Обавезе директора школе на почетку школске 2015/2016. године у складу с новим законским прописима

Директор школе, као лице одговорно за законитост рада и за успешно обављање делатности установе, у обавези је да на почетку нове школске 2015/2016. године примењује бројне законске новине, донете у претходном периоду. Овим текстом указујемо на неке од њих

 

 

ВЕРИФИКАЦИЈА

Према одредбама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15, у даљем тексту: Закон), верификација се захтева када се у основној и средњој школи (у даљем тексту: школа) врши статусна промена, мења седиште, односно објекат, организује рад у издвојеном одељењу, уводи нови образовни профил или остварује нови програм образовања и васпитања (чл. 32–34).

 

Школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајна или јединица локалне самоуправе или друго правно или физичко лице мора да има решење Министарства просвете науке и технолошког развоја (у даљем тексту: Министарство) о верификацији свих образовних профила, за све разреде, за које је уписала ученике, решење о верификацији седишта у коме се обаља делатност и сагласност ако обавља и другу делатност која је у функцији образовања и васпитања – проширену делатност.

Чланом 32. ст. 2. Закона прописано је да се захтев за верификацију подноси и у ситуацији кад се у школи уводи нови образовни профил или остварује нови програм образовања и васпитања.

Напомињемо да су у школској 2014/2015. години, у области средњег образовања и васпитања, објављени нови наставни планови и програми за одређене образовне профиле који су прешли из статуса огледних у статус редовних и то у подручјима рада:

– здравство и социјална заштита;

– геодезија и грађевинарство;

– геологија, рударство и металургија;

– трговина, угоститељство и туризам;

– шумарство и обрада дрвета;

– електротехника;

– машинство и обрада метала;

– хемија, неметали и грнчарство;

– текстилство и кожарство.

 

Осим тога, од школске 2014/2015. године, у средње стручно образовање уведени су нови образовни профили: електричар, бравар – заваривач, индустријски механичар.

Сходно наведеном, средње школе треба да поднесу захтеве за верификацију уколико образују ученике за образовне профиле који су из огледа прешли у редован систем, или уколико су образовали ученике по тзв. старим истоименим образовним профилима, када се донесу нови наставни планови и програми, односно уведе нови образовни профил.

 

ФОРМИРАЊЕ ОДЕЉЕЊА И ГРУПА

Стручним упутством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2015/2016. годину, број 110-00-181/2015-07 од 14. 7. 2015. године (у даљем тексту: Упутство), између осталог, ближе се уређује начин формирања одељења.

 

1) Одељења и групе у основним школама

Према Упутству, број одељења у једном разреду одређен је бројем ученика у том разреду.

Новина у Упутству је дужност основне школе да нова одељења у првом и петом разреду формира у складу са чланом 31. Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/13), којим је прописано да одељење истог разреда може да има до 30 ученика.

У Упутству је дат табеларни приказ начина одређивања броја одељења на нивоу разреда, а према броју ученика и то:

– једно одељење има највише до 30 ученика;

– 2 одељења – од 31 до 60 ученика;

– 3 одељења – од 61 до 90;

– 4 одељења – од 91 до 120 ученика;

– 5 одељења – од 121 до 150 ученика и тако даље.

 

Упутство уводи новину, односно први пут уређује ситуацију у основној школи, уколико се у већ формираним одељењима неког од разреда (изузев новоформираних одељења првог и петог) смањи броја ученика. У таквој ситуацији, врши се поновно формирање одељења у тим разредима и то на следећи начин:

– уколико је број ученика мањи од 51, формираће се 2 одељења;

– уколико је мањи од 76 ученика – 3 одељења;

– уколико је мањи од 101 ученика – 4 одељења;

– уколико је мањи од 126 ученика – 5 одељења;

– уколико је мањи од 151 ученика – 6 одељења, и

– уколико је мањи од 176 ученика – 7 одељења.

 

Образовно-васпитни рад од првог до четвртог разреда може да се организује и у комбинованом одељењу, које је састављено од ученика два разреда и може да има до 15 ученика, а одељење од три или четири разреда до десет ученика.

У школи за образовање ученика са сметњама у развоју, одељење или група може да има до 10 ученика.

