Увођењем обрачуна зараде, тј. накнаде зараде у ред извршних исправа коначно се отвара могућност да се стане на пут послодавцима који избегавају да редовно исплаћују зараде запосленима
Питање зарада централно је питање интересовања запослених. Отуд је веома важно да буду информисани о својим правима у вези са исплатом зараде, која представља надокнаду за извршени рад. Што су боље информисани, мањи су изгледи да постану жртве злоупотреба или манипулација од својих послодаваца. Ово нарочито истичемо имајући у виду најновије истраживање синдиката у Србији да само 17% послодаваца приватника у Републици Србији исплаћује зараду на време, док је у државној управи, локалној самоуправи и јавним предузећима стање знатно боље.
Радни односи у Србији регулисани су Законом о раду ( „Сл. гласник РСˮ, бр 24/05), као и најновијим Законом о изменама и допунама Закона о раду који је ступио на снагу 29. 7. 2014. године. Одредбе члана 54. које се односе на члан 121. Закона о раду, тј. на достављање обрачуна зараде и накнаде зараде запосленом примењују се од 29. 8. 2014. године.
Запослени има право на зараду која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Законом су прописани само основни елементи зараде, док се општим актом, односно уговором о раду, за групу послова или за поједине послове ближе уређују елементи на основу којих се одређује висина зараде запосленог. У складу са Законом о раду, уговор о раду, међу осталим обавезним елементима, треба да садржи: новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду, елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и друга примања запосленог, рокове за исплату зараде и других примања. Уговор о раду, међутим, не мора да садржи наведене елементе, под условом да су они утврђени законом, колективним уговором о раду, правилником о раду или другим актом послодавца у складу са законом, у ком случају у уговору мора да се назначи акт којим су та права регулисана у моменту закључења уговора. Ово не важи једино када је у питању новчани износ основне зараде, јер је законом утврђено да уговор о раду мора да садржи новчани износ основне зараде на дан закључења уговора о раду.
У смислу члана 105. Закона о раду, зарада се састоји од:
– зараде за обављени рад и време проведено на раду;
– зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси);
– других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду.
Под појмом „зарадаˮ у смислу Закона о раду подразумева се бруто зарада која у себи садржи доприносе и порезе из зараде које плаћа запослени.
Зарада за обављени рад и време проведено на раду састоји се од:
– основне зараде;
– дела зараде за радни учинак;
– увећане зараде.
Елементи за обрачун и исплату основне зараде утврђују се општим актом (колективним уговором или правилником о раду) и уговором о раду. Основна зарада се одређује на основу услова утврђених правилником, потребних за рад на пословима за које је запослени закључио уговор о раду и времена проведеног на раду. Најчешће се основна зарада дефинише као производ коефицијента посла и вредности радног часа и броја остварених часова рада у месецу. У том случају, општим актом се утврђују појединачни коефицијенти за све запослене, вредност радног часа, као и да ли се месечно основна зарада одређује на основу остварених сати рада у месецу или просечног броја часова рада у месецу.
Основна зарада може да се утврди по групама послова (за типичне послове или за сваки посао појединачно) и може да се утврди на месечном нивоу или по радном часу. Када се основна зарада добија као производ коефицијента посла и основице, коефицијент посла се утврђује у зависности од посла који запослени обавља и његовог значаја за послодавца, као и сложености и одговорности.
Вредност радног часа, тј. основица за обрачун основне зараде може се утврдити на месечном нивоу или по радном часу. Уколико се основица утврди по радном часу, потребно је утврдити да ли се основна зарада обрачунава на основу остварених сати рада у месецу или просечног броја часова рада у месецу. Ако се основна зарада одређује на основу просечног броја часова рада, она ће бити иста сваког месеца. У другом случају, када се зарада обрачунава на основу стварног броја часова рада у месецу, месечна основна зарада ће се разликовати у зависности од броја радних дана у месецу.
