Кад би пословна банка кроз кредитне пласмане у целини исцрпела средства којима располаже, ушла би у фазу неликвидности. Због тога је од изузетног значаја да банке обезбеде континуирани прилив средстава кроз послове у којима се банка јавља као дужник – пасивне банкарске послове
Пословне банке представљају најзначајније субјекте финансијског тржишта и изворе финансирања како становништва, тако и привреде. У систему кредитирања привреде банке су најважнији финансијски фактор, како при директном кредитирању различитих предузећа, тако и у случају индиректног финансирања на финансијском тржишту.
Услов за конкурентност банке на финансијском тржишту је адекватна, јасно дефинисана и ефикасна политика прикупљања средстава. При прикупљању слободних финансијских средстава, примарни циљ сваке пословне банке је њихово репозиционирање у функцију тражње. По правилу, банке ће остварити профит на средствима које су успеле да прикупе, а потом поново пласирају на финансијско тржиште. Кад би пословна банка кроз кредитне пласмане у целини исцрпела средства којима располаже, ушла би у фазу неликвидности. Због тога је од изузетног значаја да банке обезбеде континуирани прилив средстава кроз послове у којима се банка јавља као дужник – пасивне банкарске послове. Стога, политика прикупљања средстава пред пословне банке ставља задатак да воде рачуна о томе да прикупе што више средстава по обиму, уз посебно наглашавање квалитативних карактеристика прикупљених средстава. Пословне банке се посебно залажу да поред краткорочних средстава прикупе и што већи обим дугорочних средстава (за потребе финансирања инвестиција и других дугорочних пројеката), обезбеђујући истовремено и одговарајуће више камате у односу на краткорочне депозите.
Основни циљ обављања банкарске делатности јесте профит, који се дефинише као разлика између остварених прихода по основу укупног портфеља послова које савремена банка обавља и збира трошкова пословања у које се урачунавају трошкови прибављања реинвестираних средстава и висине сопственог капитала банке. Према томе, банке генеришу финансијска средства ради даљег пласмана и остваривања профита прибирањем камата на пласираним средствима. Потребно је посебно нагласити да се средства прибављена од стране банке путем пасивних банкарских послова са билансног аспекта третирају као дуг банке и представљају њену пасиву. Отуда, обим и карактер прикупљених финансијских средстава одређује обим и карактер банкарских пласмана. На основу својих извора средстава пословне банке формирају свој потенцијал понуде новчаних средстава и пројектују очекивану финансијску добит.
Мобилизација и коцентрација новчаних средстава су два основна банкарска посла по основу којих банка прикупља и концентрише новчана средства. У овом контексту, најзначајнији фактор прикупљања средстава је концентрација новчаних средстава комитената банке, као и слободних новчаних средстава која се налазе у имовини становништва. Прикупљена и концентрисана новчана средства у банци детерминишу степен финансијске активности банке на тржишту. Концентрисана средства у банци омогућују обављање кредитних послова, код којих банка остварује профит заснован на разлици активних (камата које банка прибира од корисника кредита) и пасивних камата (камата које банка исплаћује депонентима). Из тог разлога, политика прикупљања средстава представља најзначајнију активност у пословној политици банака. С тим у вези, основни проблем банкарског сектора јесте питање како удовољити нараслој тражњи за новчаним средствима, односно како повећати сопствену понуду новчаних средстава како у квантитативном, тако и у квалитативном смислу.
Врсте пасивних банкарских послова
У пракси је прихваћена подела пасивних банкарских послова на краткорочне и дугорочне. Дугорочни пасивни банкарски послови су они послови чији је рок доспећа дужи од годину дана, а то су: емисије хартија од вредности (акције и дугорочне обвезнице), прикупљање орочених и ограничених депозита, емисија заложница, инострани дугорочни кредити и прикупљање фондова и дугорочних средстава предузећа и јавних институција. Краткорочни пасивни банкарски послови су послови код којих је рок доспећа краћи од годину дана, и то су: реломбард, реесконтни послови, краткорочни кредити других банака, емисија краткорочних хартија од вредности.
Имајући у виду да је најзаступљенији облик мобилизације и концентрације новчаних средстава од стране банака прикупљање депозита и штедних улога, то ће у наставку текста они бити детаљније обрађени, док ће преостали пасивни банкарски послови бити тек назначени.