Основна школа која остварује припремни предшколски програм формира васпитне групе за највише 26 деце.

 

Број ученика за изборни предмет не може бити мањи од 15 ученика по групи. Код редовних основних школа за шире подручје или с више од 1/3 одељења изван седишта школе (издвојено одељење) број група је одређен бројем одељења.

За групу с мањим бројем од 15 ученика по разреду потребна је сагласност министра надлежног за послове образовања (у даљем тексту: министар). Ако наставним планом и програмом изборног предмета није предвиђена подела одељења на групе, групе се формирају на нивоу разреда и број група је одређен бројем одељења. Изузетно, број група може бити већи од броја одељења, уз сагласност министра.

За признавање мањег, односно већег броја ученика у одељењу од прописаног школа се, уз образложење, обраћа Министарству преко надлежне школске управе.

Број ученика по разредима утврђује се најкасније до 15. августа за наредну школску годину.

Као и до сада, отварање новог одељења целодневне наставе и групе продуженог боравка у школској 2015/2016. години може да се врши, уз сагласност Министарства, само за ученике првог и другог разреда основне школе, на начин као и претходних школских година.

Новина је да нова група продуженог боравка за ученике првог и другог разреда основне школе, у школској 2015/2016. години може да има 25 ученика.

 

2) Одељења и групе у средњим школама

Средње школе су дужне да приликом формирања одељења примењују члан 29. Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/13), с тим што одељење не може имати мање од 15 ученика.

У одељењу, односно васпитној групи ученика у школама за ученике са сметњама у развоју може бити од 6 до 12 ученика, а за практичну наставу до 6 ученика.

За разлику од претходних школских година, Упутством је прецизније уређено формирање одељења у ситуацији када се ученици образују за различите образовне профиле и изучавање страног језика.

Према Упутству, у средњим стручним школама одељење се може формирати спајањем два или три различита образовна профила у истом трајању, уколико имају исти план и програм из најмање пет наставних предмета.

Зависно од наставног плана и програма, ученик у средњој школи наставља са изучавањем страних језика, односно једног страног језика који је учио у основном образовању и васпитању. Ако је наставним планом и програмом средње школе предвиђено обавезно учење одређеног страног језика, ученици ће учити тај страни језик, без обзира на то да ли су тај језик учили у основном образовању и васпитању.

За извођење наставе страног језика у средњим школама, подела одељења на групе врши се само ако ученици једног одељења уче различите језике. У том случају формирају се групе на нивоу разреда, с тим да група има најмање 15 ученика.

Одељења се могу делити на групе за извођење наставе за оне предмете за које је то предвиђено наставним планом и програмом.

За признавање мањег, односно већег броја ученика у одељењу од прописаног школа се, уз образложење, обраћа Министарству преко надлежне школске управе.

 

3) Одељења и групе у основним и средњим школама у којима се образују ученици/деца по индивидуалном образовном плану (ИОП)

У поступку испитивања детета уписаног у школу, школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или додатном подршком за образовање.

Ако додатна подршка захтева финансијска средства, школа упућује писмени захтев оснивачу по прибављеном мишљењу интерресорне комисије.

У једном одељењу могу да буду највише два ученика са сметњама у развоју.

Прописани број ученика у одељењу у који су укључени и ученици који се образују по индивидуалном образовном плану (у даљем тексту: ИОП) смањује се за:

(1) два по ученику који основно, односно средње образовање и васпитање стиче остваривањем ИОП-а 1;

(2) три по ученику који основно, односно средње образовање и васпитање стиче остваривањем ИОП-а 2.

 

Број деце у групи у основној школи која остварује припремни предшколски програм у који су укључена и деца која се образују по ИОП-у смањују се за:

(1) два детета, за свако дете са сметњама у развоју који се образује по ИОП-у 1;

(2) три детета, за свако дете са сметњама у развоју који се образује по ИОП-у 2.

