Одредбе Закона о парничном поступку које уређују питања поновног отварања главне расправе и везаности суда за своју пресуду предмет су анализе у овом тексту.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1166.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
46
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Парнични поступак у пракси:
поновно отварање главне
расправе и везаност суда за
своју пресуду
Одредбе Закона о парничном поступку које уређују питања поновног
отварања главне расправе и везаности суда за своју пресуду предмет
су анализе у овом тексту.
Вукашин Ристић,
адвокат
1. Уводне напомене
Одредбама важећег Закона о парничном
поступку, глава 23. „Главна расправа”, у
делу о поступку под називом „Ток главне ра-
справе”, у последњем члану 320. прописано је
традиционално правило парничног поступ-
ка – да суд у току већања и гласања може да
одлучи да се закључена главна расправа по-
ново отвори, ако је то потребно ради допуне
поступка или разјашњења појединих важни-
јих питања. Наведено правило постојало је
у истоветном тексту у Закону о парничном
поступку који се примењивао у бившој саве-
зној држави, као и у законима о парничном
поступку Републике Србије из 2004. и 2009.
године, а садржи га и важећи закон.
Главна расправа се отвара пре почетка
првог рочишта за главну расправу, када се
објављује предмет расправљања, утврђује да
ли су дошла сва позвана лица и проверава да
ли су уредно позвана лица која нису дошла у
суд (чл. 310. ЗПП-а). Парнични поступак се
састоји из одређених парничних радњи суда,
странака и осталих учесника у поступку, при
чему су детаљно уређени његов почетак, тра-
јање и окончање. Када суд нађе да се о пред-
мету тужбеног и противтужбеног захтева у
односу на главну ствар и споредна тражења
довољно расправљало да може да се донесе
одлука, саопштава да је главна расправа за-
кључена. Одмах потом суд доноси пресуду,
коју у име народа објављује председник већа.
У првостепеним судовима (основни и
привредни) најчешћи начин окончања посту-
пака јесте доношење одлуке о предмету спо-
ра, о тужбеном (и противтужбеном) захтеву
и споредним тражењима (пресуда или реше-
ње), уколико се поступак не оконча на други
начин, када се расправа не одржава.
Парнични поступак је, по правилу, по-
ступак диспозитивне природе и покреће се
и води (и окончава) по захтеву овлашћених
лица, правних и физичких, као тужилаца.
Та лица су, по закону, овлашћена да оцењују
да ли ће или неће да покрену поступак, као
и да након тога одлуче да ли ће да одустану
од даљег вођења поступка, све до његовог
правоснажног окончања. Овлашћена лица
сама одлучују да ли ће покренути поступак
принудног извршења ради намирења својих
потраживања када су у питању осуђујуће пре-
суде, јер и у извршном поступку преовладава
диспозитивно начело. Парнични поступак у
првостепеном суду окончава се и на друге на-
чине, без одржавања главне расправе, па се у
тим случајевима, по природи ствари, питање
поновног отварања исте и не поставља.
Неки од начина таквог окончања поступка
биће укратко представљени у наставку текста.
Повлачењем тужбе од стране тужиоца,
које је по закону могуће све до правоснажног
47
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
окончања поступка, парница између страна-
ка престаје да тече, с тим да тужба може да се
повуче без пристанка туженог, док се туже-
ни не упусти у расправљање о главној ства-
ри. Тужилац може да повуче тужбу и после
доношења првостепене пресуде, као и након
изјављене жалбе на првостепену пресуду,
уколико тужени на то пристане. Тада суд до-
носи решење којим утврђује повлачење, као и
да је првостепена пресуда без дејства, па од-
бацује тужбу. Тужилац може да поднесе нову
тужбу, а приликом повлачења тужбе дужан је
да накнади трошкове поступка туженом.
Одбацивањем тужбе у току припремања
главне расправе првостепени поступак та-
кође се окончава без одржавања расправе.
Законом о изменама и допунама ЗПП-а („Сл.
гласник РС” бр. 55/2014 од 23. маја 2014. годи-
не) додат је став 2. члану 294. ЗПП-а, тако да
је суд дужан да пре одбацивања тужбе закаже
рочиште и позове тужиоца да се о томе изја-
сни. Међутим, наведена одредба није сагласна
са основним начелима поменутог закона и су-
протна је одредбама о одржавању рочишта у
датој фази поступка (претходно испитивање
тужбе), па је не треба примењивати.
Закључивањем судског поравнања у истој
ствари међу странкама поступак се окончава
без одржавања расправе, када суд одбацује
тужбу као недозвољену.
Доношењем пресуде без претходног одр-
жавања главне расправе, као што су пресуда
на основу признања, пресуда због изостанка
и пресуда на основу одрицања, поступак се
окончава такође без одржавања главне ра-
справе.
Поступак пред другостепеним судом
(виши суд кад поступа као другостепени,
апелациони судови и Привредни апелацио-
ни суд) најчешће се окончава пресудом или
решењем о потврђивању, укидању или пре-
иначењу одлука првостепеног суда, донетим
по правилу на седници већа или у ретким слу-
чајевима по одржаној главној расправи. Када
одржавају расправу, другостепени судови
поступају по правилима за одржавање главне
расправе пред првостепеним судом.
Поступак пред Врховним касационим
судом окончава се на седници већа, доноше-
њем пресуде о ревизији изјављеној против
правоснажне пресуде другостепеног суда,
приликом мериторног одлучивања по тој ре-
визији. О процесним питањима наведени суд
одлучује решењем. Све мериторне одлуке о
ванредним правним лековима ВКС доноси на
седници већа јер се расправа пред тим судом
не одржава (чл. 412, 423. и 433. ЗПП-а).
Укратко су изложени начини окончања
парничног поступка пред судовима опште и
посебне надлежности како би примена ин-
ститута поновног отварања главне распра-
ве могла боље да се сагледа, као и које врсте
судова и у којој мери користе и треба да кори-
сте поменути институт приликом окончања
поступка. Из наведеног произлази да се та
незапажена судска радња, која, по нашем ми-
шљењу, има далеко већи значај од оног који јој
се придаје, примењује и може да се примењује
од стране свих нижестепених судова, изузев у
Врховном касационом суду, који, како је већ
речено, одлуке доноси на седницама већа, без
одржавања расправе.
Судови који не одржавају расправе, доно-
сећи одлуке из своје инстанционе надлежно-
сти, по важећем закону не могу да користе
наведени институт.
У начелу, сматрамо неоправданим да се по-
новно отварање главне расправе не користи
из разлога незнатног продужења поступка,
с обзиром на корисност која би се постигла
поновним отварањем главне расправе у вели-
ком броју случајева. На допунској расправи
употпуњава се до тада спроведени поступак
и подробније разјашњавају недовољно истак-
нута поједина питања од значаја за одлуку о
предмету спора, што доводи до доношења
правилније одлуке о истом. Сврха отварања
главне расправе, које након њеног закључења
одређује суд по службеној дужности или на
предлог странке, огледа се у томе да се спро-
ведени поступак у извесној мери допуни, као
и да се разјасне одређена питања, што у прак-
си не ствара потребу за посебним и времен-
ски неодређеним продужењем поступка јер
се, у суштини и по правилу, ради о незнатним
допунама поступка и разјашњењима неких
недоречених, а важнијих питања од значаја за
исход поступка. У сваком случају, поновним
отварањем главне расправе укупно чињенич-
но стање, до тада утврђено у поступку, упот-
48
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
пуњује се одређеним чињеницама и доказима
и доприноси доношењу квалитетнијих одлу-
ка о предмету спора у обострану корист стра-
нака. Поред осталог, тако се неретко отклања
и вођење евентуално нових, непотребних
спорова о питањима која су, отварањем за-
кључене главне расправе, коначно разрешена.
У привредним судовима примена наве-
деног института мање је изражена јер се чи-
њенично стање утврђује највише на основу
писмених доказа, који се благовремено обе-
збеђују у поступку, па се потребе за допуном
поступка ређе јављају, али нису искључене.
