Остваривање права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета

Предмет анализе у овом тексту је нови правилник који ближе регулише остваривање права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета.

 

Закон о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, бр. 113/2017 и 50/2018 – у даљем тексту: Закон) прописује право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета. Истовремено, према одредбама чл. 96. Закона о раду, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета од 365 дана, односно две године, један од родитеља има право да, када је детету неопходна посебна нега због тешког степена психофизичке ометености, одсуствује са рада или да ради са половином радног времена најдуже до навршених пет година живота детета. Треба обратити пажњу на то да запосленом који се брине о детету припада:

– у случају одсуства са рада – накнада зараде у складу са Законом,

– у случају рада са половином радног времена – за часове рада зарада у складу са уговором о раду, а за часове одсуства накнада зараде у складу са Законом.

Према члану 38. став 2. Закона, министар надлежан за социјална питања прописује ближе услове одсуства са рада или рада са половином пуног радног времена родитеља, односно усвојитеља, хранитеља или старатеља детета млађег од пет година, коме је потребна посебна нега, а сагласно чл. 96. став 5. Закона о раду, услове, поступак и начин остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета ближе уређује министар надлежан за друштвену бригу о деци.

На основу ових законских овлашћења министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања донео је Правилник о ближим условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 56/2018, а ступио је на снагу 18. 7. 2018. године (у даљем тексту: Правилник). Правилником се утврђују:

1) ближи услови, поступак и начин остваривања права на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена ради посебне неге детета,

2) права на остале накнаде по основу посебне неге детета,

3) састав, надлежност и начин рада комисије која даје мишљење о степену сметњи у психофизичком развоју и инвалидитету детета и нивоу функционалности деце са сметњама у развоју и инвалидитетом и

4) друга питања од значаја за остваривање права.

Према уводним одредбама члана 2. Правилника, родитељ, односно усвојитељ, хранитељ или старатељ детета млађег од пет година, коме је неопходна посебна нега због сметњи у развоју и инвалидитета, осим за случајеве предвиђене прописима о здравственом осигурању, има право да, по истеку породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, одсуствује са рада или да ради са половином пуног радног времена ради посебне неге детета, у складу са законом којим се уређује рад.

Здравствено стање детета које је од утицаја на остваривање права

Према дефиницији из члана 2. Правилника, деца са сметњама у развоју и инвалидитетом јесу:

– деца која имају озбиљне или комплетне тешкоће у једном или више посматраних развојних домена и

– деца са теже нарушеним здравственим стањем и оштећењем телесних структура.

У члановима од 3. до 10. Правилник дефинише развојне домене путем којих се дефинише и описује здравствено стање детета због којег оно захтева посебну негу, а сваки од тих развојних домена детаљно је описан и разрађен како би се олакшао рад здравственим органима који оцењују здравствено стање детета.

Развојни домени које дефинише Правилник, а којима се исказује здравствено стање детета, дати су у наставку:

1) сметње у социоемоционалном развоју (тешкоће у емоционалним функцијама, тешкоће у односима са другима, немогућност да учествује у заједничкој игри итд.);

2) сметње у когнитивном развоју (озбиљне тешкоће у функцији пажње, озбиљне тешкоће у учењу, тешкоће у развоју функције језика итд.);

3) сметње у функцијама и активностима комуникације (тешкоће у функцији гласа, тешкоће артикулације, тешкоће у функцији ритма и флуентности говора, тешкоће при употреби језика и невербалних порука итд.);

4) сметње у функцији и активности покрета (тешкоће у функцији мишићног тонуса, тешкоће у активности коришћења руку, тешкоће у активности заузимања положаја стајања, тешкоће у активности ходања, тешкоће у координацији вољних покрета итд.);

5) сметње у активности свакодневног живота (тешкоће у обављању дневних активности, тешкоће у обављању физиолошких потреба, облачењу и храњењу итд.);

6) сметње у функцији чула (тешкоће које се тичу слуха, вида итд.);

7) нарушено здравствено стање детета – дете са тешким облицима хроничних обољења (карциноми, тежи поремећаји код ретких болести, јувенилни дијабетес мелитус, тешке срчане мане, тешке астме, епилепсије и др.) – које прима континуирану терапију, уз неопходну асистенцију родитеља, усвојитеља, старатеља или хранитеља;

8) дете са оштећењем телесних структура – дете са урођеним или стеченим телесним недостацима, односно тешким телесним деформитетима који отежавају његово свакодневно функционисање.

Поступак остваривања права

Као што је речено, циљ Правилника је да ближе дефинише сва здравствена стања детета која омогућавају његовим родитељима, усвојитељима или стараоцима да по том основу остваре право на одсуство са рада или рада са половином пуног радног времена, као и право на накнаду зараде, односно накнаду плате за време тог одсуства. Сагласно члану 11. Правилника, ова права родитеља, усвојиоца, старатеља и храниоца, као и право на остале накнаде по основу посебне неге детета, утврђују се на основу поднетог захтева за вештачење здравственог стања детета. Захтев за вештачење здравственог стања детета у овим случајевима се подноси на обрасцу број 1 – ЗОПНД, односно на обрасцу број 1а – ЗОНПНД, који су одштампани уз Правилник и чине његов саставни део. Ови захтеви се, са медицинском документацијом, подносе надлежном органу јединице локалне самоуправе према месту пребивалишта подносиоца захтева.

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање организоваће комисије за вештачење здравственог стања детета и обавештавати чланове комисија о датуму заседања, при чему ће информацију о томе проследити надлежном органу јединице локалне самоуправе који позива подносиоца захтева на вештачење. Битно је истаћи да се захтев за вештачење може поднети 45 дана пре истека одсуства са рада ради неге детета.

