Као новчана вредност уписаних улога чланова друштва, основни капитал друштва се повећава одлуком чланова друштва на начин и у поступку који су прописани законом и који се разликују зависно од правне форме привредног друштва
За разлику од Закона о привредним друштвима из 2004. године, који је основни капитал дефинисао као разлику између укупне имовине и обавеза друштва, нови Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр 36/2011, 99/2011, у даљем тексту: Закон), одредбом члана 44. ст. 3, основни (регистровани) капитал друштва дефинише као збир новчане вредности уписаних улога чланова друштва у друштво, који су регистровани у складу са законом о регистрацији. Висину основног капитала одређују чланови друштва прописивањем обавезе уноса/уплате улога, оснивачким актима, при оснивању, и касније, у току пословања друштва, одлуком о повећању капитала.
Вредност основног капитала друштва је, свакако, вредност збира уписаних улога, а не унетих/уплаћених улога. Чланови друштва стичу удео у друштву, односно акције, на основу вредности уписаног улога, независно од чињенице да ли су уписани улог и уплатили/унели у друштво. Друштву су одговорни за извршење обавезе уноса/уплате улога и у обавези су да накнаде штету која му је проузрокована пропуштањем или кашњењем са извршењем те обавезе.
Последице преузимања обавезе на уплату, односно унос улога
Оснивањем друштва и одређивањем вредности основног капитала, односно доношењем одлуке о повећању капитала, између друштва и члана, дакле, настаје дужничко-поверилачки однос на основу кога друштво (тек након регистрације оснивања, односно повећања капитала с обзиром на то да су обе регистрације конститутивног карактера), стиче право да потражује уплату/унос улога у уговореном или законском року, као и право на накнаду штете која му је проузрокована неуредним извршењем те обавезе. Такође, као једини законом прописан разлог због кога скупштина друштва може одлучити о искључењу члана регулисано је управо пропуштање члана да изврши своју обавезу уноса/уплате улога у прописаном року. Наиме, у том случају, по процедури прописаној одредбом члана 48. Закона, скупштина може донети одлуку о искључењу члана из друштва, без права на накнаду тржишне вредности удела, чиме удео члана који је искључен постаје сопствени удео друштва. Па чак и тада, члан који је искључен остаје у обавези да уплати, односно унесе улог на које је био обавезан, а уколико је то потребно за намирење поверилаца, док друштво задржава право да захтева накнаду штете од искљученог члана.
Замена испуњења уговорене обавезе
Одредбом члана 47. Закона прописано је да по основу преузете обавезе чланови друштва стичу удео у друштву, односно акције друштва, а улози који су уплаћени, односно унети у друштво постају имовина друштва. Стечени удели су сразмерни уписаном улогу, осим ако оснивачким актом или одлуком скупштине није другачије прописано, дакле, друштво може уговорити несразмеру између вредности улога и процента удела члана у друштву.
Друштво не може да ослободи чланове обавезе да уплате, односно унесу улог у друштво, осим у поступку смањења капитала, уз примену одредаба о заштити поверилаца, што подразумева регистрацију одлуке о смањењу у трајању од 3 месеца и обавештење повериоца о планираном смањењу капитала. Изузетно, у складу са одредбом члана 46. ст. 4. Закона, обавезу члана, уз његову сагласност, друштво може заменити другом обавезом и то обавезу на уплату новчаног улога у друштво обавезом на уплату неновчаног улога исте вредности и обрнуто, а обавезу на унос једног неновчаног улога обавезом на унос другог неновчаног улога исте вредности.
Минимални основни капитал
Минимални основни капитал, као доњи лимит вредности основног капитала коју друштво мора имати у сваком тренутку свог пословања, прописан је код друштава са ограниченом одговорношћу и акционарских друштава, и то, најмање 100 динара код друштава са ограниченом одговорношћу (који се може састојати од новчаног или неновчаног улога), док је код акционарских друштава минимални основни капитал 3 милиона динара који се састоји из новчаних улога.
Ортачка, командитна друштва и друштва са ограниченом одговорношћу немају обавезу уплате/уноса уписаног улога пре регистрације оснивања. Могу, дакле, бити основана, а да нису пласирала средства у друштво, док је за акционарска друштва, одредбом члана 266. ст. 2. Закона, прописана обавеза да пре регистрације друштва уплате, односно унесу улоге који представљају најмање 25% (уписаног) основног капитала, при чему уплаћени износ новчаног дела основног капитала не може бити нижи од 3 милиона динара.
