Осврт на нови Закон о финансијској подршци породици са децом

Закон о финансијској подршци породици са децом објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 113/2017 од 17. 12. 2017, ступио је на снагу 25. 12. 2017, а примењује се од 1. 7. 2018. године.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ НОВОГ ЗАКОНА

Неки од разлога за доношење новог Закона о финансијској подршци породици са децом састоје се у следећем: новим законом олакшава се поступак остваривања права; обезбеђује се побољшање услова за задовољавање основних потреба деце, посебни подстицаји за рађање деце и подршка материјално угроженим породицама, породицама са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и деци без родитељског старања; проширује се обухват корисника, при чему се не угрожавају средства предвиђена буџетом за ове намене, и усклађују се поједине одредбе са прописима Европске уније (поглавља 2. и 19); успоставља се и додатна заштита деце из посебно рањивих група (деца са сметњама у развоју и инвалидитетом, деца без родитељског старања и деца корисника новчане социјалне помоћи); уводи се ново право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета.

Реч је о женама које нису у радном односу, већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства или су радно ангажоване по основу привремених и повремених послова, уговора о делу и ауторских уговора, или су у тренутку рођења детета незапослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду који је од утицаја на остваривање права. Поред тога, ово право могу да остваре и жене које су пољопривредни осигураници.

На овај начин пружа се посебна заштита женама које су радно ангажоване по основу флексибилних облика рада и које сада не морају да прекидају своје делатности, односно саме ће одлучивати да ли ће и у ком облику ће их редуковати, а држава ће им обезбедити накнаду на основу претходних издвајања по основу доприноса за обавезно социјално, односно пензијско и инвалидско осигурање. Посебна подршка пружиће се и родитељима по основу рођења првог детета, имајући у виду повећане трошкове који су неопходни у првим данима рођења детета.

Ново законско решење омогућило је смањење потребне документације, директну исплату права, као и бољу заштићеност запослене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца.

Посебно је важно истаћи да ће у периоду коришћења накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, министарство надлежно за социјална питања преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова права вршити директно на рачун корисника. Како је исплата прихода који имају карактер зараде регулисана посебним сетом прописа који прописују обавезе за послодавца као исплатиоца прихода, део тих прописа мора да се усклади са новим начином обрачуна и исплате ових накнада. Ово се посебно односи на прописе који прописују подношење пореских пријава за порезе и доприносе по одбитку.

Разлози леже и у потреби за смањењем буџетских расхода опредељених за исплату права прописаних Законом, који се превасходно односе на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, а настали су као последица изигравања и злоупотребе досадашњих одредаба Закона. Ова средства су прерасподељена за реализацију других права из области финансијске подршке породици са децом.

ПРЕДМЕТ УРЕЂЕЊА И ОСНОВНИ ПОЈМОВИ УТВРЂЕНИ У ЗАКОНУ

Овим законом уређује се финансијска подршка породици са децом. Финансијска подршка породици са децом, у смислу овог закона, додељује се ради следећег:

1) побољшања услова за задовољавање основних потреба деце;

2) усклађивања рада и родитељства;

3) посебног подстицаја и подршке родитељима да остваре жељени број деце;

4) побољшања материјалног положаја породица са децом, породица са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и породица са децом без родитељског старања.

Породицу, у смислу овог закона, чине:

• супружници и ванбрачни партнери,
• деца и сродници у правој линији, без обзира на степен сродства,
• као и сродници у побочној линији до другог степена сродства, под условом да живе у заједничком домаћинству.

Треба напоменути да се приликом утврђивања редоследа рођења деце у породицу убрајају и деца која не живе у њој, као и да се чланом породице не сматра извршилац насиља у породици, односно његови приходи и имовина не утичу на право жртава насиља у породици да остваре право, ако испуњавају друге услове прописане овим законом.

Заједничко домаћинство, у смислу овог закона, јесте заједница живљења, привређивања и трошења средстава.

