Новине у Закону о основама система образовања и васпитања

Проблеми уочени у пракси и потреба за усклађивањем с другим законским прописима иницирали су доношење Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања

У поступку примене Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09 и 52/11, у даљем тексту: Закон) уочени су проблеми у пракси које је требало отклонити. Осим тога, било је потребно да се изврши усклађивање Закона с новим одредбама Закона о изменама и допунама Закона о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 93/12), Закона о министарствима („Сл. гласник РС”, бр. 72/12), Законом о прекршајима („Сл. гласник РС”, бр. 101/05, 116/08 и 111/09), са Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године („Сл. гласник РС”, број 107/2012).

Наведене околности представљају разлог доношења Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013, у даљем тексту: Закон о изменама и допунама).

 

Измене и допуне

Одредбама Закона о изменама и допунама:

1. Допуњени су чл. 3–5. Закона који се односе на опште принципе система образовања и васпитања, циљеве и опште исходе и стандарде образовања и васпитања:

– дата је могућност да деца, ученици и одрасли са сметњама у развоју и са инвалидитетом, без обзира на сопствене материјалне услове имају приступ свим нивоима образовања у установама, а лица смештена у установе социјалне заштите, болесна деца, ученици и одрасли остварују право на образовање за време смештаја у установи и током болничког и кућног лечења;

– наглашена је потреба смањења стопе осипања из система образовања и васпитања, посебно особа из социјално угрожених категорија становништва и неразвијених подручја, особа са сметњама у развоју и инвалидитетом и других особа са специфичним тешкоћама у учењу;

– утврђено је да се циљеви образовања и васпитања односе и на одрасле (чл. 1–3. Закона о изменама и допунама).

2. Допунама члана 8. Закона прецизира се обавеза високошколских установа да програм за стицање образовања из психолошких, педагошких и методичких дисциплина, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу с Европским системом преноса бодова, које мора да има наставник, васпитач и стручни сарадник, да би могао да обавља рад у образовно-васпитној установи, реализује у оквиру акредитованог студијског програма или као програм образовања током читавог живота, у складу с прописима којима се уређује високо образовање (чл. 4. Закона о изменама и допунама).

3. У измењеним одредбама Закона чл. 14, 16, 19. и 102. прописана је надлежност Националног просветног савета да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и утврђује предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле систем.

Такође, овим изменама, брисана је надлежност Националног просветног савета да предлаже министру одобравање уџбеника и наставних средстава и иста је пренета на Завод за унапређивање образовања и васпитања (чл. 5–7. и 25. Закона о изменама и допунама).

4. Допунама члана 24. Закона (чл. 24а и 24б) прописано је да Република Србија оснива Агенцију за образовање и васпитање, која ће пратити остваривања општих принципа и циљева, стратешких праваца развоја и унапређења целокупног система образовања и васпитања (чл. 10. Закона о изменама и допунама). Према одредбама члана 44. Закона о изменама и допунама, Агенција ће почети с радом и обављањем делатности од 1. јануара 2016. године, а Влада ће донети акт о оснивању исте у року од две године од дана ступања на снагу Закона о изменама и допунама.

5. Према допунама члана 27. Закона, додатну подршку у образовању деце, ученика и одраслих са сметњама у развоју, поред школе за ученике са сметњама у развоју у васпитној групи, односно другој школи и породици, може да пружа и школа која има ученике са сметњама у развоју (чл. 11. Закона о изменама и допунама).

6. Изменама члана 28. Закона прописује се могућност да, поред Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, установу може да оснује и Национални савет националне мањине и друго правно или физичко лице (чл. 12. ст. 1. Закона о изменама и допунама).

Одредбама истог члана прописује се и нова могућност, да установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе може да буде наставна база високошколске установе – вежбаоница, у складу са законом (чл. 12. ст. 2. Закона о изменама и допунама).

Школа вежбаоница има за циљ да изграђује систем за практичну обуку и припрему студената – будућих наставника, односно да буде веза између школа и одговарајућих факултета за образовање наставника.

Према члану 46. Закона о изменама и допунама ове одредбе измењеног члана 28. Закона примењују се од школске 2015/2016. године.

7. Допунама и изменама члана 29. Закона, брисана је одредба којом су се критеријуми за доношење акта о мрежи средњих школа прописивали Законом (чл. 13. ст. 1. Закона о изменама и допунама). Према допуњеном члану 29. Закона, сада Влада Републике Србије утврђује критеријуме на основу којих и доноси акт о мрежи средњих школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (чл. 13. ст. 2. Закона о изменама и допунама).

8. Члан 63. Закона, којим се прописују разлози за престанак дужности директора, допуњен је новим ситуацијама, због којих, ако се утврде, директор школе може да буде разрешен дужности и то:

– ако у радни однос прими или ангажује лице ван радног односа супротно, не само закону, као до сада, него и супротно посебном колективном уговору; и

– ако је намерно или крајњом непажњом учинио пропуст приликом доношења одлуке у дисциплинском поступку, која је правноснажном судском пресудом поништена као незаконита и ако је установа обавезана на накнаду штете у износу који може угрозити редовно пословање установе (чл. 17. ст. 1. и 2. Закона о изменама и допунама).

