентивном деловању, садржине контролне листе у мешовитом инспекцијском надзору, дата је могућност да инспекција може да достави контролну листу надзираном субјекту и да затражи од њега да сачини и инспекцији достави извештај о самопровери и самопроцени ризика.

НАЛОГ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

У вези са садржином налога за инспекцијски надзор регулисано је да наведени налог садржи: податке о инспекцији; податке о инспектору или инспекторима који врше инспекцијски надзор, са бројевима службених легитимација; податке о надзираном субјекту или субјектима ако су познати, а ако ти подаци нису познати, односно ако није могуће утврдити надзиране субјекте или је њихов број превелик – одговарајуће познате информације од значаја за одређење субјекта, односно субјеката код којих ће се вршити надзор (нпр. врста делатности или активности, територијално подручје, локација објекта, врста робе или производа, односно услуга итд.); правни основ инспекцијског надзора; навођење и кратко објашњење врсте и облика инспекцијског надзора; процењени ризик; прецизан и јасан опис предмета инспекцијског надзора; планирано трајање инспекцијског надзора (дан почетка и окончања надзора); разлоге за изостављање обавештења, ако постоје; број, време и место издавања; потпис издаваоца налога; печат, када је то потребно према обележјима предмета инспекцијског надзора.

У члан 16. Закона унета је и обавеза да се о обезбеђењу доказа по службеној дужности доноси закључак, као и нова одредба да за инспекцијски надзор на државној граници налог није неопходан.

Инспектор у писаном облику обавештава надзирани субјект о предстојећем инспекцијском надзору најкасније три дана пре почетка надзора, а не три радна дана. Обавештавање се врши електронским путем, а може и у папирном облику.

СЛУЧАЈ КАДА ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР МОЖЕ ДА ПОЧНЕ БЕЗ ОБАВЕШТЕЊА

Инспекцијски надзор може да почне без обавештења и у случају када, осим прописаних услова у члану 17. Закона о инспекцијском надзору, постоји и опасност да ће надзирани субјект или треће лице сакрити, уништити, преправити, оштетити или делимично или потпуно учинити неупотребљивом исправу, односно друге предмете који могу да послуже као доказ у поступку инспекцијског надзора, односно у поступку који се води пред судом или другим органом. За инспекцијски надзор на државној граници обавештење није неопходно.

НОВИНЕ У ВЕЗИ СА ПОКРЕТАЊЕМ ПОСТУПКА ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА

У члану 9. Закона извршене су измене у вези са покретањем поступка инспекцијског надзора. Новина се огледа у томе што се сматра да је, ако подносилац представке, након обавештења инспекције о неуредности представке јер има недостатке који инспекцију спречавају да поступа по њој или је неразумљива или непотпуна, не уреди представку у року од осам дана од обавештавања, подносилац одустао од представке.

У случају кад надзирани субјект, односно присутно лице одбија уручење налога за инспекцијски надзор почиње показивањем налога надзираном субјекту, односно присутном лицу, новина се састоји у томе да се сматра да на овај начин почиње и инспекцијски надзор који се врши над већим бројем надзираних субјеката, укључујући теренски инспекцијски надзор са истим предметом надзора, који се у периоду одређеном у налогу врши узастопно код више надзираних субјеката.

Када су у питању надзирани субјекти који обављају производњу и прераду производа, инспекцијски надзор који се односи на ове фазе у обављању делатности врши се у време када се оне обављају.

ПРИКРИВЕНА КУПОВИНА КАО ИНСПЕКЦИЈСКИ МЕТОД

Ради још ефикаснијег сузбијања сиве економије (проблем нерегистрованих субјеката) чланом 12. Закона додаје се нови члан 21а Закона о инспекцијском надзору,  којим се прописују услови под којима може да се спроведе прикривена куповина. У питању је инспекцијски метод који познају и европски управни и инспекцијски системи.

У случају основане сумње да лице обавља делатност као нерегистровани субјект или да не издаје рачун, може да се користи, ради доказивања, прикривена куповина, у складу са посебним законом, ако на други начин не могу да се обезбеде потребни докази или би то било значајно отежано.

Прикривена куповина се обавља без претходног обавештавања и предочавања надзираном субјекту службене легитимације и налога за инспекцијски надзор који садржи и навођење метода прикривене куповине и образложење основане сумње, са навођењем познатих и вероватних чињеница којe поткрепљују основану сумњу у конкретном случају, као и образложење зашто се коришћењем других доказних радњи не могу извести, прикупити или обезбедити потребни докази или би то било значајно отежано.

У склопу прикривене куповине инспектор је овлашћен да путем непосредног опажања прикупља доказе и податке корисне за утврђивање чињеничног стања, као и да врши друга овлашћења ради утврђивања чињеница. По обављеној куповини инспектор предочава надзираном субјекту службену легитимацију и налог за инспекцијски надзор.

