Долазак сервиса PayPal прихваћен је у нашој земљи с великом радошћу. Ипак, узимајући у обзир да се ИТ индустрија развија изразито брзо, није свеједно којим темпом ће се правити и наредни кораци на том путу, а посебно имајући у виду да се наша земља међу последњима придружује овом глобално популарном сервису за електронско пословање
Колико је Србија својевремено индустријски каснила за осталим европским земљама најлакше се може илустровати кроз пример српског акционарског рударско-топионичарско-индустријског друштва – САРТИД. У тренутку када се индустрија није могла ни замислити без гвожђа и челика, САРТИД је основан тек 1913. године, каснили смо више од 150 година за оснивањем сличних друштава у другим европским земљама.
Кроз своју историју Србија никад није успевала да буде лидер нити је имала слуха за промене и светске трендове, па је стога увек каскала у свом развоју гледајући у леђа свима онима чије је вредности покушавала да достигне. Уважавајући тешке околности кроз њену историју и узимајући у обзир нефлексибилну природу српске владајуће елите, српској економији било је још и теже да ухвати потребан корак. У индустријској ери која је тада трајала, као да смо се помирили с тим да смо изгубили трку и као да смо жудели да дочекамо нову прилику не би ли направили квантни скок у економском развоју. А то се коначно и догодило седамдесетих година прошлог века, појавом рачунара нове генерације, који су се из године у годину све брже развијали, толико да је већ осамдесетих година било очигледно да је на помолу експанзија нове индустријске гране. Тада је већ био прави тренутак да се појаве нови лидери и полуге развоја нове технологије. Деведесетих је увелико била достигнута истраживачка критична маса на том пољу, када је постало сасвим јасно да присуствујемо светској револуцији. Да ли је Србија коначно дочекала своју шансу?
На жалост наше и неколико будућих генерација – одговор је и овога пута био негативан. Србија је остала ригидна, неспремна за промене, инертна у доношењу одлука и без слуха за светске токове, а најсвежији доказ јесу грчевити покушаји да се међу последњима прикључимо глобалном финансијском сервису PayPal.
Шта смо то пропуштали све ово време?
PayPal је глобални сервис за електронско пословање чије се комерцијалне услуге у потпуности ослањају на информационе технологије, конкретно на интернет инфраструктуру. Суштински елементи овог сервиса јесу функционалности које клијентима омогућавају обављање финансијских трансакције путем интернета – брзо, сигурно и једноставно, уз одређену надокнаду. Сервис је основан 1999. године у САД и убрзо након активирања постао је омиљен посредник у плаћању бројним купцима широм света који су куповали разне производе на порталу eBay (интернационални аукцијски веб сајт). Иако је eBay давао предност другом процесору за плаћање, примећено је да се у фебруару 2000. године преко PayPalа обавило 200.000 трансакција, 50 пута више него путем тада преферентног процесора. Већ у априлу исте године, број трансакција је достигао милион, а вредност трансакција 2008. године достигла је 60 милијарди америчких долара. Прошле године, вредност трансакција, по процени самог портала eBay, износила је 145 милијарди америчких долара. Илустрације ради, када је постало јасно да ће џин за електронску размену добара eBay и див за финансијске услуге PayPal удружити своје снаге, у Србији је те 2000. године само око 12% домаћинстава поседовало рачунар, а тек око 7,2% корисника било је повезано на интернет (извор: Strategic Marketing & Media Research Institute). У том тренутку код нас практично није ни постојала електронска трговина нити размена добара путем интернета.
