У наставку дајемо одговоре на поједина питања која су изазвала интересовање како пацијената, као корисника услуга, тако и запослених радника у здравству, као пружалаца тих услуга.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1170.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
77
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Одговори на питања из
области здравствене заштите и
здравственог осигурања
У наставку дајемо одговоре на поједина питања која су изазвала
интересовање како пацијената, као корисника услуга, тако и запослених
радника у здравству, као пружалаца тих услуга.
Потписивањем Посебног колективног
уговора за здравствене установе чији је
оснивач Република Србија, аутономна покра-
јина и јединица локалне самоуправе, уз прет-
ходно донете законе о здравственој заштити
и здравственом осигурању, комплетирана је
најзначајнија законска регулатива из области
здравства. С обзиром на то да је ступањем на
снагу Закона о здравственој заштити и Зако-
на о здравственом осигурању здравствени
систем Републике Србије претрпео значајне
промене, разумљиво је постојање великог
броја питања и недоумица као последице
усвајања горенаведених правних аката. Об-
радићемо питања у вези са остваривањем
права на накнаду зараде за време привре-
мене спречености за рад због неге детета,
условима и начинима за добијање назива
примаријус, кадровским планом здравстве-
них установа, приватном праксом у здрав-
ству, допунским радом запослених који раде
са скраћеним радним временом, накнадама
путних трошкова, новим технологијама и но-
стрификацијом диплома страних држављана.
1. ПРИМЕНА ЧЛАНА 79. ЗАКОНА О
ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ
Поводом остваривања права на накнаду
зараде за време привремене спречености за
рад због неге детета по члану 79. Закона о
здравственом осигурању („Сл. гласник РС”
бр. 25/19), када је други родитељ из здрав-
ствених разлога неспособан да негује обо-
лело дете, јављају се следеће недоумице које
је потребно разјаснити:
■■ ако је други родитељ остварио пpaвo на
накнаду за негу и помоћ другог лица по
прописима којима се уређују права из пен-
зијског и инвалидског осигурања, односно
ако му је надлежни орган утврдио губитак
радне способности (нпр. инвалидски пен-
зионер), сматра се да је решење о праву на
накнаду за негу и помоћ другог лица, од-
носно о губитку радне способности доказ
да тај родитељ из здравствених разлога не
може да негује оболело дете;
■■ ако други родитељ не испуњава услов из
члана 79. Закона о здравственом осигура-
њу у погледу основа осигурања (нпр. пољо-
привредник, незапослено лице и слично),
доказ за постојање здравствених разлога
због којих није способан да негује оболело
дете јесте друга одговарајућа медицинска
документација (потврда изабраног лекара
о здравственом стању, одговарајући меди-
цински налази и извештаји о здравственом
стању који потврђују здравствену неспо-
собност за негу оболелог детета и слично).
Приликом утврђивања наступања при-
времене спречености за рад осигураника
који остварује право на накнаду зараде због
привремене спречености за рад због неге
детета надлежни изабрани лекар – доктор
медицине специјалиста педијатрије, као
стручно-медицински орган Републичког
фонда за здравствено осигурање, на основу
Душан Рајаковић,
спец. менаџмента здравствених
установа
78
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
горенаведених доказа констатује да је испу-
њен услов у погледу здравствених разлога
због којих други родитељ не може да негује
оболело дете, односно да је испуњен наве-
дени услов из члана 79. Закона о здравстве-
ном осигурању.
Приликом издавања дознака осигуранику
који остварује право на накнаду због привре-
мене спречености за рад ради неге детета иза-
брани лекар – доктор медицине специјалиста
педијатрије дужан је да у дознаци наведе број
решења о праву на накнаду за негу и помоћ
другог лица, тј. број инвалидског решења, од-
носно потврде о привременој спречености за
рад или други податак на основу ког је утвр-
ђено да је испуњен услов из члана 79. Закона
о здравственом осигурању за остваривање
права на накнаду зараде због неге детета. На-
ведене податке изабрани лекар – доктор ме-
дицине специјалиста педијатрије наводи и у
упуту за лекарску комисију, ако су се стекли
услови да се осигураник који остварује право
на накнаду зараде због неге детета упути на
лекарску комисију ради продужења права на
накнаду зараде у смислу Закона о здравстве-
ном осигурању.
2. УСЛОВИ И НАЧИН ЗА ДОБИЈАЊЕ
ТИТУЛЕ ПРИМАРИЈУС
Примаријус (primus – лат. први) предста-
вља струковну титулу коју добијају искусни
лекари специјалисти који су доминантни у
својој области, а пре свега на основу иску-
ства, доприноса и знања. Раније су ту титулу
носили један или два доктора у некој великој
болници, доктори који су били најискуснији
и први на челу неке клинике, санаторијума,
одељења, односно службе. Одатле и назив
примаријус.
Одредбама Закона о здравственој зашти-
ти (,,Сл. гласник РС” бр. 25/19) регулисани
су услови и начин за добијање назива при-
маријус. Ту титулу, поред доктора медицине,
могу да добију и доктори денталне медицине,
магистри фармације и магистри фармације
– медицински биохемичари. Да би поднели
предлог за добијање назива примаријус, од-
носно били предложени за добијање назива
примаријус, као стручног признања за дуго-
годишњи успешни здравствени, стручни и
научни рад, неопходно је да буду испуњени
одређени услови. Поред положеног специ-
јалистичког испита, потребно је и најмање
дванаест година радног искуства у обављању
здравствене делатности, од чега најмање шест
година после положеног специјалистичког
испита. Од кандидата се захтева и објављива-
ње одговарајућих стручних и научних радова.