Уколико је за грану или делатност у којој послодавац послује закључен посебан колективни уговор или уколико је одлуком министра проширено дејство колективног уговора, тада основну зараду треба обрачунавати и исплаћивати најмање у висини која је прописана овим уговором. Новчани износ основне зараде запосленог не може бити нижи од основне зараде за послове, односно групе послова утврђене колективним уговором и правилником о раду, нити од минималне зараде утврђене у складу са законом. Уговором о раду, међутим, може се уговорити и већа основна зарада, односно коефицијент за обрачун и исплату зараде или основица за обрачун и исплату зараде, од основне зараде, односно коефицијента или основице који су утврђени општим актом послодавца. Ова законска могућност треба да буде изузетак, а не правило, и да се примењује рестриктивно и само онда када постоје оправдани разлози за то.
За време када не ради, тј. одсуствује с рада из оправданих разлога, рецимо, због коришћења годишњег одмора, плаћеног одсуства, одсуства с рада због привремене спречености за рад до 30 дана, одсуства с рада без кривице запосленог, прекида рада до којег је дошло наредбом државног органа и у другим случајевима утврђеним законом, запослени има право на накнаду зараде. Закључно са 28. јулом 2014. године накнада зараде из чланова 114–117. Закона о раду, обрачунавала се на основу просечне зараде у претходна три месеца, а од 29. јула 2014. године накнада зараде обрачунава се на основу просечне зараде у претходних дванаест месеци.
Пошто је начин утврђивања висине накнаде зараде прописан Законом о раду, општим актом и уговором о раду, висина накнаде зараде може се утврдити на другачији начин у односу на законско решење.
У обрачун накнаде зараде улазе само примања која имају карактер зараде, а не улазе накнаде зараде исплаћене у том дванаестомесечном периоду. Дакле, основицу за обрачун накнаде зараде чини искључиво зарада запосленог коју је остварио у претходних 12 месеци који претходе месецу у којем одсуствује с рада. Да би се израчунала просечна зарада у претходних 12 месеци, и то по сату, неопходан је податак о укупно оствареним (ефективним) сатима рада (редовни, прековремени, ноћни, сати рада на дан празника) у претходних 12 месеци, пре месеца у ком је запослени почео да користи одсуство с рада.
Обрачун зараде и накнаде зараде
Приликом исплате зараде и накнаде зараде послодавац је дужан да запосленом достави обрачун. Обрачун је нужно доставити и за месец за који није извршена исплата зараде, тј. накнаде зараде, уз навођење разлога због којих исплата није извршена. Уз обрачун је у том случају нужно доставити и обавештење да није извршена исплата зараде, тј. накнаде зараде и разлоге због којих није извршена исплата. Осим тога, обрачун зараде се мора доставити запосленом најкасније до краја месеца за претходни месец. Ради смањења трошкова администрације, дата је могућност да се обрачун зараде и накнаде зараде у целости може достављати запосленом у електронској форми, али само кад је зарада, односно накнада зараде исплаћена.
Новина која је уведена Законом о изменама и допунама Закона о раду јесте да обрачун зараде и накнаде зараде који издаје послодавац запосленом представља извршну исправу. Да би запослени могао да тражи принудно извршење зараде, односно накнаде зараде, потребно је да буду испуњени услови утврђени законом. Такође, да би запослени на основу података из обрачуна зараде, тј. накнаде зараде могао да припреми предлог за извршење, а на основу њега суд донесе решење о извршењу, потребно је да обрачун зараде, односно накнаде зараде (тзв. обрачунски листић) буде стандардизован. Садржај обрачуна утврђује ресорни министар правилником.
Поступак извршења
Може се уочити да Закон о извршењу и обезбеђењу оставља могућност и другим законима да пропишу исправе подобне за извршење (видети оквир). Отуда и постоји могућност да, у овом случају, Закон о изменама и допунама Закона о раду као lex specialis у односу на ЗИО, уврсти обрачун зараде, тј. накнаде зараде у појам извршне исправе.