Еволуција сервиса PayPal одвијала се кроз три фазе. Офанзивним маркетингом PayPal је у првој етапи придобијао оне клијенте у САД од којих су се очекивале микротрансакције, углавном аукцијске. У другој се PayPal ширио ван граница САД и снижене су накнаде за коришћење сервиса, а у трећој PayPal постаје глобални џин интегришући се у структуру других онлајн сервиса, као што су Dell, Apple, iTunes, Yahoo, а потом и банковних картичарских система, да би се коначно појавио и PayPal Mobile, који омогућава обављање трансакција посредством мобилних телефона. Кроз све три фазе, PayPal је био недоступан у Србији, Авганистану, Бангладешу, Пакистану, Црној Гори и земљама под санкцијама Сједињених Америчких Држава (на пример, Бурма, Куба, Иран, Либија и сл.).
За своје место на тржишту PayPal се тренутно бори између 50 конкурентских компанија, које такође послују глобално, а међу којима нису заступљени сервиси за електронско банкарство као алтернатива начину плаћања који нуди PayPal. Овде је реч о плаћању кредитним и дебитним картицама преко процесора који су посредници између клијента и банке, тј. издавалаца картица.
У чему је PayPal видео своју прилику
Развојем информационих технологија и њиховом све већом експанзијом која је довела до опште присутности, како у компанијама тако и у домовима, растао је и број потенцијалних опасности на интернету. Паралелно с њима сајбер-криминал је бележио експоненцијални раст, па је стога сваки пут када клијент обавља трансакцију преко интернета постојала реална могућност да поверљиве информације буду компромитоване, те да клијент буде материјално оштећен. Ако се узме у обзир да више стотина милиона људи широм света користи е-банкинг услуге, као и да велика већина њих нису рачунарски стручњаци, јасно је да они представљају лак плен за малициозне криминалне активности бројних превараната на интернету.
Уочена је рањивост поверљивих информација које се одашиљу и примају кроз етар, користећи јавну инфраструктуру и посредничке услуге треће стране. Захваљујући напорима ИТ стручњака и компанија које се баве безбедношћу, кроз развој софтверских алата, као и масовном едукацијом корисника с циљем да им се предоче ризици и начини заштите, корисницима електронских услуга преко интернета подигнут је ниво заштите.
Обичном кориснику врло је тешко да утврди кредибилитет и ниво безбедности сервиса који користи. Зато је PayPal дограбио прилику да понуди брз, једноставан и безбедан начин да корисници обаве своје финансијске трансакције. Уместо да у време трансакције корисник своју пажњу и опрезност усмерава ка потенцијалним опасностима и ризицима на више страна, сада уз помоћ глобално поверљивог сајта, PayPalа, може да се усредсреди само на оне активности које су њему битне.
Коришћењем сервиса PayPal, осетљиве финансијске информације корисника никад се не излажу купцима или продавцима нити се преносе преко мреже. Довољно је само да корисник путем сајта PayPal, приликом регистрације, своју платну картицу повеже са својим налогом и да касније само уз помоћ своје е-адресе шаље, уплаћује или прима новац. Банка приликом плаћања аутоматски конвертује валуту с клијентског рачуна у валуту у којој се обавља плаћање. Дакле, овај сервис пружа потпуну транспарентност у трансакцијама и с разлогом је најраспрострањенији систем електронског пословања.
Пријем у окружењу и наша локална ограничења
Земље у окружењу су већ годинама чланице овог система, и након првих неколико година искуства у коришћењу и обављене анализе предности и недостатака његове примене, утврђено је да није дошло до масовног одлива девиза из матичних земаља, те да је забележен и одређен привредни раст. Хрватска је, на пример, либерализовала девизно пословање пре скоро 5 година, након чега је интернет индустрија, незванично, забележила раст од преко 50%.
Србија има значајан потенцијал у ИТ индустрији и њени стручњаци су цењени на међународном тржишту, али су због потешкоћа наплате својих услуга онемогућавани да своје услуге пружају из своје матичне земље, па су стога или напуштали земљу или трагали за алтернативним начинима да наплате своје услуге (понекад и у сивој зони). Прошле године, рецимо, вредност информатичког софтвера извезеног из Србије била је око 200 милиона долара, али су процене такве да је могуће да тај извоз буде и преко три пута већи уколико би се створили услови за лакше пословање и наплату.