Предлог за добијање назива примаријус
може да поднесе здравствени радник, надле-
жна комора, одговарајућа секција или подру-
жница Српског лекарског друштва, односно
Савез фармацеутских удружења Србије, као
и Друштво медицинских биохемичара Ср-
бије. Назив примаријус додељује министар
који и прописује ближе услове и начин по-
ступка за добијање назива примаријус, као и
остала питања у вези са добијањем назива. За
здравствене раднике са територије аутоном-
не покрајине приликом одлучивања о додели
назива примаријус прво се прибавља мишље-
ње надлежног органа аутономне покрајине.
3. КАДРОВСКИ ПЛАН ЗДРАВСТВЕНИХ
УСТАНОВА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ
Кадровски план представља максимални
број запослених у здравственим установама у
јавној својини, односно максимални број за-
послених у свакој појединачној здравственој
установи у одговарајућој буџетској години.
Ради израде кадровског плана Инсти-
тут за јавно здравље Србије израђује, води
и ажурира базу података о укупној кадров-
ској обезбеђености здравствених установа у
јавној својини, укључујући структуру и број
запослених у здравственој установи, као и
по организационим јединицама, односно
по начину финансирања плата запослених,
структури и броју запослених који раде на
неодређено и одређено радно време, са пуним
односно непуним радним временом, односно
чији радни однос мирује, као и других пода-
така о кадровској обезбеђености здравстве-
не установе, а затим врши анализу кадровске
обезбеђености и предлаже мере за унапређе-
ње кадровске обезбеђености здравствених
установа. Кадровски план доноси министар
за сваку буџетску годину најраније истовре-
79
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
мено са Законом о буџету за наредну буџет-
ску годину. Ако се кадровски план не донесе
у предвиђеном року, примењује се постојећи
кадровски план, што је био чест случај ра-
нијих година. Кадровски план, као и његове
измене и допуне, мора да буде усклађен са
расположивим финансијским средствима.
Здравствена установа може највише два пута
у току календарске године да поднесе Мини-
старству захтев за измену односно допуну
кадровског плана здравствене установе, са
потребном документацијом, и то у периоду
од 1. до 31. јануара за текућу буџетску годину,
као и од 1. до 30. јуна текуће године за наред-
ну буџетску годину. Уколико су обезбеђена
финансијска средства, уз претходно испу-
њене одговарајуће услове, министар доноси
измену односно допуну кадровског плана за
текућу календарску годину најкасније до 1.
априла текуће календарске године.
Број запослених у здравственој установи
у јавној својини не сме да буде већи од броја
утврђеног кадровским планом. Забрањен је
пријем у радни однос у здравствену установу
у јавној својини изнад броја запослених који
је утврђен кадровским планом. Директор
здравствене установе у јавној својини у оба-
вези је да доставља надзорном одбору здрав-
ствене установе, надлежном заводу за јавно
здравље и организацији обавезног здрав-
ственог осигурања шестомесечни извештај
о стању кадровске обезбеђености, структури
и броју новозапослених у здравственој уста-
нови, као и о начину финансирања њихових
плата за све облике радног ангажовања. При-
јем у радни однос у здравственој установи у
јавној својини спроводи се на основу јавног
огласа у коме су истакнути услови које кан-
дидат мора да испуни и начин вршења избора
кандидата, као и на основу споразума о пре-
узимању у складу са законом којим се уређу-
је рад, односно законом којим се уређује рад
запослених у јавним службама.
4. ПРИВАТНА ПРАКСА У ЗДРАВСТВУ
У здравственом систему какав је наш при-
ватна пракса из године у годину све више
добија на значају. Разлог за то су свакако брз
темпо живота и хроничан недостатак време-
на, али и све веће улагање у приватни сектор
здравства путем најсавременијих дијагно-
стичких процедура, стручног кадра и ефика-
сног лечења.
Приватну праксу може да оснује незапо-
слени здравствени радник или здравствени
радник корисник старосне пензије, уз прет-
ходно испуњавање одређених услова у по-
гледу здравствене способности, стручних
квалификација и неосуђиваности. Разликује
се више врста приватне праксе, и то: 1. лекар-
ска ординација (општа, специјалистичка и
ужеспецијалистичка), 2. ординација денталне
медицине (општа и специјалистичка), 3. по-
ликлиника, 4. лабораторија (за биохемију са
хематологијом и имунохемијом, за микроби-
ологију са вирусологијом, за патохистологију
са цитологијом), 5. апотека приватна пракса,
6. амбуланта (за здравствену негу и за рехаби-
литацију) и 7. лабораторија за зубну технику.
Приватна пракса може да обавља здрав-
ствену делатност ако испуњава услове про-
писане Законом о здравственој заштити који
се тичу кадровске структуре (врста и број
здравствених радника одговарајућег обра-
зовања), просторних капацитета и опремље-
ности (дијагностичка, терапијска и друга
опрема), као и врсте и количине лекова и
медицинских средстава, који су потребни за
обављање здравствене делатности за коју је
приватна пракса основана. Приватна пракса
може да обавља здравствену делатност ако
Министарство решењем утврди да су испу-
њени прописани услови за обављање здрав-
ствене делатности, на основу чега се уписује у
регистар АПР-а. Постоје одређена ограниче-
ња, тако да приватна пракса не може да оба-
вља здравствену делатност из области хитне
медицинске помоћи, припреме крви и компо-
нената крви, узимања, чувања и пресађива-
ња органа, ћелија и ткива, као делова људског
тела, као ни производње серума и вакцина,
али ни патоанатомско-обдукцијску и судско-
-медицинску делатност, нити здравствену де-
латност из области јавног здравља.
