Обавеза плаћања судске таксе у пракси привредних судова

У наставку су дати примери нове судске праксе привредних судова који се односе на обавезу плаћања судских такси.

 

Таксене обавезе су ослобођена лица у парници поводом исплате минималне зараде, па и у случају када се минимална зарада потражује као накнада штете због неисплаћене минималне зараде.

Из образложења:

Одредбом члана 9. став 1. Закона о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015) прописано је да су плаћања судске таксе ослобођени Република Србија, државни органи и посебне организације, органи аутономне покрајне и органи јединице локалне самоуправе, организације Црвеног крста, као и издржавана лица у поступцима у вези са законским издржавањем и лица која захтевају исплату минималне зараде.

Таксене обавезе су ослобођена лица у парници поводом исплате минималне зараде, па и у случају када се минимална зарада потражује као накнада штете због неисплаћене минималне зараде и тражи утврђење потраживања у стечају по том основу.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 674/14 од 5. 6. 2017. године, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 3766/16 од 4. 7. 2017)

 

 

Таксе прописане Законом о судским таксама плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку за које је овим законом утврђено плаћање таксе.

Из образложења:

Одредбом члана 2. став 1. Закона о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015) прописано је да таксе прописане овим законoм плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку за које је овим законом утврђено плаћање таксе. Према ставу 2. истог члана, за поднеске и записнике који замењују поднеске, таксу је дужно да плати лице које је и подноси, односно лице на чији се захтев саставља записник.

Према одредби члана 3. став 1. истог закона, обавеза плаћања таксе настаје за поднеске када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, а за поднеске предате на записник – када је записник састављен.

Имајући у виду напред наведене одредбе Закона о судским таксама, као и чињеницу да је таксени обвезник поднеском поднео ревизију, његова таксена обавеза је да плати таксу на изјављену ревизију, при чему је она настала када је поднесак којим је изјављена ревизија предат суду. Након наведеног суд је донео опомену за плаћање таксе коју је уредно доставио пуномоћнику таксеног обвезника, међутим, такса није плаћена у назначеном року, због чега су се стекли услови за доношења решења о принудној наплати судске таксе, те је првостепени суд, правилном применом члана 37, 40. и 41. Закона о судским таксама, донео побијано решење.

Подношењем ревизије која је касније повучена, настала је, у складу са одредбом члана 3. став 1. тачка 1. Закона о судским таксама, таксена обавеза, те је повлачење без утицаја на обавезу плаћања таксе. Таксени обвезник је уредно примио опомену, али није поступио по њој у Законом прописаном року и року назначеном у опомени, те су се стекли услови за доношење решења о принудној наплати судске таксе.

(Решење о принудној наплати судске таксе Привредног суда у Пожаревцу, П. 281/13 од 7. 2. 2017. године, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1756/17 од 29. 3. 2017)

 

Када је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице, суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе, а решење ради извршења ће доставити банци у којој се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

Из образложења:

Одредбом члана 2. став 1. и 2. Закона о судским таксама („Сл. галсни РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 – др. закон, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 – др. закон, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015) предвиђено је да таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се предузимају радње у судском поступку за које је овим законом утврђено плаћање таксе, те да је за поднеске и записнике који замењују поднеске, таксу дужно да плати лице које их подноси, односно лице на чији захтев се записник саставља.

Одредбом члана 3. Закона о судским таксама прописано је да обавеза плаћања таксе настаје за поднеске када се предају суду, односно када се изврши обрачун таксе, ако њен износ зависи од вредности предмета спора, за поднеске предате на записник – када је записник састављен, а за судске одлуке – када се објаве, а ако странка није приступила објављивању или ако одлука није јавно објављена – када се странци или њеном заступнику достави препис одлуке.