Обрачун зараде, тј. накнаде зараде уведен је у ред извршних исправа како би се упростио, убрзао и појефтинио поступак наплате неисплаћених зарада запослених од послодаваца.
То значи да, уколико послодавац не исплати зараду запосленом, запослени може на основу обрачуна зараде одмах да поднесе предлог за извршење на основу извршне исправе. Пре увођења ових новина запослени су у случају да им послодавац није исплатио зараду били у знатно неповољнијем положају. Њима је предстојао дуг, некада вишегодишњи, исцрпљујући поступак остваривања сопствених права у вези са исплатом неисплаћених зарада. Поступак је започињао тужбом запосленог у оквиру парничног поступка. Процедура до доношења првостепене пресуде често је била дуготрајна и скупа (као што је ангажовање пуномоћника из редова адвоката) и то у тренутку када су запослени у оскудици с новцем, имајући у виду да се боре за своје неисплаћене зараде.
По окончању првостепеног поступка, по жалби се чекало од шест до дванаест месеци како би пресуда постала правноснажна. Тек тада је судска одлука постајала извршни наслов и постајала подобна за извршење.
С обзиром на то да обрачун зараде сада представља извршну исправу, то за запослене значи да се прескаче читав поступак пред радним одељењима основног суда (првостепени и другостепени), тј. запослени директно иницира поступак извршења тиме што у својим рукама уместо пресуде суда поседује обрачун зараде на основу ког одмах може остварити наплату зараде. Суд надлежан за спровођење извршења и обезбеђења јесте суд на чијем подручју извршни дужник, у овом случају послодавац, има седиште. Ако је у предлогу захтевано да се извршење спроводи преко извршитеља, решење мора да садржи и одлуку о том захтеву. Решење којим се усваја предлог доставља се извршном повериоцу и извршном дужнику, а решење којим се одбија предлог доставља се само извршном повериоцу.
Оно што иде у прилог запосленима као извршним повериоцима свакако јесте чињеница да је поступак извршења и обезбеђења хитан и по правилу се спроводи без одлагања. Како су рокови за предузимање радњи кратки, суд је дужан да одлучи о предлогу за извршење у року од пет радних дана од дана подношења предлога и да одлуку достави странкама у року од пет радних дана од дана доношења.
Суд одређује извршење, односно обезбеђење оним средством и на оним предметима који су наведени у предлогу за извршење, тј. предлогу за обезбеђење када се извршење одређује на предлог извршног повериоца. У току поступка суд може на предлог извршног повериоца да одреди друго средство или други предмет извршења, односно обезбеђења уместо оних који су претходно одређени.
Уколико извршни поверилац у предлогу за извршење захтева извршење на целокупној имовини извршног дужника, или уз предлог поднесе захтев за добијање изјаве о имовини извршног дужника, без навођења средства и предмета извршења, суд одређује извршење, односно обезбеђење без навођења средства и предмета извршења. Средства и предмет извршења одређују се тек након идентификовања имовине извршног дужника. Када се обавеза извршног дужника састоји у новчаном давању, извршни поверилац тада може пред судом надлежним за спровођење извршења да поднесе захтев за добијање изјаве о имовини извршног дужника, тј. да предложи суду да позове извршног дужника да приступи у суд ради давања изјаве о имовини у складу са члановима 54. и 55. Закона о извршењу и обезбеђењу. Овај захтев се може поднети уз предлог за извршење и у току извршног поступка, све док он не буде окончан. Суд ће донети решење којим ће извршном дужнику наложити да приступи у суд ради давања изјаве о имовини на записник пред судијом или да у року од пет радних дана достави суду изјаву о имовини у потребном броју примерака. Ако извршни дужник не поступи по налогу суда, тј. ако не дâ потпуну изјаву о имовини, суд доноси решење о новчаном кажњавању. Уз дато решење, суд ће извршном дужнику доставити примерак захтева за добијање изјаве о имовини, обавештење шта она треба да садржи, упозорење да му у случају непоступања по налогу суда може бити изречена новчана казна и поуку о последицама саопштавања непотпуних или нетачних података у изјави. Суд може раздвојити поступак по захтеву за добијање изјаве о имовини извршног дужника.
