Одговорност јединица локалне самоуправе и јавних комуналних предузећа за штету насталу због неуредног вршења комуналних делатности

61
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Одговорност јединица
локалне самоуправе и јавних
комуналних предузећа за
штету насталу због неуредног
вршења комуналних
делатности
У наставку су наведени примери из новије судске праксе
који се
превасходно
односе
на одговорност због неуредног
одржавања
улица и путева, али и на делатност зоохигијене.
Случај 1
Град, као јединица локалне самоуправе,
и ЈКП коме је уговором поверено вршење
комуналне делатности одржавања улица солидарно
одговарају за накнаду
штете проузроковане
падом на улици услед неуредног
одржавања улице.
Из образложења:
Према утврђеном чињеничном
стању ту-
жиља је, крећући се Булеваром ***, поплоча-
ним тротоаром у смеру према насељу ***, у
близини аутобуског стајалишта ГСП нагазила
на нестабилну плочу, пала и претрпела тешку
телесну повреду у виду прелома десног ручног
зглоба и посекотина на ногама.
Одлуком Града о улицама и локалним пу-
тевима („Службени лист Града Београда”,
бр. 3/01 … 29/07) у члану
2. дефинисано је
да су улице јавни путеви у насељеном месту
који служе за кретање возила и пешака, са
елементима
који одговарају потребама насе-
ља (ивичњаци, тротоари, кишна
канализа-
ција и сл.), а чланом
14. предвиђено је да се
радовима на одржавању улица и локалних
путева сматрају поправка, обнављање
и за-
мена делова коловоза, тротоара и трупа пута,
са одговарајућим корекцијама којима се бит-
но не мењају конструктивни елементи,
као и
нивелација постојећих сливника и шахтова
у
коловозу и тротоару и слични
послови. Ту-
женом ЈКП „Београд-пут” уговором закљу-
ченим са наручиоцем „Дирекција за путеве”
од 25. 2. 2014. године поверени су радови на
одржавању улица и општинских
путева, при
чему је чланом
4. Уговора предвиђена обаве-
за извођача радова да врши редовне прегле-
де улица и путева, саобраћајне опреме и да
предузима хитне интервенције,
а чланом
10.
одговорност извођача радова за квалитетно
одржавање саобраћајница и последице према
трећим лицима проузроковане неиспуњењем
уговорних обавеза.
Одржавање улица је одредбом из чл. 4. и 5.
Закона о комуналним делатностима предви-
ђено као комунална делатност коју организу-
је и обезбеђује
јединица локалне самоуправе
преко вршиоца комуналне делатности, који
може бити јавно предузеће, привредно
дру-
штво, предузетник или други привредни
су-
бјект. Град Београд је, као јединица локалне
самоуправе, у вршењу ове законске обавезе
основао ЈКП „Београд-пут” и уговором му је
поверио вршење комуналне делатности одр-
жавања улица на својој територији у 2014. го-
дини. Комунална делатност одржавања улица
представља
посао од општег
интереса,
па ту-
62
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
жени ЈКП „Београду-пут”, као правно лице
– вршилац комуналне делатности, одговара
за штету ако без оправданог разлога неуредно
врши своју услугу по одредби из чл. 184.
ЗОО-а. Издигнута
изнад нивоа тротоара и са
подлогом неспојена и нестабилна плоча, као
елемент
тротоара, својим положајем угрожа-
ва безбедност
пешака. Да су радови на одржа-
вању улица, у које спада поправка, обнављање
или замена оштећених делова тротоара (који-
ма се битно не мењају конструктивни елементи
улица), вршена како је требало, ризик од
повређивања био би отклоњен
и до повре-
ђивања пешака не би дошло, па је тужени по
овом пропису одговоран за насталу штету.
(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. 4113/18 од
20. 7. 2018)
Случај 2
Постоји одговорност Општине
за накнаду
штете проузроковане падом на пешачком
прелазу због поледице која није уклоњена.
Из образложења:
Према утврђеном чињеничном
стању дана
12. 1. 2017. године тужиља се, идући путем од
куће према послу, оклизнула на залеђеном
пешачком прелазу, пала и задобила тешку
те-
лесну повреду.
У првостепеном поступку утврђено је и
да је, у складу са Одлуком о комуналном уре-
ђењу насељених места на подручју Општине
Ковин („Службени лист Општине
Ковин”,
бр. 16/12, 11/14 и др. одлука, 19/14 и 17/16),
тужена, као наручилац, закључила уговор о
јавној набавци услуга за зимско одржавање
општинских
путева на територији Општине
Ковин за зимску сезону 2016–2017. година са
САТР „***” Ковин, као извршиоцем. Тим уго-
вором наведено је да је САТР имало обавезу
уклањања снега и ледених наслага са улица,
односно
одржавања јавних површина у сми-
слу скидања снега и ледених наслага.
Полазећи од тако утврђеног чињеничног
стања, које наводима жалбе тужене на прав-
но релевантан
начин није доведено у сумњу
и које Апелациони суд прихвата као правил-
но и потпуно, правилно је првостепени суд
применио материјално право када је, имају-
ћи у виду одредбе чланова
154. став 1. и 184.
ЗОО-а, те члана
14. став 1. тачка 1) Закона
о комуналним делатностима, као и одредбе
Одлуке о комуналном уређењу насељених
места на подручју Општине
Ковин, и након
што је правилно оценио неоснованим
приго-
вор недостатка
пасивне легитимације, закљу-
чио да је тужена одговорна за штету коју је у
догађају од 12. 1. 2017. године тужиља пре-
трпела, па да ју је стога дужна
накнадити.
За
своју одлуку првостепени суд је дао јасне и
довољне разлоге које, као правилне, прихвата
и Апелациони суд.