Рок за уплату/унос улога
У складу са одредбом члана 46. ст. 2. Закона, уписани новчани и неновчани улог приликом оснивања друштва или повећања основног капитала мора се уплатити, односно унети у року одређеном у оснивачком акту, односно одлуци о повећању капитала, уз законско ограничење да тај рок не може бити дужи од пет година, односно две године за акционарска друштва, од дана доношења оснивачког акта, односно одлуке о повећању капитала. Изузетно, у случају када се акције издају у поступку јавне понуде, улог се мора уплатити одмах након истека рока за упис акција.
Утврђивање вредности неновчаног улога
Вредност неновчаног улога утврђује се, на основу одредаба чланова 50–60. Закона:
– споразумно од стране свих чланова друштва;
– путем процене.
Јавна акционарска друштва вредност неновчаног улога утврђују путем процене, осим у случајевима прописаним одредбом члана 56. и 57. Закона.
Процена вредности неновчаног улога
Процену вредности неновчаног улога, у складу са законом може вршити само овлашћени судски вештак, ревизор или друго стручно лице које је овлашћено да врши процене вредности одређених ствари или права.
Процена обавезно садржи:
– опис сваке ствари, односно права који чине неновчани улог;
– коришћене методе процене;
– изјаву да ли је процењена вредност најмање једнака номиналној вредности удела који се стичу или номиналној вредности акција које се стичу, односно рачуноводственој вредности код акција без номиналне вредности, увећаној за премију која се плаћа за те акције ако она постоји, у случају акционарског друштва.
Процена вредности не може бити старија од годину дана од дана уноса неновчаног улога, а у случају да су од дана вршења процене па до момента уношења неновчаног улога у друштво наступиле околности које умањују вредност тог неновчаног улога, друштво је у обавези да пре уноса тог улога изврши нову процену вредности, а члан друштва који уноси неновчани улог у обавези је да друштву доплати разлику у вредности у новцу у року за унос неновчаног улога.
Права поверилаца у случају да су вредност неновчаног улога споразумно утврдили чланови друштва
Закон посебно штити повериоце у случају да су се чланови друштва одлучили да унесу неновчани улог који није био предмет процене. Наиме, у случају да друштво није у могућности да измирује своје обавезе у редовном току пословања, поверилац друштва има право да захтева да надлежни суд у ванпарничном поступку утврди вредност неновчаног улога у време уношења, и то у року од пет година од дана његовог уноса, при чему је терет доказивања вредности удела на члану друштва који је унео неновчани улог. Ако би се у судском поступку утврдило да је вредност неновчаног улога била мања од споразумно утврђене, члан друштва који је унео тај неновчани улог обавезан је да разлику до споразумно утврђене вредности тог улога исплати друштву и да солидарно с друштвом сноси трошкове судског поступка.
Дакле, могло би се закључити да привредна друштва, са изузетком јавних друштава, самостално одлучују да ли ће вредност неновчаног улога утврдити споразумно чланови друштва или ће вредност неновчаног улога утврдити путем процене овлашћено лице, с посебним правима поверилаца (и то у року од пет година од дана уношења улога), у случају да је вредност улога утврђена споразумно. Јавно акционарско друштво у обавези је да вредност неновчаног улога утврди путем процене, осим у случајевима када постоји изузетак од обавезе процене прописан одредбама чл. 56. и 57. Закона.
До доношења Закона о привредним друштвима из 2011. и Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011), у Регистру привредних субјеката регистровао се и опис неновчаног улога. У складу с новим прописима, данас се региструје само вредност неновчаног улога изражена у новцу, али не и опис (садржина) тог улога. С друге стране, податак о стварима и правима који чине неновчани улог доступан је трећим лицима на интернет страни Агенције за привредне регистре и може се утврдити увидом у садржину објављеног оснивачког акта или одлуке о повећању капитала, у зависности од тога да ли је неновчани улог унет при оснивању друштва или кроз поступак повећања капитала (ова документа обавезно садрже податак о опису неновчаног улога сваког члана друштва и обавезно се објављују на интернет страни Агенције за привредне регистре). На исти начин трећа лица могу добити информацију и да ли су вредност одређеног улога споразумно утврдили чланови друштва или је она утврђена путем процене, односно извршити увид у садржину споразума или процене, с обзиром на то да се оба документа, такође, обавезно региструју и објављују.