Приватна пракса може да ангажује здрав-
ственог радника са дозволом за обављање ме-
тода и поступака комплементарне медицине
за дијагностику, лечење и рехабилитацију па-
цијента у оквиру здравствене делатности за
80
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
коју је приватна пракса основана, закључи-
вањем уговора о пословно-техничкој сарад-
њи са другом здравственом установом или
приватном праксом, односно закључивањем
уговора о допунском раду са здравственим
радником.
Приватна пракса привремено може да пре-
стане са обављањем здравствене делатности у
трајању не дужем од пет година, изузев апо-
теке приватне праксе, која може привремено
да престане са обављањем здравствене делат-
ности у трајању не дужем од тридесет дана.
У случају привременог престанка обављања
здравствене делатности краћем од триде-
сет дана, оснивач приватне праксе дужан је
да обавештење о томе истакне на месту на
којем обавља здравствену делатност. О при-
временом престанку обављања здравствене
делатности дужем од тридесет дана оснивач
приватне праксе дужан је да обавести Мини-
старство, АПР и надлежну комору одмах, а
најкасније у року од пет радних дана од ис-
тека тридесетог дана привременог престанка
обављања здравствене делатности. Такође, на-
ведене институције обавештава и о поновном
почетку обављања здравствене делатности.
Приватна пракса има и одређене обавезе,
а то је да пружи хитну медицинску помоћ,
да учествује у спречавању и сузбијању зара-
зних болести, као и у заштити и спасавању
становништва у случају кризних и ванредних
ситуација, али и да истакне распоред радног
времена и ценовник услуга, да издаје рачуне
за пружене услуге и да организује и обезбе-
ђује управљање медицинским отпадом.
5. (НЕ)МОГУЋНОСТ ОБАВЉАЊА
ДОПУНСКОГ РАДА ЗАПОСЛЕНИХ
КОЈИ РАДЕ СА СКРАЋЕНИМ РАДНИМ
ВРЕМЕНОМ
Према Закону о раду, запосленом који ради
на нарочито тешким, напорним и за здравље
штетним пословима, утврђеним законом или
општим актом, на којима, и поред примене
одговарајућих мера безбедности и заштите
живота и здравља на раду, средстава и опре-
ме за личну заштиту на раду, постоји пове-
ћано штетно дејство на здравље запосленог
– скраћује се радно време сразмерно штетном
дејству услова рада на здравље и радну спо-
собност запосленог, а највише десет часова
недељно. Такви послови сматрају се посло-
вима са повећаним ризиком и утврђују се на
основу стручне анализе. Треба напоменути
да, с обзиром на то да се често прави грешка,
скраћено радно време није исто што и непуно
радно време. Запослени који ради у скраће-
ном радном времену има сва права из радног
односа као да ради пуно радно време.
Здравствени радник, здравствени сарад-
ник, односно друго лице запослено у здрав-
ственој установи, односно приватној пракси,
који ради пуно радно време, може да обавља
одређене послове из своје струке код посло-
давца код ког је запослен са пуним радним
временом, односно код другог послодавца
ван редовног радног времена, закључивањем
уговора о допунском раду. Запослени може
да закључи највише три уговора о допунском
раду у укупном трајању до једне трећине пу-
ног радног времена.
Као што запослени има могућност оба-
вљања допунског рада и поред чињенице по-
стојања услова који утврђују скраћено радно
време, тако има и обавезу да ради прековре-
мено у ситуацији када пружање здравствене
заштите не може да се организује на други
начин (ако би се тиме нарушило обављање
здравствене делатности и угрозило здравље
пацијента).
6. КАКО ИЗВРШИТИ НАКНАДУ
ПУТНИХ ТРОШКОВА ЗА ОНЕ
ЗАПОСЛЕНЕ ДО ЧИЈИХ МЕСТА
СТАНОВАЊА НЕМА ОРГАНИЗОВАНОГ
ПРЕВОЗА?
Према Посебном колективном уговору за
здравствене установе чији је оснивач Репу-
блика Србија, аутономна покрајина и једи-
ница локалне самоуправе („Сл. гласник РС”
бр. 96/2019), запослени има право на накнаду
трошкова за долазак и одлазак са рада у ви-
сини цене превозне карте у јавном саобраћа-
ју ако послодавац није обезбедио сопствени
превоз, у складу са колективним уговором
код послодавца, правилником о раду и уго-
вором о раду. Накнаде трошкова и друга при-
мања запослених уређују се општим актом
81
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
или уговором о раду, који не могу да садрже
одредбе којима се запосленима дају мања
права или утврђују неповољнији услови рада
од права и услова утврђених Законом о раду,
што значи најмање у висини цене превозне
карте у јавном саобраћају, ако послодавац
није обезбедио сопствени превоз.
Ради накнаде трошкова превоза запосле-
нима послодавац треба да има податке на
основу кадровске евиденције и, што је уоби-
чајена пракса, на основу изјаве запосленог о
месту становања и превозном средству које
користи за долазак и повратак са рада, како
би сваком запосленом надокнадио трошкове
превоза. Послодавац је у обавези и да општим
актом или уговором о раду утврди критерију-
ме и мерила за исплату трошкова за долазак и
одлазак са рада, као и случајеве када запосле-
ни нема право на накнаду трошкова превоза,
уколико нпр. станује близу места рада и не
користи превоз.