У односу на везаност суда за своју пресу-
ду, која је уређена у чл. 361. ЗПП-а, напоми-
њемо да је важећим законом из 2011. године
извршена значајна измена датог института у
односу на ранија решења из претходних зако-
на из ове области, утолико што је из става 1.
наведеног члана изостављена реченица којом
је суд био везан за своју пресуду, уколико иста
није објављена, и то у моменту њеног отпра-
вљања из суда.
Како је пракса грађанских судова да након
закључења главне расправе по правилу не
објављују донете пресуде, иако су судови на
то обавезни, из тога произлази да се везаност
заснивала практично од момента отпремања
пресуде из суда који је исту донео. Након наве-
дене измене закона везаност суда за пресуду
заснива се тек у моменту достављања исте
странкама, а не отпремањем предмета уз
који се пресуда прилаже из суда (вишег сте-
пена), који се враћа првостепеном суду. Пре-
суду странкама увек доставља суд који води
поступак у првом степену, па се отпремање
списа предмета, са приложеном пресудом, не
поистовећује са достављањем.
Детаљи о везаности суда за своју пресуду
и дејству пресуде на странке биће изложени
у наставку текста.
2. Поновно отварање главне
расправе
а. Првостепени судови
У првостепене судове убрајају се: основни
судови, виши судови када суде у првом степе-
ну и привредни судови. У пракси је познато да
ти судови највише користе институт поновног
отварање главне расправе када одлуче да допу-
не поступак. То је, пре свега, последица непри-
мерене оптерећености судова великим бројем
предмета, поготово у градским срединама, па
се догађа да се расправе закључују и у пред-
метима у којима је чињенично стање остало
недовољно утврђено да би могла да се донесе
правилна и законита одлука о предмету спора.
У уводним напоменама изнети су основни
појмови у вези са овлашћењима судова да у
току већања и гласања могу да одлуче да се
закључена расправа поново отвори, ако је
то потребно ради допуне поступка или раз-
јашњења појединих важнијих питања (чл.
320. ЗПП-а). Отварање главне расправе у
искључивој је надлежности већа суда које
је водило расправу и приступило већању и
гласању ради доношења одлуке. Претпоста-
вља се да је у том моменту већу било познато
чињенично стање у довољној мери, па се не
јавља сумња да се судска радња импровизује
у било ком смислу и одређује без стварне и
оправдане потребе, како је то прописано чла-
ном 319. ЗПП-а. Та судска радња предузима
се пре свега по службеној дужности, али и
на иницијативу и по предлогу странака, јер
се тиче управљања поступком, тако да се за
њено одређивање не тражи сагласност стра-
нака нити је против такве одлуке дозвољена
жалба.
Закон није прописао посебне одредбе у
вези са предузимањем претходно наведене
судске радње, тако да је остављено суду да у
току већања и гласања оцени да ли су у кон-
кретном случају испуњени наведени усло-
ви из чл. 320. ЗПП-а. У суштини, ради се о
наставку већ спроведеног поступка, који
треба да доведе до потпунијег утврђивања
чињеничног стања и доношења законите и
правилне одлуке о предмету спора. Прили-
ком предлагања нових доказа и опредељења
питања које у наставку поступка странке по-
нуде суду не постоје ограничења јер се ради
о наставку и окончању у највећој мери већ
спроведеног поступка.
Сматрамо да се наведени правни институт
у пракси недовољно користи јер преовладава
непотврђено уверење да се поновним отва-
рањем главне расправе трајање поступка
продужава без стварне потребе, поготово
49
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
уколико веће при накнадном већању и гласа-
њу донесе одлуку која је могла да буде донета
и без отварања расправе. Напротив, уколико
се не сумња у оправданост коришћења поме-
нутог правног института, сматрамо да га тре-
ба користити у пуној мери, у првостепеним
судовима посебно, нарочито зато што се на
тај начин укупно трајање поступка незнатно
продужава, како је већ речено.
Отварање главне расправе и спровођење
одређених судских радњи након тога често
има за последицу изостајање вођења нових
спорова међу странкама о питањима која су
остала неразјашњена у току поступка, што
има директан утицај на смањење оптереће-
ња судова великим бројем предмета, као и
на укупно јачање начела правне сигурности.
Другим речима, приликом поновног отвара-
ња главне расправе и допуне спроведеног по-
ступка странке уз помоћ суда могу да реше и
нека питања која нису у непосредној вези са
предметом спора и за која престаје потреба
вођења нових спорова.
Према томе, може се закључити да, по пра-
вилу, краће продужење поступка у предмети-
ма у којима се главна расправа поново отвара
не може да доведе у питање оправданост да-
тог института, тако да сматрамо да поновно
отварање главне расправе пре свега првосте-
пени судови треба да одређују увек када се за
то стекну законски услови.
б. Судови вишег степена
У судове вишег степена сврставају се:
виши судови када суде у другом степену,
апелациони судови и Привредни апелацио-
ни суд. Врховни касациони суд у грађанској
материји поступа по ванредним правним ле-
ковима хијерархијски, у трећем степену, као
инстанциони и највиши суд у земљи. Он до-
носи одлуке по ванредним правним лековима
искључиво на седницама већа јер расправни
поступак никада не води.
Вишестепени судови одлуке о предмету
спора доносе не само на седницама већа, што
је по правилу, већ у одређеним случајевима
и одржавањем расправе, коју могу сами да
одреде или која им је законом наметнута. У
том смислу, и ови судови су овлашћени да, на-
кон закључења главне расправе, у току већа-
ња и гласања могу поново да отворе расправу,
под условима из чл. 320. Закона о парничном
поступку, али су, колико је познато, такви
случајеви ретки.
У наставку следи кратак приказ ствар-
не надлежности судова из грађанскоправне
области како би јасније могли да се сагледају
потреба и стварни разлози за коришћење на-
веденог правног института, који се у пракси
ипак недовољно користи.
По одредбама Закона о уређењу судова,
који је објављен у „Службеном гласнику РС”
бр. 116/2008 и др., у овој материји судови су
надлежни на следећи начин:
■■Основни суд је надлежан у свим грађанско-
правним споровима ако за поједине од њих
није надлежан други суд, као и да води из-
вршне и ванпарничне поступке за које није
надлежан неки други суд. У те спорове убра-
јају се: стамбени спорови, спорови поводом
заснивања, постојања и престанка радног
односа, затим о правима, обавезама и одго-
ворностима из радног односа и о накнади
штете коју запослени претрпи на раду или у
вези са радом, као и спорови поводом задо-
вољавања стамбених потреба на основу рада.
У свим тим споровима основни суд поступа
као првостепени (чл. 22. ст. 2. и 3. поменутог
закона).
■■Виши суд је надлежан у грађанскоправ-
ним споровима кад вредност предмета спо-
ра омогућује изјављивање ревизије, затим у
споровима о оспоравању очинства или ма-
теринства, о ауторским и сродним правима,
заштити и употреби проналазака, модела узо-
рака, жигова и ознака географског порекла,
ако није надлежан други суд, у споровима о
објављивању исправке информације и од-
говора на информацију и накнади штете у
вези са објављивањем информације, као и у
неким другим споровима поводом штрајка,
колективних уговора, социјалног осигура-
ња и др., ако није надлежан други суд, и то у
свим случајевима као првостепени суд. Као
другостепени, виши суд одлучује о жалба-
ма на одлуке основних судова, на решења у
грађанскоправним споровима, на пресуде у
споровима мале вредности и у извршним и
ванпарничним поступцима (чл. 23. ст. 1. т. 7)
и 8) и ст. 2. горенаведеног закона).
50
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
■■Привредни суд је надлежан у споровима
између домаћих и страних привредних дру-
штава, предузећа, задруга и предузетника
и њихових асоцијација, као и у споровима
који настану између привредних субјеката
и других правних лица у обављању делатно-
сти привредних субјеката, па и кад је једна
од странака физичко лице, ако је одређено у
овом закону, које суди у првом степену (чл.
25. ст. 1. т. 1), 2), 3) и 4) поменутог закона).