Приходи од утицаја на остваривање права предвиђених овим законом, који се утврђују у просечном месечном износу на основу остварених прихода у три месеца која претходе месецу у коме је поднет захтев, јесу:

1) приходи који подлежу опорезивању према закону којим се уређује порез на доходак грађана;

2) приходи остварени од:

• пензија и инвалиднина остварених у земљи и иностранству;
• примања по прописима о правима ратних инвалида;
• сродника који имају законску обавезу издржавања;
• отпремнина у случају престанка потребе за радом запослених услед технолошких, економских или организационих промена и накнада по основу социјалних програма остварених у години пре подношења захтева;
• осталих накнада по основу рођења и неге и посебне неге детета;
• накнада за време незапослености;
• реализованих новчаних и других ликвидних средстава у години пре подношења захтева;
• примања на основу рада код страног послодавца у иностранству;
• осталих активности.

ЗЛОУПОТРЕБЕ ДОСАДАШЊЕГ ЗАКОНА ОД СТРАНЕ КОРИСНИКА ПРАВА НА ФИНАНСИЈСКУ ПОМОЋ

Све злоупотребе досадашњег закона од стране корисника права на финансијску помоћ по одредбама Закона односиле су се на следеће:

1) У поступку остваривања права на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, уочено је запошљавање трудница по сазнању за трудноћу и уговарање основних зарада у износу који је вишеструко већи од зарада осталих запослених и уобичајених зарада запослених који обављају исте или сличне послове са истом стручном спремом, као и да често радни однос ових лица престаје по истеку трајања породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, што указује на то да је радни однос заснован искључиво у циљу остваривања права на накнаду зараде. Значајан број тако запослених лица убрзо након заснивања радног односа одлази на одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, при чему исплату накнаде зараде врши буџет Републике Србије преко Републичког фонда за здравствено осигурање, што за послодавца значи да за тако запосленог нема трошкова за исплату зараде који падају на његов терет, изузев за први месец. Тако запослена жена касније користи породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета, које може да траје и до две године уколико је реч о трећем и сваком наредном детету, а овај период коришћења накнаде може да буде и дужи уколико се користи и одсуство са рада ради посебне неге детета, које може трајати и до навршених пет година живота детета.

2) Један од начина злоупотребе одредаба Закона односи се на већ запослене код послодавца чија се зарада по сазнању за трудноћу вишеструко увећава у односу на остале запослене. Увећање зараде најчешће се правда посебним доприносом запослене раду послодавца, додатном ангажовању у том периоду, унапређењем или променом радног места. Један део ових запослених убрзо по увећању зараде одлази на одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће, а даља исплата њене накнаде врши се преко фонда за здравствено осигурање. У периоду њеног одсуства послодавац најчешће не ангажује друго лице, већ послове обављају остали запослени, са далеко нижим зарадама, а ако се и ангажује друго лице, његова зарада утврђена је у нивоу зарада осталих запослених. По повратку са одсуства зарада запослене исплаћује се у истом износу који је имала пре увећања зараде.

3) До злоупотребе законског права долази у делу посебних категорија становништва које чине лица која самостално обављају делатност, а која су отпочињала обављање делатности у периоду трудноће, као и лица која су већ обављала ову делатност, а по сазнању за трудноћу неосновано увећавала основицу на коју су плаћала обавезно социјално осигурање, да би непосредно након тога привремено престајала са обављањем делатности и користила одсуство и накнаду по основу одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће, а потом и породиљског одсуства. Тиме се повећавао и износ накнада зарада исплаћиваних из буџета Републике.

4) Када је реч о одсуству са рада ради посебне неге детета и накнади зараде која се остварује за време овог одсуства, уочено је коришћење овог одсуства по основу здравственог стања детета које не одговара стањима прописаним Правилником о условима, поступку и начину остваривања права на одсуство са рада ради посебне неге детета. У оваквим случајевима објективно би могло да се користи одсуство са рада у складу са прописима о здравственом осигурању, мада је у значајном броју случајева реч о потпуној злоупотреби права јер су у питању здрава деца, а одсуство се користи као инструмент збрињавања детета, чиме се избегава његов упис у предшколску установу.

Свим наведеним злоупотребама узрокује се значајан одлив средстава из буџета Републике Србије јер свака горенаведена злоупотреба изискује повећан одлив наведених средстава.

ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ ПРАВА О КОЈИМА СЕ СТАРА ОПШТИНА, ОДНОСНО ГРАД

У Закону су дефинисана следећа права на финансијску подршку породици са децом:

1) Накнада зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета – класична мера финансијске подршке породици путем које се олакшава усклађивање рада и родитељства. Ову накнаду остварују запослени код правних и физичких лица (запослени код послодавца), а изузетно, и запослени који је засновао радни однос након рођења детета може да оствари право на накнаду зараде односно плате током одсуства чија се дужина трајања рачуна од дана рођења детета.

