Огранак представља издвојени организациони део привредног друштва, домаћег или страног, и најчешћи је облик издвојеног обављања привредне делатности привредних друштава, али и других форми привредних субјеката
Правни субјективитет огранка дефинисан је Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2011, 99/2011 и 83/2014 – др. закон, у даљем тексту: Закон) тако да огранак нема својство правног лица и у правном промету иступа у име и за рачун привредног друштва. У пракси, ово значи да огранак нема свој посебан матични број, нити порески идентификациони број (са изузетком који се односи на огранак страног привредног друштва) и нема свој капитал.
Иако не поседује својство правног лица, огранку се не може оспорити одређени степен правне самосталности у односу на неке друге организационе облике који се, такође, могу образовати унутар привредног друштва, а као што су: пословне јединице, филијале, подружнице и сл. У том смислу субјективитет огранка је негде између потпуног правног субјективитета који има друштво и онога који имају друге организационе јединице које могу постојати у оквиру привредног друштва и које немају никаква овлашћења у правном промету.
Огранак не може постојати мимо привредног друштва, па иако може иступати у правном промету, то увек чини у име и за рачун друштва.
Образовање огранка
Огранак се образује одлуком коју доноси скупштина привредног друштва, односно ортаци или комплементари, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено. Ова надлежност се релативно често пребацује на директора или друге органе друштва (извршни или надзорни одбор), нарочито у друштвима са већим бројем чланова односно акционара, као и у друштвима чији су оснивачи страна правна лица или држава и јединице локалне самоуправе, као и у банкама. Разлог је најчешће у потреби поједностављења процедуре за образовање огранака, тако да они могу брзо бити образовани или угашени, без обавезе сазивања седнице скупштине. У сваком случају, ово одступање треба прописати оснивачким актом, односно статутом.
У члану 568, Закон је прописао обавезне елементе одлуке о образовању огранка и тиме посредно дефинисао који су то елементи који одређују огранак у правном промету.
Одлука о образовању огранка нарочито садржи следеће елементе:
1) Пословно име и матични број друштва које образује огранак
У одлуци о образовању огранка, мора се експлицитно навести пословно име и матични број друштва које образује огранак. Није најјасније због чега Закон инсистира на овим елементима баш код одлуке о образовању огранка, а не и код неких других статусних одлука која друштва доносе, будући да је опште правило да се у свакој одлуци мора јасно одредити на које се друштво односи, макар и приликом потписивања, али се може претпоставити да је разлог за уношење овакве одредбе чињеница да је огранак издвојени организациони део привредног друштва, те не сме бити никакве сумње у оквиру ког друштва се огранак образује.
2) Адресу огранка
Као и привредно друштво, огранак има своје седиште, тј. место пословања, с тим што Закон не користи ове термине, већ термин „адреса огранкаˮ. Адреса огранка одређује се на исти начин на који се одређује и седиште привредног друштва. Реч је, дакле, о месту на територији Републике Србије, које се дефинише навођењем места, општине, улице и броја и евентуално додатних ознака. При том, иако ће огранак у складу са својом дефиницијом, најчешће бити и физички издвојени део привредног друштва, односно са адресом различитом од адресе седишта друштва, нема никаквих сметњи да адреса огранка буде идентична адреси седишта самог друштва, што је у пракси релативно чест случај.
3) Претежну делатност огранка, која се може разликовати од претежне делатности друштва
У одлуци се обавезно наводи и претежна делатност огранка. Претежна делатност је она делатност која ће бити регистрована и може бити иста или се разликовати од претежне делатности друштва које га образује. Треба имати у виду да одређивање претежне делатности огранка не обавезује на обављање само те делатности у оквиру огранка, већ управо као и само друштво, огранак може обављати све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене одлуком о образовању огранка или не. Дакле, нема сметњи да се у одлуци о образовању огранка, поред претежне, наведу и споредне делатности које ће огранак обављати, с тим што се оне не могу регистровати.