Иако су код нас извођене студије, доношене стратегије развоја ИТ индустрије, а на разним скуповима исказивана спремност да се Србија прикључи светским трендовима, ипак није учињен одлучан искорак да се тако нешто заиста и догоди. На пример, на веб сајту једне домаће радио телевизије, кроз претрагу архиве вести, може се уочити више десетина наслова „PayPal коначно у Србији” у периоду дужем од три године уназад.
Ове године у априлу, коначно је физичким лицима омогућено да отварају налоге и плаћају путем PayPalа. Шта је свих ових година била техничка препрека за долазак овог сервиса у нашу земљу?
Осим недостатка воље српске бирократије, као и успорене експанзије PayPalа након што су свој сервис проширили на 90% планете, техничке препреке за имплементацију треба тражити понајпре у Закону о девизном пословању из 2006. године („Сл. гласник РС”, бр. 62/2006, 31/2011 и 119/2012, у даљем тексту Закон) и у Одлуци Народне банке Србије о условима под којима и начину на који резиденти могу држати девизе на рачуну код банке у иностранству („Сл. гласник РС”, бр. 31/2012, у даљем тексту Одлука) из 2007. године. Након препоруке Министарства финансија, и уз образложење да ће се променама Закона и Одлуке постићи одређени позитивни ефекти у виду развоја електронске трговине, повећања спољнотрговинске размене путем информационих технологија и задовољења потреба резидената у иностранству, извршене су измене члана 32. Закона по коме је резидентима дозвољено да обављају платни промет са иностранством и преко стране институције електронског новца. Према Одлуци НБС услови под којима је резидентима дозвољено да држе новац у иностранству јако су ригидни, и то је могуће само у одређеним специјалним случајевима, као, на пример, дипломатским представништвима, власницима непокретности у иностранству, запосленима у иностранству и сл.
Поменути члан 32. сада, такође, предвиђа да се обављање плаћања и наплате путем ино-институције не сматра депоновањем средстава код страних финансијских институција, што је практично премостило примену Одлуке НБС. Ипак, предлог Министарства финансија није у потпуности прихваћен, будући да су се ове промене одразиле само на физичка лица. Предлогом је било предвиђено да се у релевантним члановима Закона, поред речи „резидент” додају и појмови „правна лица и предузетници”, а исте измене биле су предложене и за споменуту Одлуку НБС, али је она ипак остала имуна на промене.
Узмемо ли у обзир да је политика PayPalа, нарочито након завршетка његовог рапидног пробоја на светска тржишта и јењавања темпа ширења мреже, да у потпуности поштује локалне законе земаља у којима послује, те да је Србија делимично либерализовала своје законе, може се претпоставити да субјекти који желе да користе интернационално електронско пословање путем PayPalа неће моћи да користе тај сервис у пуном капацитету, те да ће ипак постојати одређена ограничења. Будући да PayPal води врло опрезну политику имплементације, тренутно је у Србији могуће обављати само једносмерну финансијску комуникацију, то јест, могуће је само плаћати или слати новац. Одлуком топ-менаџмента PayPalа, расположиви сервиси се постепено имплементирају на сваком новом тржишту. Примена започиње основном функционалношћу, процењује се промет, ризици, стање на тржишту, па се тек онда приступа активирању следеће функционалности. Према неким незваничним информацијама, физичка лица биће у могућности да примају новац путем овог система након што прође одређено време у ком ће аналитичари PayPalа обавити потребне анализе, а потом и предложити активирање ове могућности. Незваничне процене говоре да се почетак примене ове функционалности може очекивати за 6 месеци од активације основног сервиса, дакле у октобру текуће године под претпоставком да PayPal процени испуњеност потребних услова. Проблем с којим ће се суочити руководство PayPalа, које стриктно води рачуна о томе да своје пословање усагласи с локалним законима, јесте тај да пријем уплата корисника из Србије може бити у колизији с тренутно важећим Законом о рачуноводству и ревизији и осталим законима и прописима који се тичу опорезивања прихода, у зависности од тога да ли је прималац правно или физичко лице.