Новчани депозити
Новчани депозити представљају значајан извор финансирања банака. Због тога банке на дневном нивоу предузимају активности ради привлачења нових депонената, при чему се примарно фокусирају на оне депоненте који имају изузетно високо стање средстава на текућем рачуну, односно депоненте који не повлаче значајнија кредитна средства. Пословне банке дневно прате стање депозита својих депонената, јер се већим салдом депозита омогућује већа кредитна активност пословне банке. У најбољем је интересу пословне банке да дневне трансакције плаћања усмерава између својих депонената, јер се тиме задржавају укупни депозити, док промене настају само код депонената. Овде се, пре свега, мисли на средства на текућим рачунима становништва и привреде.
За пословање банке, новчани депозити су изузетно значајни, јер преко депозита банка прикупља средстава за свој рад, а структурирани су на краткорочне послове којима се прикупљају новчана средства за одобравање краткорочних кредита комитентима и за обављање осталих сопствених и других активних послова, и на дугорочне послове којима банка прикупља средства за кредитирање развоја индустрије и трговине, односно финансирање дугорочних инвестиција. Тако депозитни извори представљају примарни начин кумулације финансијског потенцијала и одрживог степена ликвидности банке. Најважнији краткорочни пасивни послови јесу депозитни послови којима банка прикупља депозите по виђењу становништва, привреде и државе, јер они преко мултипликацијских процеса формирања депозита и кредита обликују додатне изворе средстава.
Штедни улози и друга средства грађана и привреде
Осим депозита по виђењу који свакодневно притичу у банку ради текућих плаћања, изузетно су значајни и депозити на штедњу (улози на штедњу становништва), као све важнији извор банчиног финансијског потенцијала. Штедни улози и друга средства грађана и привреде најзначајнији су фактор кредитног потенцијала пословних банака. Процењује се да пословне банке држе средства грађана у вредности од оквирно 8,7 милијарди евра. Средства становништва код пословних банака обухватају: динарске улоге на штедњу, девизне улоге на штедњу, динарске депозите, девизне депозите, орочене депозите и текуће рачуне грађана.
Средства становништва код пословних банака могу бити у динарима и девизама, док са аспекта рочности она могу бити по виђењу или орочена на унапред одређено време. Осим тога, средства становништва могу бити наменска или без посебне намене. Начелно, намене штедње најчешће су намеравана куповина трајних потрошних добара, учешће ради прибављања кредита за изградњу пословног или стамбеног објекта, односно куповину стана. Ипак, примарна намена штедње је да се очува вредност новца, што даље имплицира неопходност да износ камате буде виши од стопе инфлације. Према томе, непредвидиво кретање курса може да изазове губитак на вредности новца и због тога се треба претходно постарати да свака штедња има намену. Повољна камата на орочена средства представља главни мотив за штедњу становништва. Орочења могу бити на период до једне године, али могуће је орочити средства и у трајању до пет година. Послови прикупљања орочених депозита становништва су поуздан основ за дугорочне активности банке у виду кредита или пројеката финанасирања. Треба истаћи и то да су трошкови мобилизације орочених депозита већи него код депозита по виђењу због диференцијације у каматним стопама, али су зато оперативни трошкови држања орочених депозита мањи него што је то случај код депозита по виђењу.
Депозити у еврима или динарима?
Девизна штедња је у 2013. години забележила раст за 5,6% или за 470 милиона евра, а динарска за 32,6% или за више од 5,8 милијарди динара. Дакле, присутна је тенденција да се депозити полажу у динарима, према финансијском постулату који дефинише да штедња треба да буде у истој валути у којој су изражени приходи, да не би дошло до губитка на курсној разлици. Ипак, неопходно је да и пословне банке своју тражњу за валутом конципирају на потражњи корисника кредита, поново из разлога уштеде на курсној разлици, а како стамбени и други „капитални” кредити морају бити индексирани у еврима или другој страној валути, реално је очекивати да штедња у еврима, изузев у случају јачих потреса на међународном монетарном тржишту, донесе већи приход и банкама и штедишама.