4) Лично име, односно пословно име, заступника огранка и обим овлашћења заступника, ако је заступник огранка различит од заступника друштва
Огранак увек има свог заступника, а то може бити физичко лице, али и друго домаће привредно друштво, које функцију заступања може обављати преко свог заступника или преко посебно одређеног пуномоћника. Правила којим Закон уређује ово питање за само друштво, примењују се и на огранак. Упркос чињеници да Закон пружа пуну слободу у одређивању правних лица (односно домаћих привредних друштава) као заступника огранака, показало се, међутим, да се ова могућност у пракси готово уопште не користи.
Заступник огранка
Закон инсистира на одређивању заступника огранка у одлуци о његовом образовању само ако је заступник огранка различит од заступника друштва. У супротном, законска претпоставка је да ће огранак заступати заступник целог друштва. Ако друштво има више заступника, сви ће имати овлашћење да заступају огранак. С обзиром на то да Закон користи термин „заступникˮ, не правећи разлику између законских и осталих заступника, може се закључити да ће сви регистровани заступници – како законски, тако и остали – бити овлашћени на заступање огранка. С обзиром на постојање овакве законске претпоставке, намеће се закључак да једночлана друштва с једнодомним управљањем, која при том имају само једног директора, заиста немају потребу да одлуком посебно именују заступника огранка. С друге стране, целисходно је да се у друштвима са сложенијим, односно бројнијим органима управе јасно определе лица која ће бити овлашћена за заступање огранка.
Зашто је то важно? У односу на свог претходника, овај Закон уводи једну новину тиме што предвиђа да ако је заступник огранка регистрован у складу са законом о регистрацији, то лице ће се сматрати заступником целог привредног друштва, а на питања у вези с дејством ограничења овлашћења за заступање према трећим лицима сходно се примењују одредбе члана 33. Закона. Постојање овакве законске претпоставке није до краја јасно, односно не може се са сигурношћу утврдити који је ratio legis увођења овог правила, будући да су у пракси заступници огранака углавном лица која се на ту функцију именују управо да би заступала искључиво огранак, а не и читаво привредно друштво. Увођењем овакве претпоставке, Закон на известан начин проширује овлашћења заступника огранка мимо воље чланова друштва и намеће потребу да се уводе посебна ограничења овлашћења за заступнике огранка – односно потребу да се одлуком о образовању огранка посебно наглашава да ће заступник огранка бити овлашћен само на заступање огранка, а не и читавог друштва, што би требало да буде правило, а не изузетак.
Додатну компликацију представља чињеница да се ова врста ограничења овлашћења заступника не може регистровати у Регистру привредних субјеката, будући да члан 33. Закона прописује да се у Регистар могу уписати само ограничења овлашћења супотписом. Сва остала ограничења, обавезују самог заступника огранка и не могу се истицати према трећим лицима.
Извесно је да је Закон увео извесну збрку одредбом члана 570, односно проширењем овлашћења заступника огранка на заступање читавог друштва, али се чини да пракса ипак овоме није придала много значаја, односно да се ова одредба врло успешно не примењује, те да заступници огранака, и када су регистровани, заступају само огранке и не показују претензије ка заступању целог друштва, чак и онда када ово ограничење нема утемељење у одлуци којом се огранак образује. Реч је, очигледно, о устаљеној пракси насталој још пре почетка примене садашњег Закона, те је разумно очекивати да ће у некој наредној измени ова одредба бити изостављена.
Назив огранка
Назив огранка Закон не предвиђа као обавезан елемент одлуке о образовању огранка, те је јасно да је реч о факултативном елементу идентификације огранка у правном промету. Дакле, на вољи је надлежног органа друштва да ли ће огранак имати свој посебан назив или не. При том, под називом огранка подразумева се онај карактеристични део пословног имена који огранак чини препознатљивим, као и код привредног друштва. Уколико огранак нема свој назив, он у правном промету наступа под пословним именом привредног друштва, уз обавезну напомену да је реч о огранку и навођење адресе огранка.
Закон је предвидео и сходну примену одредаба члана 25. које уређују употребу пословног имена и других података у документима друштва на огранке, одакле произлази да огранак има своја засебна пословна писма и документа, што додатно потврђује извесну дозу правне самосталности коју огранак ужива.