■■Апелациони суд одлучује о жалбама на
одлуке виших судова и на пресуде основних
судова у грађанскоправним споровима, ако за
одлучивање о жалби није надлежан виши суд,
и то као другостепени (чл. 24. ст. 1. т. 1) и 3)
поменутог закона).
■■Привредни апелациони суд одлучује о жал-
бама на одлуке привредних судова и других
органа, у складу са законом, као другосте-
пени суд (чл. 26. ст. 1. поменутог закона). У
односу на стварну надлежност вишег суда у
грађанскоправним споровима из чл. 23. ст.
1. и 2. наведеног закона, по којој поступа као
првостепени суд, треба констатовати да се
ради о имовинскоправним споровима у ко-
јима вредност побијаног дела захтева прелази
динарску противвредност од 40.000 евра по
средњем курсу Народне банке Србије на дан
подношења тужбе, односно износ од 100.000
евра када се ради о привредним споровима
пред привредним судом, да би у тим споро-
вима могла да се изјави ревизија у смислу
одредаба из чл. 403. ст. 3. и чл. 485. Закона о
парничном поступку.
На основу приказа стварне надлежности
судова у грађанскоправној области може се
закључити да основни судови увек поступају
као првостепени, као и да одлуке о предмету
спора, уколико је поступак вођен на главној
расправи, доносе након њеног закључења, без
обзира на то да ли је поступак водило веће
или председник већа, као судија појединац.
Исто правило спроводи се и ако је поступак
водио привредни суд, као првостепени, у већу
или као судија појединац.
Када се поступак у наведеним судовима
води и окончава без одржавања главне ра-
справе, не поставља се питање отварања глав-
не расправе.
У поступцима у другостепеним судовима,
апелационим и у Привредном апелационом
суду, као и у вишем суду када поступа као
другостепени, одлуке о жалбама странака
могу да се доносе на два начина: 1) по пра-
вилу, одређивањем седнице већа када није
могуће да се расправа поново отвара и 2)
одржавањем главне расправе, која се поново
отвара и поступак спроводи по правилима
која се примењују у првостепеном поступку.
Иако ЗПП прописује да другостепени суд
о жалби одлучује без расправе, веће другосте-
пеног суда може да одлучи да о жалби донесе
одлуку након отварања и одржавања распра-
ве. У том смислу правна теорија разликује две
врсте усмене главне расправе у другостепе-
ним судовима, и то факултативну и обаве-
зну, у зависности од тога из којих се разлога
одређује.
У првом случају, када нађе да је ради пра-
вилног утврђења чињеничног стања по-
требно да се пред судом понове већ изведени
докази или докази чије је извођење одбио пр-
востепени суд, веће другостепеног суда може
да закаже расправу пред судом. То значи да је
веће или посумњало у тачност чињеничног
стања, па нађе да неки докази треба да се по-
ново изведу, или да је првостепени суд неке
доказе одбио да изведе јер је сматрао да нису
од утицаја на одлуку о предмету спора, а дру-
гостепени суд је такво уверење првостепеног
суда довео у питање, па је одлучио да их изве-
де сам (чл. 383. ст. 3. ЗПП-а).
У случају тзв. обавезне усмене расправе,
другостепени суд заказује расправу и на ис-
тој мериторно одлучује о захтевима страна-
ка, уколико је у истој парници првостепена
пресуда
већ једанпут укинута, а пресуда о којој се
жалбом одлучује заснива се на погрешном и
непотпуном чињеничном стању, или када су у
поступку пред првостепеним судом учињене
битне повреде одредаба парничног поступ-
ка, које пресуду чине незаконитом. Када су
у питању пресуде на основу признања, због
изостанка или на основу пропуштања, као и
ако је пресуда донета без одржавања главне
расправе и ако је пресуда у спору мале вред-
ности, другостепени суд неће заказати главну
51
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
расправу јер наведене пресуде не могу да се
побијају због погрешно и непотпуно утврђе-
ног чињеничног стања (чл. 383. ст. 4. ЗПП-а).
в. Врховни касациони суд и отварање
(одлагање) седнице већа
Врховни касациони суд представља нај-
виши суд у Републици Србији (чл. 143. ст. 4.
Устава РС). Он одлучује о ванредним прав-
ним средствима изјављеним на одлуке судова
Републике Србије и у другим стварима одре-
ђеним законом – чл. 30. ст. 1. Закона о уређе-
њу судова („Сл. гласник РС” бр. 116 /2008 и
др.). У грађанскоправним стварима Врховни
касациони суд је, по одредбама Закона о пар-
ничном поступку, надлежан да:
■■одлучује о ревизији странака, као ванред-
ном правном леку, против правоснажне пре-
суде донете у другом степену;
■■одлучује о захтеву Републичког јавног ту-
жиоца за преиспитивање правоснажне пресу-
де, као ванредном правном леку;
■■одлучује о предлогу за понављање поступка
пред Врховним касационим судом, који може
да се поднесе само из одређених разлога, па
ако се разлог за понављање поступка односи
искључиво на поступак пред Врховним ка-
сационим судом, предлог се подноси преко
првостепеног суда, а ако Врховни касациони
суд нађе да је предлог за понављање основан,
укинуће своју ранију одлуку и донети нову
одлуку о главној ствари.
Све одлуке по овим ванредним правним
лековима Врховни касациони суд доноси без
расправе (чл. 412, 423. и 433а ЗПП-а).
По члану 419. ЗПП-а предвиђено је да Вр-
ховни касациони суд у поступку по ревизији
странака сходно примењује одредбе из члана
382. ЗПП-а, које обавезују судију известиоца
другостепеног суда, кад списи по жалби стиг-
ну том суду, да припреми извештај већу ради
разматрања предмета. У том случају друго-
степени суд је овлашћен да од првостепеног
суда прибави извештај о повредама одредаба
поступка, као и да затражи да се ради утвр-
ђивања тих повреда спроведу провере. Према
потреби, жалбени суд је овлашћен да прове-
ри истинитост навода подносиоца жалбе (чл.
419. у вези са чл. 382. ЗПП-а).
Из наведених одредби произлази да је
ревизијски суд овлашћен и дужан да, у слу-
чајевима када су испуњени услови из члана
382. ЗПП-а, сходном применом тог члана
спроведе ове судске радње, пре него што за-
каже и одреди седницу већа ради доношења
одлуке по одређеном правном леку. На тај
начин, употпуњавањем чињеничног стања и
детаљнијом оценом постојећих и евентуално
прибављених нових доказа, добила би се ква-
литетнија одлука о предмету спора и откло-
нили недостаци начињени у току спроведеног
поступка. За постизање тих циљева нема за-
конских сметњи да се у току већања и гласа-
ња седница већа одложи, односно отвори и
на поновљеној седници донесе нова одлука.
Дакле, аналогном применом одредаба из чл.
320. и 382. ЗПП-а постигао би се виши квали-
тет одлука, побољшала ажурност у решавању
предмета и смањио притисак незадовољних
лица обраћањем Уставном суду, односно ме-
ђународним судским инстанцама.
На основу датог краћег приказа о надле-
жности и поступању судова у грађанскоправ-
ној области може да се закључи да судови
опште и посебне надлежности, када воде ра-
справу, доносе пресуде по њеном закључењу,
већањем и гласањем у одређеном већу или по
председнику већа, као судији појединцу.
Другостепени судови одлуке о правним
лековима по правилу доносе на седници
већа или ређе на главној расправи, а нема
сметњи да седницу већа одложе, односно ра-
справу отворе у току већања и гласања, као и
да одлуку донесу на новој седници односно
расправи, сходном применом одредаба чл.
320. ЗПП-а. Међутим, у пракси скоро да није
примећено да другостепени судови отварају
главну расправу када исту одржавају из ра-
злога предвиђених поменутим чланом или да
одлажу, односно отварају нову седницу већа
када се за то укаже потреба, што може да се
каже и за ревизијски суд – да аналогно при-
мењује пропис о отварању седница суда када
одлучује о законитости одлука другостепе-
ног суда.