Примерак или копију изјаве о имовини, односно записника са изјавом суд ће доставити извршном повериоцу. Извршни поверилац може у року од пет радних дана од дана пријема изјаве, тј. записника са изјавом захтевати допуну изјаве, односно нову изјаву. Допуна изјаве, односно нова изјава може се захтевати ако изјава не садржи довољно података из којих се имовина наведена у њој може идентификовати или ако јавном или овереном исправом извршни поверилац докаже да је дужник у изјави дао непотпуне или нетачне податке. Суд у том случају доноси решење којим извршном дужнику налаже да достави суду допуну изјаве, тј. нову изјаву о имовини. Уколико извршни поверилац није захтевао допуну изјаве, тј. нову изјаву, а извршење спроводи суд, дужан је да у року од пет радних дана од дана добијања изјаве о имовини предложи средства и предмете извршења.
Извршитељ спроводи извршење на оним средствима и предметима извршења који су наведени у решењу о извршењу, а кад средство и предмет извршења нису наведени, извршитељ спроводи извршење на основу сопственог закључка, на средствима и предметима извршења којим се најповољније остварује намирење извршног повериоца. Ради намирења истог потраживања може се, на основу закључка, наставити спровођење извршења другим средствима и на другим предметима извршења уместо оних који су претходно одређени. Након пријема решења о извршењу, односно закључка којим се одређује извршење, било каква располагања имовином која учини извршни дужник не производе правно дејство. Приликом одређивања средстава и предмета извршења, суд, односно извршитељ дужан је да води рачуна о сразмерности између висине обавезе извршног дужника и средства и предмета извршења.
У извршном поступку, као и у сваком другом, веома је битно питање достављања, јер од момента од када је извршено достављање одређеног поднеска извршном повериоцу, односно извршном дужнику почиње тећи рок за извршење одређених процесних радњи. Достављање извршном дужнику који је правно лице или предузетник врши се на адресу седишта правног лица или предузетника које је уписано у регистру Агенције за привредне регистре и другим јавним регистрима. Уколико је извршни дужник физичко лице, достављање се врши на адресу пребивалишта или боравишта уписану код органа надлежног за вођење евиденције о личним картама. Ако достављање није било могуће извршити на један од ових начина, у року од пет радних дана од упућивања писмена, достављање се врши истицањем на огласну таблу надлежног суда. Сматра се да је достављање извршено у року од пет радних дана од дана истицања писмена на огласну таблу суда. Исто се односи и на достављање извршном повериоцу и другим учесницима у поступку.
По намирењу извршног повериоца доноси се одлука о закључењу извршног поступка.
Правни лек у поступку извршења и обезбеђења јесте приговор. Приговор се може изјавити против решења суда само кад је Законом о извршењу и обезбеђењу прописано да је он дозвољен. Може се изјавити у року од пет радних дана од дана достављања решења. На решење о извршењу на основу извршне исправе приговор могу уложити како извршни дужник, тако и извршни поверилац. Приговор не одлаже извршење решења, осим ако је законом другачије прописано. Приговор на решење о извршењу на основу извршне исправе може се изјавити из следећих разлога:
– ако је обавеза из решења о извршењу испуњена;
– ако је одлука на основу које је одређено извршење укинута, поништена, преиначена, стављена ван снаге, апсолутно ништава или без правног дејства, односно нема својство извршне исправе;
– ако је поништено поравнање на основу којег је одређено извршење;
– ако није протекао рок за испуњење обавезе или ако није наступио услов који је одређен извршном исправом;
– ако је протекао рок у ком се по закону може предложити извршење;
– ако није надлежан суд који је донео решење о извршењу;
– ако је извршење одређено на стварима и правима изузетим од извршења, или на којима је могућност извршења ограничена.
