Одабрана мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

У сврху потпунијег увида и бољег разумевања радног права у овом тексту издвојено је неколико мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

 

ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ РАДНОГ АНГАЖОВАЊА НА СЕЗОНСКИМ ПОСЛОВИМА У ОДНОСУ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРАВА НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бр. 021-02-2/33/2019-07 од 31. 1. 2019)

 

У складу са чланом 117. ст. 2. и 3. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, број 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 и 73/18, у даљем тексту: Закон) кориснику породичне пензије који стекне својство осигураника обуставља се исплата породичне пензије. Кориснику породичне пензије, који стекне својство осигураника по основу члана 11. т. 9) (лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове ако нису осигурани по другом основу) и т. 10) (лица која у складу са законом обављају привремене и повремене послове преко омладинских задруга, које се у смислу овог закона сматрају послодавцем, а имају навршених 26 година живота, односно без обзира на године живота ако нису на школовању) и члана 12. став 1. тачка 3) (лица која обављају послове по основу уговора о делу, односно послове по основу ауторског уговора, као и послове по основу других уговора, код којих за извршен посао остварују накнаду – уговорену накнаду, а нису осигурани по другом основу) овог закона, обуставља се исплата породичне пензије након утврђивања стажа осигурања за период утврђеног стажа осигурања.

У складу са прописима о раду, обављање привремених и повремених послова сматра се радом ван радног односа, односно радом за чије обављање се не остварује зарада, већ уговорена накнада, па се самим тим не остварује ни право на уплату доприноса на најнижу месечну основицу, када је остварена уговорена накнада нижа од тог износа. У складу са наведеним је и ставом 4. члана 117. Закона прописано да се, изузетно, кориснику породичне пензије не обуставља исплата породичне пензије у случају када је, обављањем послова из чл. 11. т. 9) и 10), као и послова из члана 12. став 1. тачка 3) Закона, остварио уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених важеће у моменту уплате доприноса.

У складу са чл. 37. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 7/12 – усклађени дин. изн., 8/13 – усклађени дин. изн., 47/13, 108/13, 6/14 – усклађени дин. изн., 57/14, 68/14 – др. закон, 5/15 – усклађени дин. изн., 112/15, 5/16 – усклађени дин. изн., 7/17 – усклађени дин. изн., 113/17, 7/18 – усклађени дин. изн. и 95/18) најнижу месечну основицу доприноса чини износ од 35% просечне месечне зараде у Републици исплаћене, односно остварене у периоду за претходних 12 месеци почев од месеца октобра у текућој години (важећа најнижа месечна основица доприноса износи 23.921 динар), за који су објављени подаци републичког органа надлежног за послове статистике ако овим законом није друкчије одређено. Износ најниже месечне основице сваке године објављује министар надлежан за послове финансија, а примењује се од првог дана наредног месеца по објављивању тог износа.

Наведено значи да се кориснику породичне пензије који својство осигураника стекне по основу обављања привремених и повремених послова као радом ван радног односа и који, с обзиром на карактер тих послова, по основу њиховог обављања оствари уговорену накнаду која се не сматра зарадом, неће обуставити исплата пензије, уколико је остварио уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса (тренутно 23.921 динар). Међутим, уколико износ уговорене накнаде пређе поменути износ најниже основице у осигурању запослених, обустава исплате породичне пензије ће се вршити.

Како је Законом о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима („Сл. гласник РС”, број 50/18) прописано да се радно ангажовање на основу овог закона сматра радом ван радног односа, а да се по основу обављања сезонских послова остварује новчана накнада за рад по основу које је обавезно плаћање пореза на доходак грађана и доприноса за обавезно социјално осигурање (допринос за пензијско и инвалидско осигурање и допринос за здравствено осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести сагласно закону којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање), као и да се на питања радног ангажовања на сезонским пословима која нису посебно уређена овим законом примењују одредбе закона којим се уређује рад – у делу којим се уређују привремени и повремени послови, то се у вези са применом прописа о пензијском и инвалидском осигурању, обављање сезонских послова може сматрати обављањем привремених и повремених послова по основу којег се остварује уговорена накнада. Наведено значи да ће се, у вези са обављањем сезонских послова, као послова који имају привремени и повремени карактер, на исти начин применити одредба члана 117. Закона којом су прописани услови за обуставу, односно наставак исплате породичне пензије, у случајевима када се по основу радног ангажовања остварује уговорена накнада.