 

УТВРЂИВАЊЕ БРОЈА ЗАПОСЛЕНИХ (ЦЕНУС)

Од школске 2015/2016. године, мерила у погледу утврђивања броја извршилаца у настави, запослених на пословима руковођења, административно-финансијским пословима и пословима стручних сарадника, на пословима одржавање школског објекта и опреме школе, загревања школског објекта, на пословима одржавања хигијене у школи и других запослених у школи, утврђује се у основној школи на основу Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 75/15), а у средњој школи на основу Правилника о критеријумима и стандардима за финансирање установе која обавља делатност средњег образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/15).

 

Школа је била у обавези да најкасније до 15. септембра 2015. године, када је и рок за израду годишњег плана рада, достави, кроз информациони систем Министарства, извод из годишњег плана рада школе са елементима потребним за утврђивање цене услуга (ЦЕНУС), на основу којих се утврђује право на финансирање.

 

Осим тога, школа је била у обавези да, најкасније до 15. септембра 2015. године, исти извод, оверен и потписан од директора, достави надлежном саветнику за финансијске послове, односно руководиоцу Групе за обављање финансијско-материјалних послова за подручје надлежне школске управе и руководиоцу школске управе.

Уколико се током школске године неки од елемената промени, школа приказује промене кроз информациони систем Министарства и доставља их, у писаној форми, потписане и оверене од директора, саветнику за финансијске послове надлежне школске управе, односно руководиоцу Групе за обављање финансијско-материјалних послова за подручје надлежне школске управе и руководиоцу школске управе који врше проверу извршене измене.

 

ЗАПОСЛЕНИ – РАДНИ ОДНОС

Према одредбама Закона, пријем у радни однос на неодређено време, у школи чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, врши се на основу преузимања запосленог у установи и на основу конкурса (члан 130. ст. 1. и 2).

 

1) Преузимање запослених (према Колективном уговору)

Колективним уговором утврђена је обавеза за директора основне и средње школе да, пре него што распише конкурс за пријем у радни однос, покуша да упражњено радно место попуни путем преузимања запосленог са листе запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду и запослених који су засновали радни однос с непуним радним временом.

Важно је напоменути да се запослени који на лични захтев прекине радни однос у одређеној установи не пријављује на ову листу.

 

Наведену листу директори школа достављају пре почетка школске године, а најкасније до 15. августа текуће школске године, заједно са листом слободних радних места која треба да буде потписана од овлашћених представника репрезентативних синдиката школе.

Уколико листу нису потписали овлашћени представници синдиката, директор је дужан да на листи наведе разлоге због којих то није учињено.

Пре почетка школске године, начелници школских управа, представници директора и представници репрезентативних синдиката заједнички утврђују ову листу.

Школска управа, током школске године, редовно ажурира поменуту листу на основу података које достављају директори установа.

 

Према Колективном уговору, члан 5. ст. 3. преузимање се врши следећим редоследом:

(1) са листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба (запослени се може преузети само за проценат за који му је смањено радно ангажовање у односу на проценат с којим је засновао радни однос);

(2) запослени који су засновали радни однос с непуним радним временом у тој установи (у овој ситуацији не може да се примени институт „преузимања запосленогˮ, већ се запосленом који је у радном односу у школи с непуним радним временом, ако испуњава услове, решењем директора повећава проценат радног времена);

(3) запослени који су засновали радни однос с непуним радним временом у установама на територији надлежне школске управе;

(4) запослени који су засновали радни однос с непуним радним временом из других школских управа уз сагласност школских управа.

 

Преузимање запослених се може вршити из друге установе после 15. aвгуста.

Запослени може бити преузет из других установа на неодређено време највише у проценту у којем је засновао радни однос.

У ситуацији када директор школе не може да изврши пријем у радни однос на наведени начин (споразумом о преузимању уз сагласност запосленог), односно нема запосленог с непуним радним временом, кога би могао да распореди, односно преузме на упражњено радно место, расписује конкурс за пријем у радни однос.

 

2) Утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба

Закон, одредбама члана 131. ст. 1. и 2, прописује да запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог с непуним радним временом остварује право на преузимање стављањем на листу запослених с које се врши преузимање.

Наведена листа се утврђује до 15. августа за сваку наредну школску годину, у оквиру школске управе по јединицама локалне самоуправе, а на основу пријава установа о запосленима који имају право на преузимање.

