Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању утврђени су начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из појединачних наставних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање, не само ученика већ и одраслих у основном образовању и васпитању
Законом о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013) допуњене су одредбе о оцењивању ученика у основној школи. Такође, новим Законом о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013) прописан је поступак и начин оцењивања успеха ученика, односно утврђивања оцена и општег успеха ученика и оцењивање владања у основној школи.
Сходно наведеном, а на основу члана 109. ст. 5. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон), министар просвете, науке и технолошког развоја донео је нови Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 67/2013, у даљем тексту: Правилник).
Овим Правилником (члан 1) утврђују се начин, поступак и критеријуми оцењивања успеха из појединачних наставних предмета и владања и друга питања од значаја за оцењивање, не само ученика већ и одраслих у основном образовању и васпитању.
Сврха и принципи оцењивања ученика
Према члану 2. Правилника, оцењивање је саставни део процеса наставе и учења којим се обезбеђује стално праћење остваривања прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа ученика у току савладавања школског програма. Осим тога, оцењивање је и континуирана педагошка активност којом се исказује однос према учењу и знању, подстиче мотивација за учење и ученик оспособљава за објективну процену сопствених постигнућа и постигнућа других ученика, као и да развија систем вредности.
У смислу Правилника, принципи оцењивања су:
– објективност у оцењивању према утврђеним критеријумима;
– релевантност оцењивања;
– коришћење разноврсних техника и метода оцењивања;
– правичност у оцењивању;
– редовност и благовременост у оцењивању;
– оцењивање без дискриминације и издвајања по било ком основу;
– уважавање индивидуалних разлика, потреба, узраста, претходних постигнућа ученика и тренутних услова у којима се оцењивање одвија.
Шта се и како оцењује?
Сходно члану 3. Правилника, ученик се оцењује из наставног предмета с модулом и без њега и владања, описном и бројчаном оценом, у складу са Законом, Законом о основном образовању и васпитању и Правилником.
Утврђена је примена две врсте оцењивања ученика: формативно и сумативно оцењивање, којима се обавља праћење развоја, напредовања и остварености постигнућа ученика у току школске године.
Формативно оцењивање означава редовно проверавање постигнућа и праћење владања ученика у току савладавања школског програма, а садржи повратну информацију и препоруке за даље напредовање и, по правилу, евидентира се у педагошкој документацији наставника, у складу с Правилником.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или за класификациони период из предмета и владања, а оцене добијене сумативним оцењивањем су, по правилу, бројчане и уносе се у прописану евиденцију о образовно-васпитном раду (даље: дневник рада), а могу бити унете и у педагошку документацију.
Прописана је разлика између описне и бројчане оцене (члан 4), која представља објективну и поуздану меру напредовања и развоја ученика и показатељ је квалитета и ефикасности рада наставника и школе у остваривању прописаних циљева, исхода и стандарда постигнућа. Оцена је јавна и саопштава се ученику одмах по добијању, са образложењем.
Описном и бројчаном оценом изражава се:
– оствареност, односно степен остварености циљева и прописаних, односно прилагођених стандарда постигнућа у току савладавања програма предмета;
– ангажовање ученика у настави, које обухвата: одговоран однос према раду, постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу с другима и исказано интересовање и мотивацију за учење и напредовање.
По својој садржини, описна оцена се разликује од бројчане оцене, јер се описном оценом, поред наведеног, изражава и:
– напредовање ученика у односу на претходни период;
– препорука за његово даље напредовање.
Приликом оцењивања остварености, односно степена остварености циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, у зависности од предмета, модула и узраста ученика процењују се: вештина изражавања и саопштавања; разумевање, примена и вредновање научених поступака и процедура; рад с подацима и рад на различитим врстама текстова; уметничко изражавање; вештине, руковање прибором, алатом и технологијама и извођење радних задатака.
Приликом оцењивања из предмета: музичка култура, ликовна култура и физичко васпитање, полази се од способности ученика, његовог степена спретности и умешности. Уколико ученик нема развијене посебне способности, приликом оцењивања узима се у обзир индивидуално напредовање у односу на сопствена претходна постигнућа, могућности и ангажовање ученика у наставном процесу (члан 5).
Ученик са изузетним способностима, који стиче образовање и васпитање на прилагођен и обогаћен начин применом индивидуалног образовног плана, оцењује се на основу праћења остваривања прописаних циљева и стандарда постигнућа и ангажовања (члан 6).
Ученик коме је, услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога, потребна додатна подршка у образовању и васпитању, оцењује се на основу остварености циљева и стандарда постигнућа у току савладавања индивидуалног образовног плана. При том се, у начину оцењивања ових ученика, прави разлика у зависности од тога да ли стичу образовање и васпитање без прилагођених стандарда постигнућа или по прилагођеним стандардима постигнућа (члан 7).
