Оснивачки акт друштва с ограниченом одговорношћу је конститутивни акт друштва и, свакако, најважнији документ који друштво мора да има, али се његовој садржини у пракси не придаје довољно значаја.
Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, у даљем тексту:Закон) дефинисао је оснивачки акт друштва с ограниченом одговорношћу као конститутивни акт друштва који има форму одлуке о оснивању – ако друштво оснива једно лице, или уговора о оснивању – ако друштво оснива више лица.
Оснивачки акт представља први и најважнији документ који друштво с ограниченом одговорношћу мора да има. Настанак друштва условљен је управо доношењем овог документа и његово усвајање представља први корак у формирању новог правног субјекта.
Значај који овом акту придаје законодавац видљив је и кроз прописивање обавезне оверене форме. Формалност се огледа у обавези овере потписа оснивача на акту, било да је реч о једночланом друштву – када има форму Одлуке о оснивању, или вишечланом друштву – када се закључује у форми Уговора о оснивању.
У сваком случају, први оснивачки акт мора садржати оверене потписе оснивача и то у складу са Законом о оверавању потписа, рукописа и преписа(„Сл. гласник РС”, бр. 39/93), што значи да оверу обавља или суд или општински орган управе (општина),а обе овере су једнако валидне пред регистарским органом.
Следећи важан корак у настанку привредног друштва представља, дакле,овера потписа оснивача на оснивачком акту, у суду или у општини, будући да оверен оснивачки акт представља документ који се обавезно предаје уз пријаву за регистрацију пред Агенцијом за привредне регистре, те да након регистрације друштво дефинитивно настаје, односно формално стиче својство правноглица.
Законје утврдио обавезне елементе оснивачкогакта, али је велики простор остављен диспозицији, односно слободној вољи чланова друштва, да одређена питања уреде другачије или потпуније него што то Закон чини. У пракси се, међутим, овој могућности не придаје довољно пажње.
Обавезна садржина оснивачког акта
Законје у члану 141. дефинисао обавезну садржину оснивачког акта, односно побројао је све оне неопходне елементе без којих оснивачки aкт не може да постоји. Елементи које законодавац сматра неопходним у сваком оснивачком акту су следећи:
1) Лично име и пребивалиште, односно пословно име и седиште чланова друштва
Реч је о идентификационим подацима оснивача, односно чланова друштва (уобичајено је да се лица која оснивају друштво називају оснивачима, док се она лица која касније приступају називају члановима друштва;исправан заједнички назив за обе категорије је чланови друштва). Очигледном омашком на овом месту,Закон је изоставио као обавезан податак и матичне бројеве чланова, који, такође, представљају обавезан елемент оснивачког акта, будући да се чланови друштва у регистру воде управо под својим јединственим матичним бројевима (односно бројем пасоша ако је реч о странцима или под регистарским бројем, ако је реч о правном лицу). Остали елементи идентификације оснивача су јасни – реч је о имену, презимену и адреси пребивалишта физичких лица, односно пословном имену и адреси седишта правних лица.
У пракси, ови подаци се у оснивачком акту наводе након идентификационих података самог друштва, односно након података о пословном имену, седишту, претежној делатности и основном капиталу друштва.
2) Пословно име и седиште друштва
Наредни обавезни елементи сваког оснивачког акта су идентификациони подаци самог друштва: пословно име и седиште. Иако Закон ове елементе ставља на друго место, односно под тачкомдва, уобичајена пракса говори да се управо ови елементи идентификације друштва стављају у акту на прво место, односно одмах након уводног дела.
Пословно име треба да буде дефинисано онако како Закон то уређује, а поред самог пословног имена, у овом делу се може навести и скраћено пословно име, као и преводи пословног имена, с тим што су ови облици факултативни и не наводе се у оснивачком акту ако не постоје.
Факултативни (необавезни) елемент пословног имена је и опис предмета пословања друштва. Уколико се пословном имену додаје овај елемент, важно је да буде усклађен са претежном делатношћу друштва, тако да не изазива заблуду у погледу делатности које друштво обавља (на пример, ако је претежна делатност друштва у везиса консалтингом, пословно име које у себи садржи одредницу „за производњу и трговину” могло би да изазове заблуду и из тог разлога не би могло бити регистровано).
Седиште је други обавезан идентификациони податак и подразумева навођење места и тачне адресе седишта (улица и број). Факултативно, друштво може одредити и адресу за пријем поште(ова адреса, ако постоји, мора бити различита од адресе седишта, јер се иначе подразумева да друштво пошту прима на адресу седишта) и адресу за пријем електронске поште (е-адресу), али ови елементи дефинитивно не представљају обавезну садржину оснивачког акта и могу се одредити и накнадно.
3) Претежнa делатност друштва
Одређивање претежне делатности у оснивачком акту је од посебног значаја, будући да грешке у њеном одређивању могу на два начина довести до ништавости као најтеже правне последице по овај акт – било ако претежна делатност није уопште одређена, било ако је одређена делатност која је супротна принудним прописима или јавном поретку. Интересантно је напоменути да поједини учесници у правном промету, па чак и поједини застарели прописи и даље захтевају од привредних субјеката да буду „регистровани” за обављање одређене делатности, иако је оваква обавеза укунута још првим Законом о привредним друштвима из 2004. године. Следећи праксу тог закона, важећи Закон предвиђа да друштво има претежну делатност, која се региструје у складу са законом о регистрацији, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене оснивачким актом. Једино ограничење односи се на то да се посебним законом може условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа (реч је о специфичним делатностима као што су,на пример,прозиводња или трговина одређеним опасним материјама, оружјем и муницијом или обављање одређених здравствених, комуналних и сличних делатности – уз напомену да не постоји списак ових делатности, већ се оне могу утврдити само уз консултацију релевантних прописа који уређују одређену област).
Претежна делатност важна је и из разлога што од ње може зависити примена других прописа, као што су, на пример, порески третман или могућност учешћа на одређеним тендерима.
Важно је имати на уму да се претежна делатност мора одредити у складу са важећом Уредбом о класификацији делатности („Сл. гласник РС”, бр. 54/10)и то као група делатности која се у Уредби изражава као четвороцифрена шифра.
[signoff]
Конститутивно дејство одлуке и конститутивно дејство регистрације
Приликом подношења измењеног оснивачког акта на регистрацију, важно је водити рачуна да сеу њему морају налазити само актуелни подаци о привредном друштву. С тим у вези,треба правити разлику између података чија промена производи дејство од дана ступања на снагу одлуке о њиховој промени (конститутивно дејство одлуке) и података који ступају на снагу уписом у регистар (конститутивно дејство регистрације).
У првом случају, измењени подаци могу се одмах унети у измењени оснивачки акт и истовремено пријавити за регистрацију. Најчешће ће то бити подаци о пословном имену, седишту, претежној делатности, органима, односно облику управљања или броју директора.
Међутим, у другом случају, када је регистрација конститутивна, односно код промене капитала и чланова друштва, оснивачки акт са измењеним подацима може се донети тек након регистрације ових промена у регистру. Од овог правила постоји изузетак који се односи на измене оснивачког акта код промене правне форме и статусних промена: ту сâм Закон захтева да се уз ове промене врше и измене оснивачког акта, па конститутивост регистрације у овим ситуацијама није сметња да се у акт унесу подаци који ће тек да буду регистровани.
[/signoff]