Платформа даљег развоја
пут од хиљаду миља увек почиње првим кораком, тако да је међу ИТ стручњацима у Србији долазак PayPalа прихваћен као врло позитивна вест. Ипак, узимајући у обзир да се ИТ индустрија врло брзо развија, није свеједно којом брзином ће се правити кораци на том путу. Веома је битно да се корача брзо и да се након првог искорака увелико припрема терен за развој даљег пословања.
Наредни корак о коме би требало размишљати може се пластично описати поређењем са одређеним акцијама из неких других привредних грана. Опште је познато да је Србија други светски произвођач и извозник малина, те да у укупном светском тржишту остварује удео од 21%. У производњи учествује преко 200.000 људи, а годишњи приход се креће у распону између 100 и 200 милиона долара. Према агрономима, процес производње могуће је оптимизовати и унапредити тако да се приходи знатно увећају, али на том пољу за сада нема помака, већ смо сваке године изнова сведоци проблемима на релацији држава – произвођач. Такође, према очекивањима државног секретара Александра Љубића, од прихода извоза аутомобила из фабрике за склапање возила ФИАТ у Крагујевцу, држава може да очекује око 1,5 милијарди евра. Очекивања су оправдана ако се узме у обзир колико је напора држава уложила да се фабрика ревитализује, и колико је подстицаја било усмерено у њу, почевши од разних финансијских олакшица, па све до ангажовања на изградњи логистике, помоћне инфраструктуре и сл. Насупрот томе ИТ индустрија, која је остала ускраћена за овакве подстицаје, остварује значајне резултате. Индустрија која не захтева гломазну инфраструктуру, земљиште, логистику, чији су трошкови минимални, а која је носилац привреде других земаља, код нас и даље послује добрим делом у сивој зони или се компаније опредељују да своје пословање преместе у оне земље у окружењу које подстичу развој ове технологије. Поменимо и то да је према речима челног човека једне од водећих домаћих ИТ компанија, та фирма извезла информатички софтвер у вредности од 550 милиона долара, али из Словеније будући да услови који тамо владају у ИТ индустрији знатно више погодују интересима менаџера за постизањем већег профита. Такође, огроман број домаћих програмера, који из својих домова или малих канцеларија пружају услуге иностраним компанијама, нису у могућности да примају накнаду за своје услуге.
Наредни корак који би требало што пре направити односио би се на промену царинских прописа. Конкретно, на уредбу која се односи на увозне дажбине пошиљки одређене вредности. У овом случају, такође, биће потребна воља и промишљен приступ решавању проблема како би учињене измене представљале обострану добитну комбинацију: којима царинска захватања државе неће бити битно умањена, али ће се грађанима истовремено омогућити да обављају куповине мале вредности по приступачним укупним ценама.
У недавној прошлости, с појавом фирми које су вршиле каталошку продају производа на територији Србије, злоупотребљавани су прописи који су одређивали максималну вредност пошиљки које се не царине утолико што су поменуте фирме, чији су магацини били у суседним земљама, своје поруџбенице уситњавале на пакете чија вредност није прелазила основ за плаћање увозних дажбина. Држава је реаговала смањењем тог прага и ове фирме су самим тим ишчезле с нашег тржишта.
Исплативост и стварни трошкови
Грађани су тренутно ослобођени плаћања дажбина за пошиљке вредности до 50 евра које шаље правно лице, односно за пошиљке вредности до 70 евра уколико пошиљка долази од физичких лица. Увозне дажбине на пошиљке које грађани примају из иностранства у поштанском саобраћају обрачунавају се применом јединствене царинске стопе у висини од 10%, а на оцарињену вредност обрачунава се одговарајућа стопа ПДВ-а (8 или 20 одсто).