Сагласно члану 13. Правилника, медицинска документација која је потребна за вештачење здравственог стања детета подразумева:

1) налаз изабраног лекара који садржи процену функционалности детета по развојним доменима (на основу непосредног прегледа, налаза развојног саветовалишта или других лекара специјалиста и здравствених сарадника) или образац пријаве детета са сметњама у развоју;

2) налазе других лекара специјалиста;

3) налазе здравствених сарадника;

4) другу документацију битну за остваривање права.

Надлежни орган јединице локалне самоуправе доставља захтев за вештачење здравственог стања детета са медицинском документацијом надлежној првостепеној комисији Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: Првостепена комисија), која вештачи здравствено стање детета, и то на обрасцу број 2, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део. Надлежни орган јединице локалне самоуправе позива подносиоца захтева да дође на вештачење са дететом у надлежну установу наведену у позиву, а тај позив се упућује путем обрасца број 3, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део.

Првостепена комисија обавља вештачење здравственог стања детета на основу непосредног прегледа детета, медицинске документације и других доказа. Изузетно, Првостепена комисија може дати позитивно мишљење за признавање права и без непосредног прегледа детета, односно само на основу разматрања медицинске документације из које се неспорно може утврдити здравствено стање детета.

По спроведеном вештачењу Првостепена комисија даје мишљење о потреби да подносилац захтева због здравственог стања детета одсуствује са рада ради посебне неге детета, односно да ради са половином пуног радног времена, односно да оствари право на остале накнаде по основу посебне неге детета. Првостепена комисија даје ова мишљења на обрасцу број 4, односно на обрасцу број 4-а, који су одштампани уз Правилник и чине његов саставни део.

У свом мишљењу Првостепена комисија утврђује:

1) потребан период одсуства са рада, односно рада са половином пуног радног времена, као и потребу контролног прегледа, односно

2) потребан период за који подносилац захтева може да оствари право на остале накнаде по основу посебне неге детета.

Првостепена комисија ова своја мишљења доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе у року од три радна дана од дана доношења мишљења, а надлежни орган јединице локалне самоуправе:

1) мишљење Првостепене комисије доставља подносиоцу захтева и његовом послодавцу најкасније у року од три радна дана од дана пријема мишљења Првостепене комисије, а

2) мишљење Првостепене комисије за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета незапосленог лица доставља подносиоцу захтева у року од три радна дана од дана пријема мишљења Првостепене комисије.

Послодавац на основу мишљења Првостепене комисије доноси решење о праву на одсуство са рада или рад са половином пуног радног времена ради посебне неге детета и доставља га надлежном органу јединице локалне самоуправе и подносиоцу захтева одмах, уколико није уложен приговор на мишљење Првостепене комисије, односно, уколико је уложен приговор, по добијању коначног мишљења Другостепене комисије Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту: Другостепена комисија).

Надлежни орган јединице локалне самоуправе на основу мишљења Првостепене комисије за остваривање права на остале накнаде по основу посебне неге детета незапосленог лица доноси решење о праву на остале накнаде по основу посебне неге детета одмах, уколико није уложен приговор на мишљење Првостепене комисије, односно, уколико је уложен приговор, по добијању коначног мишљења Другостепене комисије.

Према одредбама Правилника, на мишљење Првостепене комисије подносилац захтева, као и послодавац, могу уложити приговор Другостепеној комисији у року од осам дана од дана пријема мишљења, при чему се поменути приговор подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе, који га одмах, а најкасније у року од три дана доставља Другостепеној комисији. Другостепена комисија одлучује по разматрању медицинске документације и доказа прикупљених у поступку преиспитивања мишљења Првостепене комисије и по потреби позива подносиоца захтева да са дететом дође на поновни преглед. Другостепена комисија даје своје мишљење у року од 15 дана од дана пријема приговора на обрасцу број 5, који је одштампан уз Правилник и чини његов саставни део. Мишљење Другостепене комисије је коначно.

Коначно мишљење Другостепена комисија доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе, који мишљење Другостепене комисије доставља подносиоцу захтева и његовом послодавцу најкасније у року од три радна дана од дана пријема мишљења Другостепене комисије.

Комисије за вештачење здравственог стања детета

Сагласно члану 21. Правилника, Првостепена комисија има четири члана, од којих је један лекар вештак специјалиста Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, који је уједно и председник Првостепене комисије, затим један лекар специјалиста педијатар из развојног саветовалишта или службе за здравствену заштиту деце, као и један здравствени сарадник и један представник надлежног органа јединице локалне самоуправе задужен за послове дечје заштите, који је секретар Првостепене комисије. Чланови Првостепене комисије имају своје заменике.

Рад Првостепене комисије организује се у јединицама локалне самоуправе у којима филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање имају седиште, ван радног времена, најмање једном у 15 дана, а по потреби и чешће, у зависности од броја поднетих захтева.

Другостепена комисија има четири члана, од којих је један лекар вештак специјалиста Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, који је уједно и председник Другостепене комисије, затим један лекар специјалиста педијатар, један здравствени сарадник и један представник министарстава надлежног за социјална питања (у даљем тексту: Министарство), који је секретар Другостепене комисије. Чланови Другостепене комисије имају своје заменике. Рад Другостепене комисије организује се у просторијама Дирекције Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање у Београду.

Даном ступања на снагу Правилника престао је да важи Правилник о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета („Сл. гласник РС”, број 1/2002).