У складу са наведеним, уколико корисник породичне пензије стекне својство осигураника по основу обављања сезонских послова и по том основу оствари уговорену накнаду, обустава исплате породичне пензије се неће вршити уколико је уговорена накнада на месечном нивоу остварена у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса (тренутно 23.921 динар), али та исплата ће се обуставити уколико износ уговорене накнаде пређе поменути износ најниже основице.

Такође, истичемо да се не прави разлика у категоријама породичне пензије у зависности од тога да ли се та пензија одређује од старосне, превремене старосне или инвалидске пензије која је припадала кориснику или би припала осигуранику у тренутку смрти. Наведено значи да постоји само једна врста породичне пензије, без обзира на то од које пензије се у конкретном случају одређује. Дакле, иста горепоменута правила о обустави породичне пензије примењују се независно од тога да ли је породична пензија изведена од старосне, превремене старосне или инвалидске пензије осигураника, односно корисника.

 

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ПОРОДИЧНУ ПЕНЗИЈУ

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бр. 117-00-02363/2018-07 од 9. 1. 2019)

 

У складу са чланом 27. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, број 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, у даљем тексту: Закон), право на породичну пензију могу остварити чланови породице умрлог осигураника који је навршио најмање пет година стажа осигурања или је испунио услове за старосну, превремену старосну пензију или инвалидску пензију, или умрлог корисника старосне, превремене старосне пензије или инвалидске пензије. Право на пензију није наследно право, већ право изведено од права умрлог осигураника или корисника пензије, због чега је неопходно постојање правне везе између тог лица и лица које остварује право на породичну пензију. С обзиром на то да се ради о изведеном праву, оно се остварује у складу са поступком предвиђеним овим законом.

Члановима породице умрлог осигураника, односно корисника права сматрају се брачни друг, деца (рођена у браку или ван брака или усвојена, пасторчад коју је осигураник, односно корисник права издржавао, унучад, браћа и сестре и друга деца без родитеља, односно деца која имају једног или оба родитеља који су потпуно неспособни за рад, а коју је осигураник, односно корисник права издржавао), као и родитељи (отац и мајка, очух и маћеха и усвојиоци) које је осигураник, односно корисник права издржавао. Право на породичну пензију може остварити и брачни друг из разведеног брака, ако му је судском пресудом утврђено право на издржавање (члан 28. Закона).

Члановима уже породице умрлог осигураника, односно корисника права, у смислу овог закона, сматрају се брачни друг и деца (рођена у браку или ван брака или усвојена, пасторчад и унуци), а члановима шире породице умрлог осигураника, односно корисника права, у смислу овог закона, сматрају се родитељи (отац, мајка, очух, маћеха и усвојиоци), браћа, сестре и друга деца без родитеља, односно деца која имају једног или оба родитеља који су потпуно неспособни за рад, а коју је осигураник, односно корисник права издржавао (члан 34. Закона).

Члановима шире породице припада право на породичну пензију ако нема чланова уже породице, а ако их има – само када породична пензија која припада члановима уже породице не достигне пун износ основа од кога се одређује висина породичне пензије (члан 35. Закона).

У складу са наведеним, како у представци наводите да ваша мајка није била у брачној заједници са вашим оцем, она по том основу не може остварити право на породичну пензију, јер у складу са овим законом право на породичну пензију може остварити само брачни друг умрлог осигураника или корисника права, или брачни друг из разведеног брака, ако му је судском пресудом утврђено право на издржавање. Уколико постоје други чланови уже или шире породице који испуњавају законске услове, они могу остварити право на породичну пензију уколико поднесу захтев, при чему предност имају чланови уже породице (деца и брачни друг из разведеног брака, уколико постоји).