Царињење пошиљки за физичка лица чија вредност не прелази 3.000 евра врши се у такозваном скраћеном поступку, односно примењује се јединствена царинска стопа од 10 одсто. У случају да су пошиљке вредније од тог износа, или када их наручују правна лица, обавезно је поднети декларацију у писаном облику и започети поступак редовног царињења, што подразумева да ће се роба царинити по стопи утврђеној Законом о царинској тарифи.
Параметар који ће држава засигурно узети у обзир приликом разматрања могућности да подигне постојеће лимите за ослобађање плаћања царине и тиме стимулише раст интернет куповине, јесте и присутност великих трговинских брендова код нас који остварују значајне промете и тиме утичу на буџетске приходе. Уколико би се царински прописи до те мере променили да производ буде значајно јефтинији када се купује онлајн него када се то чини у локалној продавници, количина буџетских прихода могла би бити обрнуто сразмерна цени по којој се купује социјални мир.
За све оне који би радо испробали сервис PayPal куповином неког производа с портала eBay, битно је знати да цена производа није коначан новчани износ који ће купац на крају и уплатити. PayPal купцу неће узети проценат накнаде за финансијску трансакцију, јер тај терет иде на рачун продавца, али ће крајњи купац у Србији на цену производа морати да плати транспортне трошкове, порез на додату вредност (ПДВ) и евентуално царину.
Како своје купце не би довели у заблуду, професионални сајтови за онлајн продају обавезно наводе цену поштарине (shipping) омогућавајући тиме да купац има увид у коначну цену производа који наручује.
Насумичним поређењем коначних цена истих производа који се могу купити онлајн с ценама у локалним продавницама, долазимо до закључка да купац тај производ у већини случајева ипак јефтиније може пазарити у локалном тржном центру него преко интернета. Када се све сабере и анализира, може се доћи до закључка да комбинација тренутних PayPal могућности, царинских закона и фино подешених маржи дистрибутера робе широке потрошње (првенствено технике и потрошачке електронике, одевних предмета, козметике и сл.) не обезбеђује јаку платформу за убирање погодности које су се очекивале уласком PayPalа на наше тржиште.
Нове могућности
PayPal, тренутно, није могуће користити за локално плаћање робе и трансфер новца у Србији. Када буде доступна и та функционалност, то би могло значајно да промени тренутну ситуацију у вези са исплативошћу коришћења услуга овог финансијског proxy сервиса. Када купцу из Србије буде омогућено да купи робу од продавца из Србије путем сервиса PayPal бићемо сведоци убрзања привредне активности јер се тада може очекивати да продавци за своју робу, услед смањења трошкова пословања, смање марже и тиме утичу на крајњу цену производа на подједнако задовољство купаца и продаваца. Купац неће бринути о високим трошковима поштарине, царинских лимита, као и о могућим лежаринама, већ ће куповину обављати транспарентније и лакше, а продавци ће уместо инвестирања у ширење продајне мреже, закупа продајних места и додатног ангажовања људских ресурса, развој пословања усмерити у инвестиције у правцу информатичке сфере. Локална ИТ предузећа ће, такође, осетити већу потражњу за услугама, а нарочито она која се баве развојем апликација и веб апликација, будући да ће предузетници имати интерес да своје, углавном статичке веб сајтове, обогате дугметом PayPal уз помоћ кога ће купци за неколико секунди моћи безбедно да поруче производ из њихове понуде.
Повећање лимита за ослобођење плаћања увозних дажбина, макар и краткорочно, може да стимулише продавце да смање марже смањењем трошкова пословања, тј. оријентацијом на алтернативне канале продаје робе.
Будући да не пружа све функционалности које су потребне да би се пословање подржало на описани начин, PayPal у овом тренутку није идеалан кандидат за то, али како смо започели први корак на путу од хиљаду миља, сада је прави тренутак да се постави платформа и сачине планови за тренутак који нас ишчекује у не тако далекој будућности.