Повећање капитала
Основни капитал друштва, као новчана вредност уписаних улога чланова друштва у друштво, повећава се одлуком чланова друштва на начин и у поступку прописаном Законом, а који се разликује зависно од правне форме привредног друштва:
- Повећање капитала код ортачких и командитних друштава није законом јасно регулисано, с обзиром на то да постоји само једна одредба која би се могла тумачити у вези с повећањем капитала код ових облика друштава. То је одредба члана 96. ст. 3. Закона (која се сходно примењује и код командитног друштва) и којом је прописано да ортак није дужан да повећа улог изнад износа одређеног уговором о оснивању, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Из наведене одредбе произлази да могућност повећање капитала код ортачких и командитних друштава мора бити посебно предвиђена оснивачким актом друштва, као и да би се повећање капитала у ортачком друштву могло вршити искључиво новим улогом ортака, дакле не из других извора (на пример, претварањем добити друштва у основни капитал), с обзиром на то да закон не садржи (друге) одредбе о повећању основног капитала ортачког (и командитног) друштва, које би се могле применити у овом случају, иако нема економске и правне логике да друштва лица имају другачији статус од друштава капитала у вези с повећањем капитала.
- Одредбом члана 146. Закона прописано је да се основни капитал друштва са ограниченом одговорношћу повећава:
– новим улозима постојећих чланова или члана који приступа друштву;
– претварањем резерви или добити друштва у основни капитал;
– претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал;
– статусним променама које имају за последицу повећање основног капитала;
– претварањем (конверзијом) додатних уплата у основни капитал.
Основни капитал повећава се на основу одлуке скупштине донете квалификованом већином од две трећине од укупног броја гласова свих чланова друштва, осим ако оснивачким актом није прописана друга већина, али не мања од обичне већине од укупног броја гласова чланова друштва који имају право гласа по одређеном питању. Дакле, одлуком скупштине друштва члан друштва који није гласао за повећање капитала може бити обавезан на уплату/унос улога против своје воље.
Одредбом члана 149. ст. 2. Закона изричито је прописана обавеза за друштва са ограниченом одговорношћу да једном годишње, уз регистрацију годишњих финансијских извештаја, у складу са законом који уређује рачуноводство и ревизију, региструју висину основног капитала ако је у претходној пословној години дошло до промене основног капитала, у складу са законом о регистрацији.
Одредбом члана 149. ст. 1. Закона прописано је да се одредбе овог закона о повећању и смањењу основног капитала акционарског друштва сходно примењују и на повећање и смањење основног капитала друштва с ограниченом одговорношћу.
Регистрација повећања основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу у Регистру привредних субјеката спроводи се у складу са одредбом члана 45. Правилника о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС”, бр. 6/2012), којом је прописано да се уз пријаву повећања основног капитала друштва са ограниченом одговорношћу прилаже:
– одлука скупштине друштва о повећању основног капитала, садржине одређене сходном применом одредаба чл. 294–313. Закона, у зависности од основа повећања. Одлука о повећању капитала региструје се и објављује у Регистру привредних субјеката истовремено с регистрацијом самог повећања капитала;
– потврда банке о уплати новчаног улога, односно споразум чланова о процени неновчаног улога или процена неновчаног улога, ако се повећање врши новим улозима чланова или претварањем додатних уплата у основни капитал;
– доказ којим се потврђује постојање потраживања према друштву, ако се повећање основног капитала врши претварањем (конверзијом) потраживања према друштву у основни капитал. Као доказ о постојању потраживања сматра се како правни основ на основу кога је настало потраживање (на пример, уговор о зајму закључен између друштва као зајмопримца и члана зајмодавца), тако и доказ да је извршена уплата новчаног износа (зајма) или доказ да је друштву испоручена роба која је предмет потраживања. Да ли ће се предметно потраживање конвертовати као новчани или неновчани улог зависиће од предмета облигације по основу које је настало потраживање. Наиме, уколико је друштву исплаћен новац, потраживање се може конвертовати само као новчани улог, а роба и друге ствари и права само као неновчани улог;
– годишњи финансијски извештај, ако исти није регистрован у складу са законом, када се повећање основног капитала врши из нето имовине друштва. Дакле, финансијски извештај се доставља само у случају да финансијски извештај за последњу пословну године није регистрован у Регистру финансијских извештаја у складу са Законом о рачуноводству и ревизији, као доказ да друштво не располаже нераспоређеном добити и резервама о чему ће бити речи код повећања из нето имовине акционарског друштва.