Неопходно је имати у виду чињеницу да се на девизне улоге плаћа порез на приход од капитала, чија пореска стопа од октобра прошле године износи 15%. Према томе, банке би требало да теже повећању ефективне каматне стопе на девизну штедњу у мери у којој се овакав порески намет донекле компензује, а како би допринеле повећању депозитних средстава. У овом тренутку је, ипак, приметан тренд опадања штедње у динарима, јер су ефективне каматне стопе које банке нуде за динарску штедњу испод стопе инфлације у Републици Србији, што имплицира губитак на вредности новца. Како би се вредност новца очувала, каматна стопа на штедњу мора бити најмање једнака стопи инфлације. Требало би напоменути и то да је према неким проценама ниво динарских депозита у укупним депозитима – тек 2%. У овом контексту, банке би требало да теже повећању атрактивности и конкурентности штедње и у осталим страним валутама, примера ради, швајцарском франку, америчком долару или британској фунти. Наведено решење могло би да резултира повећањем депозитне масе, са освртом на савет економских стручњака да у време кризе треба штедети неколико различитих валута, те ускладити валуте штедње са ефективном потрошњом.
Каматне стопе на штедне улоге као фактор повећања депозита код банке
Последњих година приметна је тенденција смањења каматних стопа на штедне улоге, и то како у Србији, тако и у земљама у региону. Према подацима Народне банке Србије (у даљем тексту: НБС), штедња страних физичких лица је током 2013. године достигла износ од близу 300 милиона евра. Наиме, страни држављани – физичка лица су депоновали новац у пословним банкама у Републици Србији због високих каматних стопа које су просечно износиле од 4,5 до 6%, док су пре неколико година достизале чак и до 11% на годишњем нивоу. НБС, чија је надлежност између осталог и надзор над финансијском стабилношћу, последњих година указује на то да је неопходно да пословне банке дефинишу каматне стопе на штедњу тако да се ни на који начин не угрози стабилност финансијског система. Осим тога, НБС тежи томе да обезбеди да банке не воде политику нелојалне конкуренције и не привлаче клијенте високим каматним стопама на штедњу, како не би дошло до неликвидности банака и кризе на макроекономском нивоу која би наступила када би држава, као гарант, измиривала уговорене обавезе банака по штедним и осталим депозитима. Тако је последњих година приметна тенденција пословних банака да драстично смањују каматне стопе на штедњу.
Сада је уобичајено да се профит штедише на орочене евре на годину дана креће у просеку од 1,50 % до 2,17 %, а на улоге по виђењу од 0,01 % до 0,3 %. Код посебних облика штедње (примера ради, штедња са исплатом камате унапред, рентна штедња, штедња са повлачењем средстава без разрочења) ефективна каматна стопа је по правилу највиша. Пословне банке теже даљем снижавању камата на положене улоге, али и на кредите, како би се повећала доступност финансијских средстава привреди и грађанима. Ипак, илузорно је очекивати да ће се смањење камата на депозите одмах рефлектовати на смањење стопа на кредите, јер се овакав каузалитет може очекивати тек на дугорочном нивоу, узимајући у обзир и макроекономске елементе као факторе смањења (кретање НБС референтне стопе, девизног курса, стопе инфлације).
Без обзира на тенденцију умањења, Република Србија још увек има највише каматне стопе на депозите у Европи и региону. До недавно је Црна Гора имала нешто више стопе на штедњу од Србије, али је ограничила максималне каматне стопе на кредите и депозите и приближно се изједначила са српским нивоом.
Умањење зарада и пензија као мера штедње вероватни је фактор утицаја на успоравање штедње, и то примарно у динарима, али посредно и у девизама. Како би штедња у динарима имала већи домашај, пре свега је неопходно да дође до стабилизације курса динара у односу на евро, истовремено са порастом економских показатеља у земљи, попут раста производње.
Како привући депоненте?
Најлакши начин анимирања постојећих клијената да депонују новац код банке јесте понуда услуга које омогућавају клијентима да користе постојеће рачуне код банке за различите намене. Према томе, банке би требало да теже осмишљавању и имплементацији производа који ће објединити и олакшати симултано коришћење различитих банкарских услуга попут дебитне картице, кредитне картице, on–line банкарства, депозита по виђењу и ороченог депозита, плаћања рачуна путем трајног налога и сл. Овако обједињена услуга би подразумевала да клијент чешће користи банкарске производе, чиме пословна банка стиче расположива средства за пласман у краткорочне или дугорочне финансијске пројекте.
Надаље, од значаја је поспешити комуникацију са клијентом, како у погледу квалитета, тако и у погледу фреквентности комуникације. Свакако, комуникација са клијентом се не сме ограничити само на информисање клијената о дугованим износима накнаде или променама накнада и каматних стопа, већ је неопходно да банка има проактиван приступ и да повремено клијента информише како о статусу његовог депозита, тако и о актуелним промоцијама и новим банкарским производима. Разуме се, клијенту на упит морају бити ефикасно и транспарентно доступне информације о актуелним производима банке. Каматна стопа на штедњу треба да буде одређена тако да је могуће да депоненту штедња буде исплатива, док истовремено треба да омогући сигурност у исплати депозита.