Мишљењем Министарства финансија РС
број 011-00-12/2019-04 од 1. 2. 2019. године
утврђена је обавеза послодавца да ради нак-
наде трошкова превоза запосленима приба-
ви доказе и документује их одговарајућом
валидном и истинитом рачуноводственом
исправом (нпр. рачун за куповину месечне
претплатне карте, дневне карте или карте за
једну вожњу у јавном превозу, рачун за го-
риво у случају коришћења сопственог вози-
ла и сл.). Уколико је запослени трошкове за
долазак и одлазак са рада документовао, при
исплати накнаде има право на накнаду тро-
шкова. Неопорезив износ према последњим
подацима износи 3.988,00 динара, а уколико
је трошак већи, онда се на износ преко плаћа
порез од 10%. Уколико запослени не докумен-
тује трошкове за долазак и одлазак са рада,
на целокупну накнаду која се исплаћује об-
рачунава се 10% пореза, односно нема право
на пореску олакшицу. На основу наведеног,
уколико нема организованог превоза, запо-
слени доноси рачун или за гориво уколико
иде сопственим превозом или на неки други
начин, а уколико не донесе одговарајући ра-
чун, плаћа се порез на доходак од 10%. При-
знавање трошкова превоза по профактури
постојећих превозника, без донетог рачуна,
може да буде уважено уколико је предвиђено
општим актом или уговором о раду, али уз
плаћање пореза на доходак.
7. КОМЕ СЕ ПОДНОСЕ ЗАХТЕВИ ЗА
НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ?
У складу са Законом о здравственој зашти-
ти („Сл. гласник РС” бр. 25/2019) под здрав-
ственим технологијама подразумевају се све
здравствене методе и поступци који могу да
се користе у циљу унапређивања здравља
људи у превенцији, дијагностици, лечењу,
здравственој нези и рехабилитацији оболе-
лих и повређених, који обухватају безбедне,
квалитетне и ефикасне лекове и медицинска
средства, медицински софтвер и медицинске
процедуре, као и услове за њихову примену.
Под новом здравственом технологијом, у сми-
слу овог закона, подразумева се здравствена
технологија која се по први пут користи у Ре-
публици Србији, односно на одређеном ни-
воу здравствене заштите.
Процена здравствених технологија пред-
ставља поређење нових са технологијама које
се користе у пракси или се сматрају најбољим
могућим („златни стандард”) на основу кли-
ничке делотворности и безбедности, економ-
ских анализа, етичких, правних, социјалних
и организационих последица и ефеката.
Процена здравствених технологија односи
се на процену једне технологије за једну ин-
дикацију у поређењу са најбољом постојећом,
као и на процену више технологија за једну
индикацију или једне технологије за више
индикација у поређењу са до сада најбољом
постојећом. Процена здравствених техно-
логија је мултидисциплинарни, стручни,
непристрасни, објективни и транспарентни
процес, који обједињује начела медицине,
заснована на доказима, и начела економске
анализе, у циљу давања мишљења о оправ-
даности примене нове технологије, односно
замене досадашње здравствене технологије.
Процену здравствених технологија и давање
мишљења о тој процени обавља Институт за
јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.
Ради процене и давања мишљења Институт
може да затражи стручни став од надлежне
републичке стручне комисије, надлежних
здравствених установа, одговарајућих ви-
82
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
сокошколских установа, научноистражи-
вачких установа, јавних агенција и других
органа односно организација, као и од других
стручњака по питањима из области процене
здравствене технологије.
Здравствена установа, приватна пракса,
произвођач, односно носилац дозволе за ме-
дицинско средство Министарству здравља
подноси захтев за издавање дозволе за ко-
ришћење нове здравствене технологије. На
основу мишљења о процени здравствене тех-
нологије министар решењем издаје дозволу
за коришћење нове здравствене технологије,
која садржи услове за примену нове здрав-
ствене технологије, ниво процењеног ризика
од настанка штетних последица по живот и
здравље пацијената, односно становништва,
као и ниво здравствене заштите на којем се
примењује.
8. КАКО СЕ НОСТРИФИКУЈЕ
ДИПЛОМА ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ
СТРАНОГ ДРЖАВЉАНИНА?
Признавање стране високошколске испра-
ве представља поступак којим се имаоцу те
исправе утврђује право на наставак образо-
вања, односно на запошљавање. Наведени
поступак спроводи се у складу са одредбама
Закона о високом образовању и Закона о на-
ционалном оквиру квалификација Републи-
ке Србије, ако међународним уговором није
предвиђено другачије.
Вредновање страног студијског програма
врши се на основу врсте и нивоа постигну-
тих компетенција стечених завршетком сту-
дијског програма, узимајући у обзир систем
образовања у земљи у којој је високошколска
исправа стечена, услове уписа, права која
проистичу из стране високошколске исправе
у земљи у којој је стечена и друге релевант-
не чињенице, без разматрања формалних
обележја и структуре студијског програма.
Вредновање страног студијског програма,
односно дела студијског програма ради на-
ставка образовања врши стручни орган са-
мосталне високошколске установе којој је
поднет захтев за академско признавање. Изу-
зетно, уколико је високошколска исправа сте-
чена на једном од првих петсто универзитета,
рангираних на једној од последње објавље-
них међународних листа рангирања универ-
зитета у свету – Shanghai ranking consultancy
(Шангајска листа), US News and World Report
Ranking (Листа рејтинга US News and World
Report) или The Times Higher Education World
University Rankings (Тајмсова листа рејтинга
светских универзитета), решење о професи-
оналном признавању доноси се без спровође-
ња поступка вредновања страног студијског
програма, у року од осам дана од дана пријема
уредног захтева.
Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси активира сe и користи кроз електронско правно
издање Прописи.нет на страници propisi.net. Aжурира се свакодневно и користи путем корисничког имена
и лозинке.
Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним
областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту на-
лази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци могу да се чувају у PDF формату, као и да се
штампају и копирају.
Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање,
Ауторско право, Планирање и изградња и др.
Електронски часопис
ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Одговори на питања из
области здравствене заштите и
здравственог осигурања
У наставку дајемо одговоре на поједина питања која су изазвала
интересовање како пацијената, као корисника услуга, тако и запослених
радника у здравству, као пружалаца тих услуга.