- Повећање капитала акционарских друштава регулисано је одредбама чл. 296–312. Закона, које се сходно примењују код друштава са ограниченом одговорношћу.
Одлука о повећању капитала акционарског друштва региструје се у складу са законом о регистрацији у року од шест месеци од дана доношења, а упис акција по основу ове одлуке не може отпочети пре њене регистрације. Одлука која није регистрована у наведеном року ништава је, дакле, након истека наведеног рока не може се регистровати у Регистру привредних субјеката.
Одлука о повећању капитала може се донети тек након потпуне уплате, односно уноса раније уписаног улога, осим у случају повећања основног капитала које је резултат статусне промене, као и случаја повећања основног капитала неновчаним улозима, када се предметно ограничење не примењује.
Основни капитал акционарског друштва може се повећати:
– новим улозима;
– условно (условно повећање капитала);
– из нераспоређене добити и резерви друштва расположивих за те намене (повећање из нето имовине друштва);
– као резултат статусне промене.
Под повећањем основног капитала новим улозима овог члана сматра се и конверзија дуга у основни капитал. У јавном акционарском друштву повећање основног капитала не може се спровести конверзијом дуга у основни капитал.
Одлука о повећању основног капитала новим улозима чија је обавезна садржина прописана одредбом члана 296. Закона, између осталог садржи и праг успешности емисије који представља однос између броја уписаних акција и броја акција чије је издавање утврђено (планирано) одлуком о повећању. Емисија акција је успела уколико се постигне утврђени праг успешности емисије (дакле, уколико буде уписан довољан број акција у односу на број утврђен одлуком о повећању капитала).
Уписане акције уплаћују се у складу с одлуком о њиховом издавању, с тим што се непосредно по истеку периода за вршење уписа уплаћује износ који не може бити мањи од 25% њихове номиналне, односно рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности, као и целокупан износ емисионе премије, ако постоји.
Уплата преосталог износа уписаних акција мора се извршити, као што је већ речено, у року од пет година од дана регистрације одлуке о повећању основног капитала, односно у року од две године у случају јавног акционарског друштва, осим ако је одлуком о њиховом издавању предвиђен краћи рок. Изузетно, код јавног акционарског друштва уплата акција у случају повећања капитала путем јавне понуде врши се одмах по истеку рока за упис акција.
Ако повећање капитала није успело (није уписан довољан број акција), а део улога је уплаћен, односно унет, друштво је у обавези да врати уплаћени, односно унети улог најкасније у року од 15 дана од истека рока за упис акција.
Ако је повећање капитала по основу нових улога успело, друштво подноси захтев за упис новоиздатих акција и њихових ималаца у Централни регистар преко члана Централног регистра, у року од пет радних дана од дана окончања уписа и уплате.
Регистрација повећања капитала акционарског друштва у Регистру привредних субјеката врши се у два корака:
– у првом кораку региструје се одлука о повећању капитала, најкасније у року од 6 месеци од дана доношења;
– у другом кораку, након уписа издатих акција у Централном регистру, региструје се повећање капитала у Регистру привредних субјеката коме се поред пријаве за регистрацију повећања капитала доставља потврда Централног регистра о извршеном упису акција у Централном регистру; основни капитал друштва сматра се повећаним даном регистрације повећања основног капитала у Регистру привредних субјеката.
Условно повећање основног капитала друштва спроводи се само код акционарских друштава (одредба о условном повећању капитала није сходно примењива код друштава са ограниченом одговорношћу) и то у обиму потребном за:
– остваривање права ималаца заменљивих обвезница на конверзију у акције друштва;
– остваривање права ималаца вараната на куповину акција друштва;
– остваривање права запослених, директора и чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, на куповину акција друштва, ако је то одређено статутом;
– спровођење поступка статусне промене.
Условно повећање капитала ограничено је само на наведене основе повећања и врши се само у обиму који је потребан за остваривање права, односно реализацију основа по којима је условно повећање капитала допуштено. Одлука о повећању капитала обавезно садржи рок у коме лица која имају право на стицање акција друштва могу захтевати реализацију одлуке. Ограничен је и обим укупног повећања основног капитала по основу условног повећања, те оно не може бити веће од 50% основног капитала, а ако се повећање врши ради издавања акција намењених за расподелу запосленима и члановима управе, онда повећање не може да буде веће од 3% од вредности основног капитала. Ово практично значи да условно повећање капитала није могуће спровести у случају када друштво преносилац има већи основни капитал од 50% основног капитала друштва стицаоца.