Из наставних предмета Верска настава и Грађанско васпитање ученик се оцењује описно на основу остварености циљева, постигнућа и ангажовања. Закључна оцена из предмета Верска настава и Грађанско васпитање је: истиче се, добар и задовољава и садржи препоруке за даље напредовање (члан 8. и члан 14. ст. 3).
У члану 9. Правилника наводе се критеријуми бројчаног оцењивања, па тако бројчане оцене могу бити: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
Јасно су прецизирани критеријуми за бројчано оцењивање успеха ученика из предмета, тако да ученик добија оцену:
– одличан (5) ако остварује веома значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности самостално испуњава захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и већину захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз веома висок степен ангажовања;
– врло добар (4) ако остварује значајан напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално, испуњава захтеве који су утврђени на основном и средњем нивоу, као и део захтева с напредног нивоа посебних стандарда постигнућа уз мању помоћ наставника, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз висок степен ангажовања;
– добар (3) ако остварује напредак у савладавању програма предмета и у потпуности, самостално испуњава захтеве који су утврђени на основном и већи део на средњем нивоу посебних стандарда постигнућа, односно захтева који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа, уз ангажовање ученика;
– довољан (2) ако остварује минималан напредак у савладавању програма предмета и испуњава, уз помоћ наставника, захтеве који су утврђени у већем делу основног нивоа постигнућа, односно захтеве који су одређени индивидуалним образовним планом и прилагођеним стандардима постигнућа и ангажовање ученика;
– недовољан (1) ако не остварује минималан напредак у савладавању програма предмета, и, ни уз помоћ наставника, не испуњава захтеве који су утврђени на основном нивоу постигнућа.
Важно је напоменути да се ученику који не испуњава захтеве по прилагођеним стандардима постигнућа, ревидира индивидуални образовни план по коме стиче образовање и васпитање.
Начин и поступак самог оцењивања
Као и до сада, утврђује се „иницијално процењивање”, које на почетку школске године обавља наставник процењивањем претходних постигнућа ученика у оквиру одређене области, предмета, модула или теме, која су од значаја за предмет, а у циљу планирања рада наставника и даљег праћење напредовања ученика. Резултати иницијалног процењивања не оцењују се (члан 10).
Ученик се оцењује на основу усмене и писмене провере постигнућа и практичног рада, а у складу с програмом предмета. Поред наведених начина оцењивања, ученик се оцењује и на основу активности и његових резултата рада, а нарочито: излагања и представљања (изложба радова, резултати истраживања, модели, цртежи, постери, дизајнерска решења и др.), учешћа у дебати и дискусији, писања есеја, домаћих задатака, учешћа у различитим облицима групног рада, рада на пројектима, збирке одабраних ученикових продуката рада – портфолија, у складу с програмом предмета.
Посебно је утврђено да је основ за оцењивање постигнућа ученика из практичног рада, огледа, лабораторијске и друге вежбе, уметничког наступа и спортске активности: примена учениковог знања, самосталност, показане вештине у коришћењу материјала, алата, инструмената и других помагала у извођењу задатка, као и примена мера заштите и безбедности према себи, другима и околини, у складу с програмом предмета.
У поступку оцењивања ученика на основу писмене провере постигнућа:
1) распоредом писмених задатака и писмених провера дужих од 15 минута, планира се највише једна провера у дану, а две у наставној недељи;
2) примену наведеног распореда утврђује директор на предлог одељенског већа и он се уписује у дневник рада и објављује се, за свако одељење, на огласној табли школе, односно на званичној интернет страни школе, најкасније до краја треће наставне недеље у сваком полугодишту;
3) наставник је дужан да обавести ученике о наставним садржајима који ће се писмено проверавати према поменутом распореду, најкасније пет дана пре провере.
Провера постигнућа ученика обавља се на сваком часу и ученик у току часа може да буде само једанпут оцењен за усмену или писмену проверу постигнућа (члан 13. ст. 1. и 3).
У ситуацији када после писмене провере постигнућа, више од половине ученика једног одељења добије недовољну оцену, поступа се као и до сада: писмена провера се поништава за ученика који је добио недовољну оцену, а наставник је дужан да, након поништене писмене провере, пре организовања поновљене провере, одржи допунску наставу, односно допунски рад (члан 13. ст. 6. и 9).
Новину представљају одредбе којима се прописује да оцена може бити поништена и ученику који није задовољан оценом, као и одредбе којима се прецизира да се поновљена писмена провера организује само једанпут и да може бити организована на посебном часу (члан 13. ст. 7. и 8).