Иако Закон експлицитно не предвиђа сходну примену осталих одредаба које уређују пословно име друштва на огранак, чини се да би при одређивању назива огранака такође требало водити рачуна о ограничењима која се тичу вређања јавног морала, изазивања заблуде у погледу правне форме или претежне делатности огранка, сличности с називом другог привредног друштва, националних или службених знакова и личних имена, јер би другачије поступање могло бити основ за тужбу лица чије би право било повређено, било по основу Закона о привредним друштвима или по основу прописа о нелојалној конкуренцији и заштити права интелектуалне својине.
Регистрација огранка
По Закону, регистрација огранка код Агенције за привредне регистре (АПР) није обавезна. Ипак, ово начелно правило трпи три значајна изузетка, па се огранак мора регистровати у следећим случајевима:
– ако има заступника различитог од заступника друштва;
– ако је то прописано посебним законом као услов за обављање делатности;
– ако је реч о огранку страног привредног друштва.
Мимо ових изузетака, огранак се образује одлуком надлежног органа друштва и може пословати независно од пријаве Регистру.
Пракса је, међутим, показала да се огранци готово увек региструју, чак и онда када то по Закону није обавезно, а разлози се могу пронаћи у раније насталој пракси када је пријава огранка била обавезна, затим у несигурности оснивача огранака због евентуалних посета различитих инспекцијских органа који нису упознати с важећом законском регулативом, односно у потреби постојања документа издатог од стране државног органа којим се и формално потврђује постојање издвојеног организационог дела привредног друштва.
На један од ових разлога би ипак ваљало посебно скренути пажњу. Наиме, АПР обавештава надлежну пореску управу о свим променама које се у Регистру догоде код привредних субјеката и то путем веб сервиса, тако да пореска управа располаже овим информацијама – без обавезе привредних друштава да је о променама обавесте. Наведено важи и за огранак. Уколико се пак огранак не пријави Регистру, настаје обавеза друштва да огранак пријави пореској управи, а сходно одредби члана 25. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Сл. гласник РСˮ, бр. 80/2002, 84/2002 – испр., 23/2003 – испр., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 – др. закон, 62/2006 – др. закон, 63/2006 – испр. др. закона, 61/2007, 20/2009, 72/2009 – др. закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – испр., 93/2012, 47/2013, 108/2013 и 68/2014, даље: ЗПППА), који прописује да је порески обвезник обавезан да у прописаном року поднесе пријаву за регистрацију Пореској управи, осим обвезника за чију је регистрацију, односно упис у регистар, надлежна АПР и пријави све касније измене података у пријави који се не пријављују АПР-у. Наведено важи и за пословне јединице и све друге организационе делове привредних друштава који им служе за обављање делатности, као што су магацини, стоваришта и сл.
Уколико се огранак пријављује за регистрацију, Регистру је потребно приложити документацију прописану Правилником о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РСˮ, бр. 6/2012) односно:
– регистрациону пријаву промене података о привредном субјекту и додатак 18;
– одлуку надлежног органа друштва о образовању огранка;
– оверен потпис заступника огранка, ако то лице није већ регистровани заступник друштва (односно ако Регистру није раније достављен ОП образац за то лице);
– доказ о уплати накнаде за регистрацију у прописаном износу.
Важно је имати у виду да се промене пријављују Регистру у року од 15 дана од дана њиховог настанка, те како упис огранка у Регистар нема конститутивно дејство (јер огранак може постојати и без регистрације), неблаговремена пријава повлачи плаћање увећане накнаде за регистрацију. Такође, ако се Регистру истовремено пријављује више огранака, накнада за регистрацију се обрачунава по огранку.
Код регистрованих огранака, обавеза је друштва да Регистру пријављује и све промене регистрованих података, као и престанак, односно гашење огранка.
Промена података врши се на основу одлуке органа друштва који је надлежан и за његово образовање, па се Регистру уз пријаву за промену и додатак 19 прилаже и одлука којом се одређени податак мења. Иначе, правило је да огранак може бити премештен на другу адресу, односно да је могућа промена седишта огранка, те да због селидбе није потребно доносити одлуку о гашењу огранка на једној адреси и образовању новог на другој. Уколико пак долази до суштинске промене, тако да један огранак који је пословао на одређеној адреси престаје да ради, а да се указује потреба за образовањем новог, који би имао другачију улогу од угашеног, тада ће се спроводити промена гашења и уписа новог огранка. На самом друштву је да оцени да ли је реч о простој промени седишта или о гашењу једног и образовању новог огранка.
