Институционални оквири који су постављени законом у великој мери обезбеђују повољну подлогу за одговарајуће корпоративно управљање банком. Ради обезбеђивања успешног управљања које ће омогућити финансијски просперитет и бонитет банке, неопходно је, међутим, да банке интерном регулативом конституишу и одговарајућу сопствену организацију
Корпоративно управљање у Србији своје зачетке има управо у банкарском сектору. Наиме, на почетку 21. века, банке у Србији су путем сопствених интерних процедура у своје редовно пословање имплементирале процесе којима се унапређује контрола, модернизује начин информисања и прецизно одређују обавезе и одговорности банке. Имајући у виду значај банкарског сектора у привредном систему Србије, нарочито чињеницу да се привредни субјекти у великој мери ослањају и финансирају из средстава прибављених путем банкарских послова, јасно постављена начела корпоративног управљања у банкама од изузетног су значаја, и то како ради добробити и финансијске стабилности банака, тако и ради сигурности корисника финансијских услуга.
Од акционара банке се, свакако, не може очекивати да обавезно располажу потребним знањима, квалификацијама и искуством за одговарајуће управљање банком, ради обезбеђивања законитог пословања банке и њеног економског просперитета. Стога се тежиште приликом конституисања органа управљања у овом случају усмерава на професионалце, менаџере који ће управљати друштвом, у складу са одговарајућим прописима и интерним нормативним актима банке, у сваком случају водећи рачуна о интересима како корисника финансијских услуга, тако и легитимним интересима акционара банке и настојећи да обезбеде дугорочну финансијску стабилност и ликвидност банке.
Принципи на којима се заснива корпоративно управљање у банци имају за примарни циљ да у највећој могућој мери обезбеде сигурност акционара, односно оснивача банке, те да пруже одређене гаранције, како акционарима, тако и надзорним органима банке, да ће се банком управљати савесно и стручно. Имајући у виду потенцијалну флуктуацију средстава којима банка располаже, потребно је да правила која дефинишу одговарајуће корпоративно управљање обезбеде сигурност оснивача да се средствима банке управља законито и савесно. По правилу, обезбеђивање инвестиција, како у интерном (путем финансирања оснивача), тако и у екстерном смислу (путем пословних трансакција са клијентима), превасходно ће зависити од темеља који су постављени у циљу одговарајућег корпоративног управљања кроз интерна правила одређене банке и њену пословну политику. Свакако, обавеза је сваке државе која је заинтересована за прилив инвестиција да обезбеди стабилан и конзистентан правни оквир који ће подстицати и омогућавати спровођење одговарајућег корпоративног управљања. Одлучно спровођење принципа на којима се заснива одговарајуће корпоративно управљање је од важности у сваком привредном субјекту, али у случају банака се поставља као conditio sine qua non. Наиме, банке су једине законом овлашћене институције за обављање депозитних послова, као и послова кредитирања. Стога поверење корисника банкарских услуга мора бити засновано на уверености у стабилност банке са којом се намерава закључити одређени правни посао, док се истовремено јавља и потреба за надзором над начином коришћења средстава којима банке располажу, посебно имајући у виду чињеницу да просечна банка располаже позајмљеним средствима у опсегу који је десет до дванаест пута већи од њеног основног капитала.
[signoff]
Статут банке
Скупштини банке се могу статутом утврдити и друга права и обавезе. Законом је прописано да скупштина банке доношење одлука на које је непосредно овлашћена словом закона не може пренети на други орган банке. Народна банка Србије даје сагласност на статут банке, односно на измене и допуне оснивачког акта и статута банке, чиме суштински врши надзор над институционализацијом свих активности банке.
Статут банке, односно измене и допуне оснивачког акта и статута банке, не могу ступити на снагу пре достављања сагласности Народне банке Србије, а Народна банка Србије је путем Закона овлашћена да може прописати ближе услове и начин давања такве сагласности.
[/signoff]
Корпоративно управљање банкама подразумева активности управног и извршног одбора банке у погледу постављања циљева банака, руковођења редовним пословањем банке, обезбеђивања усклађености пословања и интерних аката банке са прописима који уређују или се посредно имају применити на банкарски сектор, обезбеђивање и заштиту легитимних интереса акционара, највећи могући степен транспарентности у пословању, одговарајуће извештавање и заштиту интереса депонената и корисника финансијских услуга.
С друге стране, интереси акционара се превасходно рефлектују кроз активности скупштине банке.
Скупштина
Скупштину банке, у складу са одредбама члана 65. Закона о банкама („Сл. гласник РС”, бр. 107/2005 и 91/2010, у даљем тексту: Закон), чине акционари банке. Право гласа акционари остварују непосредно или преко својих представника. Статутом банке се акционарима који имају 1% или више акција с правом гласа не може онемогућити непосредно вршење права гласа. Имајући у виду правило које се односи на немогућност онемогућавања непосредног вршења права гласа акционарима који имају 1% или више акција са правом гласа, јасна је потреба законодавца да ванредно регулише појам скупштине банке на начин који се разликује од општих одредаба Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011). У наведеној одредби Закон, међутим, одступа од општег правила гласачких права акционара – једна акција, један глас, имајући у виду да се, argumentum a contrario, може тумачити да се акционарима који имају мање од 1% акција са правом гласа може онемогућити непосредно вршење права гласа.