Ученик и родитељ имају право увида у писани рад, као и право на образложење оцене.
Закључна оцена из предмета
Према члану 14. Правилника, у првом разреду основног образовања и васпитања закључна оцена из обавезних, обавезних изборних, изборних и факултативних предмета описна је и утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу описних оцена о развоју и напредовању ученика у току савладавања програма предмета.
У осталим разредима основног образовања и васпитања закључна оцена из предмета је бројчана, осим из предмета Верска настава и Грађанско васпитање.
Од првог до четвртог разреда ученика оцењује, у току образовно-васпитног рада и на крају првог и другог полугодишта, наставник који изводи наставу.
Од петог до осмог разреда ученика оцењује, у току образовно-васпитног рада, предметни наставник, а закључну оцену из предмета утврђује одељенско веће на предлог предметног наставника.
Закључна оцена из предмета утврђује се:
– на крају првог полугодишта, под условом да ученик има најмање четири оцене у току полугодишта, и
– на крају другог полугодишта, ако ученик има најмање четири оцене у току полугодишта и на основу свих описних и бројчаних оцена у току образовно-васпитног рада, уз сагледавање развоја, напредовања и ангажовања ученика.
У циљу усклађивања оцењивања ученика у основној школи са одредбама Закона и Закона о основном образовању и васпитању, Правилником је прописан изузетак, да, ако је недељни фонд часова предмета један час, ученику може да се утврди закључна оцена, ако је оцењен најмање два пута у полугодишту (члан 14. ст. 8).
Ако ученик редовно похађа наставу, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је обавезан да спроведе оцењивање на посебно организованом часу у току трајања полугодишта.
Новина је да на посебно организованом часу на коме се спроводи оцењивање, присуствују, поред предметног наставника, одељењски старешина, педагог или психолог (члан 14. ст. 9).
У ситуацији када предметни наставник, из било којих разлога, није у могућности да, у току трајања полугодишта, спроведе оцењивање на посебно организованом часу, школа је дужна да обезбеди одговарајућу стручну замену, а ради оцењивања ученика (члан 14. ст. 10).
Када наставни предмет садржи модуле, закључна оцена се изводи на основу позитивних оцена свих модула у оквиру предмета.
Закључна оцена за успех из предмета не може да буде већа од највеће појединачне оцене уписане у дневник, добијене било којом техником провере знања (члан 14. ст. 13).
Због честих несугласица у досадашњој пракси, а у вези са закључивањем оцена, утврђена је аритметичка средина која је потребна за закључну оцену за успех из предмета, од одличан (5) до довољан (2).
Закључна оцена за успех из предмета (члан 14. ст. 14) не може да буде мања од:
– одличан (5), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена најмање 4,50;
– врло добар (4), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 3,50 до 4,49;
– добар (3), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 2,50 до 3,49;
– довољан (2), ако је аритметичка средина свих појединачних оцена од 1,50 до 2,49.
Одељенски старешина је обавезан да редовно прати оцењивање ученика и указује предметним наставницима на број прописаних оцена које ученик треба да има у полугодишту ради утврђивања закључне оцене (члан 14. ст. 11).
Закључну оцену из предмета утврђује одељенско веће на предлог предметног наставника, а ако не прихвати предлог закључне оцене предметног наставника, одељенско веће утврђује нову оцену гласањем, која се уписује у дневник рада, у предвиђену рубрику и евидентира се у напомени, а у записнику са одељенског већа шире образлаже (члан 14. ст. 15–17).
Владање ученика
Владање ученика (члан 15) оцењује се најмање два пута у току полугодишта, описно и бројчано.
Описно се оцењује владање ученика од првог до петог разреда основног образовања и васпитања, у току и на крају полугодишта, и оно не утиче на општи успех ученика. Изражава се као: примерно, врло добро, добро, задовољавајуће и незадовољавајуће.
Владање ученика од шестог до осмог разреда основног образовања и васпитања оцењује се описно у току полугодишта и бројчано на крају првог и другог полугодишта, односно, закључном оценом која утиче на општи успех ученика, и то: примерно (5), врло добро (4), добро (3), задовољавајуће (2) и незадовољавајуће (1).
Приликом оцењивања владања сагледава се понашање ученика у целини и оцена из владања се смањује због изречене васпитно-дисциплинске мере, а може да се смањи и због понашања за које је изречена васпитна мера.
Оцена из владања се поправља на предлог одељенског старешине најкасније на крају полугодишта, када ученик показује позитивне промене у свом понашању:
– прихвата одговорност за своје поступке, и
– коригује своје понашање након указивања на непримерено понашање, након изречене васпитне, односно васпитно-дисциплинске мере и кроз појачани васпитни рад.