Шта мора да садржи обрачун зараде?
Садржај обрачуна зараде прописао је ресорни министар и то министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у виду Правилника о садржају обрачуна зараде, тј. накнаде зараде. Обрачун зараде, тј. накнаде зараде у складу са овим Правилником мора да садржи: податке о послодавцу, податке о запосленом, податке о периоду на који се односи обрачун, затим податке потребне за обрачун зараде, односно накнаде зараде, доприноса за обавезно социјално осигурање и пореза, као и датум доспелости.
Уколико је послодавац правно лице, обрачун мора да садржи назив правног лица, седиште, порески идентификациони број, матични број, број рачуна и назив банке код које се води. Исте податке мора садржати обрачун и уколико је послодавац предузетник. Уколико је послодавац физичко лице, обрачун мора садржати име и презиме лица, адресу, матични број, број рачуна и назив банке код које се води.
Када су у питању подаци о запосленом, обрачун садржи име и презиме запосленог, његову адресу, матични број, назив банке и број рачуна на који се уплаћује зарада, тј. накнада зараде.
Подаци неопходни за обрачун зараде, тј. накнаде зараде обухватају остварене часове рада, часове приправности, часове за које запослени остварује право на накнаду зараде, часове за које запослени не прима накнаду, износ зараде за обављени рад и време проведено на раду, износ зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси), накнаду трошкова која има карактер зараде (топли оброк). У податке неопходне за обрачун зараде спадају и врста, основица, стопа и износ доприноса за обавезно социјално осигурање на зараду, односно накнаду зараде које је послодавац дужан да обрачуна и уплати у име и у корист запосленог, а такође и на зараду, односно накнаду зараде које је дужан да обрачуна и уплати у своје име, а у корист запосленог – за пензијско и инвалидско, здравствено осигурање и осигурање за случај незапослености. Обрачун мора садржати и стопу пореза, износ пореске олакшице за плаћање пореза на зараду, основицу за плаћање пореза на зараду и износ пореза на зараду.
На крају, у обрачуну зараде, односно накнаде зараде мора бити наведен износ зараде, тј. накнаде зараде без припадајућих доприноса и пореза умањен за износ обуставе, као и износ зараде, односно накнаде зараде која није исплаћена или није исплаћена у целости.
Правилник о садржају обрачуна зараде, тј. накнаде зараде садржи правило да уколико послодавац на дан доспелости не исплати зараду, односно накнаду зараде или их не исплати у целости, обрачун зараде, односно накнаде зараде мора садржати и потпис овлашћеног лица у извршном дужнику, као и печат послодавца, тј. извршног дужника. Дакле, потпис овлашћеног лица и печат послодавца нису прописани као обавезни елементи обрачуна зараде, односно накнаде зараде, осим у случају неисплаћивања зараде, односно накнаде зараде на дан доспелости. Другим речима, послодавац који исплаћује зараде редовно и у року доспелости, може запосленом да изда обрачун без потписа и печата, што олакшава примену правила према којем се обрачун зараде, односно накнаде зараде у целости може запосленом доставити у електронској форми.
Уместо закључка
Сматра се да се увођењем обрачуна зараде, тј. накнаде зараде у ред извршних исправа коначно отвара могућност да се стане на пут послодавцима који избегавају да редовно исплаћују зараде запосленима. Статистика Уније послодаваца Србије показује да се приходи већине предузећа смањују из квартала у квартал. Последица таквог стања је да око 40% предузећа зараде исплаћује у року од 60 дана, а око 40% предузећа касни више од 60 дана са исплатама зараде, док као што смо раније споменули само око 20% послодаваца не касни са исплатом зарада. Ипак, упркос оваквом стању на тржишту рада, запослени треба да имају наду да ће се новинама уведеним Законом о изменама и допунама Закона о раду њихова ситуација побољшати и да ће се смањити број запослених који раде, а не примају зараду у законским роковима.