[signoff]
Одбијање претходне сагласности
Сходно одредби члана 72. ст. 3. Закона, Народна банка Србије одбиће захтев за давање претходне сагласности на именовање члана управног одбора банке, ако је лице предложено за члана управног одбора банке:
- лице које је на дан одузимања дозволе за рад банци или шест месеци пре тог дана, односно на дан увођења принудне управе у банци, било овлашћено за представљање и заступање, односно члан органа управљања те банке, изузимајући лица која су била овлашћена за представљање и заступање, односно чланови органа управљања банке за посебне намене којој је Народна банка Србије одузела дозволу за рад на предлог Агенције за осигурање депозита;
- члан било ког органа управљања друге банке, односно запослени у банци;
- правноснажно осуђено за кривично дело на безусловну казну затвора или правноснажно осуђено за кривично дело које га чини неподобним за обављање те функције.
[/signoff]
Делокруг скупштине је у смислу законских одредби (члан 14. Закона) неопходно таксативно побројати у статуту банке, а Закон их одређује у члану 66, прецизирајући да Скупштина банке:
- усваја пословну политику и стратегију банке;
- доноси статут банке и усваја измене и допуне оснивачког акта и статута банке;
- усваја годишњи рачун банке и одлучује о употреби и распоређивању остварене добити, односно покрићу губитака;
- одлучује о повећању капитала банке, односно о улагањима капитала у другу банку или у друга правна лица, као и о висини улагања у основна средства банке;
- именује и разрешава председника и чланове управног одбора банке;
- одређује накнаду члановима управног одбора банке;
- одлучује о статусним променама и о престанку рада банке;
- одлучује о преузимању права и обавеза банке у поступку административног управљања, односно банке за посебне намене;
- именује и разрешава спољног ревизора;
- доноси пословник о свом раду и одлучује о другим питањима, у складу са законом и статутом банке.
Редовно заседање скупштине банке одржава се најмање једном годишње, на начин предвиђен статутом банке. Народна банка Србије може захтевати да се одређена питања уврсте у дневни ред редовног заседања скупштине банке. На поступак сазивања, обавештавања и рада редовног заседања скупштине банке примењују се одредбе Закона о привредним друштвима које се односе на скупштину акционарског друштва.
Ванредно заседање скупштине банке може се сазвати на захтев:
- управног одбора или другог органа банке који је статутом банке овлашћен да сазове ванредно заседање скупштине;
- акционара банке с најмање 10% акција с правом гласа;
- ликвидационог управника банке, у поступку добровољне ликвидације банке.
На поступак сазивања ванредног заседања скупштине банке примењују се одредбе Закона о привредним друштвима.
Управни одбор банке сазваће ванредно заседање скупштине банке:
- када банка постане поткапитализована;
- на захтев унутрашње ревизије банке, спољног ревизора банке или одбора за праћење пословања банке;
- на захтев Народне банке Србије;
- увек када оцени да је то потребно.
Народна банка Србије може захтевати да се одређена питања уврсте у дневни ред ванредног заседања скупштине банке. Представник Народне банке Србије може присуствовати седници скупштине банке и може се обраћати акционарима на тој седници. Управни одбор банке дужан је да обавести Народну банку Србије о датуму одржавања и дневном реду седнице скупштине банке у року предвиђеном за обавештавање чланова скупштине банке.
Органи управљања банком
Закон дефинише органе управљања банком одредбама члана 70, одређујући да су то управни и извршни одбор банке, као и да су управни и извршни одбор банке дужни да предузимају мере ради спречавања незаконитих или непримерених радњи и утицаја, који су штетни или нису у најбољем интересу банке и њених акционара и које врше лица која имају знатно или контролно учешће у тој банци.
Управни одбор
Закон одређује управни одбор као највишег носиоца одговорности за одговарајуће корпоративно управљање у оквиру банке.
У складу са одредбама члана 71. Закона, Управни одбор банке се формира на следећим основама:
- управни одбор банке чини најмање пет чланова, укључујући и председника;
- најмање једна трећина чланова управног одбора банке морају бити лица независна од банке; независним од банке сматра се лице које нема директно или индиректно власништво ни у банци ни у члану банкарске групе у којој је та банка; Народна банка Србије може прописати додатне услове које лице мора испунити да би се сматрало независним од банке;
- чланови управног одбора банке морају имати добру пословну репутацију и одговарајуће квалификације, које прописује Народна банка Србије;
- најмање три члана управног одбора банке морају имати одговарајуће искуство из области финансија;
- најмање један члан управног одбора банке мора активно знати српски језик и имати пребивалиште на територији Републике Србије.