У конкретној правној ствари неосновани су жалбени наводи туженог, као таксеног обвезника, да није дужан да плати таксу на приговор изјављен против решења о дозволи извршења, јер је судским поравнањем обавезан на накнаду трошкова које је тужилац имао током поступка. Наведено важи зато што је поравнањем тужени обавезан да плати трошкове извршног и парничног поступка које је тужилац имао у вези са предметним поступком, у смислу одредбе члана 153. Закона о парничном поступку, који прописује да је странка која у целини изгуби парницу, дужна да противној странци накнади трошкове, док је за туженог настала сопствена обавеза да плати судску таксу за радњу коју је предузео, а то је изјављивање приговора, и то на основу напред наведене одредбе члана 2. и 3. Закона о судским таксама. У моменту изјављивања приговора тужени је постао таксени обвезник за таксу на приговор на решење о извршењу, те је исту дужан да плати.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, ИИв. 26/16 од 17. 3. 2017. године, потврђено Решењем Привредног апелационог суда, Пж. 2240/17 од 12. 7. 2017)

 

Уколико странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од 8 дана од дана достављања налога и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

Из образложења:

Одредбом члана 37. став 3. Закона о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015) прописано је ако странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од 8 дана од дана достављања налога и упозориће је на последице не плаћања таксе у року.

У конкретној правној ствари првостепени суд је дана 29. 5. 2015. године таксеном обвезнику доставио опомену за плаћање судске таксе на жалбу против пресуде у укупном износу од 27.788,00 динара. Таксени обвезник није платио таксу, па је првостепени суд донео решење о принудној наплати судске таксе.

Одредбом члана 2. Закона о судским таксама предвиђено је да таксе прописане овим законом плаћају лица по чијем предлогу или у чијем интересу се у судском поступку предузимају радње за које је овим законом утврђено плаћање таксе. Према тарифном број 1, тачка 4. Таксене тарифе, за жалбу против пресуде или решења и за жалбу против решења у споровима због сметања поседа плаћа се такса из става 1. овог тарифног броја, а у поступку пред Привредним судом плаћа се такса из става 2. овог тарифног броја.

Привредни апелациони суд наводи да је првостепени суд, у складу са цитираним одредбама Закона о судским таксама, правилно доставио таксеном обвезнику опомену за плаћање судске таксе на жалбу, а како таксени обвезник није платио исту у року прописаном Законом, одређена је принудна наплата таксе у износу од 14.788,00 динара, заједно са казненом таксом у износу од 7.394,00 динара и износом опомене од 780,00 динара, што укупно износи 22.962,00 динара.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 454/14 од 20. 7. 2016. године, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6253/16 од 25. 5. 2017)

 

Судска такса се не плаћа на одлуку другостепеног суда којом се првостепена одлука укида или жалба одбацује.

Из образложења:

Према тарифном броју 2, тачка 10. Таксене тарифе Закона о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 и 106/2015), за одлуке другостепеног суда по жалби на првостепене одлуке, наведене у ставовима 1–8 овог тарифног броја, плаћа се такса као за првостепену одлуку, изузев ако се одлуком другостепеног суда жалба одбацује или ако се првостепена одлука укида, при чему се такса не плаћа.

У конкретној правној ствари је одлуком другостепеног суда одбачена жалба таксеног обвезника КК „Б…ИН С” из Смедерева, изјављена против пресуде Привредног суда у Пожаревцу, те није било законског основа да се таксеном обвезнику доставља налог за плаћање таксе на другостепену одлуку, нити да се донесе таксено решење о принудној наплати судске таксе, те је из тих разлога другостепени суд укинуо таксено решење, без враћања на поновни поступак.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 454/14 од 20. 7. 2016. године, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6253/16 од 25. 5. 2017)

 

Када је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице, суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе, износ казнене таксе, а решење ради извршења ће доставити банци у којој се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

Из образложења:

У конкретном случају је налогом за плаћање судске таксе, Ии. 105/16 од 12. 12. 2016. године, таксени обвезник, овде извршни дужник, позван да у року од 8 дана од пријема налога плати таксу на другостепену одлуку по жалби у укупном износу од 6.025,00 динара, под претњом последица пропуштања. Уколико не поступи по овом налогу, приступиће се принудној наплати, и то како редовне, тако и казнене таксе у износу од 50% од редовне таксе. Пуномоћник извршног дужника је примио налог за плаћање таксе дана 14. 12. 2016. године, што је утврђено увидом у приложену повратницу. Првостепени суд је донео побијано решење о принудној наплати судске таксе јер извршни дужник није поступио по налогу за плаћање таксе и није доставио доказ о уплаћеној такси.