Када је у питању ова тачка, треба истаћи да се основица накнаде зараде односно плате за лица из члана 12. Закона утврђује на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће или породиљског одсуства уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће. Основица накнаде зараде односно плате запосленог који је засновао радни однос након рођења детета утврђује се на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства, по заснивању радног односа.

Министарство надлежно за социјална питања из средстава обезбеђених у буџету Републике Србије врши исплату месечних износа накнаде зараде односно плате, без пореза и доприноса, на текући рачун корисника, а износ припадајућих пореза и доприноса на Законом прописан начин. Пун месечни износ накнаде зараде односно плате за време породиљског одсуства не може да буде мањи од минималне зараде утврђене на дан подношења захтева, ако је код надлежног органа евидентирано најмање шест најнижих основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде.

2) Остале накнаде по основу рођења и неге детета и посебне неге детета – такође представљају меру финансијске подршке породици са децом путем које се олакшава усклађивање рада и родитељства лица која самостално обављају делатност, укључујући лица која тај статус имају, а власници су породичног пољопривредног газдинства, затим лица која су ангажована по основу привремених и повремених послова, по основу уговора о делу и ауторских уговора, и лица која су у периоду од 18 месеци пре рођења детета била у радном односу или су самостално обављала делатност, а у моменту рођења детета су незапослена и нису остварила право на новчану накнаду по основу незапослености, као и лица која су пољопривредни осигураници.

3) Родитељски додатак – представља неопходну меру подршке породици јер је, у садржинском и материјалном смислу, главни инструмент популационе политике. Наиме, Централна Србија и АП Војводина захваћене су врло неповољним демографским кретањима: становништво се одавно не обнавља у истој размери јер је стопа фертилитета деценијама испод потребе за просту репродукцију; број новорођених је далеко нижи од броја умрлих, па је природни прираштај негативан, како укупно тако посматрано и у највећем броју општина; становништво убрзано стари, рапидан је процес депопулације; повећава се удео старих у укупном становништву. Дугорочне демографске пројекције најављују још неповољније тенденције у будућности и знатно смањење броја становника. Оваква кретања имају изузетно неповољне социјалне и економске последице и захтевају ефикасан политички одговор државе. Уз исплату родитељског додатка предвиђена је и једнократна исплата паушала за набавку опреме за дете, уместо досадашњег права на рефундацију ПДВ-а за куповину хране и опреме за бебе, прописаног чланом 56б Закона о порезу на додату вредност.

Износ родитељског додатка повећан је за прво дете.

Родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете, под условом да је држављанин Републике Србије и да има пребивалиште у Републици Србији. Право може остварити и мајка која је страни држављанин и има статус стално настањеног странца, под условом да је дете рођено на територији Републике Србије.

Родитељски додатак увећава се за паушал за набавку опреме за дете тиме што је уз исплату родитељског додатка предвиђена и једнократна исплата паушала за набавку опреме за дете, уместо досадашњег права на рефундацију ПДВ-а за куповину хране и опреме за бебе, прописаног чланом 56б Закона о порезу на додату вредност. Висину, начин усклађивања и исплате родитељског додатка и паушала за набавку опреме за дете прописује Влада на предлог министра надлежног за социјална питања. Висина родитељског додатка утврђује се у односу на дан рођења детета.

Захтев за остваривање права на родитељски додатак подноси мајка односно отац детета одмах након рођења у здравственој установи у којој је дете рођено или директно надлежном органу најкасније до навршених годину дана живота детета. Ако се захтев поднесе у здравственој установи, овлашћени радник здравствене установе прослеђује га надлежном органу са својим електронским потписом овереним квалификованим дигиталним сертификатом.

Новину представља одредба којом се прописује да, уколико у току исплате права на родитељски додатак, која се врши у месечним ратама, дође до развода брака или престанка ванбрачне заједнице, обуставља се даља исплата права до одлуке министарства надлежног за социјална питања.

Родитељски додатак не може да се оствари ако мајка или чланови заједничког домаћинства плаћају порез на имовину на пореску основицу већу од 30.000.000 динара или годишњи порез на доходак грађана, што је такође новина у односу на претходно законско решење.

Треба напоменути и то да се захтев за остваривање права на родитељски додатак са потребном документацијом подноси најкасније до навршених шест месеци живота детета.