Колективни уговор, одредбама члана 5, уређује поступак стављања запослених, за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду и запослених који су засновали радни однос с непуним радним временом, на листу с које се врши преузимање.

Поступак за утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба, као и њихова права, за запослене у основним и средњим школама, уређује се одредбама Колективног уговора (чл. 34–40).

Наведени поступак спроводи се после завршетка наставне године, како би се благовремено, односно до 15. августа текуће школске године, утврдили запослени за чијим радом је престала потреба у наредној школској години и листа доставила надлежној школској управи.

Посебно указујемо на то да одредбу члана 131. ст. 1. Закона, којом је прописано да право на преузимање стављањем на листу с које се врши преузимање, остварује запослени који је у установи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог с непуним радним временом, треба тумачити тако да се она односи на све запослене у установи који су у радном односу на неодређено време, а не само на наставнике, васпитаче и стручне сараднике.

Према наведеној норми Закона, бодују се и запослени на неодређено време који су у тренутку бодовања на боловању.

Запослени на одређено време се не бодују. Тако на пример, не бодује се запослени који је у установи у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог којем мирује радни однос, као ни одсутни запослени кога он мења.

У контексту примене Колективног уговора, посебно истичемо одредбе члана 132. ст. 1. тач. 2) Закона којима је прописано да школа може да прими лице у радни однос на одређено време, без конкурса, до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу.

Имајући у виду специфичност образовно-васпитног рада који мора да се остварује у континуитету, школа ће на основу наведене норме, на слободно, односно упражњено радно место извршити пријем лица у радни однос, без конкурса, на одређено време, до преузимања запосленог, односно до избора кандидата по конкурсу.

Овако заснован радни однос престаје потписивањем споразума о преузимању запосленог с наведене листе или даном коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу.

 

ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА (у складу с новим законским одредбама)

Закон о измени Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 68 од 4. 8. 2015), који је ступио на снагу 12. 8. 2015. године, прописује да се у Закону о основама система образовања и васпитања, у члану 144. брише ст. 2. који прописује да наставнику, васпитачу или стручном сараднику престаје радни однос на крају школске године у којој наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Предложеним решењем, односно брисањем наведене одредбе Закона о основама система образовања и васпитања, обезбеђује се да запосленим наставницима, васпитачима и стручним сарадницима, у основним и средњим школама, радни однос престаје у складу са општим прописима из области рада.

Закон о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), члан 175. ст. 1. тач. 2), прописује да је разлог за престанак радног односа, између осталог, када запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју.

У вези с применом наведених одредаба Закона о раду, односно „института споразума послодавца и запосленог о продужењу радног односа у установиˮ, важно је напоменути да треба имати у виду и одредбе чл. 20. и 35. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РСˮ, бр. 68/15), који је, такође, ступио на снагу 12. августа 2015. године.

Према наведеним одредбама Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, члан 20. ст. 1, запосленом у установи престаје радни однос када наврши године живота и стаж осигурања који су прописани законом за одлазак у старосну пензију, односно чл. 19. и 19а Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – Одлука УСРС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – Одлука УСРС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14).

Ове одредбе се, на основу члана 35. истог Закона, примењују од 12. октобра 2015. године до 31. децембра 2018. године.

Према одредбама члана 19. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, осигураник стиче право на старосну пензију:

1) кад наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања;

2) кад наврши 45 година стажа осигурања.

 

Изузетно, према одредбама члана 19а Закона о пензијском и инвалидском осигурању, осигураник жена која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче право на старосну пензију кад наврши:

– у 2015. години, 60 година и шест месеци живота;

– у 2016 години, 61 годину живота… (члан 19а).

 

Практично, од 12. октобра 2015. године, свим запосленима у основној и средњој школи радни однос престаје уколико испуњавају услове за старосну пензију.