ПРИВРЕМЕНО ОДУЗИМАЊЕ ПРЕДМЕТА РАДИ ОБЕЗБЕЂЕЊА ДОКАЗА

О обезбеђењу доказа по службеној дужности доноси се закључак.

Инспектор издаје надзираном субјекту потврду о предмету одузетом у поступку инспекцијског надзора, која садржи податке о надзираном субјекту, времену и месту одузимања предмета, правном основу и разлозима одузимања предмета, предмете тачно назначене по врсти, количини и другим својствима битним за идентификацију и разликовање од других предмета, као и име и презиме и потпис инспектора. Оваква потврда издаје се и када се изриче посебна мера заплене у складу са чланом 28. Закона о инспекцијском надзору и посебним законом.

Када због својстава привремено одузетих предмета чување у просторијама инспекције није могуће или инспекција не располаже просторијама за чување предмета, или је чување предмета повезано са несразмерно високим трошковима или другим значајним тешкоћама, привремено одузети предмети могу да се оставе на чување лицу од кога се привремено одузимају до истека рока одређеног у решењу инспектора, односно законског рока, са забраном употребе, стављања у промет и другог вида располагања. Предмете који су остављени на чување инспекција печати, уз упозорење да скидање и повреда службеног печата представљају кривично дело.

ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ

У члану 15. Закона промењен је члан 26. став 1. Закона о инспекцијском надзору и прописано је да инспектор у записнику одређује одговарајуће превентивне мере ако је то потребно да би се спречио настанак незаконитости и штетних последица, а ако надзирани субјект не поступи по превентивним мерама одређеним у записнику, инспектор изриче поменуте мере решењем.

ЗАПИСНИК О ИНСПЕКЦИЈСКОМ НАДЗОРУ

Предвиђено је да овлашћено лице надзираног субјекта може да одбије да прими записник, при чему у том случају инспектор наведено констатује у писаном облику и у записнику наводи разлоге због којих је пријем записника одбијен.

ЗАХТЕВ ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПРЕКРШАЈНОГ ПОСТУПКА

Уколико нису извршене мере изречене решењем, инспектор подноси захтев за покретање прекршајног поступка ако субјект не изврши, односно не обезбеди спровођење извршења извршног решења (члан 20. Закона).

ЗАЈЕДНИЧКО СПРОВОЂЕЊЕ УПРАВНОГ ИЗВРШЕЊА

Дата је могућност да више јединица локалне самоуправе заједнички може да спроводи управно извршење. Свако службено лице месно је надлежно за целу територију (подручје) на којој се спроводи заједничко управно извршење.

НОВЧАНЕ КАЗНЕ

Инспектор може да изрекне новчану казну у извршењу решења посредном принудом, поред правног лица, и одговорном лицу у правном лицу.

Прописана је надлежност јавних извршитеља за извршење оваквих решења у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење, тј. новчане казне изречене у извршењу решења посредном принудом извршава јавни извршитељ у складу са прописима којима се уређује извршење и обезбеђење.

ОВЛАШЋЕЊЕ ИНСПЕКТОРА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВА, РАДЊИ И МЕРА

Чланом 21. Закона обухваћен је члан 42. Закона о инспекцијском надзору, којим је регулисано овлашћење инспектора за подношење пријава, радњи и мера које предузима, па се став 3. члана 42. мења и прописује да, изузетно од става 1. овог члана, када је надзирани субјект у остављеном року поступио према налогу, односно предлогу инспектора за отклањање незаконитости из члана 27. став 1. овог закона, ако се сматра да та незаконитост представља прекршај у складу са Законом и другим прописом, инспектор против тог надзираног субјекта неће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће му издати прекршајни налог када највиши износ запрећене казне за прекршај не прелази 200.000 динара и није прописана заштитна мера, под условом да штетне последице нису наступиле, као и када су такве последице наступиле, али их је надзирани субјект отклонио или је штету надокнадио пре отпочињања поступка инспекцијског надзора, у току надзора пре изрицања мера на записник или у року из члана 27. став 1. Закона о инспекцијском надзору.

Ако надзирани субјект пре покретања поступка инспекцијског надзора, односно обавештавања о предстојећем инспекцијском надзору, самоиницијативно пријави незаконитост, а у погледу незаконитости у вези са којима је могуће отклонити последицу, поред самопријаве, и отклони последице повреде прописа, односно употреби сва средства која су му на располагању да се те последице отклоне, против тог надзираног субјекта неће се поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно неће се издати прекршајни налог ако се сматра да та незаконитост представља прекршај у складу са Законом и другим прописом. Неподношење захтева за покретање прекршајног поступка, односно неиздавање прекршајног налога инспектор уноси у записник о инспекцијском надзору, са одговарајућим образложењем.