Потписивањем Посебног колективног
уговора за здравствене установе чији је
оснивач Република Србија, аутономна покра-
јина и јединица локалне самоуправе, уз прет-
ходно донете законе о здравственој заштити
и здравственом осигурању, комплетирана је
најзначајнија законска регулатива из области
здравства. С обзиром на то да је ступањем на
снагу Закона о здравственој заштити и Зако-
на о здравственом осигурању здравствени
систем Републике Србије претрпео значајне
промене, разумљиво је постојање великог
броја питања и недоумица као последице
усвајања горенаведених правних аката. Об-
радићемо питања у вези са остваривањем
права на накнаду зараде за време привре-
мене спречености за рад због неге детета,
условима и начинима за добијање назива
примаријус, кадровским планом здравстве-
них установа, приватном праксом у здрав-
ству, допунским радом запослених који раде
са скраћеним радним временом, накнадама
путних трошкова, новим технологијама и но-
стрификацијом диплома страних држављана.
1. ПРИМЕНА ЧЛАНА 79. ЗАКОНА О
ЗДРАВСТВЕНОМ ОСИГУРАЊУ
Поводом остваривања права на накнаду
зараде за време привремене спречености за
рад због неге детета по члану 79. Закона о
здравственом осигурању („Сл. гласник РС”
бр. 25/19), када је други родитељ из здрав-
ствених разлога неспособан да негује обо-
лело дете, јављају се следеће недоумице које
је потребно разјаснити:
■■ ако је други родитељ остварио пpaвo на
накнаду за негу и помоћ другог лица по
прописима којима се уређују права из пен-
зијског и инвалидског осигурања, односно
ако му је надлежни орган утврдио губитак
радне способности (нпр. инвалидски пен-
зионер), сматра се да је решење о праву на
накнаду за негу и помоћ другог лица, од-
носно о губитку радне способности доказ
да тај родитељ из здравствених разлога не
може да негује оболело дете;
■■ ако други родитељ не испуњава услов из
члана 79. Закона о здравственом осигура-
њу у погледу основа осигурања (нпр. пољо-
привредник, незапослено лице и слично),
доказ за постојање здравствених разлога
због којих није способан да негује оболело
дете јесте друга одговарајућа медицинска
документација (потврда изабраног лекара
о здравственом стању, одговарајући меди-
цински налази и извештаји о здравственом
стању који потврђују здравствену неспо-
собност за негу оболелог детета и слично).
Приликом утврђивања наступања при-
времене спречености за рад осигураника
који остварује право на накнаду зараде због
привремене спречености за рад због неге
детета надлежни изабрани лекар – доктор
медицине специјалиста педијатрије, као
стручно-медицински орган Републичког
фонда за здравствено осигурање, на основу
Душан Рајаковић,
спец. менаџмента здравствених
установа
78
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
горенаведених доказа констатује да је испу-
њен услов у погледу здравствених разлога
због којих други родитељ не може да негује
оболело дете, односно да је испуњен наве-
дени услов из члана 79. Закона о здравстве-
ном осигурању.
Приликом издавања дознака осигуранику
који остварује право на накнаду због привре-
мене спречености за рад ради неге детета иза-
брани лекар – доктор медицине специјалиста
педијатрије дужан је да у дознаци наведе број
решења о праву на накнаду за негу и помоћ
другог лица, тј. број инвалидског решења, од-
носно потврде о привременој спречености за
рад или други податак на основу ког је утвр-
ђено да је испуњен услов из члана 79. Закона
о здравственом осигурању за остваривање
права на накнаду зараде због неге детета. На-
ведене податке изабрани лекар – доктор ме-
дицине специјалиста педијатрије наводи и у
упуту за лекарску комисију, ако су се стекли
услови да се осигураник који остварује право
на накнаду зараде због неге детета упути на
лекарску комисију ради продужења права на
накнаду зараде у смислу Закона о здравстве-
ном осигурању.
2. УСЛОВИ И НАЧИН ЗА ДОБИЈАЊЕ
ТИТУЛЕ ПРИМАРИЈУС
Примаријус (primus – лат. први) предста-
вља струковну титулу коју добијају искусни
лекари специјалисти који су доминантни у
својој области, а пре свега на основу иску-
ства, доприноса и знања. Раније су ту титулу
носили један или два доктора у некој великој
болници, доктори који су били најискуснији
и први на челу неке клинике, санаторијума,
одељења, односно службе. Одатле и назив
примаријус.
Одредбама Закона о здравственој зашти-
ти (,,Сл. гласник РС” бр. 25/19) регулисани
су услови и начин за добијање назива при-
маријус. Ту титулу, поред доктора медицине,
могу да добију и доктори денталне медицине,
магистри фармације и магистри фармације
– медицински биохемичари. Да би поднели
предлог за добијање назива примаријус, од-
носно били предложени за добијање назива
примаријус, као стручног признања за дуго-
годишњи успешни здравствени, стручни и
научни рад, неопходно је да буду испуњени
одређени услови. Поред положеног специ-
јалистичког испита, потребно је и најмање
дванаест година радног искуства у обављању
здравствене делатности, од чега најмање шест
година после положеног специјалистичког
испита. Од кандидата се захтева и објављива-
ње одговарајућих стручних и научних радова.
Предлог за добијање назива примаријус
може да поднесе здравствени радник, надле-
жна комора, одговарајућа секција или подру-
жница Српског лекарског друштва, односно
Савез фармацеутских удружења Србије, као
и Друштво медицинских биохемичара Ср-
бије. Назив примаријус додељује министар
који и прописује ближе услове и начин по-
ступка за добијање назива примаријус, као и
остала питања у вези са добијањем назива. За
здравствене раднике са територије аутоном-
не покрајине приликом одлучивања о додели
назива примаријус прво се прибавља мишље-
ње надлежног органа аутономне покрајине.