[signoff]
Формула за израчунавање стварних трошкова
царинска основица = вредност робе + транспортни трошкови
Укупан трошак:
1) Ако је царинска основица мања од 70 евра (пошиљалац физичко лице) или мања од 50 евра (пошиљалац правно лице), на царинску основицу се додатно плаћа само још ПДВ;
2) Ако је царинска основица већа од 70 евра (пошиљалац физичко лице) или већа од 50 евра (пошиљалац правно лице), роба се царини стопом од 10% и на ту вредност се плаћа ПДВ.
[/signoff]
Пример:
Уколико се од физичког лица купи производ чија је цена 55 евра, а транспортни трошкови износе 20 евра, то чини царинску основицу од 75 евра што прелази максимални лимит и тада се роба царини. Након примене царинске стопе од 10% и калкулисања пореза на додату вредност, крајња цена производа износиће 99 евра, па ће бити 1,8 пута већа од цене коју је купац платио за производ на порталу eBay.
Уколико се, пак, купи производ од правних лица, што је много чешћи случај, крајња цена производа биће 1,98 пута већа у примеру где је аукцијска цена 40 евра (40 евра производ + 20 евра транспорт + царина + ПДВ = 79,2 евра).
[signoff]
Бизнис планови PayPalа за будућност
PayPal прати трендове и лидер је у делатности коју обавља. Чињеницу да у свету постоји око једна милијарда корисника смарт телефона стратези PayPalа никако нису могли да пренебрегну, па се стога за логичан корак у развоју компаније менаџмент одлучио на усмеравање пажње према мобилним купцима. Тренутно се у САД обављају тестови PayPal апликације за мобилне телефоне која ће купцима омогућити да камером скенирају баркод с производа, да притиском на дугме buy купе производ, који ће их потом сачекати на кућној адреси. Осим тога, инсталирају се и PayPal „ПОС терминали” који ће омогућити куповину укуцавањем сопственог броја телефона и ПИН-а, као и плаћање директно са смарт телефона. Уведена је и могућност добијања PayPal платне картице, а нова функционалност овог сервиса састоји се у погодности плаћања робе на рате.
У свим овим случајевима, нигде и нико неће бити у могућности да види број рачуна корисника нити било који други осетљив податак. PayPal ће у будућности бити увек уз купце и биће најбезбеднији, најбржи и најкомфорнији избор за плаћање.
Након што се ове иновације прво испробају на тржишту једне од највећих светских економија очекује се њихов продор и на европско тржиште, па се надамо да ће Србија тада већ довољно развити свест и инфраструктуру, те да ће без дугогодишњих чекања на промене закона и уредби, прихватити светски прихваћен е-комерц тренд.
[/signoff]
[blockquote]
Безбедност пре свега
Иако један од најбезбеднијих начина преноса новца и куповине намењен C2B и C2C (consumer to business и consumer to consumer), PayPal, ипак, у потпуности не уклања све ризике и могуће злоупотребе.
Циљ хакера састоји се у томе да оствари приступ туђем PayPal налогу, а начини на које то може учинити јесу следећи:
1) слањем електронске поште која изгледом подсећа на оригиналне PayPal е-поруке и која од корисника захтева да предузме неку операцију која ће хакеру доставити драгоцене информације; на пример, корисник може добити е-поруку у којој се од њега тражи да хитно промени своју лозинку јер је уочено да неко покушава да наруши безбедност његовог налога; корисник кликне на линк из тела поруке који га затим пребацује на страницу која физички подсећа на PayPal, а која заправо то уопште није, већ је то страница коју је израдио хакер и на којој ће преварени корисник оставити своје тачне податке; корисник углавном сазнаје да је преварен тек онда када примети негативан салдо на свом банковном рачуну;
2) инсталирањем софтвера keylogger, програмчића који кришом снима све што корисник куца на тастатури на свом рачунару, а потом све то одашиље хакеру путем интернета; и у овом случају хакер долази до корисничког имена и лозинке за PayPal налог
малициозним програмима који ће скупљати информације из логова веб претраживача, привремених датотека, директоријума са обрисаним датотекама (Recycle bin) и сл.;
3) MIM снимањем саобраћаја (Man in the Middle), техником којом хакер пресреће саобраћај и долази до потребних информација.