Емисија хартија од вредности
Слободна новчана средства банке прибављају и емисијом хартија од вредности. Хартије од вредности могу бити краткорочне (благајнички записи) и дугорочне (акције, обвезнице, заложнице). Пословне банке имају могућност да емитују све врсте хартија од вредности. Хартије од вредности се могу емитовати у своје име и за свој рачун; у своје име и за туђ рачун; у туђе име и за туђ рачун. На основу емитованих хартија од вредности пословне банке могу добијати кредите ради прибављања ликвидних новчаних средстава или директно продавати хартије од вредности на финансијском тржишту. У процесу прикупљања новчаних средстава путем издавања хартија од вредности, предности су флексибилност, једноставност, већи степен уновчавања, лакша преносивост, пореске олакшице, накнада у виду камата и сл.
У упоредној пракси, сматра се да су најсигурнија и најстабилнија средства банке она средства која су прикупљена емисијом дугорочних хартија од вредности. Ratio оваквог закључка заснован је на чињеници да издавањем дугорочних хартија од вредности банка прибавља потребна новчана средства, а заузврат се обавезује да ће имаоцима таквих хартија од вредности исплаћивати одређену добит (примера ради, дивиденду или камату). Дакле, пословна банка промптно прибавља средства погодна за пласман, а њене обавезе су предвидиве и доспевају у будућности.
Међубанкарски кредити
Међубанкарски кредитни односи мотивисани су различитим факторима:
– joint venure банкарским пословима, односно пословним подухватима више пословних банака, који се реализују преко једне пословне банке;
– усмеравањем средстава привредних субјеката из једне банке према другој пословној банци са циљем кредитирања одређене делатности;
– наменским кредитирањем одређене банке у циљу омогућавања комитентима те банке да измирују обавезе према комитентима банке која даје кредит;
– непосредним кредитирањем друге банке, која има потребу за кредитирањем ради одржавања своје ликвидности;
– употребом привремено слободних новчаних средстава за организовано међубанкарско кредитирање пословних банака преко тржишта новца.
Међубанкарски кредитни односи се заснивају како на домаћем, тако и на међународном финансијском тржишту (инострани дугорочни кредити) и обављају се посредством тржишта новца које има одлике класичног финансијског тржишта. Међубанкарским кредитним односима наменски се прибављају краткорочна и дугорочна средства. Оваквим кредитним односима одржава се првенствено текућа ликвидност пословних банака.
Као посебан вид међубанкарских кредита јављају се кредити добијени од централне банке. Представљају допунске изворе средстава у политици формирања понуде новчаних средстава пословних банака и значајно је нагласити да нису правило банкарског понашања код високоразвијених земаља тржишне економије, јер савремени банкарски системи теже што мањем интервенционизму централне банке у комерцијалне токове. Ипак, таква понашања пословних банака обично су условљена централизацијом депозита пословних банака у билансу централне банке као што су обавезне резерве, благајнички записи и друга издвојена средства пословних банака.
Прибављање средстава од Централне банке остварује се одобравањем кредита пословним банкама у облику реесконтних или реломбардних кредита. У банкарском пословању, реесконтни кредит се одобрава са циљем остваривања потребне ликвидности банке, као и ради остварења зараде на разлици каматне стопе између есконта и реесконта. Други облик задуживања пословне банке код централне банке јесте реломбардни кредит. Овакав правни посао учестало се јавља код пословних банака које тргују хартијама од вредности и које су активне на берзама. Код ломбардног кредита, основицу за одобравање кредита чини цена хартије од вредности на берзи. Пословна банка може да прибавља дугорочне кредите и из иностранства, прибављањем финансијских кредита, оквирних кредита и кредитних линија са специјализованим пословним и развојним банкама, конзорцијумима и мултинационалним банкама.
Менаџмент пословних банака – максимизација профита
Менаџмент пословних банака примарно је заснован на стратегијама максимизације прихода из кредитног портфолија или инвестирања и минимизације трошкова које банка има у свом пословању (камате које се исплаћују на депозите, оперативни трошкови вођења краткорочног и дугорочног депозита и сл.). У овом смислу, неопходно је да пословна банка усклади пласман депозита са начином прибављања пласираних средстава, како би остварила што већи профит, кроз одговарајућа правила пословања.