3. КАДРОВСКИ ПЛАН ЗДРАВСТВЕНИХ
УСТАНОВА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ
Кадровски план представља максимални
број запослених у здравственим установама у
јавној својини, односно максимални број за-
послених у свакој појединачној здравственој
установи у одговарајућој буџетској години.
Ради израде кадровског плана Инсти-
тут за јавно здравље Србије израђује, води
и ажурира базу података о укупној кадров-
ској обезбеђености здравствених установа у
јавној својини, укључујући структуру и број
запослених у здравственој установи, као и
по организационим јединицама, односно
по начину финансирања плата запослених,
структури и броју запослених који раде на
неодређено и одређено радно време, са пуним
односно непуним радним временом, односно
чији радни однос мирује, као и других пода-
така о кадровској обезбеђености здравстве-
не установе, а затим врши анализу кадровске
обезбеђености и предлаже мере за унапређе-
ње кадровске обезбеђености здравствених
установа. Кадровски план доноси министар
за сваку буџетску годину најраније истовре-
79
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
мено са Законом о буџету за наредну буџет-
ску годину. Ако се кадровски план не донесе
у предвиђеном року, примењује се постојећи
кадровски план, што је био чест случај ра-
нијих година. Кадровски план, као и његове
измене и допуне, мора да буде усклађен са
расположивим финансијским средствима.
Здравствена установа може највише два пута
у току календарске године да поднесе Мини-
старству захтев за измену односно допуну
кадровског плана здравствене установе, са
потребном документацијом, и то у периоду
од 1. до 31. јануара за текућу буџетску годину,
као и од 1. до 30. јуна текуће године за наред-
ну буџетску годину. Уколико су обезбеђена
финансијска средства, уз претходно испу-
њене одговарајуће услове, министар доноси
измену односно допуну кадровског плана за
текућу календарску годину најкасније до 1.
априла текуће календарске године.
Број запослених у здравственој установи
у јавној својини не сме да буде већи од броја
утврђеног кадровским планом. Забрањен је
пријем у радни однос у здравствену установу
у јавној својини изнад броја запослених који
је утврђен кадровским планом. Директор
здравствене установе у јавној својини у оба-
вези је да доставља надзорном одбору здрав-
ствене установе, надлежном заводу за јавно
здравље и организацији обавезног здрав-
ственог осигурања шестомесечни извештај
о стању кадровске обезбеђености, структури
и броју новозапослених у здравственој уста-
нови, као и о начину финансирања њихових
плата за све облике радног ангажовања. При-
јем у радни однос у здравственој установи у
јавној својини спроводи се на основу јавног
огласа у коме су истакнути услови које кан-
дидат мора да испуни и начин вршења избора
кандидата, као и на основу споразума о пре-
узимању у складу са законом којим се уређу-
је рад, односно законом којим се уређује рад
запослених у јавним службама.
4. ПРИВАТНА ПРАКСА У ЗДРАВСТВУ
У здравственом систему какав је наш при-
ватна пракса из године у годину све више
добија на значају. Разлог за то су свакако брз
темпо живота и хроничан недостатак време-
на, али и све веће улагање у приватни сектор
здравства путем најсавременијих дијагно-
стичких процедура, стручног кадра и ефика-
сног лечења.
Приватну праксу може да оснује незапо-
слени здравствени радник или здравствени
радник корисник старосне пензије, уз прет-
ходно испуњавање одређених услова у по-
гледу здравствене способности, стручних
квалификација и неосуђиваности. Разликује
се више врста приватне праксе, и то: 1. лекар-
ска ординација (општа, специјалистичка и
ужеспецијалистичка), 2. ординација денталне
медицине (општа и специјалистичка), 3. по-
ликлиника, 4. лабораторија (за биохемију са
хематологијом и имунохемијом, за микроби-
ологију са вирусологијом, за патохистологију
са цитологијом), 5. апотека приватна пракса,
6. амбуланта (за здравствену негу и за рехаби-
литацију) и 7. лабораторија за зубну технику.
Приватна пракса може да обавља здрав-
ствену делатност ако испуњава услове про-
писане Законом о здравственој заштити који
се тичу кадровске структуре (врста и број
здравствених радника одговарајућег обра-
зовања), просторних капацитета и опремље-
ности (дијагностичка, терапијска и друга
опрема), као и врсте и количине лекова и
медицинских средстава, који су потребни за
обављање здравствене делатности за коју је
приватна пракса основана. Приватна пракса
може да обавља здравствену делатност ако
Министарство решењем утврди да су испу-
њени прописани услови за обављање здрав-
ствене делатности, на основу чега се уписује у
регистар АПР-а. Постоје одређена ограниче-
ња, тако да приватна пракса не може да оба-
вља здравствену делатност из области хитне
медицинске помоћи, припреме крви и компо-
нената крви, узимања, чувања и пресађива-
ња органа, ћелија и ткива, као делова људског
тела, као ни производње серума и вакцина,
али ни патоанатомско-обдукцијску и судско-
-медицинску делатност, нити здравствену де-
латност из области јавног здравља.
Приватна пракса може да ангажује здрав-
ственог радника са дозволом за обављање ме-
тода и поступака комплементарне медицине
за дијагностику, лечење и рехабилитацију па-
цијента у оквиру здравствене делатности за
80
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
коју је приватна пракса основана, закључи-
вањем уговора о пословно-техничкој сарад-
њи са другом здравственом установом или
приватном праксом, односно закључивањем
уговора о допунском раду са здравственим
радником.