[signoff]
НАПОМЕНА АУТОРА
У случају да је запослени радио мање од 12 месеци пре започињања коришћења накнаде зараде, накнада зараде се обрачунава на основу зараде која је исплаћена у наведеном периоду. На пример, уколико је запослени радио 6 месеци, а не свих претходних 12, накнада зараде обрачунава се на основу зараде коју је запослени остварио за 6 месеци рада и на основу ефективних сати рада у оквиру тих 6 месеци.
Уколико запослени у претходних 12 месеци нема зараду ни за један месец, на пример, приправник који је тек почео да ради, а по неком од основа из Закона има право на накнаду зараде баш у првом месецу рада, накнада зараде се тада обрачунава на основу основне зараде запосленог из уговора о раду, увећане за минули рад.
[/signoff]
[signoff]
Шта је извршна исправа?
Извршна исправа је акт на основу ког се спроводи извршење у оквиру судског поступка. Да би извршна исправа била подобна за извршење неопходно је да садржи следеће податке: назначење извршног повериоца, извршног дужника, предмет, врсту и обим испуњења обавезе, осим ако Законом о извршењу и обезбеђењу није другачије одређено.
Закон о извршењу и обезбеђењу ( „Сл. гласник РСˮ, бр. 31/11… 139/14 ) наводи шта све представља извршну исправу:
– правноснажна судска одлука, судско поравнање и други акти странака који су законом изједначени са судским поравнањем;
– правноснажна, односно коначна одлука донета у управном и прекршајном поступку и поравнање донето у управном поступку, ако гласе на испуњење новчане обавезе и ако посебним законом није другачије одређено;
– извод из регистра заложних права на покретним стварима и правима и извод из регистра финансијског лизинга који садржи податке о уговору о финансијском лизингу и предмету финансијског лизинга;
– уговор о хипотеци, односно заложна изјава сачињена сагласно прописима којима се уређује хипотека;
– усвојен план реорганизације у стечајном поступку чије је усвајање потврђено одлуком суда;
– извршна одлука која је потврђена као Европска извршна исправа;
– као и друга исправа законом одређена као извршна исправа.
[/signoff]
[signoff]
ТЕРМИНОЛОГИЈА
Неопходно је објаснити значење појмова – средства и предмети извршења. Имајући у виду да је потраживање зараде новчано потраживање, средства извршења могу бити: продаја покретних ствари или непокретности, пренос новчаног потраживања, пренос потраживања за предају покретних ствари или непокретности, уновчење других имовинских права, пренос средстава која се воде на рачуну код банке, продаја акција и продаја удела у привредним субјектима.
Предмети извршења јесу ствари и права на којима се по закону може спровести извршење ради остваривања потраживања.
[/signoff]
[blockquote]
ПОСЕБАН ДЕО
Пример предлога за извршење по основу обрачуна зараде, као извршне исправе:
ПРВИ ОСНОВНИ СУД У БЕОГРАДУ
Булевар Михајла Пупина 16а, 11000 Београд
ИЗВРШНИ ПОВЕРИЛАЦ: ______________ из ____________, ул. ______________.
ИЗВРШНИ ДУЖНИК: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО _______________, ул. _____________,
матични број: __________, ПИБ: ___________, рачун бр.: ____________.
ПРЕДЛОГ ЗА ИЗВРШЕЊЕ
на основу извршне исправе
вредност извршења: _______ РСД
ради: наплате дуга
прилога: ___
примерака: 4
Извршни поверилац је у радном односу код Извршног дужника по Уговору о раду _______ од дана ________ године (у даљем тексту: Уговор).
Извршни дужник није исплатио извршном повериоцу зараду за период од септембра до децембра 2014. године.