Правилник прави разлику у начину изражавања описа односа ученика према обавезама и описа његовог понашања према другим ученицима, запосленима и имовини и то кроз пет нивоа (члан 16).
Опис односа према обавезама:
1) у потпуности извршава обавезе у школи;
2) углавном извршава обавезе у школи;
3) делимично извршава обавезе у школи;
4) углавном не извршава обавезе;
5) не извршава обавезе у школи.
Опис понашања према другим ученицима, запосленима и имовини:
1) представља пример другима својим односом према ученицима, запосленима и имовини;
2) има најчешће коректан однос према ученицима, запосленима и имовини;
3) понекад се непримерено односи према ученицима, запосленима и имовини;
4) често има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини;
5) најчешће има непримерен однос према ученицима, запосленима и имовини.
Правилником се одређују критеријуми, на основу којих одељенско веће, на предлог одељенског старешине, утврђује закључну оцену из владања, којом се оцењује владање ученика на крају полугодишта (члан 17).
Закључна оцена из владања утврђује се на основу:
– понашања ученика у целини, имајући при том у виду и ангажовање ученика у активностима изван наставе, у складу са школским програмом (слободне активности, ученичка задруга, заштита животне средине, заштита од насиља, злостављања и занемаривања, и програми превенције других облика ризичног понашања, културна активност школе);
– процењивањем његовог понашања и извршавања обавеза прописаних законом, а нарочито на основу односа према: школским обавезама, другим ученицима, запосленима школе и других организација у којима се остварује образовно-васпитни рад, школској имовини, имовини других лица или организација у којима се остварује настава или поједини облици образовно-васпитног рада и заштити и очувању животне средине; и
– ефекта изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера.
Општи успех ученика
Према одредбама члана 19. Правилника, на крају првог и другог полугодишта првог разреда наставник даје мишљење о раду и напредовању ученика, које садржи опис степена остварености циљева и прописаних стандарда, односно прилагођених стандарда постигнућа, општи опис квалитета постигнућа, опис ученикових могућности и потреба у подизању нивоа постигнућа у појединим задацима у даљем учењу, као и запажања о развоју ученика и препорукама за његово даље напредовање.
Општи успех ученика од другог до петог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта, односно школске године, на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета и обавезних изборних предмета, а за ученике од шестог до осмог разреда, на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета, обавезних изборних предмета и из владања (члан 19. ст. 4. и 5).
Мишљење о раду и напредовању ученика и општи успех уноси се у ђачку књижицу, коју је родитељ дужан да потпише.
Ученику од другог до осмог разреда не утврђује се општи успех, ако на крају првог и другог полугодишта, односно школске године, има недовољну оцену или ако је неоцењен из предмета који се оцењују бројчаном оценом, односно описном оценом (члан 19. ст. 6. и 9).
Евиденција о успеху ученика
Према члану 21. Правилника, наставник има обавезу да у поступку оцењивања прикупља и бележи податке о постигнућима ученика, процесу учења, напредовању и развоју ученика током године у прописаној евиденцији и својој педагошкој документацији.
Под „педагошком документацијом”, у смислу овог Правилника, сматра се писана документација наставника која садржи: личне податке о ученику и његовим индивидуалним својствима која су од значаја за постигнућа, податке о провери постигнућа, ангажовању ученика и напредовању, датим препорукама, понашању ученика и друге податке од значаја за рад са учеником и његово напредовање.
Напомена:
Овај правилник је почео да се примењује од школске 2013/2014. године, односно 1. септембра 2013.
[signoff]
Оцењивање на испиту
Сходно члану 18. Правилника, оцена на испиту утврђује се већином гласова укупног броја чланова комисије, у складу са Законом и Законом о основном образовању и васпитању.
[/signoff]
[signoff]
Обавештавање о оцењивању
Одредбе члана 20. Правилника предвиђају да се на почетку школске године ученици, родитељи, односно старатељи обавештавају о критеријумима, начину, поступку, динамици, распореду оцењивања и доприносу појединачних оцена закључној оцени.
За одељенског старешину утврђена је обавеза да, на примерен начин, благовремено – најмање четири пута у току школске године, обавештава родитеље о постигнућима ученика, напредовању, мотивацији за учење, владању и другим питањима од значаја за образовање и васпитање.
Такође, утврђена је дужност одељенског старешине да благовремено, у писменој форми, обавести родитеља, односно старатеља о успеху и оценама, евентуалним тешкоћама и изостанцима ученика и последицама изостајања, ако родитељ, односно старатељ не долази на родитељске и индивидуалне састанке.
[/signoff]
КОЛАУТ
Оцена из писмене провере постигнућа у трајању до 15 минута не уписује се у дневник.