Већ је указано раније на сву корист од
примене наведеног правног института и на
описане случајеве, али таква примена у по-
52
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
менутим судовима није заживела. Сматрамо
да смо на изложени начин учинили могућим
и оправданим залагање да првостепени и
другостепени судови, када доносе одлуке о
предмету спора на главним расправама, више
користе институт поновног отварања главне
расправе, када год су за то испуњени закон-
ски услови из чл. 320. ЗПП-а, као и када се
тиме очекује доношење правилније пресуде.
Такође сматрамо да у истом циљу треба да по-
ступају и другостепени судови када одлучују
о одлукама првостепених судова на седница-
ма већа, а посебно и Врховни касациони суд
када одлучује о законитости правоснажних
одлука другостепених судова, аналогном
применом наведене законске одредбе када су
за то испуњени услови.
3. Везаност суда за своју пресуду и
правни значај везаности
У односу на правни институт везаности
суда за своју пресуду из чл. 361. ЗПП-а, тра-
диционална правила о томе била су истоветна
у свим ранијим савезним, као и републичким
законима о парничном поступку, све до доно-
шења и почетка примене Закона о парничном
поступку из 2011. године, који је објављен у
„Службеном гласнику РС” бр. 72/2011, са из-
менама и допунама у бр. 49/2013, 74/2013. и
55/2014. Примена наведеног закона започела
је 1. фебруара 2012. године, а заједно са наве-
деним изменама тај закон и данас је на снази.
У уводним напоменама поменуто је да је у
чл. 361. ст. 1. ЗПП-а, наведеним изменама за-
кона из 2011. године, изостављена одредница
о везаности суда за своју пресуду њеним от-
прављањем, уколико пресуда није претходно
објављена. Након законских измена тај члан
је остао у тексту: „Суд је везан за своју пре-
суду чим је објављена”, при чему је став 2. тог
члана остао неизмењен, тако да гласи: „Пре-
суда има дејство према странкама од дана
када им је достављена.” Према томе, пре из-
вршене измене наведеног члана ЗПП-а било
је прописано да је суд везан за своју пресуду
чим је објављена, а ако није објављена, чим
је отправљена, као и да у односу на странке
има правно дејство од дана када им је доста-
вљена.
Из наведене измене датог члана Закона
произлази да моменат када је пресуда отпре-
мљена (послата) из суда који је исту донео,
нема никакав правни значај за везаност
суда за ту пресуду. Суд који је пресуду до-
нео постаје везан за исту тек у моменту када
је пресуда достављена странкама. При томе
напомињемо да суд вишег степена (другосте-
пени или ревизијски) не врши „достављање”
пресуде првостепеном суду у смислу закон-
ских одредби о достављању пресуде, јер није
за то надлежан, иако уз списе предмета које
враћа првостепеном суду прилаже и пресуду
ради достављања исте странкама од стране
првостепеног суда.
Познато је да се према одредбама ЗПП-а
службена комуникација између странака и
суда вишег степена, док одређени поступак
траје пред првостепеним судом, врши ис-
кључиво преко првостепеног суда. Када, на
пример, странка изјављује жалбу на одлуку
првостепеног суда или ревизију Врховном
касационом суду, она је предаје првостепе-
ном суду да је са списима предмета проследи
вишем суду на одлуку. Исто тако, када виши
суд одлучи о правном леку који је изјавила
странка, тај суд, уз враћање списа првосте-
пеном суду (отпремање), прилаже донету
одлуку да је првостепени суд, као доносилац
одлуке, достави странкама. Зато сматрамо да
правни термини „отправљање”, „отпремање”,
„достављање” и сл. не могу и не смеју да се
поистовећују, јер се ради о различитим пој-
мовима по садржини и правном значају.
Из претходно наведеног произлази да
суд вишег степена који је донео пресуду, и
у случају када је суду нижег степена отпре-
мио списе предмета, са примерцима своје
пресуде, није везан за своју пресуду све до
момента достављања пресуде странкама од
стране првостепеног суда, јер је судска радња
„отпремање” по ранијем ставу 1. члана 361.
ЗПП-а отпала у смислу момента до кога је суд
везан за своју пресуду, како је претходно ре-
чено. И у случају да је пресуду донео првосте-
пени суд, који је доставља странкама по својој
надлежности, за ту пресуду везан је такође од
момента њеног достављања странкама.
У оба случаја суд се везује за своју пресуду
тек од момента достављања пресуде стран-
53
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
кама, до када може да врши одређене измене
у истој јер, како је већ речено, судска радња
„отпремање” макар у комуникацији судо-
ва, као и судова и странака, која је у Закону
задржана и после наведене измене, није ни
од каквог правног значају за везаност суда
за пресуду коју је донео. Према томе, веза-
ност суда за своју пресуду по чл. 361. ст. 1.
ЗПП-а подразумева да је иста настала тек
од момента када је достављена странкама и
постала перфектан правни акт, тако да суд
по истој није овлашћен да обавља било које
судске радње.
Суд који је донео пресуду, која је постала
правоснажна, а достављена је странкама, по-
стаје за њу везан, што значи да ни по службеној
дужности ни на предлог странака није овла-
шћен да по пресуди поступа по било ком пи-
тању (осим да, на пример, у смислу одредаба из
чл. 362. ЗПП-а, у свако време изврши исправ-
ку очигледних пропуста и грешака у препису
пресуде у односу на њен изворник и сл.).
Познато је да Закон прописује да се пресуда
објављује одмах по закључењу главне распра-
ве, изузев тога што у сложенијим предметима
објављивање може да се одложи за осам дана
од дана закључења главне расправе (чл. 352.
ст. 1. и 2. ЗПП-а). Међутим, у пракси се на-
ведене одредбе по правилу не примењују без
икаквих прописаних санкција за такво посту-
пање. Иначе се у споровима који се окончава-
ју доношењем пресуде без вођења расправе
(пресуда на основу признања и др.) пресуда
одмах објављује у присуству странака, па од
тог момента везује суд.
Наведеним питањем, које изазива контро-
верзе, а и недовољно се примењује у пракси,
бавила се и правна теорија, у којој није спор-
но да пресуда, као легитиман правни акт др-
жавног органа, самим објављивањем добија
значај перфектног правног акта који у свему
обавезује доносиоца да по истом поступа јер
је за тај акт везан. Спорно је питање у ком мо-
менту необјављена пресуда постаје перфек-
тан правни акт, са свим правним дејствима
правоснажности. По једном мишљењу, које
је било прихваћено и у нашем праву, до извр-
шене измене Закона из 2011. године суд је за
своју пресуду био везан, уколико није прет-
ходно објављена, чим је отправљена (из суда).
Од тог момента суд није био овлашћен да у
пресуди врши било какве измене. По другом
мишљењу, пресуда која није објављена по-
стаје перфектан правни акт тек у моменту
достављања странкама, да би се странкама
претходно пружила могућност да се упознају
са њеном садржином (тзв. теорија сазнања).
Као што може да се види, законодавац је
наведеним законским изменама из 2011. го-
дине прихватио друго мишљење теорије и
везаност суда за своју пресуду условио само
достављањем пресуде странкама, ако пресу-
да није претходно објављена. Сматрало се да
нема оправдања ни логике да суд (орган) који
је одређени правни акт донео за исти буде ве-
зан, а да онај на кога се акт односи (странка)
није упознат са његовом садржином, тако да је
наведени став преовладао у законском тексту.
Уместо закључка
Аутор указује на дејство и значај одреда-
ба Закона о парничном поступку које уређују
питања поновног отварања главне расправе
и везаности суда за своју пресуду у циљу
што ефикаснијег поступања судова и што
свестранијег, али и коначног расправљања
спорних односа међу странкама. Услед недо-
вољне или неправилне примене наведених
законских института, спорни односи и пи-
тања међу странкама често остају недовољно
и до краја разрешени након правоснажног
окончања поступка, чак и након окончања
поступака по ванредним правним лековима.
