Одговорност предузетника, чланова и заступника привредних друштава према Закону о привредним друштвима

Закон о привредним друштвима предвиђа различите облике одговорности, како чланова привредних друштава и предузетника тако и заступника привредних друштава. Ова одговорност се разликује зависно од модалитета привредног друштва и зависно од врсте и обима заступања.

Одговорност предузетника

Најпре треба нагласити да предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности, као и да одговорност за обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра. Што се правног субјективитета предузетника тиче, носилац правног субјективитета je предузетник, а не његова радња. Предузетник је увек означен именом и презименом, а име и презиме су обавезан део пословног имена под којим се исти региструје. Након брисања из регистра одговорност предузетника не престаје јер је носилац правног субјективитета физичко лице чији правни субјективитет није престао брисањем из регистра. Дакле, физичко лице које је имало статус привредног субјекта и било уписано у регистар предузетника, остаје одговорно за обавезе које су настале у вези са обављањем предузетничке делатности. Међутим, уколико поверилац утужује физичко лице које је имало статус предузетника након његовог брисања из регистра, тужбу не треба да поднесе привредном већ основном или вишем суду, јер тужени у поступку у тренутку подношења тужбе нема својство привредног субјекта. Другачија је ситуација уколико је у тренутку подношења тужбе физичко лице било уписано у регистар предузетника, а у току поступка буде брисано из истог. По правном схватању Грађанског одељења Врховног касационог суда, које је усвојено на седници од 23. 3. 2012. године, својство предузетника је на дан подношења тужбе релевантно за одређивање стварне надлежности привредног суда. По овом правном схватању, уколико у току трајања поступка дође до брисања утуженог предузетника из регистра, привредни суд задржава надлежност јер ова околност не мења суштински критеријуме на којима је стварна надлежност заснована.

Одговорност ортака у ортачком друштву

Ортаци у ортачком друштву неограничено солидарно су одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва. Ако уговор о оснивању друштва или други уговор између ортака садржи одредбу о ограничењу одговорности ортака према трећим лицима, та одредба нема правно дејство. Повериоци ортачког друштва своја потраживања према ортачком друштву могу захтевати како од самог ортачког друштва тако и од његових чланова, и то по свом избору, с обзиром на то да су ортаци неограничено солидарно одговорни. Наравно, ортак који је исплатио целокупан дуг ортачког друштва према трећем лицу, има право да се регресира од осталих ортака до висине њиховог дела обавезе.

Ортак одговара за обавезе ортачког друштва настале пре престанка својства ортака, и то заједно са другим ортацима. Што се одговорности ортака према самом друштву тиче, уколико ортак пренесе свој удео, преносилац удела и стицалац удела одговарају неограничено солидарно за све обавезе преносиоца удела према друштву на дан регистрације преноса удела, с тим што захтев друштва застарева у року од три године од дана регистрације преноса.

Такође, ортак који накнадно приступи ортачком друштву, неограничено солидарно је одговоран за обавезе друштва као и постојећи ортаци, укључујући и обавезе настале пре његовог приступања друштву.

Одговорност комплементара и командитора

У командитном друштву које се може сматрати прелазом између ортачког друштва и друштва са ограниченом одговорношћу, постоје два лица: комплементар и командитор. Комплементари у командитном друштву имају статус који је еквивалентан статусу ортака у ортачком друштву. То значи да све што је речено за одговорност ортака према ортачком друштву и према трећим лицима, важи и за комплементара, што се тиче његове одговорности према командитном друштву и трећим лицима. За разлику од комплементара, командитор не одговара неограничено. Командитор нема обавезу према трећим лицима уколико је унео свој улог у друштво, а уколико није, онда одговара само до висине неунетог односно неуплаћеног улога. Дакле, док је положај комплементара еквивалентан положају ортака у ортачком друштву, положај командитора је еквивалентан члану друштва са ограниченом одговорношћу, те се због тога сматра да је командитно друштво правни прелаз између ортачког друштва и друштва са ограниченом одговорношћу. Међутим, за разлику од члана друштва са ограниченом одговорношћу, командитор одговара и целокупном својом имовином, као комплементар, ако је његово име, уз његову сагласност, унето у пословно име командитног друштва. С друге стране, у случају унетог односно уплаћеног улога, командитор за обавезе друштва не одговара уопште.