[/blockquote]
Сва три ризика једноставно је превазићи поштујући наведене препоруке:
- Направити нови е-налог који ће се користити само за PayPal;
- Отворити нови рачун у банци који ће бити повезан са PayPal налогом и коришћен само за PayPal трансакције; баланс на том рачуну треба увек да буде на нули; све уплате на њему пожељно је одмах пребацити на приватни рачун, а пред саму исплату путем PayPalа, с приватног рачуна треба извршити уплату на рачун намењен онлајн куповини;
- Потребно је користити комплексне лозинке, тј. оне које имају минимум 8 карактера и које садрже мала и велика слова, бројеве и специјалне знакове; пример јаке лозинке је: #B3zb3Dn0!
- Двофакторском аутентификацијом значајно се умањује ризик крађе идентитета, стога PayPal обезбеђује и security key, а то је хардверски токен који се може поручити од PayPalа или се може користити софтверска бесплатна верзија токена код које security key стиже СМС поруком право на корисников мобилни телефон; токен је насумице генерисан број који важи 30 секунди и чији је алгоритам за генерисање толико комплексан да се сматра практично непробојним;
- Никад не користити PayPal на јавним или туђим рачунарима;
- Посебну пажњу треба посветити безбедности персоналног рачунара; антивирус програм треба увек да буде ажуриран најновијом антивирус базом;
- PayPal неће никада од корисника затражити да промени лозинку, захтевати пуно име и презиме, матични број, лозинку, број рачуна, број кредитне картице и сличне поверљиве информације; стога треба игнорисати сваку ону е-поруку која тражи било који поверљив податак, чак и ако она подсећа на ону коју шаље PayPal;
- Као и сви други сајтови за онлајн продају, и сајт PayPal мора бити криптован, а то се проверава тако што се у веб претраживачу, на адреси сајта може уочити да ли се страници приступа путем HTTPS (S – од secure) протокола, као и да ли је линија адресе сајта или део поред ње обојен у зелено, а што означава да је дигитални сертификат који користи веб сајт верификован од стране глобалних сертификационих тела;
- Као додатно осигурање, могу се користити виртуелне тастатуре које спречавају бележење лозинки; осим тога, могу се користити и USB драјвови с криптованим веб претраживачем у ком случају ће сви логови и привремене датотеке остати на безбедној локацији.
[signoff]
Како се користи PayPal
Регистрација овог сервиса обавља се кроз неколико једноставних корака на страници за регистрацију на званичном сајту www.paypal.com. Потребно је само пратити упутства и унети податке који се од корисника траже. Битно је да се приликом регистрације унесе важећа е-адреса будући да ће се она користити као корисничко име за PayPal налог. Након формирања PayPal профила, налог је потребно повезати с кредитном картицом, што се чини са самог сајта брзо и једноставно одабиром опције Link my debit or credit card. Након овог корака, PayPal ће извршити валидацију налога слањем е-поруке коју корисник треба да прочита и испрати линк дат у њој како би активирао своју адресу, после чега ће PayPal извршити и тестну финансијску трансакцију наплатом 1,95 америчких долара с рачуна корисника. Овај новчани износ биће враћен кориснику након што унесе верификациони кôд трансакције. Након обављене верификације, налог је спреман за употребу и довољно је само да корисник посети свој омиљени сајт за куповину, потражи на њему PayPal лого и брза и безбедна куповина може да отпочне.
[/signoff]