Тако се ствара могућност за беспотребно и
сувишно покретање нових спорова у вези са
питањима о којима је суд већ расправљао и
одлучивао, али на недовољно свестран на-
чин. Последице свега тога су смањена ажур-
ност и ефикасност у поступању судова, а у
крајњој линији и нарушавање начела правне
сигурности грађана и других субјеката.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Парнични поступак у пракси:
поновно отварање главне
расправе и везаност суда за
своју пресуду
Одредбе Закона о парничном поступку које уређују питања поновног
отварања главне расправе и везаности суда за своју пресуду предмет
су анализе у овом тексту.
Вукашин Ристић,
адвокат
1. Уводне напомене
Одредбама важећег Закона о парничном
поступку, глава 23. „Главна расправа”, у
делу о поступку под називом „Ток главне ра-
справе”, у последњем члану 320. прописано је
традиционално правило парничног поступ-
ка – да суд у току већања и гласања може да
одлучи да се закључена главна расправа по-
ново отвори, ако је то потребно ради допуне
поступка или разјашњења појединих важни-
јих питања. Наведено правило постојало је
у истоветном тексту у Закону о парничном
поступку који се примењивао у бившој саве-
зној држави, као и у законима о парничном
поступку Републике Србије из 2004. и 2009.
године, а садржи га и важећи закон.
Главна расправа се отвара пре почетка
првог рочишта за главну расправу, када се
објављује предмет расправљања, утврђује да
ли су дошла сва позвана лица и проверава да
ли су уредно позвана лица која нису дошла у
суд (чл. 310. ЗПП-а). Парнични поступак се
састоји из одређених парничних радњи суда,
странака и осталих учесника у поступку, при
чему су детаљно уређени његов почетак, тра-
јање и окончање. Када суд нађе да се о пред-
мету тужбеног и противтужбеног захтева у
односу на главну ствар и споредна тражења
довољно расправљало да може да се донесе
одлука, саопштава да је главна расправа за-
кључена. Одмах потом суд доноси пресуду,
коју у име народа објављује председник већа.
У првостепеним судовима (основни и
привредни) најчешћи начин окончања посту-
пака јесте доношење одлуке о предмету спо-
ра, о тужбеном (и противтужбеном) захтеву
и споредним тражењима (пресуда или реше-
ње), уколико се поступак не оконча на други
начин, када се расправа не одржава.
Парнични поступак је, по правилу, по-
ступак диспозитивне природе и покреће се
и води (и окончава) по захтеву овлашћених
лица, правних и физичких, као тужилаца.
Та лица су, по закону, овлашћена да оцењују
да ли ће или неће да покрену поступак, као
и да након тога одлуче да ли ће да одустану
од даљег вођења поступка, све до његовог
правоснажног окончања. Овлашћена лица
сама одлучују да ли ће покренути поступак
принудног извршења ради намирења својих
потраживања када су у питању осуђујуће пре-
суде, јер и у извршном поступку преовладава
диспозитивно начело. Парнични поступак у
првостепеном суду окончава се и на друге на-
чине, без одржавања главне расправе, па се у
тим случајевима, по природи ствари, питање
поновног отварања исте и не поставља.
Неки од начина таквог окончања поступка
биће укратко представљени у наставку текста.
Повлачењем тужбе од стране тужиоца,
које је по закону могуће све до правоснажног
47
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
окончања поступка, парница између страна-
ка престаје да тече, с тим да тужба може да се
повуче без пристанка туженог, док се туже-
ни не упусти у расправљање о главној ства-
ри. Тужилац може да повуче тужбу и после
доношења првостепене пресуде, као и након
изјављене жалбе на првостепену пресуду,
уколико тужени на то пристане. Тада суд до-
носи решење којим утврђује повлачење, као и
да је првостепена пресуда без дејства, па од-
бацује тужбу. Тужилац може да поднесе нову
тужбу, а приликом повлачења тужбе дужан је
да накнади трошкове поступка туженом.
Одбацивањем тужбе у току припремања
главне расправе првостепени поступак та-
кође се окончава без одржавања расправе.
Законом о изменама и допунама ЗПП-а („Сл.
гласник РС” бр. 55/2014 од 23. маја 2014. годи-
не) додат је став 2. члану 294. ЗПП-а, тако да
је суд дужан да пре одбацивања тужбе закаже
рочиште и позове тужиоца да се о томе изја-
сни. Међутим, наведена одредба није сагласна
са основним начелима поменутог закона и су-
протна је одредбама о одржавању рочишта у
датој фази поступка (претходно испитивање
тужбе), па је не треба примењивати.
Закључивањем судског поравнања у истој
ствари међу странкама поступак се окончава
без одржавања расправе, када суд одбацује
тужбу као недозвољену.
Доношењем пресуде без претходног одр-
жавања главне расправе, као што су пресуда
на основу признања, пресуда због изостанка
и пресуда на основу одрицања, поступак се
окончава такође без одржавања главне ра-
справе.
Поступак пред другостепеним судом
(виши суд кад поступа као другостепени,
апелациони судови и Привредни апелацио-
ни суд) најчешће се окончава пресудом или
решењем о потврђивању, укидању или пре-
иначењу одлука првостепеног суда, донетим
по правилу на седници већа или у ретким слу-
чајевима по одржаној главној расправи. Када
одржавају расправу, другостепени судови
поступају по правилима за одржавање главне
расправе пред првостепеним судом.
Поступак пред Врховним касационим
судом окончава се на седници већа, доноше-
њем пресуде о ревизији изјављеној против
правоснажне пресуде другостепеног суда,
приликом мериторног одлучивања по тој ре-
визији. О процесним питањима наведени суд
одлучује решењем. Све мериторне одлуке о
ванредним правним лековима ВКС доноси на
седници већа јер се расправа пред тим судом
не одржава (чл. 412, 423. и 433. ЗПП-а).
Укратко су изложени начини окончања
парничног поступка пред судовима опште и
посебне надлежности како би примена ин-
ститута поновног отварања главне распра-
ве могла боље да се сагледа, као и које врсте
судова и у којој мери користе и треба да кори-
сте поменути институт приликом окончања
поступка. Из наведеног произлази да се та
незапажена судска радња, која, по нашем ми-
шљењу, има далеко већи значај од оног који јој
се придаје, примењује и може да се примењује
од стране свих нижестепених судова, изузев у
Врховном касационом суду, који, како је већ
речено, одлуке доноси на седницама већа, без
одржавања расправе.
Судови који не одржавају расправе, доно-
сећи одлуке из своје инстанционе надлежно-
сти, по важећем закону не могу да користе
наведени институт.
У начелу, сматрамо неоправданим да се по-
новно отварање главне расправе не користи
из разлога незнатног продужења поступка,
с обзиром на корисност која би се постигла
поновним отварањем главне расправе у вели-
ком броју случајева. На допунској расправи
употпуњава се до тада спроведени поступак
и подробније разјашњавају недовољно истак-
нута поједина питања од значаја за одлуку о
предмету спора, што доводи до доношења
правилније одлуке о истом. Сврха отварања
главне расправе, које након њеног закључења
одређује суд по службеној дужности или на
предлог странке, огледа се у томе да се спро-
ведени поступак у извесној мери допуни, као
и да се разјасне одређена питања, што у прак-
си не ствара потребу за посебним и времен-
ски неодређеним продужењем поступка јер
се, у суштини и по правилу, ради о незнатним
допунама поступка и разјашњењима неких
недоречених, а важнијих питања од значаја за
исход поступка. У сваком случају, поновним
отварањем главне расправе укупно чињенич-
но стање, до тада утврђено у поступку, упот-
48
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
пуњује се одређеним чињеницама и доказима
и доприноси доношењу квалитетнијих одлу-
ка о предмету спора у обострану корист стра-
нака. Поред осталог, тако се неретко отклања
и вођење евентуално нових, непотребних
спорова о питањима која су, отварањем за-
кључене главне расправе, коначно разрешена.
У привредним судовима примена наве-
деног института мање је изражена јер се чи-
њенично стање утврђује највише на основу
писмених доказа, који се благовремено обе-
збеђују у поступку, па се потребе за допуном
поступка ређе јављају, али нису искључене.
У односу на везаност суда за своју пресу-
ду, која је уређена у чл. 361. ЗПП-а, напоми-
њемо да је важећим законом из 2011. године
извршена значајна измена датог института у
односу на ранија решења из претходних зако-
на из ове области, утолико што је из става 1.