У случају трајног престанка пословања регистрованог огранка, потребно је поднети пријаву за брисање огранка из Регистра (регистрациона пријава промене података уз додатак 18, исто као и код уписа), одлуку надлежног органа друштва о гашењу огранка и доказ о уплати прописане накнаде за регистрацију, при чему је, опет, потребно имати у виду да се ова промена Регистру има пријавити најкасније у року од 15 дана од дана настанка промене, а да се у случају пропуштања овог рока мора платити увећана накнада.
Уколико огранак није био регистрован, он престаје да постоји само на основу одлуке надлежног органа друштва с даном доношења те одлуке, ако у њој није наведен неки каснији датум.
Најзад, огранак престаје да постоји и у случају престанка постојања друштва у чијем саставу је пословао (ликвидација, стечај, статусне промене). У свим овим ситуацијама, огранак престаје да постоји по самом закону и није потребно доносити посебну одлуку о његовом гашењу.
Огранак страног привредног друштва
Закон посебно регулише огранак који у Републици Србији образује страно привредно друштво. До доношења Закона, огранак је био дефинисан Законом о спољнотрговинском пословању („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2009). Након почетка примене Закона о привредним друштвима 2012. године, огранке могу образовати само страна привредна друштва (чини се, не и друга правна лица), а одредбе Закона о спољнотрговинском пословању које дефинишу огранак стављене су ван снаге.
Огранак страног привредног друштва је његов издвојени организациони део, преко кога то друштво обавља делатност у Републици Србији у складу са законом.
Правни субјективитет огранка страног привредног друштва, односно питање постојања својства правног лица оваквог субјекта, и даље је спорно. Наиме, Закон у одредби члана 573. не наводи експлицитно (као код огранка домаћег привредног друштва) да овај нема својство правног лица нити да делатност обавља у име и за рачун оснивача, али не наводи ни супротно, те се може закључити да огранак страног привредног друштва ипак нема својство правног лица. За разлику од огранка домаћег привредног друштва, огранак страног, међутим, има својство посебног субјекта Регистрације (члан 2. Правилника о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију), добија и свој матични број, порески идентификациони број, има своје бројеве рачуна у банци, обвезник је пореза на добит правних лица, води пословне књиге, саставља порески биланс и подноси пореску пријаву као и домаћа правна лица (уколико међународним уговором о избегавању двоструког опорезивања са земљом порекла оснивача није другачије уговорено). Све ово указује да је огранак страног привредног друштва de facto правно лице, али не и de iure, због чега, на пример, не може бити учесник статусних промена, нити се јавити као оснивач другог правног лица у Републици Србији.
Као и домаћа друштва, огранак страног привредног друштва може обављати све законом дозвољене делатности, поред оне претежне која се региструје, и то независно од тога да ли су одређене одлуком о образовању огранка или не. Ово уједно представља и најбитнију разлику у односу на представништва страних привредних друштава која су законом ограничена на обављање само једне делатности – претходне и припремне радње у циљу закључења правних послова од стране оснивача представништва.
Као што је већ напоменуто, огранак страног привредног друштва обавезно се региструје.
Подаци који се региструју истовремено су и мандаторни елементи одлуке о образовању огранка и Закон их набраја у одредби члана 573. ст. 3. тако што каже да одлука обавезно садржи следеће елементе:
1) назив и адресу огранка;
2) претежну делатност огранка;
3) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника;
4) назив и седиште регистра у ком је оснивач огранка регистрован;
5) назив, правну форму и седиште оснивача огранка;
6) матични/регистарски број оснивача огранка;
7) лично име, односно пословно име заступника оснивача огранка;
8) податак о регистрованом капиталу оснивача, ако се према праву државе у којој је регистрован оснивач такав податак региструје.
Важно је нагласити да огранак нема свој капитал, што је још један аргумент у прилог тврдњи да му Закон не даје својство правног лица.