 

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ИНВАЛИДСКУ ПЕНЗИЈУ НАКОН НАВРШЕЊА ГОДИНА ЖИВОТА ИЗ ЧЛАНА 19А ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бр.580-02-00217/2019-07 од 23. 5. 2019)

 

У складу са чланом 25. тачка 2) Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС”, број 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14 и 73/18, у даљем тексту: Закон), осигураник код кога настане потпуни губитак радне способности, стиче право на инвалидску пензију ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу, под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију утврђених у члану 19. тачка 1) овог закона и да има навршених пет година стажа осигурања.

При доношењу решења о Вашем праву на инвалидску пензију утврђено је да је потпуни губитак радне способности настао након навршења година живота из члана 19а Закона, прописаних за стицање права на старосну пензију у 2016. години (61 година живота), због чега Вам није признато право на инвалидску пензију. Наиме, општа старосна граница за стицање права на старосну пензију прописана је чланом 19. тачка 1) Закона и износи 65 година живота и за осигуранике мушкарце и за осигуранике жене. Међутим, узимајући у обзир да је, изузетно, у 2016. години, чланом 19а тачка 2), прописано да осигураник жена стиче право на старосну пензију кад наврши 61 годину живота, при одлучивању о Вашем праву на инвалидску пензију примењен је члан 19а Закона и утврђено је да не испуњавате законске услове, јер је наступио ризик старости, с обзиром на то да сте у тренутку утврђивања потпуног губитака радне способности навршили године живота прописане за стицање права на старосну пензију у тој години.

У вези са наведеним сматрамо да, узимајући у обзир законске одредбе, као и најбољи интерес осигураника и потребу за обезбеђивањем њихове социјалне сигурности, има основа за другачије тумачење члана 25. Закона.

Наиме, у самој одредби члана 25. Закона се, при одређивању година живота које представљају старосну границу за стицање права на инвалидску пензију, позива на одредбу члана 19. тачка 1) Закона, којом је прописана општа старосна граница за стицање права на старосну пензију, која износи 65 година живота. Дакле, применом најпре језичког тумачења Закона закључује се да постоји законски основ, односно да нису постојале сметње да се при утврђивању испуњености услова за признавање права на инвалидску пензију у Вашем случају, у обзир узме старосна граница прописана чланом 19. тачка 1) Закона, невезано од старосне границе за стицање права на старосну пензију, која је за Вас, као осигураника жену, била предвиђена чланом 19а тачка 2) Закона у 2016. години.

Друго, општа старосна граница за стицање права на старосну пензију и за осигуранике мушкарце и за осигуранике жене прописана је чланом 19. тачка 1) Закона, и износи 65 година живота, када се по Закону сматра да је наступио ризик старости. Члан 19а по својој природи представља прелазну одредбу, којом се из разлога правичности предвиђа поступно подизање старосне границе за стицање права на старосну пензију за осигуранике жене до потпуног изједначавања старосних граница за стицање овог права за обе категорије осигураника у 2032. години. Дакле, циљ Закона је изједначавање старосних граница за стицање права на старосну пензију за осигуранике мушкарце и осигуранике жене, па одредба члана 19а представља само меру позитивне дискриминације, чија је сврха превазилажење повећања старосне границе за стицање права на старосну пензију за осигуранике жене одједном. Из тог разлога уводи се прелазни период током кога се старосна граница за стицање права на старосну пензију за осигуранике жене постепено подиже у периоду од 2015. до 2032. године, када је предвиђено њихово изједначавање. Међутим, ради се само о законској могућности, не и о обавези, па осигураник жена која је навршила године живота из члана 19а Закона, у зависности од личних преференција, има законску могућност да настави да ради све док не наврши 65 година живота, односно до предвиђене опште старосне границе за стицање права на старосну пензију из члана 19. тачка 1) Закона. Наведено значи да законска могућност за стицање права на старосну пензију пре 65. године живота, односно пре наступања опште старосне границе предвиђене Законом, не сме водити томе да су осигураници управо из тог разлога онемогућени да остваре друга права из пензијског и инвалидског осигурања, у конкретном случају право на инвалидску пензију, с обзиром на то да, у складу са Законом, ризик старости наступа тек навршавањем 65 година живота, као опште старосне границе предвиђене чланом 19. тачка 1) Закона.