наведеног члана изостављена реченица којом
је суд био везан за своју пресуду, уколико иста
није објављена, и то у моменту њеног отпра-
вљања из суда.
Како је пракса грађанских судова да након
закључења главне расправе по правилу не
објављују донете пресуде, иако су судови на
то обавезни, из тога произлази да се везаност
заснивала практично од момента отпремања
пресуде из суда који је исту донео. Након наве-
дене измене закона везаност суда за пресуду
заснива се тек у моменту достављања исте
странкама, а не отпремањем предмета уз
који се пресуда прилаже из суда (вишег сте-
пена), који се враћа првостепеном суду. Пре-
суду странкама увек доставља суд који води
поступак у првом степену, па се отпремање
списа предмета, са приложеном пресудом, не
поистовећује са достављањем.
Детаљи о везаности суда за своју пресуду
и дејству пресуде на странке биће изложени
у наставку текста.
2. Поновно отварање главне
расправе
а. Првостепени судови
У првостепене судове убрајају се: основни
судови, виши судови када суде у првом степе-
ну и привредни судови. У пракси је познато да
ти судови највише користе институт поновног
отварање главне расправе када одлуче да допу-
не поступак. То је, пре свега, последица непри-
мерене оптерећености судова великим бројем
предмета, поготово у градским срединама, па
се догађа да се расправе закључују и у пред-
метима у којима је чињенично стање остало
недовољно утврђено да би могла да се донесе
правилна и законита одлука о предмету спора.
У уводним напоменама изнети су основни
појмови у вези са овлашћењима судова да у
току већања и гласања могу да одлуче да се
закључена расправа поново отвори, ако је
то потребно ради допуне поступка или раз-
јашњења појединих важнијих питања (чл.
320. ЗПП-а). Отварање главне расправе у
искључивој је надлежности већа суда које
је водило расправу и приступило већању и
гласању ради доношења одлуке. Претпоста-
вља се да је у том моменту већу било познато
чињенично стање у довољној мери, па се не
јавља сумња да се судска радња импровизује
у било ком смислу и одређује без стварне и
оправдане потребе, како је то прописано чла-
ном 319. ЗПП-а. Та судска радња предузима
се пре свега по службеној дужности, али и
на иницијативу и по предлогу странака, јер
се тиче управљања поступком, тако да се за
њено одређивање не тражи сагласност стра-
нака нити је против такве одлуке дозвољена
жалба.
Закон није прописао посебне одредбе у
вези са предузимањем претходно наведене
судске радње, тако да је остављено суду да у
току већања и гласања оцени да ли су у кон-
кретном случају испуњени наведени усло-
ви из чл. 320. ЗПП-а. У суштини, ради се о
наставку већ спроведеног поступка, који
треба да доведе до потпунијег утврђивања
чињеничног стања и доношења законите и
правилне одлуке о предмету спора. Прили-
ком предлагања нових доказа и опредељења
питања које у наставку поступка странке по-
нуде суду не постоје ограничења јер се ради
о наставку и окончању у највећој мери већ
спроведеног поступка.
Сматрамо да се наведени правни институт
у пракси недовољно користи јер преовладава
непотврђено уверење да се поновним отва-
рањем главне расправе трајање поступка
продужава без стварне потребе, поготово
49
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
уколико веће при накнадном већању и гласа-
њу донесе одлуку која је могла да буде донета
и без отварања расправе. Напротив, уколико
се не сумња у оправданост коришћења поме-
нутог правног института, сматрамо да га тре-
ба користити у пуној мери, у првостепеним
судовима посебно, нарочито зато што се на
тај начин укупно трајање поступка незнатно
продужава, како је већ речено.
Отварање главне расправе и спровођење
одређених судских радњи након тога често
има за последицу изостајање вођења нових
спорова међу странкама о питањима која су
остала неразјашњена у току поступка, што
има директан утицај на смањење оптереће-
ња судова великим бројем предмета, као и
на укупно јачање начела правне сигурности.
Другим речима, приликом поновног отвара-
ња главне расправе и допуне спроведеног по-
ступка странке уз помоћ суда могу да реше и
нека питања која нису у непосредној вези са
предметом спора и за која престаје потреба
вођења нових спорова.
Према томе, може се закључити да, по пра-
вилу, краће продужење поступка у предмети-
ма у којима се главна расправа поново отвара
не може да доведе у питање оправданост да-
тог института, тако да сматрамо да поновно
отварање главне расправе пре свега првосте-
пени судови треба да одређују увек када се за
то стекну законски услови.
б. Судови вишег степена
У судове вишег степена сврставају се:
виши судови када суде у другом степену,
апелациони судови и Привредни апелацио-
ни суд. Врховни касациони суд у грађанској
материји поступа по ванредним правним ле-
ковима хијерархијски, у трећем степену, као
инстанциони и највиши суд у земљи. Он до-
носи одлуке по ванредним правним лековима
искључиво на седницама већа јер расправни
поступак никада не води.
Вишестепени судови одлуке о предмету
спора доносе не само на седницама већа, што
је по правилу, већ у одређеним случајевима
и одржавањем расправе, коју могу сами да
одреде или која им је законом наметнута. У
том смислу, и ови судови су овлашћени да, на-
кон закључења главне расправе, у току већа-
ња и гласања могу поново да отворе расправу,
под условима из чл. 320. Закона о парничном
поступку, али су, колико је познато, такви
случајеви ретки.
У наставку следи кратак приказ ствар-
не надлежности судова из грађанскоправне
области како би јасније могли да се сагледају
потреба и стварни разлози за коришћење на-
веденог правног института, који се у пракси
ипак недовољно користи.
По одредбама Закона о уређењу судова,
који је објављен у „Службеном гласнику РС”
бр. 116/2008 и др., у овој материји судови су
надлежни на следећи начин:
■■Основни суд је надлежан у свим грађанско-
правним споровима ако за поједине од њих
није надлежан други суд, као и да води из-
вршне и ванпарничне поступке за које није
надлежан неки други суд. У те спорове убра-
јају се: стамбени спорови, спорови поводом
заснивања, постојања и престанка радног
односа, затим о правима, обавезама и одго-
ворностима из радног односа и о накнади
штете коју запослени претрпи на раду или у
вези са радом, као и спорови поводом задо-
вољавања стамбених потреба на основу рада.
У свим тим споровима основни суд поступа
као првостепени (чл. 22. ст. 2. и 3. поменутог
закона).
■■Виши суд је надлежан у грађанскоправ-
ним споровима кад вредност предмета спо-
ра омогућује изјављивање ревизије, затим у
споровима о оспоравању очинства или ма-
теринства, о ауторским и сродним правима,
заштити и употреби проналазака, модела узо-
рака, жигова и ознака географског порекла,
ако није надлежан други суд, у споровима о
објављивању исправке информације и од-
говора на информацију и накнади штете у
вези са објављивањем информације, као и у
неким другим споровима поводом штрајка,
колективних уговора, социјалног осигура-
ња и др., ако није надлежан други суд, и то у
свим случајевима као првостепени суд. Као
другостепени, виши суд одлучује о жалба-
ма на одлуке основних судова, на решења у
грађанскоправним споровима, на пресуде у
споровима мале вредности и у извршним и
ванпарничним поступцима (чл. 23. ст. 1. т. 7)
и 8) и ст. 2. горенаведеног закона).
50
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
■■Привредни суд је надлежан у споровима
између домаћих и страних привредних дру-
штава, предузећа, задруга и предузетника
и њихових асоцијација, као и у споровима
који настану између привредних субјеката
и других правних лица у обављању делатно-
сти привредних субјеката, па и кад је једна
од странака физичко лице, ако је одређено у
овом закону, које суди у првом степену (чл.
25. ст. 1. т. 1), 2), 3) и 4) поменутог закона).
■■Апелациони суд одлучује о жалбама на
одлуке виших судова и на пресуде основних
судова у грађанскоправним споровима, ако за
одлучивање о жалби није надлежан виши суд,
и то као другостепени (чл. 24. ст. 1. т. 1) и 3)
поменутог закона).