Тако, депозите по виђењу карактерише изузетна флексибилност, због чега банке морају бити изузетно опрезне када пласирају овако прибављена средства у потенцијално ризичне активности. Орочени депозити представљају најзначајнији извор финансирања банака и заснивају се уговорима са депонентима, којима се дефинише рочност депозита, пенали које депонент сноси у случају ранијег повлачења депозита, као и реална и ефективна каматна стопа на депозит. Имајући у виду уговорену наплату уговорних пенала (који могу бити и изузетно високи и обезвредити штедњу), то је ризик од повлачења орочених депозита релативно мали и банке их могу пласирати у дугорочне финансијске пројекте.
Пословне банке ће се обратити централној банци за рефинансирање кредита по правилу у два случаја: како би обезбедиле неопходну ликвидност у односу на постојеће дугове, односно како би побољшале структуру свог портфолија.
Дакле, банке морају истовремено обезбедити сопствену ликвидност која обезбеђује измиривање обавеза банке у року и прибављати што је могуће већи профит. Пласмани пословних банака у овом контексту нису хомогени. Пласмани у готовом новцу и минималне резерве банке имају највиши степен ликвидности, што подразумева и најнижи ризик таквог пласмана и најнижи степен профита. Инвестиције у портфолију имају средњи степен ликвидности и стога средњи степен ризика и профита, док кредитни пласмани имају низак степен ликвидности, те сходно томе и највиши степен ризика, али и највиши профит.
Свака пословна банка мора да обезбеди менаџмент који перманентно обезбеђује и, по потреби, редефинише структуру средстава. Оптимизација средстава подразумева две могућности за банке: да одаберу средства са посебним освртом на дискрепанцију између профитабилности и ризика или да изврше диверзификацију портфолија.
Успех активности банке у целовитости је уско повезан са упоређивањем и преклапањем расположивих средстава и обавеза. Стога корелација између средстава и обавеза минимално мора да буде посматрана на два нивоа: на нивоу времена које је потребно за мобилизацију, концентрацију и употребу средстава и на нивоу трошкова кредитног пласмана. Време које је потребно за мобилизацију и концентрацију средстава уско је повезано са ликвидношћу пословне банке и представља оперативно средство за спречавање или ублажавање ризика ликвидности. Тако, употреба одређених средстава банке у различите пласмане, у сваком случају, мора обухватити и време потребно за мобилизацију и концентрацију средстава, као и већ дефинисане рокове испуњења капиталних обавеза банке.
Оптимизација менаџмента банчиних средстава у великој мери зависи од надзора и управљања пласманима банке, који морају бити усмерени на адекватну сигурност банке и минимизацију ризика. Према томе, ризик смањене ликвидности банке мора бити третиран кроз пласирање адекватних средстава у кредитне и инвестиционе пројекте, као и одговарајуће оправдање кредитног ризика у профиту који пројекат доноси.
Могућности повећања средстава банке кроз пасивне банкарске послове
Имајући у виду чињеницу да је глобална економска криза у значајној мери утицала на могућност прибављања средстава од стране банака, питање повећања средстава банке кроз пасивне банкарске послове постаје нарочито актуелно. Могућности банака за повећано ангажовање средстава су следеће:
– одобравање конкурентнијих каматних стопа од постојећих, што је уједно и најчешћи корак банака ради ангажмана средстава, али овде треба рачунати и на нижи профит или потенцијално нижу тражњу кредита у случају повећања активних каматних стопа;
– повећање обима услуга које се пружају депонентима, примера ради, допунске услуге осигурања, атрактивно радно време, лоцирање филијала у тржним центрима или прометним зонама, нижи трошкови одржавања рачуна и услуга банке;
– модернизација депозитних производа – примера ради, интегрисање софтвера који би омогућио симултано вршење компликованих банкарских трансакција у реалном времену путем интернета, уз истовремено омогућавање високог степена безбедности трансакције, при чему депозитни производи треба да буду што једноставније конципирани;
– давање подстицаја клијентима да депонују и мање суме новца кроз добро организоване услуге и атрактиван третман;
– настојање да се обезбеди преференцијална каматна стопа клијентима који код банке држе значајна средства, као и обрачун камате на дневној бази, како би се они мотивисали да додатно улажу, односно да своја средства што дуже задрже у банци;
– даља модернизација банкарског система кроз измене одговарајуће легислативе на државном и на нивоу интерних аката пословних банака, тако да се, примера ради, повећа осигурана сума депозита, што би омогућило већу атрактивност депозитних послова, односно да се смањи интервенционизам централне банке приликом одређивања каматних стопа на пасивне послове, уз обавезу кретања пословне банке у одрживим и реалним оквирима приликом њиховог дефинисања.