Осим тога, прописана је материјална одговорност директора за штету коју намерно или крајњом непажњом нанесе установи, у складу са законом (чл. 17. ст. 3. Закона о изменама и допунама).

9. Изменама члана 77. Закона детаљније су регулисани циљ и врсте Индивидуалног образовног плана (ИОП), начин његовог доношења, тимови у установи који га израђују, уз сагласност и учешће родитеља, односно старатеља детета/ученика, улога Министарства у праћењу спровођења ИОП-а, његово вредновање и конкретизована је примена ИОП-а у пракси (чл. 19. Закона о изменама и допунама).

1. Одредбе којима се допуњује члан 91. Закона дефинишу да се узраст лица које стиче основно и средње образовање и васпитање по програму за одрасле уређује посебним законом, а да се речи: „полазници или групе полазника” замењују речима: „ванредни ученици – лица старија од 17 година” (чл. 21. Закона о изменама и допунама).

1. Члан 92. Закона допуњен је одредбама којима се дефинише избор наставника који реализују наставу у иностранству, односно прописују да се исти бирају на јавном конкурсу (чл. 22. Закона о изменама и допунама).

2. Допуњен је члан 98. Закона којим је дефинисан упис ученика у основну школу. Допунама се омогућава одлагање уписа и деци која су по узрасту стасала за упис у школу, тако што се прописује изузетак, када је то у најбољем интересу детета, да детету може да се одложи упис за годину дана од стране педагога и психолога, а на основу мишљења интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу (чл. 23. Закона о изменама и допунама).

3. Члан 100. Закона мења се, па је школа у обавези да организује учење језика, односно припрему за наставу и допунску наставу, за децу стране држављане и лица без држављанства, за прогнана и расељена лица и децу и ученике који су враћени у земљу на основу споразума о реадмисији, која не познају језик на коме се изводи образовно-васпитни рад или поједине програмске садржаје од значаја за наставак образовања, по посебном упутству које доноси министар (чл. 24. Закона о изменама и допунама).

4. Члан 107. Закона, којим је уређено да се ученик оцењује најмање четири пута у полугодишту у основном и три пута у средњем образовању и васпитању, допуњује се новим ставом, којим се прописује изузетак од наведеног, па ако је недељни фонд часова наставног предмета један час, ученик се оцењује најмање два пута у полугодишту (чл. 26. Закона о изменама и допунама). Важно је напоменути да се ове допуне примењују од школске 2013/2014. године (чл. 46. Закона о изменама и допунама).

5. Допунама члана 113. прописују се две нове теже повреде обавезе ученика:

– понашање ученика којим угрожава властиту безбедност или безбедност других ученика, наставника и запослених у школи и које доводи до њиховог физичког и психичког повређивања; и

– учестало чињење лакших повреда обавеза у току школске године, под условом да су предузете неопходне мере прописане чланом 113. ст. 1. Закона, а ради корекције понашања ученика (чл. 27. Закона о изменама и допунама).

6. Допунама одредаба члана 117. Закона уводи се нова категорија запосленог лица у установи – андрагошки асистент, који пружа подршку одраслима за укључивање у систем образовања и помоћ у отклањању тешкоћа у току образовања, у остваривању индивидуализованог програма, додатној и допунској настави; помоћ наставницима и стручним сарадницима у остваривању програма образовања; сарађује са социјалним партнерима у јединици локалне самоуправе ради остваривања права одраслих, а посебно из осетљивих друштвених и посебних циљних група за укључивање у образовни процес и стицање образовања (чл. 28. ст. 1. и 2. Закона о изменама и допунама).

Такође, прописано је да се одредбе Закона којим се уређује педагошки асистент, сходно примењују и на андрагошког асистента (чл. 28. ст. 3. Закона о изменама и допунама).

7. Допуњен је члан 120. Закона којим се прописују услови за пријем у радни однос.

Према допуњеним одредбама у радни однос у установи може да буде примљено лице, ако, између осталог, зна језик на коме се остварује образовно-васпитни рад (чл. 29. ст. 1. Закона о изменама и допунама). Ове допуне, практично, прописују да је за све запослене у установи услов за пријем у радни однос – знање језика на коме се остварује образовно-васпитни рад, што значи да се доказује и знање српског језика, а не само језика националне мањине, уколико се настава остварује на том језику.

8. Донете су допуне члана 121. Закона којима се прописује образовање наставника, васпитача и стручних сарадника. Овде је важно истаћи да је допуном члана 121. Закона, између осталог, разрешена дилема у вези са образовањем из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стеченим на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу с Европским системом преноса бодова, које мора да има лице које обавља послове наставника, васпитача и стручног сарадника (чл. 8. ст. 4. Закона). Према допуњеним одредбама члана 121. Закона, за наставника, васпитача и стручног сарадника који је у току студија положио испите из педагогије и психологије или је положио стручни испит, односно испит за лиценцу, сматра се да има образовање из члана 8. ст. 4. Закона (чл. 30. ст. 5. Закона о изменама и допунама).