Уколико у току исплате права на родитељски додатак, која се врши у 24 месечне рате, корисник права напусти дете, обуставља се даља исплата права до одлуке министарства надлежног за социјална питања.

Родитељски додатак не може да се оствари ако мајка или чланови породице у којој живи плаћају порез на имовину на пореску основицу већу од 12.000.000 динара, а овај додатак не може да се оствари ако родитељи у моменту подношења захтева живе и раде у иностранству.

4) Дечји додатак – дефинисан је као мера социјалне политике. Прилагођавање ове мере захтевима социјалне политике условљава следеће: задржава се финансијски цензус како би се обезбедило да право на дечји додатак имају само породице са нижим примањима; висина дечјег додатка везује се за остваривање егзистенцијалних потреба детета и не диференцира се према реду рођења детета; право на дечји додатак стицало би се као и до сада за прва четири детета по реду рођења у породици, а изузетно, и за наредно дете по реду рођења у ситуацији када једно од прво четворо деце изађе из права по основу старосне границе прописане Законом; висина дечјег додатка увећава се за износ још једног дечјег додатка за децу средњошколског узраста.

Дечји додатак припада детету до навршених 19 година живота ако се у својству редовног ученика налази на школовању.

Дечји додатак припада и детету које из оправданих разлога не започне школовање, односно које започне школовање касније или прекине школовање у својству редовног ученика, и то за све време трајања спречености, а најдаље до 19 година живота.

Треба напоменути да постоји законска могућност да дечји додатак припада и после навршених 19 година живота за дете за које је донет акт о разврставању, све док је обухваћено васпитно-образовним програмом и програмом оспособљавања за рад, а за дете над којим је продужено родитељско право најдуже до 26 година.

Висина дечјег додатка усклађује се 1. априла и 1. октобра текуће године на основу статистичких података са кретањем трошкова живота на територији Републике у претходних шест месеци.

Право на дечји додатак може да се оствари уколико подносилац захтева, односно чланови његове породице не поседују новчана и друга ликвидна средства (остварена продајом непокретности, акције, обвезнице и друге хартије од вредности и сл.) у вредности већој од износа 30 дечјих додатака по члану породице у моменту подношења захтева, односно уколико подносилац захтева, односно чланови његове породице не поседују непокретности на територији Републике Србије, осим одговарајућег стамбеног простора који одговара потребама појединца односно породице.

5) Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања. За децу без родитељског старања обухваћену старатељском заштитом и децу у једнородитељским породицама остварује се право на дечји додатак под повољнијим условима у погледу 20% већег цензуса и 30% већег износа дечјег додатка, а за децу у једнородитељским породицама, када је други родитељ непознат, преминуо је, а није остварено право на породичну пензију или је постао потпуно и трајно неспособан за рад, а није стекао право на пензију, цензус се увећава за 30% као и износ дечјег додатка.

Ово право могу остварити и стараоци, под условом да је остварено право на дечји додатак, а хранитељи – под условом да су испуњени услови прописани за остваривање права на дечји додатак.

Деца без родитељског старања која су на смештају у установи социјалне заштите остварују ово право без постављања услова. Подстицање интеграције деце без родитељског старања у вршњачку групу у локалној средини у време предшколског узраста, као и једнако право на предшколско васпитање, основа су овако постављене обавезе државе на накнаду трошкова њиховог боравка у предшколској установи. Накнада трошкова коју обезбеђује држава у висини је учешћа родитеља/старатеља у цени услуге.

6) Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом. Када је реч о деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, за њих се ово право остварује такође под повољнијим условима, који обухватају 20% већи цензус за остваривање права и 50% већи износ дечјег додатка. У случају испуњења услова за увећање износа дечјег додатка по више основа, Законом је прописано ограничење увећања до 80% редовног износа дечјег додатка.

Закон дозвољава могућност увођења и права на дечји додатак корисника новчане социјалне помоћи без поновне оцене материјалног стања породице, уз доказ да дете редовно похађа школу. Независно од материјалних услова, право на дечји додатак оствариће породица која има дете са сметњама за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица, према условима прописаним Законом о социјалној заштити.

Дужина трајања права корисника дечјег додатка продужава се до завршетка редовног средњег образовања, а најдуже до навршених 20 година живота, а за децу која су из оправданих разлога касније започела школовање – до навршене 21. године живота.