Одредбама члана 20. ст. 3. и 4. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, уређен је, међутим,  изузетак да запосленом у јавном сектору не престаје радни однос на наведени начин, ако се послодавац и запослени споразумеју о наставку радног односа и дужини његовог трајања, а у циљу обезбеђивања стручног и континуираног обављања неопходних функција организационог облика, али најдуже до навршених 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

У вези с наведеним, посебно указујемо на Акт Министарства просвете, науке и технолошког развоја – Кабинета министра, број: 601-00-2/2015-01/84 од 4. 9. 2015. године, којим је препоручено директорима школа, да запосленима који после 12. октобра 2015. године испуне услове за старосну пензију, у смислу члана 19а Закона о пензијском и инвалидском осигурању, односно осигуранику жени, понуде наставак радног односа у складу с потребама тог радног места до краја школске 2015/2016. године, а нарочито ако би обавезно пензионисање, тако запосленог, нарушило процес започете наставе.

 

ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

Правилником о изменама и допуни Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи („Сл. гласник РСˮ, бр. 70/2015), који се примењује од школске 2015/2016. године, измењени су и допуњени обрасци евиденција које води основна школа.

Сходно наведеном, од 1. септембра 2015. године, у основној школи евиденција се води у измењеним, односно новим обрасцима:

– Дневник образовно-васпитног рада у комбинованом одељењу за први циклус основног образовања и васпитања (води се на Обрасцу бр. 4а);

– Матична књига за први циклус основног образовања и васпитања (води се на Обрасцу бр. 1);

– Дневник образовно-васпитног рада за први разред основне школе (води се на Обрасцу бр. 3).

 

Ученицима основне школе издају се јавне исправе на новим обрасцима:

– Образац бр. 10 – Ђачка књижица,

– Образац бр. 12 – Преводница о преласку ученика првог разреда првог циклуса основног образовања и васпитања, и

– Образац бр. 15 – Сведочанство о завршеном првом разреду првог циклуса основног образовања и васпитања.

 

Важно је напоменути да, почев од школске 2015/2016. године, није у употреби Образац бр. 5 – Дневник образовно-васпитног рада у основној школи (од петог до осмог разреда).

На основу члана 79. ст. 7. Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/13), којим је прописано, између осталог, да министар прописује образац јавне исправе и одобрава његово издавање, министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о изменама Правилника о дипломама за изузетан успех ученика у средњим школама („Сл. гласник РСˮ, бр. 43/15) и Правилник о изменама и допунама правилника о јавним исправама које издаје средња школа („Сл. гласник РСˮ, бр. 43/15), а који се примењују од 1. септембра 2015. године.

То практично значи да се од 1. септембра 2015. године ученицима средње школе издају јавне исправе на обрасцима који су прописани наведеним Правилницима, односно Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у средњим школама („Сл. гласник РСˮ, бр. 37/93 и 43/15) и Правилником о јавним исправама које издаје средња школа („Сл. гласник РСˮ, бр. 31/06, 51/06, 44/13 и 43/15).

 

ИЗБОР УЏБЕНИКА

Нови Закон о уџбеницима („Сл. гласник РСˮ, бр. 68/15) ступио је на снагу 12. августа 2015. године.

Овом приликом посебно указујемо на одредбе Закона о уџбеницима које прописују поступак избора уџбеника који обавља школа, а који се значајно разликују од одредаба раније важећег Закона о уџбеницима и другим наставним средствима („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/09, у даљем тексту: раније важећи Закон).

Одредбама члана 33. Закона о уџбеницима прописано је да школа са Листе одобрених уџбеника (у даљем тексту: Листа), која се објављује на званичној интернет страници Министарства, најкасније до 31. децембра школске године у којој се објављује Каталог уџбеника, бира најмање три уџбеника за сваки предмет у сваком разреду, које рангира према приоритету. Списак рангираних уџбеника је саставни део одлуке о избору уџбеника. О наведеном се обавештава Савет родитеља.

Уколико се на Листи налазе три или мање уџбеника, школа бира један уџбеник.

Наставничко веће, на образложен предлог стручних већа за области предмета, односно стручних актива наставника разредне наставе, доноси одлуку о избору уџбеника, односно одлуку о избору уџбеника с прилагођеним садржајем и/или форматом.

Одлуку о избору уџбеника на језику и писму националне мањине наставничко веће доноси на образложен предлог стручних већа за области предмета, односно стручних актива наставника разредне наставе, који изводе наставу на језику националне мањине.