■■Привредни апелациони суд одлучује о жал-
бама на одлуке привредних судова и других
органа, у складу са законом, као другосте-
пени суд (чл. 26. ст. 1. поменутог закона). У
односу на стварну надлежност вишег суда у
грађанскоправним споровима из чл. 23. ст.
1. и 2. наведеног закона, по којој поступа као
првостепени суд, треба констатовати да се
ради о имовинскоправним споровима у ко-
јима вредност побијаног дела захтева прелази
динарску противвредност од 40.000 евра по
средњем курсу Народне банке Србије на дан
подношења тужбе, односно износ од 100.000
евра када се ради о привредним споровима
пред привредним судом, да би у тим споро-
вима могла да се изјави ревизија у смислу
одредаба из чл. 403. ст. 3. и чл. 485. Закона о
парничном поступку.
На основу приказа стварне надлежности
судова у грађанскоправној области може се
закључити да основни судови увек поступају
као првостепени, као и да одлуке о предмету
спора, уколико је поступак вођен на главној
расправи, доносе након њеног закључења, без
обзира на то да ли је поступак водило веће
или председник већа, као судија појединац.
Исто правило спроводи се и ако је поступак
водио привредни суд, као првостепени, у већу
или као судија појединац.
Када се поступак у наведеним судовима
води и окончава без одржавања главне ра-
справе, не поставља се питање отварања глав-
не расправе.
У поступцима у другостепеним судовима,
апелационим и у Привредном апелационом
суду, као и у вишем суду када поступа као
другостепени, одлуке о жалбама странака
могу да се доносе на два начина: 1) по пра-
вилу, одређивањем седнице већа када није
могуће да се расправа поново отвара и 2)
одржавањем главне расправе, која се поново
отвара и поступак спроводи по правилима
која се примењују у првостепеном поступку.
Иако ЗПП прописује да другостепени суд
о жалби одлучује без расправе, веће другосте-
пеног суда може да одлучи да о жалби донесе
одлуку након отварања и одржавања распра-
ве. У том смислу правна теорија разликује две
врсте усмене главне расправе у другостепе-
ним судовима, и то факултативну и обаве-
зну, у зависности од тога из којих се разлога
одређује.
У првом случају, када нађе да је ради пра-
вилног утврђења чињеничног стања по-
требно да се пред судом понове већ изведени
докази или докази чије је извођење одбио пр-
востепени суд, веће другостепеног суда може
да закаже расправу пред судом. То значи да је
веће или посумњало у тачност чињеничног
стања, па нађе да неки докази треба да се по-
ново изведу, или да је првостепени суд неке
доказе одбио да изведе јер је сматрао да нису
од утицаја на одлуку о предмету спора, а дру-
гостепени суд је такво уверење првостепеног
суда довео у питање, па је одлучио да их изве-
де сам (чл. 383. ст. 3. ЗПП-а).
У случају тзв. обавезне усмене расправе,
другостепени суд заказује расправу и на ис-
тој мериторно одлучује о захтевима страна-
ка, уколико је у истој парници првостепена
пресуда
већ једанпут укинута, а пресуда о којој се
жалбом одлучује заснива се на погрешном и
непотпуном чињеничном стању, или када су у
поступку пред првостепеним судом учињене
битне повреде одредаба парничног поступ-
ка, које пресуду чине незаконитом. Када су
у питању пресуде на основу признања, због
изостанка или на основу пропуштања, као и
ако је пресуда донета без одржавања главне
расправе и ако је пресуда у спору мале вред-
ности, другостепени суд неће заказати главну
51
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
расправу јер наведене пресуде не могу да се
побијају због погрешно и непотпуно утврђе-
ног чињеничног стања (чл. 383. ст. 4. ЗПП-а).
в. Врховни касациони суд и отварање
(одлагање) седнице већа
Врховни касациони суд представља нај-
виши суд у Републици Србији (чл. 143. ст. 4.
Устава РС). Он одлучује о ванредним прав-
ним средствима изјављеним на одлуке судова
Републике Србије и у другим стварима одре-
ђеним законом – чл. 30. ст. 1. Закона о уређе-
њу судова („Сл. гласник РС” бр. 116 /2008 и
др.). У грађанскоправним стварима Врховни
касациони суд је, по одредбама Закона о пар-
ничном поступку, надлежан да:
■■одлучује о ревизији странака, као ванред-
ном правном леку, против правоснажне пре-
суде донете у другом степену;
■■одлучује о захтеву Републичког јавног ту-
жиоца за преиспитивање правоснажне пресу-
де, као ванредном правном леку;
■■одлучује о предлогу за понављање поступка
пред Врховним касационим судом, који може
да се поднесе само из одређених разлога, па
ако се разлог за понављање поступка односи
искључиво на поступак пред Врховним ка-
сационим судом, предлог се подноси преко
првостепеног суда, а ако Врховни касациони
суд нађе да је предлог за понављање основан,
укинуће своју ранију одлуку и донети нову
одлуку о главној ствари.
Све одлуке по овим ванредним правним
лековима Врховни касациони суд доноси без
расправе (чл. 412, 423. и 433а ЗПП-а).
По члану 419. ЗПП-а предвиђено је да Вр-
ховни касациони суд у поступку по ревизији
странака сходно примењује одредбе из члана
382. ЗПП-а, које обавезују судију известиоца
другостепеног суда, кад списи по жалби стиг-
ну том суду, да припреми извештај већу ради
разматрања предмета. У том случају друго-
степени суд је овлашћен да од првостепеног
суда прибави извештај о повредама одредаба
поступка, као и да затражи да се ради утвр-
ђивања тих повреда спроведу провере. Према
потреби, жалбени суд је овлашћен да прове-
ри истинитост навода подносиоца жалбе (чл.
419. у вези са чл. 382. ЗПП-а).
Из наведених одредби произлази да је
ревизијски суд овлашћен и дужан да, у слу-
чајевима када су испуњени услови из члана
382. ЗПП-а, сходном применом тог члана
спроведе ове судске радње, пре него што за-
каже и одреди седницу већа ради доношења
одлуке по одређеном правном леку. На тај
начин, употпуњавањем чињеничног стања и
детаљнијом оценом постојећих и евентуално
прибављених нових доказа, добила би се ква-
литетнија одлука о предмету спора и откло-
нили недостаци начињени у току спроведеног
поступка. За постизање тих циљева нема за-
конских сметњи да се у току већања и гласа-
ња седница већа одложи, односно отвори и
на поновљеној седници донесе нова одлука.
Дакле, аналогном применом одредаба из чл.
320. и 382. ЗПП-а постигао би се виши квали-
тет одлука, побољшала ажурност у решавању
предмета и смањио притисак незадовољних
лица обраћањем Уставном суду, односно ме-
ђународним судским инстанцама.
На основу датог краћег приказа о надле-
жности и поступању судова у грађанскоправ-
ној области може да се закључи да судови
опште и посебне надлежности, када воде ра-
справу, доносе пресуде по њеном закључењу,
већањем и гласањем у одређеном већу или по
председнику већа, као судији појединцу.
Другостепени судови одлуке о правним
лековима по правилу доносе на седници
већа или ређе на главној расправи, а нема
сметњи да седницу већа одложе, односно ра-
справу отворе у току већања и гласања, као и
да одлуку донесу на новој седници односно
расправи, сходном применом одредаба чл.
320. ЗПП-а. Међутим, у пракси скоро да није
примећено да другостепени судови отварају
главну расправу када исту одржавају из ра-
злога предвиђених поменутим чланом или да
одлажу, односно отварају нову седницу већа
када се за то укаже потреба, што може да се
каже и за ревизијски суд – да аналогно при-
мењује пропис о отварању седница суда када
одлучује о законитости одлука другостепе-
ног суда.