По први пут свеобухватно и на једном месту, допунама члана 121. Закона уређено је признавање образовања стеченог у бившим републикама СФРЈ, Црној Гори, образовање стечено у систему војног школства и образовање стечено у иностранству (чл. 30. ст. 10–12. Закона о изменама и допунама).

Према наведеним допунама:

– када је образовање стечено у некој од република бивше СФРЈ до 27. априла 1992. године, или у Црној Гори до 16. јуна 2006. године, а врста образовања не одговара врсти образовања која је прописана у складу са чланом 121. ст. 11. овог закона, министар, по претходно прибављеном мишљењу одговарајуће високошколске установе, утврђује да ли је врста образовања одговарајућа за обављање послова наставника, васпитача, односно стручног сарадника;

– када је образовање стечено у систему војног школства, испуњеност услова у погледу стеченог образовања за обављање послова наставника, васпитача, односно стручног сарадника, по претходно прибављеном мишљењу одговарајуће високошколске установе, утврђује министар;

– када је образовање стечено у иностранству, испуњеност услова у погледу стеченог образовања за обављање послова наставника, васпитача, односно стручног сарадника, на основу акта о признавању стране високошколске исправе и мишљења одговарајуће високошколске установе, утврђује министар.

9. Промењен је члан 128. Закона којим се прописује разлог и поступак одузимања лиценце (чл. 31. Закона о изменама и допунама). Овим изменама пооштрени су разлози за одузимање лиценце наставнику, васпитачу и стручном сараднику, јер се једном одузета лиценца не може повратити.

1. Допуњен је члан 130. Закона и измењен назив члана, односно начин пријема у радни однос, тако да је према измењеним одредбама члана 130. преузимање запосленог у установи чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, утврђено као начин заснивања радног односа (чл. 32. ст. 1– 3. Закона о изменама и допунама).

Овом допуном у Закон се практично преноси решење прописано Посебним колективним уговором за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 12/2009, 67/2011 и 1/2012 – споразум од 11. 1. 2012. године) – да се не може расписати конкурс за избор и пријем у радни однос, док се претходно не испита могућност преузимања запосленог који је остао нераспоређен или који ради с непуном нормом часова, а испуњава услове утврђене актом о организацији и систематизацији послова.

Такође, у наведеном члану 130. Закона, брисано је постојеће решење по коме је за доношење одлуке о избору наставника, васпитача и стручног сарадника било неопходно прибавити мишљење органа управљања и промењена је процена психофизичких способности у психолошку процену способности кандидата за рад с децом и ученицима (чл. 32. ст. 5. Закона о изменама и допунама).

Прецизирани су рокови у којима директор доноси одлуку по конкурсу о избору наставника, васпитача, стручног сарадника и других запослених у установи (чл. 32. ст. 6. Закона о изменама и допунама).

1. Изменама члана 136. Закона који уређује норму непосредног рада наставника, васпитача и стручних сарадника с децом и ученицима, дефинисан је рад наставника преко пуне норме часова (чл. 33. Закона о изменама и допунама).

2. Допунама члана 144. Закона враћено је решење из претходног закона, а у вези је с престанком радног односа у школи – према допуњеним одредбама, наставнику, васпитачу или стручном сараднику престаје радни однос на крају школске године у којој наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања (чл. 34. Закона о изменама и допунама).

3. Изменама члана 150. Закона, услови за обављање послова просветног инспектора у погледу нивоа образовања, усклађени су са Законом о високом образовању (чл. 35. Закона о изменама и допунама).

4. Изменама члана 152. прецизирани су услови за полагање испита за просветног саветника (чл. 36. Закона о изменама и допунама).

5. Изменама чл. 161–165. Закона усклађене су казнене одредбе са Законом о прекршајима (чл. 37–41. Закона о изменама и допунама).

6. Изменама члана 166. ст. 1. Закона, уређује се поверавање послова Аутономној покрајини Војводина (чл. 42. Закона о изменама и допунама).

7. Изменама члана 171. ст. 1. тач. 3) и 4) продужава се рок за доношење програма завршних испита у стручној школи, до краја школске 2016/2017. године и програма опште, стручне и уметничке матуре, до краја школске 2017/2018. године (чл. 43. Закона о изменама и допунама).

Закон о изменама и допунама ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања у „Сл. гласнику РС”, односно 3. јула 2013. године, осим одредаба којима се мења члан 28. Закона (чл. 12. Закона о изменама и допунама – који се односи на вежбаонице) које се примењују од школске 2015/2016. године и одредаба којима се допуњује члан 107. ст. 6. Закона (чл. 26. Закона о изменама и допунама – оцењивање), које се примењују од школске 2013/2014. године (чл. 46. Закона о изменама и допунама).