Поступак регистрације условног повећања капитала исти је као и у случају повећања капитала новим улозима.
Повећање основног капитала друштва из нето имовине друштва врши се претварањем нераспоређене добити и резерви у основни капитал друштва. Нераспоређена добит и резерве друштва могу се претворити у основни капитал само ако друштво није исказало губитак у финансијским извештајима, на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала. Изузетно, под условом да претходно изврши покриће губитка, друштво може повећати основни капитал из нераспоређене добити и резерви које преостану по покрићу тог губитка. Дакле, у овом случају неопходно је прво анулирати губитке исказане у финансијским извештајима, па је тек након тога могуће спровести повећање капитала из нераспоређене добити и резерви, ако су исте преостале након покрића губитака. Губитке је могуће покрити и из других извора (на пример, из додатних уплата оснивача или конверзијом потраживања), али они свакако морају бити покривени пре повећања основног капитала из нето имовине.
Право на акције по основу повећања основног капитала друштва из нето имовине друштва имају акционари друштва на дан доношења те одлуке, као и само друштво по основу сопствених акција друштва, у сразмери с њиховим уплаћеним, односно унетим улогом у односу на уплаћени, односно унети основни капитал друштва. На овај начин и сопствене акције имају посредно учешће у расподели добити иако сопствена акције не дају право на добит.
Поступак регистрације повећања капитала из нето добити акционарског друштва исти је као и у случају повећања капитала новим улозима, осим што је одлуку о повећању капитала неопходно регистровати у року од шест месеци од дана усвајања финансијских извештаја од стране скупштине (дакле, рок од шест месеци не тече од дана доношења одлуке, као у случају повећања капитала новим улозима и условног повећања).
Повећање капитала као резултат статусне промене спроводи се као последица императивне законске одредбе да целокупна имовина (а тиме и основни капитал као саставни део имовине) друштва преносиоца прелази на друштво стицаоца. Регистрација повећања капитала по основу статусне промене спроводи се истовремено с регистрацијом саме статусне промене.
Поступак регистрације основног капитала у Регистру привредних субјеката
Поступак регистрације повећања основног капитала, као што је већ било речи код сваког од основа повећања капитала, зависи од правне форме привредног друштва које региструје повећање основног капитала.
Друштва са ограниченом одговорношћу региструју одлуку о повећању и само повећање основног капитала истовремено. Регистру привредних субјеката доставља се регистрациона пријава за регистрацију повећања основног капитала, накнада у износу од 2.500 динара и документација прописана одредбом члана 45. Правилника о садржини Регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС”, бр. 6/2012) у зависности од основа повећања. Истовремено с регистрацијом повећања основног капитала, објављује се и одлука о повећању капитала, процена неновчаног улога или споразум чланова о вредности улога, уколико се повећање капитала врши неновчаним улогом. Садржина ових аката доступна је трећим лицима на интернет страни Агенције за привредне регистре, у одељку објављени документи предметног привредног друштва.
Понуђени образац регистрационе пријава за регистрацију повећања основног капитала може се преузети са интернет стране Агенције за привредне регистре/Регистар привредних друштава/Обрасци и састоји се из обавезног дела пријаве која је исте садржине без обзира на врсту промене, Регистрациона пријава промене података – обавезни подаци и додатка број 15 – Повећање капитала. Наведена пријава иста је за све форме привредних друштава. Регистрациона пријава може се поднети и у форми поднеска (слободној форми), у ком случају је неопходно да пријава садржи податке о регистру коме се пријава подноси, предмет и врсту регистрације, идентификационе податке подносиоца пријаве, као и на који начин подносилац захтева да му се достави одлука регистратора, у складу са одредбом члана 6. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011).