Правилност побијане пресуде није доведена
у сумњу ни осталим жалбеним наводима. Ту-
жена у жалби оспорава своју одговорност на-
водом да је у датим условима спроведена мера
заштите од поледице, односно
одржавања
улица у зимским
условима посипањем соли и
каменог агрегата – ризле. Међутим, у поступку
који је претходио
доношењу побијане пресу-
де ни по оцени Апелационог суда тужена није
предочила доказ из ког би на несумњив начин
могла да буде утврђена чињеница да је САТР
„***” извршило уговорну обавезу на месту где
се штетни догађај одиграо и на начин који би
елиминисао насталу штетну последицу. Чиње-
ницу да је на спорном пешачком прелазу било
поледице првостепени суд је утврдио из исказа
тужиље, који је, пошто га је оценио као исти-
нит, и прихватио. Таквом утврђењу чињенице
да је било поледице није супротстављен
други
доказ којим би исказ тужиље на релевантан
начин био доведен у сумњу. У ситуацији у ко-
јој се утврђењу наведене чињенице не може са
успехом приговарати тужена је, у циљу осло-
бођења од одговорности, била дужна
да пре-
дочи и доказ из кога би могло да се закључи да
без кривице САТР „***”, а следствено томе и
тужене, мера коју је САТР предузела није дала
резултата. Постојање таквог доказа од стране
тужене није предочено, стога ни чињеница да,
и поред предузете мере зимског одржавања,
није уклоњена поледица са спорног пешачког
прелаза без кривице тужене није могла бити
утврђена. При таквом стању ствари закључак
првостепеног суда о одговорности тужене није
могао да буде доведен у сумњу.
(Пресуда Апелационог суда у Београду Гж. 8160/18 од
22. 11. 2018)
63
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Случај 3
Када је тужиоца у летњем периоду, док се
кретао тротоаром, ујела змија отровница за
ногу, постоји одговорност туженог – Града
Ужица за накнаду
нематеријалне штете због
претрпљених болова и страха сходно
чл.
200. ЗОО-а.
Из образложења:
Жалба туженика изјављена
против пре-
суде првостепеног суда којом је туженик
обавезан да плати тужиоцу на име накнаде
нематеријалне штете због претрпљених боло-
ва и страха износе од … неоснована
је.
Доказима, саслушањем тужиоца као стран-
ке, сведока, медицинске документације
и ве-
штачењем од стране вештака медицинске
струке утврђено је да је тужиоца, док се кретао
тротоаром по граду у папучама, ујела змија
отровница за прст ноге, па је трпео болове…,
као и страх… .
На утврђено чињенично
стање првосте-
пени суд је правилно применио материјално
право садржано у одредбама чл. 2. ст. 1. Зако-
на о комуналних делатностима и чл. 20. ст. 1.
Закона о локалној самоуправи, као и чл. 154,
184. и 200. ЗОО-а. О свим важним
чињеница-
ма које се тичу основа одговорности туженог,
о врсти и висини нематеријалне штете коју
је тужилац претрпео, првостепени суд је дао
довољне и јасне разлоге које у свему прихвата
и Виши суд.
Неосновано
се жалбом указује на то да се
догађај десио на приватном поседу и да ту-
жени не сноси одговорност за штету на при-
ватном поседу, као и да су и досуђени износи
превисоки. Другостепени суд налази да је
туженик – Град Ужице одговоран за штету
коју је тужилац претрпео уједом змије на те-
риторији града, у смислу чл. 2. т. 14) Закона о
комуналним делатностима. И према чл. 2. тог
закона град је дужан да уређује и обезбеђује
потребне услове за обављање
комуналних
делатности и њихов развој, док је у тачки 14.
посебно предвиђено да у комуналне делат-
ности од општег
интереса
спада и делатност
зоохигијене. Комуналне делатности које су у
наведеном члану
таксативно
набројане не ис-
црпљују се, већ се прописује обавеза локалне
самоуправе да обезбеди
услове за обављање
и
осталих комуналних делатности.
(Пресуда Основног суда у Ужицу П 500/18 од 14. 2.
2019. и Пресуда Вишег суда у Ужицу Гж 242/19 од 15. 5.
2019)
Случај 4
Када је настала штета на тужиочевом возилу
тако што је један точак упао у шахту
на улици, постоји солидарна одговорност
тужених: Општине
Г. Милановац и Јавног
предузећа за изградњу.
Из образложења:
Жалба туженика изјављена
против пресу-
де првостепеног суда којом је усвојен тужбе-
ни захтев
тужиоца и обавезани туженици
да солидарно плате тужиоцу на име накнаде
материјалне штете износ од … неоснована
је.
Одлуком о комуналним делатностима на
територији Општине
Г. Милановац у ст. 1.
предвиђено је да је одржавање улица и путева
у граду и другим насељима извођење радова
којима се обезбеђује
несметано и безбедно
од-
вијање саобраћаја и чува вредност
и квалитет
улица, путева и тргова, као и да одржавање
улица и путева у граду врши Јавно предузеће
за изградњу Општине
Г. Милановац.
Полазећи од наведених одлука, правилан
је закључак првостепеног суда да је тужена
Општина
Г. Милановац пасивно легитимиса-
на у овој парници јер јој је Законом о локалној
самоуправи поверено вршење комуналних
делатности. Како је иста основала јавно пре-
дузеће којем је поверено одржавање улица и
путева, а као оснивач има обавезу да врши
надзор над његовим радом, то је иста соли-
дарно одговорна са туженим Јавним преду-
зећем за изградњу за надокнаду
причињене
материјалне штете тужиоцу.
(Пресуда Основног суда у Г. Милановцу П 383/16 од 31.
1. 2018. и Пресуда Вишег суда у Чачку Гж 7/19 од 23. 9.
2019)