Одговорност чланова друштва са ограниченом одговорношћу и акционара

За разлику од предузетника, ортака и комплементара, чланови друштва са ограниченом одговорношћу и акционари у акционарском друштву не одговарају неограничено, већ је њихова одговорност ограничена. Дакле, осим у случају пробијања правне личности, о чему ће бити речи у даљем тексту, чланови друштва са ограниченом одговорношћу, као и акционари у акционарском друштву, не одговарају за обавезе друштва. Удео односно акција представља саставни део имовине члана или акционара, док је њихов правни субјективитет у потпуности одвојен од самог друштва. Из овoг произлази да поверилац друштва са ограниченом одговорношћу или акционарског друштва у случају несолвентности друштва не може да захтева да му се потраживање исплати из личне имовине члана односно акционара, осим у случају пробијања правне личности.

Пробијање правне личности

Међутим, од неодговорности командитора, акционара и чланова друштава са ограниченом одговорношћу за обавезе друштва Закон о привредним друштвима предвиђа изузетак који се односи на тзв. „пробијање правне личности”. Наиме чланом 18. Закона о привредним друштвима прописано је да командитор, члан друштва с ограниченом одговорношћу и акционар, као и законски заступник тог лица ако је оно пословно неспособно физичко лице, који злоупотреби правило о ограниченој одговорности, одговара за обавезе друштва. Прописано је да ће се сматрати да постоји злоупотреба из става 1. члана 18. нарочито ако то лице: 1) употреби друштво за постизање циља који му је иначе забрањен; 2) користи имовину друштва или њоме располаже као да је његова лична имовина; 3) користи друштво или његову имовину у циљу оштећења поверилаца друштва; 4) ради стицања користи за себе или треће лице умањи имовину друштва, иако је знало или морало знати да друштво неће моћи да извршава своје обавезе. Поверилац друштва може поднети тужбу надлежном суду према седишту друштва против лица из става 1. овог члана, у року од шест месеци од дана сазнања за злоупотребу, а најкасније у року од пет година од дана злоупотребе. У случају да потраживање повериоца није доспело у тренутку сазнања за злоупотребу, рок од шест месеци почиње да тече од дана доспећа потраживања.

Пробијање правне личности је правни институт чији је циљ да се санкционишу правне злоупотребе одредби Закона о привредним друштвима којима је прописана ограничена одговорност (одговорност до висине улога) чланова привредних друштава. Наиме, користећи неефикасност и спорост надлежних органа, као и тешко доказивање (зло)намерности поступања, физичка лица често злоупотребљавају ограничену одговорност чланова привредних друштава. Тако су честе појаве да се једно исто лице појављује као оснивач више привредних друштава, и то тако што, када се једном привредном друштву обавезе „нагомилају”, исто физичко лице оснује друго привредно друштво са којим настави да послује, наравно без оптерећења дуговања из претходног периода. У том случају је очигледно да је члан друштва користио друштво у циљу оштећења поверилаца друштва, те није јасно зашто се овом институту у пракси чешће не прибегава. Такође, познати су и случајеви да једно лице, вероватно уз накнаду, преузме власништво над десетинама, па и стотинама друштава са ограниченом одговорношћу, како би лица која преносе удео била „ослобођена” власништва над презадуженим привредним субјектом. У судској пракси је заузето становиште да је тужилац дужан да докаже постојање једног од таксативно наведених разлога из члана 18. Закона о привредним друштвима, што није спорно, међутим, општи утисак је да се овај институт у пракси не користи довољно, како због тешкоће доказивања тако и због очигледне неспремности судова да задиру у одвојеност правних субјективитета привредних друштава и њихових оснивача. У пракси постоје бројне ситуације када је пробијање правне личности више него јасно, посебно у случајевима када оснивач презадуженог привредног друштва или члан његове породице оснива ново привредно друштво, које често има врло слично пословно име као „старо” привредно друштво (обично се дода једна реч). Овакво поступање изазива забуну код других учесника у правном саобраћају, посебно код правних лаика, стварајући привид о истоветности „старог” и „новог” привредног друштва. Да би се овакво поступање несавесних привредних субјеката предупредило, пожељно је да се учесници у привредном промету додатно обезбеде приликом закључења уговора, те да за обезбеђење свог потраживања од сауговарача захтевају потписивање личне менице, уговора о јемству или залагање непокретности или покретне ствари итд.