Дана 4. 9. 2014. године је ступио на снагу Правилник о садржини обрачуна зараде (Правилник је објављен у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 90/14 од 27. 8. 2014. године, а примењује се почев од исплате зараде, односно на накнаде зараде за септембар 2014), који подразумева постојање печата на обрачуну зараде и потписа овлашћеног лица, те Извршни поверилац доставља обрачун зараде снабдевен печатом и потписом извршног дужника.
Доказ бр 1: Обрачун зараде за период од септембра до децембра 2014. године.
Законом о раду прописано је:
„Зарада се исплаћује у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец.”
Наиме, чланом 121. Закона о раду (Закон је објављен у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), у делу који регулише обрачун зараде и накнаде зараде, прописано је:
„Послодавац је дужан да запосленом приликом сваке исплате зараде и накнаде зараде достави обрачун.
Послодавац је дужан да запосленом достави обрачун и за месец за који није извршио исплату зараде, односно накнаде зараде.
Уз обрачун из става 2. овог члана послодавац је дужан да запосленом достави и обавештење да исплата зараде, односно накнаде зараде, није извршена и разлоге због којих није извршена исплата.
Обрачун зараде, односно накнаде зараде из става 2. овог члана послодавац је дужан да запосленом достави најдоцније до краја месеца за претходни месец.
Обрачун из става 1. овог члана на основу ког је исплаћена зарада, односно накнада зараде у целости се може доставити запосленом у електронској форми.
Обрачун зараде и накнаде зараде које је дужан да исплати послодавац у складу са законом представља извршну исправу.
Запослени коме је зарада и накнада зараде исплаћена у складу са обрачуном из ст. 1. и 2. овог члана, задржава право да пред надлежним судом оспорава законитост тог обрачуна.ˮ
Чланом 13. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је шта представља Извршну исправу:
„Извршне исправе су:
1) правноснажна одлука суда и судско поравнање, као и други акти странака који су законом изједначени са судским поравнањем;
2) правноснажна, односно коначна одлука донета у управном и прекршајном поступку и поравнање у управном поступку, ако гласе на испуњење новчане обавезе и ако посебним законом није другачије одређено;
3) извод из регистра заложних права на покретним стварима и правима и извод из регистра финансијског лизинга који садржи податке о уговору о финансијском лизингу и предмету финансијског лизинга;
4) уговор о хипотеци, односно заложна изјава, сачињена сагласно прописима којима се уређује хипотека;
5) усвојен план реорганизације у стечајном поступку, чије је усвајање потврђено одлуком суда;
6) извршна одлука која је потврђена као Европска извршна исправа;
7) друга исправа која је законом одређена као извршна исправа.ˮ
Извршни поверилац предлаже да Суд позове Извршног дужника да приступи у суд ради давања изјаве о имовини у складу са чл. 54. и 55. Закона о извршењу и обезбеђењу.
У смислу члана 121. Закона о раду и члана 13. Закона о извршењу и обезбеђењу, Извршни поверилац на основу извршне исправе, Обрачуна зараде, предлаже да суд донесе следеће:
Р Е Ш Е Њ Е О И З В Р Ш Е Њ У
I На основу извршне исправе, Обрачуна зараде за месеце септембар, октобар, новембар и децембар 2014. године, ОДРЕЂУЈЕ СЕ извршење у корист Извршног повериоца ____________________ ради наплате износа од _________ динара, као и трошкова овог поступка по одлуци суда, на целокупној имовини Извршног дужника _____________________, ул. _________, матични број: _____, ПИБ:______, рачун бр.: __________, који се води код ___________.
II Извршење ће спровести извршитељ Немања Протић из Београда, који је овлашћен да прибави изјаву о имовини од извршног дужника, као и да уручи ово решење о извршењу извршном дужнику.
У Београду, _________. године
За Извршног повериоца
___________________
Трошковник:
- Састав предлога по АТ ……………………………………………. 6.000,00 РСД
- Такса на предлог и одлуку ……………………………………….. по одлуци суда
[/blockquote]