Одредбом члана 41. Закона о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014, 106/2015) прописано је да када је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице, суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе, износ казнене таксе, а решење ради извршења ће доставити банци у којој се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату.

У конкретном случају извршни дужник је позван да плати таксу на другостепену одлуку по жалби, налогом за плаћање судске таксе, по ком извршни дужник није поступио, односно није доставио доказ да је дуговану таксу платио.

Из тог разлога је правилно првостепени суд поступио када је донео побијано решење о принудној наплати судске таксе, у смислу цитиране одредбе Закона о судским таксама, имајући у виду да судска такса није плаћена од стране таксеног обвезника.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ии. 105/16 од 1. 2. 2017. године, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Иж. 247/17 од 23. 2. 2017)

 

Ако странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од осам дана од дана доставе налога и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

Из образложења:

Првостепени суд је издао налог за плаћање судске таксе на жалбу против пресуде, као и таксе на другостепену одлуку по жалби, којим је позвао тужиоца, као таксеног обвезника, да плати таксу у року од 8 дана од дана пријема овог налога. Пуномоћник тужиоца је примио поменути налог, али тужилац по истом није поступио, те је суд донео побијано решење о принудној наплати судске таксе од 8. 2. 2017. године, применом одредби члана 40. став 6. и члана 40. став 4. Закона о судским таксама.

Одредбом члана 37. став 3. Закона о судским таксама („Сл. гласник РС”, бр. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 61/2005, 116/2008, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014, 106/2015) прописано је да ако странка не присуствује судској радњи за коју је дужна да плати таксу, суд ће јој послати налог да плати таксу коју дугује у року од осам дана од дана доставе налога и упозориће је на последице неплаћања таксе у року.

Одредбом члана 41. Закона о судским таксама прописано је да када је таксени обвезник привредно друштво или друго правно лице, суд ће решењем утврдити износ неплаћене таксе и износ казнене таксе, а решење ради извршења ће доставити банци у којој се води рачун таксеног обвезника, односно организацији за принудну наплату, при чему се против наведеног решења може изјавити жалба у року од 8 дана од дана пријема, која притом не задржава наплату таксе.
Сходно напред наведеним законским одредбама и стању у списима предмета на основу кога произлази да је пуномоћник тужиоца, као таксеног обвезника, уредно примио налог за плаћање таксе на жалбу против првостепене пресуде и таксе на другостепену одлуку, што се види и из уредно потписане повратнице која се налази у списима предмета. Правилно је првостепени суд донео решење о принудној наплати судске таксе јер тужилац није извршио добровољно плаћање таксе, а све у складу са одредбом члана 41. Закона о судским таксама.

Неосновани су жалбени наводи тужиоца да првостепени суд није надлежан за таксу на другостепену одлуку, већ да је то наводно био у обавези другостепени суд који о томе није одлучио. Другостепени суд је својом Одлуком Пж. 6118/16 од 14. 12. 2016. године, одлучио о трошковима тужиоца и преиначио првостепену пресуду, а из списа предмета се не види да је тужилац поднео предлог за допуну решења о трошковима другостепеног поступка, те је, сходно одредби члана 401. став 1. тачка 2. Закона о парничном поступку, и одлучено као у изреци другостепеног решења.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, П. 291/16 од 8. 2. 2017. године, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 1195/17 од 1. 3. 2017)