Треба напоменути да уколико друштво има доспеле а неизмирене обавезе по основу јавних прихода, Пореска управа по службеној дужности одузима ПИБ новооснованом друштву чији је оснивач лице које је истовремено власник друштва које има доспеле а неизмирене обавезе по основу јавних прихода. Ово је механизам заштите државе од несавесног пословања пореских обвезника, међутим, повериоце који немају својство јавних субјеката, овај механизам не штити.

Слично као и код ортачког друштва, у случају преноса удела односно акција, преносилац и стицалац су солидарно одговорни према друштву за обавезе преносиоца у вези са улогом, које су настале до тог преноса.

Одговорност лица која обављају функције управљања и заступања у привредним друштвима

Законом о привредним друштвима предвиђена је одговорност и других лица која нису чланови привредних друштава, већ обављају функције управљања и заступања у привредним друштвима. Заступник друштва, пуномоћник по запослењу и прокуриста одговарају за штету коју нанесу друштву прекорачењем граница својих овлашћења. Такође, директор друштва одговара за вођење пословних књига друштва, као и за тачност финансијских извештаја друштва. Директори одговарају друштву и за штету коју му проузрокују кршењем одредаба Закона о привредним друштвима, статута или одлуке скупштине. Међутим, директор друштва неће бити одговоран у случају да је, при кршењу одредаба Закона о привредним друштвима, статута или одлука скупштине, поступао у складу са одлуком скупштине. Такође, директор неће одговарати у случају када постоји одбор директора, а директор се успротивио одлуци одбора директора која је донета. Није довољно да директор не гласа или буде уздржан – у тим случајевима сматраће се да је гласао за одлуку. Дакле, потребно је да се директор изричито успротиви доношењу одлуке којом се чини штета друштву. У том циљу најцелисходније је да се у записник седнице одбора директора унесе посебан став директора који се противи одлуци, односно његово противљење или издвојено мишљење. Ако директор није био присутан на седници одбора директора на којој је одлука донета, нити је за њу гласао на други начин, сматра се да је гласао за ту одлуку у погледу постојања одговорности за штету ако се тој одлуци није писаним путем успротивио у року од осам дана по сазнању за њено доношење. Дакле, директор је дужан да се у субјективном року од осам дана (осам дана од дана сазнања за одлуку) успротиви одлуци да би избегао одговорност. На чланове извршног и надзорног одбора сходно се примењују одредбе Закона о привредним друштвима којима је регулисана одговорност директора.