У прилог горенаведеном истичемо и одредбу члана 175. тачка 2) Закона о раду („Службени гласник РС”, број 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС, 113/17 и 95/18 – аутентично тумачење) којом је предвиђено да радни однос престаје када запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, осим уколико се послодавац и запослени другачије споразумеју. Наведено значи да и према Закону о раду, ризик старости наступа када осигураник наврши 65 година живота. Ако ову законску одредбу доведемо у везу са чланом 25. Закона, јасно је да ризик старости и по радноправним прописима наступа тек навршавањем 65 година живота, односно година живота из члана 19. тачка 1) Закона, а да се навршавање година живота из члана 19а не може посматрати као наступање ризика старости, тиме ни представљати законску сметњу за остваривање права на инвалидску пензију.

У складу са свим претходно изнетим, сматрамо да нема никаквих законских сметњи да осигураник жена код које је потпуни губитак радне способности наступио након навршења година живота из члана 19а Закона, а пре наступања ризика старости, односно навршавања 65 година живота, као година које представљају општу старосну границу за стицање права на старосну пензију из члана 19. тачка 1) Закона, оствари право на инвалидску пензију.

Такође истичемо да се, у складу са чланом 105. Закона, правоснажно решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање може изменити новим решењем, ако је њиме повређен закон или општи акт Фонда на штету осигураника, односно корисника права, или ако је о неком правном питању доцније заузето правно схватање повољније за осигураника. Права утврђена решењем донетим у поступку измене припадају од првог дана наредног месеца од дана подношења захтева за измену решења. Код поновног решавања о праву осигураника, односно корисника права, примењују се прописи који су важили у часу доношења коначног решења.

 

НЕМОГУЋНОСТ ОСТВАРИВАЊА ПРАВА НА ДЕЧЈИ ДОДАТАК ЗА ДЕЦУ КОЈА ПОХАЂАЈУ ВЕРСКЕ ОБРАЗОВНЕ УСТАНОВЕ КОЈЕ НИСУ ВЕРИФИКОВАНЕ, ОДНОСНО АКРЕДИТОВАНЕ

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бр.117-00-00174/2019-01-13 од 18. 4. 2019)

 

Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/17 и 50/18), чланом 26. ст. 8. и 9. прописано је да право на дечји додатак припада деци која живе, школују се и редовно похађају наставу на територији Републике Србије, ако међународним споразумом није другачије одређено. Дечји додатак припада детету ако има својство ученика основне школе, односно својство редовног ученика средње школе до завршетка средњошколског образовања, а најдуже до 20 година живота.

Сходно члану 29. Закона, школовање у смислу овог закона јесте похађање школе у циљу стицања образовања у основној школи и стицања образовања у својству редовног ученика у средњој школи, а у складу са прописима којима се уређује просвета, а изузетно, својство редовног ученика сматра се да има и лице из осетљивих друштвених група и лице са изузетним способностима млађе од 17 година, које стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, уз сагласност министра надлежног за послове просвете.

Законом о црквама и верским заједницама („Сл. гласник РС”, број 36/06), чл. од 34. до 40. прописана је између осталог и образовна делатност.

Тако је наведено да цркве и верске заједнице могу оснивати верске образовне установе (предшколске установе, основне школе, гимназије, стручне и уметничке средње и високе школе, факултете и универзитете), у складу са законом.

Црква и верска заједница може покренути поступак верификације, односно акредитације верске образовне установе ради укључивања у систем образовања, у складу са прописима о образовању. Верске образовне установе које добијају верификацију, односно акредитацију имају право на финансирање из буџета сразмерно броју верника према последњем попису становништва у Републици. Ради унапређивања верске слободе и просвете држава може пружити финансијску помоћ и верским образовним установама које нису укључене у систем образовања.