Приликом пријаве образовања огранка страног привредног друштва, Регистру је потребно приложити:
– јединствену регистрациону пријаву оснивања огранка страног привредног друштва (реч је о прописаном обрасцу те је његово коришћење обавезно, а може се бесплатно преузети са интернет странице АПР-а);
– одлуку оснивача о образовању огранка (одлуку доноси скупштина страног привредног друштва које оснива огранак – а уколико одлуку потписује заступник оснивача, потребно је приложити и доказ из ког се може несумњиво утврдити надлежност заступника за доношење такве одлуке – на пример, извод из статута оснивача и сл.);
– извод из регистра у ком је страно привредно друштво регистровано, с преводом овереним од надлежног органа овере (извод мора бити приложен у оригиналу или овереној копији и снабдевен потврдом Apostille ако је оснивач пореклом из земље потписнице Хашке конвенције и ако Република Србија нема потписан билатерални споразум с том земљом, а ако претходна два услова нису испуњена, потребна је тзв. пуна легализација);
– доказ о бројевима рачуна преко којих страно привредно друштво послује (то може бити, на пример, и меморандум оснивача на којем су одштампани бројеви рачуна, односно не мора бити неки формалан документ попут уговора с банком);
– потпис заступника огранка оверен од надлежног органа овере;
– изјава овлашћеног лица страног привредног друштва о преузимању одговорности друштва за све обавезе које настану у вези са пословањем огранка, оверена од надлежног органа овере, с преводом који је оверио стални судски тумач (изјава представља основ одговорности оснивача огранка за обавезе које огранак преузме у пословању у Републици Србији, а у погледу њене форме важи све што је речено за извод из регистра);
– доказ о уплати прописане накнаде за оснивање огранка страног привредног друштва, уз важну напомену да је у овом случају упис у Регистар конститутиван, те да пријава не може бити неблаговремена.
Као и код огранка домаћег привредног друштва, све промене регистрованих података морају бити благовремено пријављене регистру.
Огранак престаје да постоји на основу одлуке оснивача о његовом гашењу, с тим што је поред овакве одлуке, уз пријаву за брисање огранка, Регистру потребно приложити и доказе о престанку пореских обавеза, издате од надлежних пореских органа, који нису старији од пет дана у моменту подношења захтева за брисање из регистра, а на основу одредбе члана 29. ст. 6. ЗПППА.
Други основ за брисање огранка јесте престанак постојања оснивача, али је овде, за разлику од огранка домаћег привредног друштва, неопходно поднети пријаву за брисање из Регистра и доказ о престанку постојања оснивача – извод из надлежног регистра, као и већ поменуте доказе о измирењу пореских обавеза.
Будући да огранак представља издвојени организациони део одређеног страног привредног друштва, то није могуће извршити промену оснивача огранка. Дакле, могуће је променити податке о оснивачу, али не и самог оснивача. Ако из било ког разлога оснивач огранка, односно страно привредно друштво престане да постоји, то повлачи гашење његовог огранка у Републици Србији.
Најзад, треба напоменути да огранци које домаћа привредна друштва образују у иностранству нису субјекти регистрације за које је надлежан АПР, већ се пријава ових организационих делова врши код надлежног органа државе у којој се огранак образује. Податак о постојању огранка домаћег привредног друштва у иностранству може евентуално бити уписан у Регистар АПР-а као податак од значаја за правни промет у виду забележбе, и наравно, о образовању огранка мора се обавестити надлежна пореска управа.
Оснивање огранка страног привредног друштва алтернатива је оснивању посебног привредног друштва од страног оснивача у Републици Србији, а разлика се углавном своди на другачији порески третман, те се одлука о избору између ове две правне форме треба доносити првенствено са ослонцем на пореске аспекте.
Огранци других правних лица
Један од најважнијих примера за обавезну регистрацију огранка свакако је Закон о туризму („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2009, 88/2010, 99/2011 – др. закон, 93/2012), који у члану 42. предвиђа да aко привредно друштво, друго правно лице или предузетник не обавља делатност туристичке агенције као претежну делатност, дужно је да образује и у одговарајућем регистру региструје огранак, односно простор ван пословног седишта или да на други начин образује одговарајућу организациону јединицу која се евидентира у Регистру туризма. Такође, ако туристичка агенција обавља делатност ван седишта, дужна је да у сваком пословном простору, односно месту пословања образује огранак, односно простор ван пословног седишта, који се региструје у одговарајућем регистру и евидентира у Регистру туризма, док се у члану 59. предвиђа истоветна обавеза за угоститељску делатност.