Законом о привредним друштвима предвиђена је и дужност пажње за директоре, чланове надзорног одбора, заступнике и прокуристе. Прописано је да ова лица имају посебну дужност пажње у складу са стандардом „пажње доброг привредника”, с тим да се узимају у обзир и њихова посебна знања и способности, као и знања и способности лица која их саветују. Друштво има право да тужи ова лица за штету проузроковану повредом дужности пажње. Овакво решење је изазвало прилично утемељене критике, пре свега због превише широко постављене дужности пажње. С обзиром на то да је штета коју друштво може да претрпи огромна, те да толику штету физичко лице, као директор, члан надзорног одбора, заступник или прокуриста, најчешће никако неће моћи да надокнади, сматра се да је решење Закона о привредним друштвима требало уподобити еквивалентном решењу из Закона о раду, те да лица која имају дужност пажње према друштву одговарају исто као запослени код послодавца, тј. само за намеру или грубу непажњу. Ово друго решење је свакако правичније. У Закону о привредним друштвима је за одговорност приликом припреме и спровођења одлуке о статусној промени, за чланове надзорног одбора и директоре прописана намера или груба непажња као стандард. Нема разлога да се приликом статусне промене за стандард одговорности узме намера и груба непажња, а приликом осталих послова обична непажња. Такође, овом решењу су упућиване критике јер је наводно неправично према члановима надзорног одбора и неизвршним директорима, који најчешће доносе одлуке на темељу „презентованих” чињеница, те по критичарима овог решења неправично сносе одговорност за одлуке које су донели на основу података који су им саопштени, а чију исправност у пракси нису стигли да провере. Међутим, потоње критике нису основане зато што је дужност неизвршних директора и чланова надзорних одбора да се детаљно упознају и провере податке на основу којих доносе одлуке. У пракси се ангажман ових лица често своди на учешће на неколико седница годишње. Дакле, у овом другом случају целисходније је мењати праксу него законску одредбу. Није неправично решење то што чланови надзорног одбора и неизвршни директори сносе одговорност за одлуке чију нецелисходност нису проверили, већ је неправично и нецелисходно постојање надзорног одбора и неизвршних директора који не проверавају сврсисходност и исправност одлука које потписују.

Законом о привредним друштвима (чл. 61–67) прописане су посебне дужности према друштву следећих лица: 1) ортака и комплементара; 2) чланова друштва са ограниченом одговорношћу који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или чланова друштва са ограниченом одговорношћу који су контролни чланови друштва; 3) акционара који поседују значајно учешће у основном капиталу друштва или акционара који су контролни акционари друштва; 4) директора, чланова надзорног одбора, заступника и прокуриста; 5) ликвидационог управника. Ове посебне дужности су: дужност пажње, дужност пријављивања послова и радњи у којима постоји лични интерес, дужност избегавања сукоба интереса, дужност чувања пословне тајне и дужност поштовања забране конкуренције. За повреде ових дужности против њиховог починиоца тужбу могу поднети како друштво тако и један или више чланова друштва. Уколико члан друштва подноси тужбу за накнаду штете коју му лице које је повредило посебне дужности нанесе, таква тужба је индивидуална. Међутим, поред индивидуалне, постоји и деривативна тужба, коју подносе један или више чланова у своје име а за рачун друштва, под условом да поседују најмање 5% акција односно удела, као и под условом да су се писмено обратили друштву са захтевом да друштво поднесе тужбу, а тај захтев је одбијен или на њега у року од 30 дана није одговорено.

Што се осталих лица тиче, Законом о привредним друштвима прописана је одговорност ликвидационог управника за штету коју у вршењу својих дужности причини друштву или члановима друштва. Такође, прописана је одговорност чланова друштва након ликвидације, и то ортака и комплементара – неограничено и након окончања ликвидације, а командитора, чланова друштва са ограниченом одговорношћу и акционара акционарског друштва – до висине примљеног износа из ликвидационог остатка. Секретар друштва је одговоран у складу са статутом или одлуком о именовању, што значи да је на органима друштва да одреде одговорност секретара друштва. Одговорност пуномоћника за гласање постоји према властодавцу уколико пуномоћник гласа супротно упутствима властодавца, под условом да му је властодавац (лице са правом гласа) издао упутства. Уколико таквих упутстава нема, пуномоћник гласа по свом нахођењу, а у најбољем интересу властодавца.

Из свега наведеног произлази да одговорност предузетника, чланова и управљача привредних друштава није мала, барем када су законске одредбе у питању. Оно што је потребно јесте адекватна примена ових законских одредби, што би довело до значајног појачавања свести о одговорности приликом пословања.