Приватна пракса привремено може да пре-
стане са обављањем здравствене делатности у
трајању не дужем од пет година, изузев апо-
теке приватне праксе, која може привремено
да престане са обављањем здравствене делат-
ности у трајању не дужем од тридесет дана.
У случају привременог престанка обављања
здравствене делатности краћем од триде-
сет дана, оснивач приватне праксе дужан је
да обавештење о томе истакне на месту на
којем обавља здравствену делатност. О при-
временом престанку обављања здравствене
делатности дужем од тридесет дана оснивач
приватне праксе дужан је да обавести Мини-
старство, АПР и надлежну комору одмах, а
најкасније у року од пет радних дана од ис-
тека тридесетог дана привременог престанка
обављања здравствене делатности. Такође, на-
ведене институције обавештава и о поновном
почетку обављања здравствене делатности.
Приватна пракса има и одређене обавезе,
а то је да пружи хитну медицинску помоћ,
да учествује у спречавању и сузбијању зара-
зних болести, као и у заштити и спасавању
становништва у случају кризних и ванредних
ситуација, али и да истакне распоред радног
времена и ценовник услуга, да издаје рачуне
за пружене услуге и да организује и обезбе-
ђује управљање медицинским отпадом.
5. (НЕ)МОГУЋНОСТ ОБАВЉАЊА
ДОПУНСКОГ РАДА ЗАПОСЛЕНИХ
КОЈИ РАДЕ СА СКРАЋЕНИМ РАДНИМ
ВРЕМЕНОМ
Према Закону о раду, запосленом који ради
на нарочито тешким, напорним и за здравље
штетним пословима, утврђеним законом или
општим актом, на којима, и поред примене
одговарајућих мера безбедности и заштите
живота и здравља на раду, средстава и опре-
ме за личну заштиту на раду, постоји пове-
ћано штетно дејство на здравље запосленог
– скраћује се радно време сразмерно штетном
дејству услова рада на здравље и радну спо-
собност запосленог, а највише десет часова
недељно. Такви послови сматрају се посло-
вима са повећаним ризиком и утврђују се на
основу стручне анализе. Треба напоменути
да, с обзиром на то да се често прави грешка,
скраћено радно време није исто што и непуно
радно време. Запослени који ради у скраће-
ном радном времену има сва права из радног
односа као да ради пуно радно време.
Здравствени радник, здравствени сарад-
ник, односно друго лице запослено у здрав-
ственој установи, односно приватној пракси,
који ради пуно радно време, може да обавља
одређене послове из своје струке код посло-
давца код ког је запослен са пуним радним
временом, односно код другог послодавца
ван редовног радног времена, закључивањем
уговора о допунском раду. Запослени може
да закључи највише три уговора о допунском
раду у укупном трајању до једне трећине пу-
ног радног времена.
Као што запослени има могућност оба-
вљања допунског рада и поред чињенице по-
стојања услова који утврђују скраћено радно
време, тако има и обавезу да ради прековре-
мено у ситуацији када пружање здравствене
заштите не може да се организује на други
начин (ако би се тиме нарушило обављање
здравствене делатности и угрозило здравље
пацијента).
6. КАКО ИЗВРШИТИ НАКНАДУ
ПУТНИХ ТРОШКОВА ЗА ОНЕ
ЗАПОСЛЕНЕ ДО ЧИЈИХ МЕСТА
СТАНОВАЊА НЕМА ОРГАНИЗОВАНОГ
ПРЕВОЗА?
Према Посебном колективном уговору за
здравствене установе чији је оснивач Репу-
блика Србија, аутономна покрајина и једи-
ница локалне самоуправе („Сл. гласник РС”
бр. 96/2019), запослени има право на накнаду
трошкова за долазак и одлазак са рада у ви-
сини цене превозне карте у јавном саобраћа-
ју ако послодавац није обезбедио сопствени
превоз, у складу са колективним уговором
код послодавца, правилником о раду и уго-
вором о раду. Накнаде трошкова и друга при-
мања запослених уређују се општим актом
81
УНАКРСНИ ПОГЛЕД LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
или уговором о раду, који не могу да садрже
одредбе којима се запосленима дају мања
права или утврђују неповољнији услови рада
од права и услова утврђених Законом о раду,
што значи најмање у висини цене превозне
карте у јавном саобраћају, ако послодавац
није обезбедио сопствени превоз.
Ради накнаде трошкова превоза запосле-
нима послодавац треба да има податке на
основу кадровске евиденције и, што је уоби-
чајена пракса, на основу изјаве запосленог о
месту становања и превозном средству које
користи за долазак и повратак са рада, како
би сваком запосленом надокнадио трошкове
превоза. Послодавац је у обавези и да општим
актом или уговором о раду утврди критерију-
ме и мерила за исплату трошкова за долазак и
одлазак са рада, као и случајеве када запосле-
ни нема право на накнаду трошкова превоза,
уколико нпр. станује близу места рада и не
користи превоз.
Мишљењем Министарства финансија РС
број 011-00-12/2019-04 од 1. 2. 2019. године
утврђена је обавеза послодавца да ради нак-
наде трошкова превоза запосленима приба-
ви доказе и документује их одговарајућом
валидном и истинитом рачуноводственом
исправом (нпр. рачун за куповину месечне
претплатне карте, дневне карте или карте за
једну вожњу у јавном превозу, рачун за го-
риво у случају коришћења сопственог вози-
ла и сл.). Уколико је запослени трошкове за
долазак и одлазак са рада документовао, при
исплати накнаде има право на накнаду тро-
шкова. Неопорезив износ према последњим
подацима износи 3.988,00 динара, а уколико
је трошак већи, онда се на износ преко плаћа
порез од 10%. Уколико запослени не докумен-
тује трошкове за долазак и одлазак са рада,
на целокупну накнаду која се исплаћује об-
рачунава се 10% пореза, односно нема право
на пореску олакшицу. На основу наведеног,
уколико нема организованог превоза, запо-
слени доноси рачун или за гориво уколико
иде сопственим превозом или на неки други
начин, а уколико не донесе одговарајући ра-
чун, плаћа се порез на доходак од 10%. При-
знавање трошкова превоза по профактури
постојећих превозника, без донетог рачуна,
може да буде уважено уколико је предвиђено
општим актом или уговором о раду, али уз
плаћање пореза на доходак.