Већ је указано раније на сву корист од
примене наведеног правног института и на
описане случајеве, али таква примена у по-
52
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
менутим судовима није заживела. Сматрамо
да смо на изложени начин учинили могућим
и оправданим залагање да првостепени и
другостепени судови, када доносе одлуке о
предмету спора на главним расправама, више
користе институт поновног отварања главне
расправе, када год су за то испуњени закон-
ски услови из чл. 320. ЗПП-а, као и када се
тиме очекује доношење правилније пресуде.
Такође сматрамо да у истом циљу треба да по-
ступају и другостепени судови када одлучују
о одлукама првостепених судова на седница-
ма већа, а посебно и Врховни касациони суд
када одлучује о законитости правоснажних
одлука другостепених судова, аналогном
применом наведене законске одредбе када су
за то испуњени услови.
3. Везаност суда за своју пресуду и
правни значај везаности
У односу на правни институт везаности
суда за своју пресуду из чл. 361. ЗПП-а, тра-
диционална правила о томе била су истоветна
у свим ранијим савезним, као и републичким
законима о парничном поступку, све до доно-
шења и почетка примене Закона о парничном
поступку из 2011. године, који је објављен у
„Службеном гласнику РС” бр. 72/2011, са из-
менама и допунама у бр. 49/2013, 74/2013. и
55/2014. Примена наведеног закона започела
је 1. фебруара 2012. године, а заједно са наве-
деним изменама тај закон и данас је на снази.
У уводним напоменама поменуто је да је у
чл. 361. ст. 1. ЗПП-а, наведеним изменама за-
кона из 2011. године, изостављена одредница
о везаности суда за своју пресуду њеним от-
прављањем, уколико пресуда није претходно
објављена. Након законских измена тај члан
је остао у тексту: „Суд је везан за своју пре-
суду чим је објављена”, при чему је став 2. тог
члана остао неизмењен, тако да гласи: „Пре-
суда има дејство према странкама од дана
када им је достављена.” Према томе, пре из-
вршене измене наведеног члана ЗПП-а било
је прописано да је суд везан за своју пресуду
чим је објављена, а ако није објављена, чим
је отправљена, као и да у односу на странке
има правно дејство од дана када им је доста-
вљена.
Из наведене измене датог члана Закона
произлази да моменат када је пресуда отпре-
мљена (послата) из суда који је исту донео,
нема никакав правни значај за везаност
суда за ту пресуду. Суд који је пресуду до-
нео постаје везан за исту тек у моменту када
је пресуда достављена странкама. При томе
напомињемо да суд вишег степена (другосте-
пени или ревизијски) не врши „достављање”
пресуде првостепеном суду у смислу закон-
ских одредби о достављању пресуде, јер није
за то надлежан, иако уз списе предмета које
враћа првостепеном суду прилаже и пресуду
ради достављања исте странкама од стране
првостепеног суда.
Познато је да се према одредбама ЗПП-а
службена комуникација између странака и
суда вишег степена, док одређени поступак
траје пред првостепеним судом, врши ис-
кључиво преко првостепеног суда. Када, на
пример, странка изјављује жалбу на одлуку
првостепеног суда или ревизију Врховном
касационом суду, она је предаје првостепе-
ном суду да је са списима предмета проследи
вишем суду на одлуку. Исто тако, када виши
суд одлучи о правном леку који је изјавила
странка, тај суд, уз враћање списа првосте-
пеном суду (отпремање), прилаже донету
одлуку да је првостепени суд, као доносилац
одлуке, достави странкама. Зато сматрамо да
правни термини „отправљање”, „отпремање”,
„достављање” и сл. не могу и не смеју да се
поистовећују, јер се ради о различитим пој-
мовима по садржини и правном значају.
Из претходно наведеног произлази да
суд вишег степена који је донео пресуду, и
у случају када је суду нижег степена отпре-
мио списе предмета, са примерцима своје
пресуде, није везан за своју пресуду све до
момента достављања пресуде странкама од
стране првостепеног суда, јер је судска радња
„отпремање” по ранијем ставу 1. члана 361.
ЗПП-а отпала у смислу момента до кога је суд
везан за своју пресуду, како је претходно ре-
чено. И у случају да је пресуду донео првосте-
пени суд, који је доставља странкама по својој
надлежности, за ту пресуду везан је такође од
момента њеног достављања странкама.
У оба случаја суд се везује за своју пресуду
тек од момента достављања пресуде стран-
53
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
кама, до када може да врши одређене измене
у истој јер, како је већ речено, судска радња
„отпремање” макар у комуникацији судо-
ва, као и судова и странака, која је у Закону
задржана и после наведене измене, није ни
од каквог правног значају за везаност суда
за пресуду коју је донео. Према томе, веза-
ност суда за своју пресуду по чл. 361. ст. 1.
ЗПП-а подразумева да је иста настала тек
од момента када је достављена странкама и
постала перфектан правни акт, тако да суд
по истој није овлашћен да обавља било које
судске радње.
Суд који је донео пресуду, која је постала
правоснажна, а достављена је странкама, по-
стаје за њу везан, што значи да ни по службеној
дужности ни на предлог странака није овла-
шћен да по пресуди поступа по било ком пи-
тању (осим да, на пример, у смислу одредаба из
чл. 362. ЗПП-а, у свако време изврши исправ-
ку очигледних пропуста и грешака у препису
пресуде у односу на њен изворник и сл.).
Познато је да Закон прописује да се пресуда
објављује одмах по закључењу главне распра-
ве, изузев тога што у сложенијим предметима
објављивање може да се одложи за осам дана
од дана закључења главне расправе (чл. 352.
ст. 1. и 2. ЗПП-а). Међутим, у пракси се на-
ведене одредбе по правилу не примењују без
икаквих прописаних санкција за такво посту-
пање. Иначе се у споровима који се окончава-
ју доношењем пресуде без вођења расправе
(пресуда на основу признања и др.) пресуда
одмах објављује у присуству странака, па од
тог момента везује суд.
Наведеним питањем, које изазива контро-
верзе, а и недовољно се примењује у пракси,
бавила се и правна теорија, у којој није спор-
но да пресуда, као легитиман правни акт др-
жавног органа, самим објављивањем добија
значај перфектног правног акта који у свему
обавезује доносиоца да по истом поступа јер
је за тај акт везан. Спорно је питање у ком мо-
менту необјављена пресуда постаје перфек-
тан правни акт, са свим правним дејствима
правоснажности. По једном мишљењу, које
је било прихваћено и у нашем праву, до извр-
шене измене Закона из 2011. године суд је за
своју пресуду био везан, уколико није прет-
ходно објављена, чим је отправљена (из суда).
Од тог момента суд није био овлашћен да у
пресуди врши било какве измене. По другом
мишљењу, пресуда која није објављена по-
стаје перфектан правни акт тек у моменту
достављања странкама, да би се странкама
претходно пружила могућност да се упознају
са њеном садржином (тзв. теорија сазнања).
Као што може да се види, законодавац је
наведеним законским изменама из 2011. го-
дине прихватио друго мишљење теорије и
везаност суда за своју пресуду условио само
достављањем пресуде странкама, ако пресу-
да није претходно објављена. Сматрало се да
нема оправдања ни логике да суд (орган) који
је одређени правни акт донео за исти буде ве-
зан, а да онај на кога се акт односи (странка)
није упознат са његовом садржином, тако да је
наведени став преовладао у законском тексту.
Уместо закључка
Аутор указује на дејство и значај одреда-
ба Закона о парничном поступку које уређују
питања поновног отварања главне расправе
и везаности суда за своју пресуду у циљу
што ефикаснијег поступања судова и што
свестранијег, али и коначног расправљања
спорних односа међу странкама. Услед недо-
вољне или неправилне примене наведених
законских института, спорни односи и пи-
тања међу странкама често остају недовољно
и до краја разрешени након правоснажног
окончања поступка, чак и након окончања
поступака по ванредним правним лековима.
Тако се ствара могућност за беспотребно и
сувишно покретање нових спорова у вези са
питањима о којима је суд већ расправљао и
одлучивао, али на недовољно свестран на-
чин. Последице свега тога су смањена ажур-
ност и ефикасност у поступању судова, а у
крајњој линији и нарушавање начела правне
сигурности грађана и других субјеката.