Дата су овлашћења инспектору да, ради отклањања утврђених и спречавања настанка будућих незаконитости и штетних последица, наложи или предложи надзираном субјекту да донесе и инспекцији достави програм усаглашености пословања са прописима, политику управљања ризицима пословања, акциони план или други акт којим се уређује усаглашавање са прописима и управљање ризицима.

Када инспектор утврди несагласност података уписаних у регистар или службену евиденцију са стварним стањем, о томе обавештава орган или организацију надлежну за вођење регистра или службене евиденције, ради промене уписаних података, односно усаглашавања уписаних података са стварним стањем, у јавном интересу.

ЕВИДЕНЦИЈЕ О ИНСПЕКЦИЈСКОМ НАДЗОРУ И РЕГИСТАР ПОДАТАКА О ИНСПЕКЦИЈСКОМ НАДЗОРУ

Унета је новина и у вези са евиденцијом о инспекцијском надзору и Регистром података о инспекцијском надзору, па је прописано да:

– о инспекцијском надзору, за потребе праћења стања у одређеној области и потребе праћења рада, свака инспекција води евиденцију;

– евиденција се води у електронском облику у оквиру софтверског решења е-Инспектор из члана 12. став 2. тачка 1. подтачка (4) Закона о инспекцијском надзору;

– у оквиру софтверског решења е-Инспектор успоставља се евиденција надзираних субјеката и објеката инспекцијског надзора (у даљем тексту: Регистар података о инспекцијском надзору), као јединствена централизована евиденција у електронском облику;

– објекат инспекцијског надзора је свака непокретност у односу на коју се одређује предмет инспекцијског надзора.

У члану 43. Закона о инспекцијском надзору прописан је и садржај горенаведених евиденција.

Руковалац подацима је инспекција која је у вршењу надзора, у складу са посебним законом, извршила упис података у Регистар података о инспекцијском надзору.

Право на увид у уписане податке, као и у податке о личности, имају и руководилац инспекције, службена лица са посебним овлашћењима која обављају надзор и службену контролу и Координациона комисија.

Право на увид у податке има надзирани субјект на који се подаци односе у складу са Законом о општем управном поступку и Законом о заштити података о личности.

Подаци о личности представљају поверљиве податке и не могу да се користе у сврхе које нису предвиђене законом.

Подаци о личности трајно се чувају.

Подаци неопходни за вођење Регистра података о инспекцијском надзору прибављају се у складу са законом којим се уређује електронска управа.

Изглед обрасца, као и технички начин вођења евиденције о инспекцијском надзору, утврђује служба Владе из члана 12. став 6. овог Закона о инспекцијском надзору.

СЛУЖБЕНА ЛИЦА ОВЛАШЋЕНА ЗА ВРШЕЊЕ ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА

У делу Закона који се односи на службена лица овлашћена за вршење инспекцијског надзора, врши се прецизирање у погледу услова за руководиоце инспекција, стручног усавршавања, испита за инспекторе и евиденција о положеном испиту за инспекторе коју води министарство надлежно за систем државне управе, као и притужби на рад службених лица инспекција и вршења унутрашње контроле и услова за лице које може да обавља послове унутрашње контроле.

У члану 26. Закона прописано је да испит за инспектора спроводи комисија коју образује министар надлежан за послове државне управе.

Програм и начин полагања испита за инспектора, састав и начин рада комисије за спровођење испита за инспектора, изглед и садржину обрасца уверења о положеном испиту за инспектора, начин издавања уверења о положеном испиту за инспектора и облик, начин уписа и вођења евиденције о положеном испиту за инспектора ближе уређује министар надлежан за послове државне управе.

Лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора, полажу испит за инспектора у року од шест месеци од дана заснивања радног односа.

Лице које је први пут засновало радни однос у струци и оспособљава се за самосталан рад на пословима радног места инспектора, полаже испит за инспектора до окончања приправничког стажа.

Ако лице из ст. 3. и 4. овог члана не положи испит за инспектора у утврђеним роковима, престаје му радни однос, односно не може бити распоређено на радно место инспектора.

Изузетно, испит за инспектора није дужан да полаже инспектор који је на дан ступања на снагу овог закона имао најмање седам година радног искуства на пословима инспекцијског надзора и испуњава услове за обављање послова инспекцијског надзора.

Испит за инспектора могу полагати и друга лица која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за обављање послова инспектора, а заинтересована су за рад на пословима инспектора.

Орган  у коме је кандидат запослен, односно подносилац захтева дужан је да уплати трошкове полагања испита за инспектора пре полагања испита.

Трошкови полагања испита за инспектора утврђују се посебним законом којим се уређују републичке административне таксе.