Ученици са сметњама у развоју и инвалидитетом у инклузивном образовању, користе уџбенике које је изабрала школа за остале ученике.

У свим одељењима истог разреда исте школе, за исти наставни предмет, по правилу, се користи исти уџбеник једног издавача.

Одлуку о избору уџбеника школа доставља Министарству, најкасније до 20. марта године у којој се објављује Каталог.

Уколико уџбеник који је изабрала школа не буде објављен у Каталогу, школа има обавезу да, у року од пет радних дана од дана објављивања Каталога, изабере други уџбеник са Листе који је увршћен у Каталог, односно други уџбеник из Каталога уколико ниједан уџбеник из Листе није уврштен у Каталог, о чему обавештава Министарство.

У случају да на Листи нема одобреног уџбеника за наставу на језику и писму националне мањине, односно уџбеника с прилагођеним садржајем и/или форматом, школа ће користити уџбеник издавача чији уџбеник има највећи проценат у Каталогу, а тај издавач је обавезан да уџбеник преведе, односно штампа с прилагођеним садржајима и/или форматом.

Уколико школа не достави одлуку о избору уџбеника до 20. марта године у којој се објављује Каталог, односно у року од пет радних дана од дана објављивања Каталога, Министарство ће у року од пет радних дана, од дана истека наведених рокова, донети одлуку да се у школи користе уџбеници из Каталога који су најзаступљенији на територији надлежне школске управе.

Коначну одлуку о уџбеницима који ће се користити у школи наредне четири школске године, школа објављује на огласној табли и уноси у електронски регистар уџбеника.

Наведена одлука обавезујућа је за све запослене у школи који изводе образовно-васпитни рад.

Списак изабраних уџбеника, заједно са образложеним предлогом, школа трајно чува у документацији, у складу са законом.

Одредбама члана 34. Закона о уџбеницима, забрањено је (и то представља тежу повреду радне обавезе запослених) да:

– наставник захтева од ученика да купи додатно наставно средство;

– школа и запослени посредују у продаји уџбеника уз надокнаду;

– запослени, од издавача уџбеника, прими сваку донацију, поклон или репрезентацију, учињену на непосредан или посредан начин, у било ком износу или облику.

 

Донацијом, поклоном или репрезентацијом, у смислу наведеног, не сматра се представљање уџбеника у трајању од највише једног радног дана које мора бити реализовано у просторијама школе, репрезентације мале вредности (оловке, календари, блокови за писање), као и бесплатни примерци уџбеника које издавач даје школи ради реализације избора уџбеника.

Школа може без накнаде, уз сагласност Савета родитеља, да помогне у обезбеђивању свих изабраних уџбеника, уколико се тиме родитељима олакшава прибављање потребних уџбеника.

Посебно указујемо на то да је према одредбама Закона о уџбеницима школа обавезна да у оквиру свог годишњег плана рада предвиди потребна додатна наставна средстава која се користе у образовно-васпитном раду, а о чему одлучује наставничко веће на образложени предлог стручних већа за област предмета.

 

[signoff]

Поступак добијања сагласности

Подсетимо, за добијање сагласности за отварање новог одељења целодневне наставе и групе продуженог боравка, основна школа је требало да поднесе захтев Министарству, преко надлежне школске управе, најкасније до 15. августа 2015. године, уз који се прилаже:

– иницијатива савета родитеља;

– сагласност наставничког већа;

– одлука школског одбора, и

– елаборат о образовно-васпитном раду целодневне наставе, односно продуженог боравка.

 

У поступку утврђивања испуњености услова, Министарство, на нивоу школске управе, комплетира, односно прибавља:

– сагласност просветног саветника школске управе, чији је саставни део преглед стања одељења целодневне наставе/група продуженог боравка (број одобрених одељења/група) и обухват ученика;

– мишљење саветника за финансијско-материјалне послове о могућности финансирања целодневне наставе, односно продуженог боравка, и

– извештај градског/општинског просветног инспектора о испуњености услова за обављање целодневне наставе, односно продуженог боравка.

 

Након утврђивања испуњености услова, предмет се, уз образложење, прослеђује Сектору за предшколско и основно образовање и васпитање Министарства, на даљу надлежност.

[/signoff]