7. КОМЕ СЕ ПОДНОСЕ ЗАХТЕВИ ЗА
НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ?
У складу са Законом о здравственој зашти-
ти („Сл. гласник РС” бр. 25/2019) под здрав-
ственим технологијама подразумевају се све
здравствене методе и поступци који могу да
се користе у циљу унапређивања здравља
људи у превенцији, дијагностици, лечењу,
здравственој нези и рехабилитацији оболе-
лих и повређених, који обухватају безбедне,
квалитетне и ефикасне лекове и медицинска
средства, медицински софтвер и медицинске
процедуре, као и услове за њихову примену.
Под новом здравственом технологијом, у сми-
слу овог закона, подразумева се здравствена
технологија која се по први пут користи у Ре-
публици Србији, односно на одређеном ни-
воу здравствене заштите.
Процена здравствених технологија пред-
ставља поређење нових са технологијама које
се користе у пракси или се сматрају најбољим
могућим („златни стандард”) на основу кли-
ничке делотворности и безбедности, економ-
ских анализа, етичких, правних, социјалних
и организационих последица и ефеката.
Процена здравствених технологија односи
се на процену једне технологије за једну ин-
дикацију у поређењу са најбољом постојећом,
као и на процену више технологија за једну
индикацију или једне технологије за више
индикација у поређењу са до сада најбољом
постојећом. Процена здравствених техно-
логија је мултидисциплинарни, стручни,
непристрасни, објективни и транспарентни
процес, који обједињује начела медицине,
заснована на доказима, и начела економске
анализе, у циљу давања мишљења о оправ-
даности примене нове технологије, односно
замене досадашње здравствене технологије.
Процену здравствених технологија и давање
мишљења о тој процени обавља Институт за
јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.
Ради процене и давања мишљења Институт
може да затражи стручни став од надлежне
републичке стручне комисије, надлежних
здравствених установа, одговарајућих ви-
82
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ УНАКРСНИ ПОГЛЕД
сокошколских установа, научноистражи-
вачких установа, јавних агенција и других
органа односно организација, као и од других
стручњака по питањима из области процене
здравствене технологије.
Здравствена установа, приватна пракса,
произвођач, односно носилац дозволе за ме-
дицинско средство Министарству здравља
подноси захтев за издавање дозволе за ко-
ришћење нове здравствене технологије. На
основу мишљења о процени здравствене тех-
нологије министар решењем издаје дозволу
за коришћење нове здравствене технологије,
која садржи услове за примену нове здрав-
ствене технологије, ниво процењеног ризика
од настанка штетних последица по живот и
здравље пацијената, односно становништва,
као и ниво здравствене заштите на којем се
примењује.
8. КАКО СЕ НОСТРИФИКУЈЕ
ДИПЛОМА ДОКТОРА МЕДИЦИНЕ
СТРАНОГ ДРЖАВЉАНИНА?
Признавање стране високошколске испра-
ве представља поступак којим се имаоцу те
исправе утврђује право на наставак образо-
вања, односно на запошљавање. Наведени
поступак спроводи се у складу са одредбама
Закона о високом образовању и Закона о на-
ционалном оквиру квалификација Републи-
ке Србије, ако међународним уговором није
предвиђено другачије.
Вредновање страног студијског програма
врши се на основу врсте и нивоа постигну-
тих компетенција стечених завршетком сту-
дијског програма, узимајући у обзир систем
образовања у земљи у којој је високошколска
исправа стечена, услове уписа, права која
проистичу из стране високошколске исправе
у земљи у којој је стечена и друге релевант-
не чињенице, без разматрања формалних
обележја и структуре студијског програма.
Вредновање страног студијског програма,
односно дела студијског програма ради на-
ставка образовања врши стручни орган са-
мосталне високошколске установе којој је
поднет захтев за академско признавање. Изу-
зетно, уколико је високошколска исправа сте-
чена на једном од првих петсто универзитета,
рангираних на једној од последње објавље-
них међународних листа рангирања универ-
зитета у свету – Shanghai ranking consultancy
(Шангајска листа), US News and World Report
Ranking (Листа рејтинга US News and World
Report) или The Times Higher Education World
University Rankings (Тајмсова листа рејтинга
светских универзитета), решење о професи-
оналном признавању доноси се без спровође-
ња поступка вредновања страног студијског
програма, у року од осам дана од дана пријема
уредног захтева.
Електронски часопис Леге Артис – Прописи у пракси активира сe и користи кроз електронско правно
издање Прописи.нет на страници propisi.net. Aжурира се свакодневно и користи путем корисничког имена
и лозинке.
Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у називу или самом чланку, правним
областима или ауторима, а дат је и преглед најчитанијих чланака у току месеца. Такође, на једном месту на-
лази се и архива свих бројева од почетка објављивања. Чланци могу да се чувају у PDF формату, као и да се
штампају и копирају.
Осим оних које чине штампано издање, у електронском издању налазе су и додатне рубрике: Образовање,
Ауторско право, Планирање и изградња и др.
Електронски часопис
ЛЕГЕ АРТИС – ПРОПИСИ У ПРАКСИ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.