Министарство надлежно за систем државне управе води евиденцију о положеном испиту за инспектора, у коју се уписује: име и презиме кандидата; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; назив државног органа, имаоца јавних овлашћења, односно другог послодавца код кога је кандидат запослен; број и датум решења којим је одобрено полагање испита за инспектора; датум полагања испита; подаци о општем успеху на испиту и број и датум издатог уверења о положеном испиту за инспектора.

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

У чл. од 30. до 34. Закона (којим се мењају чл. 56, 57, 60, 61. и додаје члан 61а), који се односе на казнене одредбе, предвиђа се прописивање да надзирани субјект чини прекршај ако не изврши, односно не обезбеди спровођење извршења извршног решења које је донео инспектор.

У члану 30. Закона, којим се мења члан 56. Закона о инспекцијском надзору, којим су прописани прекршаји надзираног субјекта, после става 4. додају се нови ст. 5–8, који гласе:

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај надзирани субјект – правно лице ако не изврши, односно не обезбеди спровођење извршења извршног решења које је донео инспектор (члан 26, члан 27. ст. 4. и 5. и члан 28).

За прекршај из става 5. овог члана казниће се надзирани субјект – предузетник новчаном казном од 25.000 до 250.000 динара.

За прекршај из става 5. овог члана казниће се надзирани субјект – физичко лице новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

За прекршај из става 5. овог члана казниће се и одговорно лице код надзираног субјекта – правног лица новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара.

У члану 31. Закона, којим се мења члан 57. Закона о инспекцијском надзору, прописане су новчане казне које би требало да превентивно утичу на нерегистроване и потенцијално нерегистроване субјекте како би се предупредио такав начин пословања, поспешило превођење предузетника у регистроване токове пословања у легалним оквирима.

У члану 32. Закона брисани су прекршаји инспектора и службеника овлашћеног за вршење инспекцијског надзора, који су били прописани у члану 60. т. 1) и 4) Закона о инспекцијском надзору.

Услед уочених злоупотреба процесних овлашћења у пракси, предвиђен је и прекршај овлашћеног службеног лица другостепеног органа, па је у вези са прекршајима одговорног лица у надлежном државном органу, органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и другом имаоцу јавних овлашћења, прописаним раније чланом 61. Закона о инспекцијском надзору, у члану 33. Закона прописано да ће се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара казнити за прекршај руководилац и овлашћено службено лице другостепеног органа ако другостепени орган, након што поништи првостепену одлуку инспектора која је већ једанпут била поништена, упути предмет инспекцији на поновни поступак, уместо да сам реши ту управну ствар.

Унета је новина која се односи на прекршај извршеника и трећег лица у поступку управног извршења, прописивањем да ће се казнити учинилац прекршаја који у поступку управног извршења решења донетог у поступку инспекцијског надзора онемогућава или отежава спровођење управног извршења (члан 34. Закона).

Предвиђају се новчане казне у фиксном износу за овај прекршај, а за издавање прекршајног налога за прекршај из овог члана овлашћен је инспектор, што је регулисано новим чланом 61а Закона о инспекцијском надзору. За издавање прекршајног налога за прекршај из овог члана овлашћен је инспектор.

ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Прелазне одредбе (чл. 35. и 36. Закона) односе се на обавезу овлашћеног службеног лица унутрашње контроле инспекције да полаже испит, као и на обавезу инспектора који до сада није положио испит за инспектора да то учини у одређено року. Овлашћено службено лице унутрашње контроле инспекције које на дан ступања на снагу овог закона има најмање седам година радног искуства на пословима инспекцијског надзора, испуњава услове за обављање послова унутрашње контроле инспекције и то лице није дужно да полаже испит за инспектора, а инспeктoр кojи нa дaн ступaњa нa снaгу oвoг зaкoнa нeмa врсту и стeпeн oбрaзoвaњa прoписaн Зaкoнoм o инспeкциjскoм нaдзoру („Сл. глaсник РС”, бр. 36/15 и 44/18 – др. зaкoн) и ниje пoлoжиo испит зa инспeктoрa у рoку из члaнa 65. тoг зaкoнa, нaстaвљa дa oбaвљa пoслoвe инспeктoрa aкo пoлoжи испит зa инспeктoрa у рoку oд гoдину дaнa oд дaнa пoчeткa примeнe oвoг зaкoнa, док у супрoтнoм нeћe мoћи дa oбaвљa пoслoвe инспeктoрa.

ЗАКЉУЧАК

Изменама и допунама Закона о инспекцијском надзору омогућавају се боље планирање инспекцијског надзора и шира овлашћења инспекторима у поступку надзора, што ће се одразити на бржи и свеобухватнији надзор, као и боље извршење изречених мера.