7)   Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи. Независно од материјалних услова, право на дечји додатак оствариће породица која има дете са сметњама за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица, према условима прописаним Законом о социјалној заштити.

8) Регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи такође је додатна мера заштите посебно осетљиве групе деце. Њом се подстиче укључивање ове деце у редовне предшколске групе, чиме се омогућава детету да се развија у складу са својим могућностима.

Дакле, може се истаћи да је Законом предвиђена директна исплата накнада зарада и осталих накнада на лични рачун корисника права, а за запослене – пореза и доприноса на одговарајуће уплатне рачуне, што ће имати за последицу смањење потребне документације, као и редовну исплату прихода у периоду коришћења одсуства, а самим тим и бољу заштиту корисника права.

Наведеним законским решењем није обухваћена категорија хранитеља, имајући у виду да је за децу у хранитељским породицама обезбеђена подршка коју прописује Закон о социјалној заштити и која обухвата издвајања намењена за издржавање детета и рад хранитеља.

Закон дозвољава могућност увођења у право на дечји додатак корисника новчане социјалне помоћи без поновне оцене материјалног стања породице, уз доказ да дете редовно похађа школу.

Дужина трајања права корисника дечјег додатка продужава се до завршетка редовног средњег образовања, а најдуже до навршених 20 година живота, а за децу која су из оправданих разлога касније започела школовање – до навршене 21. године живота.

Накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања дефинисана је као додатна мера заштите деце предшколског узраста без родитељског старања. Ово право могу да остваре и стараоци, под условом да је остварено право на дечји додатак, а хранитељи – под условом да су испуњени услови прописани за остваривање права на дечји додатак. Деца без родитељског старања која су на смештају у установи социјалне заштите остварују ово право без постављања услова.

У складу са одредбама овог закона, АП Војводина, општина, односно град могу да, ако су обезбедили средства, утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ ЗА ИСПЛАТУ ПРАВА

Новину у Закону представљају одредбе које се односе на информациони систем за исплату права, ажурирање и чување података и заштиту њиховог коришћења.

Наиме, у циљу аутоматизације обрачуна износа за исплате који корисницима права врши Министарство по основу овог закона, Министарство успоставља Информациони систем за исплату права (ИС). У ИС се уносе подаци из захтева за остваривање права, приложених и по службеној дужности прибављених доказа, из решења донетих по тим захтевима, као и подаци из других докумената која су овим законом предвиђена да се достављају у току решавања захтева и коришћења права, као што су потврде о редовном похађању школе. На основу унетих података, путем ИС-а, води се евиденција поднетих захтева, донетих решења, евиденција доказа прибављених по службеној дужности електронским путем, посредством ИС-а, као и подносилаца захтева и чланова њихових домаћинстава.

На основу наведених података у ИС-у формирају се подаци за исплату по правима прописаним овим законом, укључујући податке за плаћање пореза и доприноса за накнаду зараде односно плате. У ИС-у се такође води евиденција исплата по носиоцима права, као и података о плаћени порезима и доприносима за она права која имају карактер накнаде зараде односно плате.

Уколико постојећи нису довољни за правилно одређивање износа за плаћање пореза и доприноса који се захтевају за пореску пријаву, надлежни орган ИС-а уноси додатне податке.

Овлашћена лица надлежног органа имају приступ ИС-у и тим путем се, између осталог, врши унос података, увид у податке о исплатама, преузимање података за плаћање пореза и доприноса, унос повратних информација о прихваћеним пореским пријавама и преглед одговарајућих статистичких извештаја. Овлашћена лица надлежног органа у оквиру ИС-а имају приступ и функционалностима чија је сврха ефикаснији рад надлежног органа, као што је увид у службене евиденције других органа у случају када постоје технички услови за повезивање.

Ближе услове и начин успостављања ИС-а, прикупљања, уноса, ажурирања, доступности података и друга питања од значаја за тај систем прописује министар надлежан за социјална питања.

Законом се уводи и правни основ за спровођење активности у току трајања Дечје недеље, чије су одредбе до сада биле садржане у Закону о друштвеној бризи о деци. Ове одредбе претрпеле су одговарајућа терминолошка усклађивања са променама узрокованим техничким и технолошким развојем друштва, а финансирање активности за време трајања Дечје недеље остаје и даље у надлежности министарства задуженог за социјална питања.