С друге стране, акционарска друштва, као што је већ речено, региструју повећање основног капитала у Регистру привредних друштава у два корака: прво региструју одлуку о повећању капитала, па тек након спроведене процедуре издавања акција код Централног регистра, региструју само повећање капитала у Регистру привредних субјеката. Регистрациона пријава за регистрацију и објаву одлуке може се, такође, преузети на интернет страни Агенције за привредне регистре и састоји се из обавезног дела пријаве Регистрациона пријава промене података – обавезни подаци и додатка број 29 – Регистрација и објава документа. Уз регистрациону пријаву за регистрацију и објаву одлуке о повећању капитала доставља се доказ о уплати накнаде у износу од 700 динара.
По спроведеном упису акција у Централном регистру, акционарско друштво Регистру привредних субјеката доставља регистрациону пријаву повећања основног капитала, доказ о уплати накнаде у износу од 2.500 динара и потврду Централног регистра да је извршен упис акција.
[signoff]
Врсте улога: Новчани и неновчани
Одредбом члана 45. ст. 1. Закона, прописано је да улози у друштву могу бити новчани и неновчани и изражавају се у динарима, а ставом 3. да неновчани улози могу бити у стварима и правима, ако за поједине форме друштва законом није другачије одређено.
Одредбом члана 96. ст. 2. Закона посебно је прописано да неновчани улог ортака, као и улог комплементара у командитном друштву, могу бити у раду и услугама. Рад и услуге као предмет неновчаног улога, могу бити како они који су већ извршени пре тренутка уношења у друштво, тако и будући рад или услуге који ће тек бити пружени друштву (на пример, будуће услуге консалтинга које ће члан пружити друштву у одређеном периоду). Утврђивање вредности улога у раду и услугама (извршених или будућих) одређује се у складу са општим правилима за утврђивање вредности неновчаног улога.
[/signoff]
На основу одредбe члана 149. и одредбе члана 305. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011) скупштина друштва са ограниченом одговорношћу _______________ (навести пословно име привредног друштва и матични број), дана ________________________ (навести датум доношења одлуке), доноси:
Одлуку о повећању основног капитала друштва из нето имовине друштва
Члан 1.
Укупан регистровани основни капитал друштва је ____________________________ динара.
Нераспоређена добит и/или резерве друштва према финансијском извештају за 2013. годину (претходну пословну годину) износе _____________________________ динара.
Скупштина друштва _____________________________________(навести пословно име привредног друштва и матични број друштва) доноси одлуку о повећању основног капитала друштва претварањем нераспоређене добити и/или резерви капитала у основни, у вредности од ________________________________ динара.
Напомена: Нераспоређена добит и резерве друштва могу се претворити у основни капитал само ако друштво није исказало губитак у финансијским извештајима на основу којих се доноси одлука о повећању основног капитала, или након претходног покривања тих губитака.
Члан 2.
Укупна вредност основног капитала друштва после повећања износи _____________ динара.
Члан 3.
Вредност улога чланова након повећања капитала износи ____________________.
Напомена: Претварањем нераспоређене добити и резерви у основни капитал повећава се само новчани део основног капитала. Право на уделе по основу повећања основног капитала друштва из нето имовине друштва имају регистровани чланови друштва на дан доношења те одлуке, као и само друштво по основу сопствених удела у сразмери с њиховим уплаћеним, односно унетим улогом у односу на уплаћени, односно унети основни капитал друштва.
- Новчани улог члана ____________________________________________ (навести податке о члану) повећава се за ____________________________________________, тако да након регистрације претварања нераспоређене добити и/или резерви у основни капитал износи:
уписани новчани улог: ______________ динара,
уплаћени новчани улог: ______________ динара,
уписани неновчани улог: ______________ динара,
унети неновчани улог: ______________ динара,
а што износи __________________% удела у друштву.
- Новчани улог члана ____________________________________________ (навести податке о члану) повећава се за ____________________________________________, тако да након регистрације претварања нераспоређене добити и/или резерви у основни капитал износи:
уписани новчани улог: ______________ динара,
уплаћени новчани улог: ______________ динара,
уписани неновчани улог: ______________ динара,
унети неновчани улог: ______________ динара,
а што износи __________________% удела у друштву.
Члан 4.
Одлука о повећању основног капитала друштва регистроваће се у складу са законом о регистрацији, у року од шест месеци од дана усвајања финансијских извештаја за претходну пословну годину.
Одлука која није регистрована у року од шест месеци од дана усвајања финансијских извештаја за последњу пословну годину ништава је.
Члан 5.
Основни капитал друштва сматра се повећаним даном регистрације повећања основног капитала.
За скупштину:
_________________________
Председник скупштине:
_________________________