Закон о туризму, дакле, намеће обавезу и другим правним лицима да формирају огранке, како би могла да обављају туристичку или угоститељску делатност, ако им ова није претежна или ако се обавља на локацијама ван седишта правног лица.
Најзад, на овом месту ваља навести још и то да се сва описана правила о огранцима привредних друштава сходно примењују и на преостале правне форме привредних субјеката, конкретно на јавна предузећа и на задруге.
Наиме, Закон о јавним предузећима („Сл. гласник РСˮ, бр. 119/2012, 116/2013 – аутентично тумачење и 44/2014 – др. закон) у члану 1. предвиђа да се на сва питања која нису посебно уређена тим законом, а тичу се статуса јавног предузећа, сходно примењују одредбе закона којим се уређује положај привредних друштава, а која се односе на друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво, што је довољан основ да регулатива Закона о привредним друштвима буде примењена и на огранке јавних предузећа.
Слично важи и за задруге, с тим што је основ за ову сходну примену који пружа Закон о задругама („Сл. лист СРЈˮ, бр. 41/96, 12/98 и „Сл. гласник РСˮ, бр. 34/2006, 101/2005-28 – др. закон) нешто проблематичнији и може се наћи у одредби члана 60. који прописује да се делатност задруге може обављати у више места, одакле је изведено да и задруга може образовати огранке. Иако донекле на закону неутемељена, ова сходна примена добро је прихваћена у пракси, па се очекује да ће добити и своју формалноправну потврду доношењем новог Закона о задругама.
[signoff]
Пример из праксе
У пракси Регистра усталило се правило да се огранак уписује тако што се, најпре, наводи скраћени облик пословног имена привредног друштва, односно – назив друштва, ознака правне форме друштва и место седишта (на пример, SUNCE DOO BEOGRAD), а да се у наставку додају одреднице огранак, назив огранка (ако постоји) и место пословања огранка (на пример, SUNCE DOO NOVI SAD – OGRANAK ZVEZDA BEOGRAD, односно ако огранак нема свој посебан назив онда – SUNCE DOO NOVI SAD – OGRANAK BEOGRAD). Треба имати у виду да се као назив огранка не може наводити скраћено пословно име друштва које га образује, што је једна од честих грешака у пракси.
[/signoff]
[signoff]
Специфичности код страних огранака
Закон не одређује који су то елементи назива огранка, што донекле представља пропуст будући да одређивање назива, односно пословног имена огранка мимо правила може довести до заблуде у правном промету, тако да се на основу пословног имена не може одмах утврдити да је реч о огранку страног оснивача. Овај пропуст законодавца донекле је ублажила пракса Регистра привредних субјеката инсистирањем на минималним обавезним елементима назива (тј. пословног имена) огранка страног привредног друштва, а то су: назнака да је реч о огранку, пословно или скраћено пословно име оснивача огранка (пожељно је навести и земљу порекла оснивача) и место пословања огранка. Тако, на пример, уколико огранак оснива привредно друштво из Аустрије под називом MOBILE SYSTEM Gmbh, огранак овог привредног друштва који послује у Београду носио би назив MOBILE SYSTEM Gmbh Austria OGRANAK BEOGRAD. Такође, може бити користан податак да регистарски бројеви за правну форму огранка и представништава страног привредног друштва почињу цифрама 29 –.
Две специфичности односе се на посебне предмете регистрације, а то су:
1) лично име, односно пословно име заступника оснивача огранка – податак који се иначе не региструје код других правних форми привредних субјеката;
2) податак о регистрованом капиталу оснивача, ако се према праву државе у којој је регистрован оснивач такав податак региструје – реч је о факултативном елементу који се региструје само ако представља предмет регистрације и у земљи порекла оснивача, а што се може утврдити из извода органа надлежног за послове регистрације.
[/signoff]