[signoff]
Банкарска логика
У главном тексту смо поменули да је код посебних облика штедње, као што су штедња са исплатом камате унапред, рентна штедња, штедња са повлачењем средстава без разрочења – ефективна каматна стопа по правилу највиша.
Иако то испрва може деловати нелогично, банкарска логика је следећа:
– у случају штедње са исплатом камате унапред, пословној банци су унапред познате све обавезе у погледу камате (коју одмах исплаћује) и не долази ни до каквих промена камате, па је финансијски ризик за пословну банку смањен;
– код рентне штедње не постоји могућност делимичне исплате средстава у току рока орочења, те је пословна банка прилично сигурна да ће депонована средства задржати у уговореном року и стога има интерес да плаћа вишу стопу камате;
– код штедње са повлачењем средстава без разрочења штедиши је омогућено да му (унапред) одређени проценат орочених средстава буде доступан у сваком тренутку, али без разрочења укупног износа штедње и промене каматне стопе; свеједно, обрачун камате пословна банка врши на број дана који је депозит провео на орочењу до промене износа штедње, па се на овај начин пословној банци омогућава пуна наплата камате, без обзира на учесталост повлачења средстава, те банка и у овом случају има интерес да исплати вишу камату јер је сигурна како у погледу наплате укупно уговореног износа камате, тако и у смислу да ће средства на штедњи поуздано задржати у одређеном проценту.
[/signoff]
[signoff]
Процена је да грађани Србије ван банака и токова финансијског тржишта имају штедњу у висини од још најмање три милијарде евра. Иако је неповерење у банке последњих година веома изражено, неспорно је да је новац сигурнији у банкама него у непосредној државини грађана, а поред тога, то даје могућност и да се наплатом каматне стопе оствари профит.
[/signoff]
[signoff]
СУКОБ ОПРЕЧНИХ ИНТЕРЕСА
У погледу прибављања ресурса путем депозита, постоји више супротстављених интереса:
– пословним банкама је у интересу да каматне стопе на депозите буду довољно високе да обезбеде конкурентност на тржишту, али истовремено и довољно ниске да би се кроз кредитни пласман и разлику у активним и пасивним каматним стопама обезбедио профит банке без повећања камата на кредите (како би се и овде обезбедила конкурентност);
– депонентима је у интересу да каматна стопа на депозит буде висока, како би се штедњом обезбедио профит, док им је истовремено у интересу да се камата поуздано и сигурно исплаћује од стране пословне банке, те је њихов интерес и да банка одржи своју стабилност и ликвидност;
– НБС има интерес да обезбеди да тржишна утакмица између банака буде у складу са добрим пословним обичајима и добром банкарском праксом, те да каматне стопе буду реалне и оптимизоване, како не би дошло до криза на финансијском тржишту.
[/signoff]
[signoff]
Депозити у бројкама
– грађани у депозитима код банака држе 8,7 милијарди евра;
– динарска штедња грађана на депозитима износи 39,8 милијарди динара;
– просечан грађанин Србије месечно за штедњу издваја између 4.000 и 5.000 динара (компаративно посматрано, просечан грађанин Аустрије за штедњу издвоји приближно 200 евра на месечном нивоу, а просечан грађанин Словеније за ту намену издвоји приближно 100 евра);
– просечне каматне стопе на депозите у еврима у земљама у окружењу су: Хрватска 1,5%, Словенија 2,1%, Бугарска 1,85%, Румунија 1,85%, Мађарска 0,25%.
[/signoff]
[signoff]
Ко ће свима угодити?
Знајући да је примарни циљ сваке банке да депоненти своја средства што дуже, и у што већем износу, задрже у самој банци, утолико је помало необичан, али довољно илустративан, пример који се недавно догодио у Немачкој.
Наиме, грађани који депонују новац код банака преко одређеног лимита постали су обвезници тзв. „негативне камате”, с обзиром на то да су дужни да банци плаћају трошкове чувања новца на штедном рачуну, па је ова мера, донекле, допринела смањењу штедње.
[/signoff]