Наведеним Законом прописано је и да редовни ученици и студенти верских образовних установа имају право на здравствену и социјалну заштиту, ученички и студентски стандард и одлагање и цивилно служење војног рока, а њихови родитељи право на дечји додатак, под истим условима који важе за ученике и студенте државних образовних установа.

Ради утврђивања чињенице да ли су и које верске образовне установе у систему установа из области образовања и васпитања у Републици Србији, а имајући у виду потврде о школовању у различитим верским заједница које су приложене уз захтеве за остваривање права на дечји додатак, обратили смо се Министарству просвете, науке и технолошког развоја које нам је својим дописом број: 611-00-00254/2019-03 од 11. 3. 2019. године одговорило „да верске образовне установе нису у систему установа из области образовања и васпитања у Републици Србији, за које Министарство просвете, науке и технолошког развоја издаје решење о верификацији.”

Како верске установе нису верификоване, односно акредитоване, јер нису укључене у систем образовања, то се за децу која их похађају не може остварити право на дечји додатак.

 

ПОВРАЋАЈ ОБУСТАВЉЕНИХ ИЗНОСА ПЕНЗИЈЕ ПО ЧЛАНУ 120. ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ

(Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бр. 181-01-00084/2019-07 од 27. 5. 2019)

 

Поводом дописа од 24. 4. 2019. године, у којем тражите став овог министарства, по захтевима за повраћај обустављених износа пензије по члану 120. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/03… 73/18 – у даљем тексту: Закон) у вези Одлуке Уставног суда IУо-279/16 од 21. 12. 2017. године, указујемо на следеће:

Одредбама Закона утврђено је да су сва лица која обављају одређену делатност и по том основу остварују зараду, накнаду зараде, или уговорену накнаду, обавезно осигурана на пензијско и инвалидско осигурање. Из тога проистиче обавеза уплате доприноса на пензијско и инвалидско осигурање, у складу са прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање. С тим у вези, осигураници самосталних делатности и осигураници пољопривредници, на које се односила одредба члана 120. Закона, сами су обвезници обрачуна и плаћања доприноса, а према одредби члана 64. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/04… 4/19), обвезници доприноса не могу бити ослобођени обавезе обрачунавања и плаћања доприноса. Такође, према члану 69. наведеног закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, контролу обрачунавања и плаћања доприноса врши Пореска управа у складу са прописима који уређују порески поступак и пореску администрацију.

Имајући у виду наведено, с обзиром на то да је изменом одредбе члана 120. Закона престало раније утврђено овлашћење Фонда у односу на осигуранике који сами плаћају допринос за пензијско и инвалидско осигурање да врши обуставу 1/3 месечног износа пензије на име неуплаћених доспелих износа доприноса, одредбом члана 46. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, број 73/18) прописано је да ће овим корисницима Фонд по службеној дужности у року од две године од дана ступања на снагу овог закона донети решење којим ће утврдити укупан стаж осигурања и нов износ пензије, на основу износа доприноса који су уплаћени обуставом 1/3 месечног износа пензије.

Према томе, одредбама Закона, као и одредбама прописа о доприносима за обавезно социјално осигурање, утврђено је ко су обавезно осигурана лица, да имају обавезу плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и да од те обавезе не могу бити ослобођена. Из наведених разлога став овог министарства је да нема основа за повраћај обустављених износа пензије на име неуплаћених а доспелих доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, с обзиром на то да је реч о законској обавези. Мишљења смо да је једино основано да се тим корисницима утврди укупан стаж осигурања и нов износ пензије на основу наплаћеног дуга за доприносе за пензијско и инвалидско осигурање обуставом 1/3 пензије, с тим да ће даљи поступак намирења евентуално преосталог дуга по наведеном основу преузети Пореска управа, у складу са прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање.