Зараде запослених у јавним предузећима, друштвима капитала и њиховим зависним друштвима која обављају делатност од општег интереса планирају се Програмом пословања јавног предузећа и то у складу с политиком пројектованог раста зарада у јавном сектору коју утврђује Влада РС. Иако је рок за достављање програма пословања истекао са 1. децембром, до тог дана ниједно јавно предузеће није имало свој програм пословања за 2015. годину
Jавно предузеће је предузеће које обавља делатност од општег интереса, а оснива га Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Поред јавних предузећа, делатност од општег интереса може да обавља и друштво капитала чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и њихова зависна друштва, као и друштво капитала и предузетник, у складу са законом којим се уређује њихов правни положај, када им надлежни орган повери обављање те делатности. У обављању делатности од општег интереса, друштва капитала и њихова зависна друштва имају исти положај као и јавно предузеће.
Зараде запослених у јавним предузећима, друштвима капитала и њиховим зависним друштвима која обављају делатност од општег интереса (у даљем тексту: јавна предузећа), планирају се Програмом пословања јавног предузећа и то у складу с политиком пројектованог раста зарада у јавном сектору коју утврђује Влада РС.
Зараде и друга примања запослених у јавним предузећима у 2015. години планирају се и исплаћују у складу са следећим прописима:
1) Фискална стратегија за 2014. годину с пројекцијама за 2015. и 2016. годину (Влада РС усвојила 1. 11. 2013. године);
2) Закон о буџетском систему („Сл. гласник РСˮ, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12 и 62/13);
3) Закон о буџету за 2014. годину („Сл. гласник РСˮ, бр 110/13 и 116/14);
4) Закон о јавним предузећима („Сл. гласник РСˮ, бр. 119/12, 116/13 – др. пропис, 44/14 – др. закон);
5) Уредба о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима („Сл. гласник РСˮ, бр. 27/14);
6) Уредба о поступку привремене обуставе преноса припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица аутономној покрајини, припадајућег дела пореза на зараде граду Београду, односно преноса трансферних средстава из буџета Републике Србије јединици локалне самоуправе („Сл. гласник РСˮ, бр. 49/13);
7) Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РСˮ, бр. 116/14);
8) Закон о утврђивању максималне зараде у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 93/12);
9) Закон о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14);
10) Колективни уговор (или правилник о раду);
11) Уговор о раду;
12) Закључци Владе и др.
ПЛАНИРАЊЕ МАСЕ СРЕДСТАВА ЗА ЗАРАДЕ У 2015. ГОДИНИ
- Политика зарада и запослености у Фискалној стратегији
Влада Републике Србије, сваке године у оквиру Фискалне стратегије утврђује циљевe и смернице економске политике, укључујући и политику зарада и запослености у јавном сектору. Како Фискална стратегија за 2015. годину с пројекцијама за 2016. и 2017. још увек није донета, Програми пословања за 2015. годину планирају се у складу са смерницама датим у Фискалној стратегији за 2014. годину с пројекцијама за 2015. и 2016. годину.
Фискалном стратегијом за 2014. годину с пројекцијама за 2015. и 2016. планирано је „замрзавањеˮ запошљавања на местима која постају упражњена по основу природног одлива у читавом јавном сектору, укључујући директне и индиректне буџетске кориснике, агенције, јавна предузећа, предузећа у већинском државном власништву на свим нивоима државе (Република, АПВ, јединице локалне самоуправе).
С тим у вези, а сходно члану 27е Закона о буџетском систему, Влада је донела Уредбу о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РСˮ, бр. 113/13, 21/14, 66/14 и 118/14), која је у примени од 1. марта 2014. године.
Фискалном стратегијом, у посебном поглављу под називом „Реформа јавних предузећа и јавних друштава капиталаˮ наведене су приоритетне реформске активности и мере за успостављање ефикасног сектора јавних предузећа, а то су:
– Увођење стандарда одговорног корпоративног управљања и стварање одговорног професионалног менаџмента. При томе, обезбедиће се независност управа јавних предузећа и ефикасна контролна улога Владе. Накнаде за управе јавних предузећа зависиће од остварених планова и постигнутих резултата. Тиме би се превазишли проблеми овог дела привреде везани за лоше корпоративно управљање уз мешање државе и политике у привреду, вођење социјалне политике са утицајем државе на политику цена и политику запошљавања код јавних предузећа.
– Дефинисање критеријума ефикасности за мерење пословних перформанси јавних предузећа. Раст ефикасности јавних предузећа подразумева смањење директних и индиректних субвенција и подизање цена услуга јавних предузећа на економски ниво. Паралелно са утврђивањем критеријума ефикасности потребна је даља либерализација делатности у којима послују јавна предузећа, а које немају карактер природног монопола (производња електричне енергије, превоз у железничком саобраћају, одређене комуналне делатности), што би утицало на повећање ефикасности привреде, бољи квалитет јавних услуга, већу финансијску дисциплину и смањење корупције.
– Завршетак претварања великих државних предузећа у акционарска друштва, уз одговарајуће регулисање њихових специфичности у обављању делатности од општег интереса у нетржишним условима. Корпоративизацијом ће се поједноставити правни оквир, смањити трошкови и ризици пословања, омогућити лакша промена структуре и облика капитала, побољшати услови кредитирања и обезбедити привлачење приватних инвестиција. То ће подстаћи тржишна правила пословања и дугорочно побољшати квалитет јавних услуга.
– Повећање ефикасности и продуктивности јавних предузећа на бази бољег управљања, унапређења пословања, технолошких унапређења, рационализације броја запослених и кроз приватизацију јавних предузећа која могу да послују у конкурентским условима, либерализацију цена производа и услуга тих предузећа и подизање цена производа и услуга јавних предузећа до нивоа оправданих трошкова, значајно ће допринети смањењу јавне потрошње и фискалног дефицита путем смањења државних директних и индиректних субвенција.
– Транспарентност пословања јавних предузећа кроз редовно објављивање годишњих/полугодишњих извештаја, као што су збирни извештаји о пословању јавних предузећа, финансијски извештаји, као и извештаји о јавним набавкама, додељеној помоћи, субвенцијама и добијеним гаранцијама, финансијским ризицима, о пословању с повезаним лицима и слично.
– Успостављање ефикасног механизма за контролу пословања јавних предузећа. У том циљу утврдиће се правила, садржина и методологија за израду пословних планова и рокови за њихову израду, као и правила кључних индикатора за оцену успешности пословања јавних предузећа и за оцену рада управе јавних предузећа најмање једном годишње.
– Реструктурирање дугова јавних предузећа и пооштравање механизама за давање гаранција на задуживање јавних предузећа.
- Посебна фискална правила у 2015. години у складу са Законом о буџетском систему
Чланом 27е ст. 28–29. Закона о буџетском систему, планирано је кретање зарада (плата) и пензија у 2015. години, и то:
– од априла 2015. године, повећање од 0,5%;
– у октобру 2015. године, повећање од 0,5%.
Имајући, међутим, у виду намеру државе да обезбеди стабилност јавних финансија и макроекономску стабилност, пре свега кроз систем одрживог финансирања дефицита и дуга опште државе, Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава.
Како је наведеним законом забрањено увећање зараде, односно утврђено је смањење основне зарада почев од зараде за новембар 2014. године, наведена одредба члана 27е ст. 28–29. Закона о буџетском систему не може се примењивати.
Ово из разлога што је чланом 4. Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, утврђено да су ништаве одредбе општег или појединачног акта (осим појединачног акта којим се плата повећава по основу напредовања) којима се повећавају основице, коефицијенти и други елементи, односно уводе нови елементи, на основу којих се повећава износ плата и другог сталног примања, донет за време примене овог закона.
На пример, не може се увећати основица за обрачун плата у односу на до сада важеће решење, не може се утврдити нови додатни коефицијент на основу којег се обрачунава основна плата итд.
Ово, ипак, не значи да појединачна зарада (али не и основна зарада) не може бити већа у односу на плату коју је запослени остварио на дан доношења Закона. Свакако ће плата запосленог у 2015. години бити већа у односу на 2014. годину, најмање за још једну годину рада, односно за минули рад за годину више, под условом да запослени и даље ради код истог послодавца.
На пример, у 2015. години, запослени ће имати једну годину више (рада проведену у радном односу), па ће по том основу плата (зарада) бити већа за 0,4% у односу на плату коју је запослени остварио на дан доношења Закона. Значи, ниво утврђених права се у наредном периоду не може увећавати, што значи да може остати исти или се може утврдити у мањем обиму у односу на досадашњи ниво права, односно ниво права се не може увећавати. На пример, не може се утврдити минули рад по години рада од 0,5%, ако је на дан доношења Закона он био утврђен као 0,4%, али се у 2015. години може обрачунати увећана зарада за минули рад за једну годину више.
Дакле, („укупнаˮ) зарада запосленог у периоду важења овог закона може бити већа од („укупнеˮ) зараде коју је запослени примао до доношења Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава (на пример, због већег броја година на основу којих се рачуна минули рад), али основна зарада не може.
- Зараде у Закону о јавним предузећима
Законом о јавним предузећима предвиђено је да за сваку календарску годину јавно предузеће и зависно друштво капитала чији је оснивач јавно предузеће, доноси годишњи програм пословања и доставља га оснивачу ради давања сагласности, најкасније до 1. децембра текуће године за наредну годину.
Обавезни елементи годишњег Програма пословања јавног предузећа јесу: планирани извори прихода и позиције расхода по наменама; планирани начин расподеле добити јавног предузећа, односно планирани начин покрића губитка јавног предузећа; елементи за целовито сагледавање политике цена производа и услуга, зарада и запошљавања у том предузећу, односно зависном друштву капитала, а утврђују се у складу с политиком пројектованог раста зарада у јавном сектору, коју утврђује Влада за годину за коју се програм доноси; критеријуми за коришћење средстава за помоћ, спортске активности, пропаганду и репрезентацију, као и критеријуми за одређивање накнаде за рад председника и чланова надзорног одбора.
Програм пословања сматра се донетим када на њега сагласност дâ оснивач. У случају јавних предузећа чији је оснивач Република Србија, Влада даје сагласност на Програм пословања наведених предузећа. Тамо где је оснивач јединица локалне самоуправе, односно аутономна покрајина, она и даје сагласност на програм пословања јавног предузећа, након чега се сматра да је Програм усвојен.
- Зараде су лимитиране и Законом о утврђивању максималне зараде у јавном сектору
Законом о утврђивању максималне зараде у јавном сектору утврђено је да максимална зарада у јавном сектору не може бити већа од износа који се добија множењем највећег коефицијента за положај, утврђеног законом којим се уређују плате државних службеника и намештеника и основице утврђене законом о буџету за текућу годину.
Основица за обрачун и исплату плата државних службеника и намештеника од новембра 2014. године износи – нето 17.101,29 динара с припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање. Ово, практично, значи да почев од обрачуна и исплате плате (зараде) за новембар 2014. године, највиша зарада у јавном сектору може да износи највише 153.811,61 динара (с припадајућим порезом и доприносима за обавезно социјално осигурање).
- Упутство за израду годишњих програма пословања за 2015. годину
Влада РС је на седници одржаној 14. новембра 2014. године донела Закључак број 023-14246/2014 којим је усвојила текст Упутства за израду програма пословања за 2015. годину.
Ради реализације, овај закључак је достављен Министарству привреде које је по примерак доставило свим јавним предузећима, јавним агенцијама и привредним друштвима која обављају делатност од општег интереса из делокруга послова Министарства привреде и свим јавним предузећима и привредним друштвима која обављају делатност од општег интереса на нивоу Аутономне Покрајине Војводине и јединица локалне самоуправе.
У складу са Упутством за израду програма пословања за 2015. годину, јавна предузећа (акционарска друштва, друштва са ограниченом одговорношћу) и друга правна лица чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, обавезна су да доследно примењују одредбе Закона о јавним предузећима, а да у припреми годишњих програма пословања и финансијских планова за 2015. годину, полазе од циљева и смерница економске и фискалне политике Владе.
Упутство садржи 19 тачака за израду програма пословања и финансијских планова за 2015. годину:
1) Програме пословања за 2015. годину неопходно је доставити оснивачу у предвиђеном законском року до 1. децембра 2014. године.
2) Средства за зараде неопходно је планирати у складу са Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, при чему је потребно исказати укупан износ обрачунатих зарада с доприносима на терет послодавца пре умањења основице и ниво обрачунатих зарада с доприносима на терет послодавца по умањењу основице за 10%, као и разлику која се уплаћује у буџет у складу с предметним законом. Такође, при овери образаца ЗИП-1, неопходно је приложити доказ о уплати разлике ових средстава.
3) Накнаде председнику и члановима надзорног одбора планирати у складу са Закључком Владе, 05 Број: 120-4780/2008, којим је прописано да нето накнада члановима надзорног одбора не може бити виша од просечне нето зараде исплаћене у Републици у октобру претходне године, уз увећања од 50%, односно 20% за председника, односно заменика председника надзорног одбора, респективно, што треба да буде саставни део програма пословања. У складу са Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, износ средстава која се уплаћују у буџет неопходно је приказати у оквиру програма пословања.
4) Организациона шема предузећа са именима свих директора предузећа по организационим деловима, као и именима чланова надзорног одбора, треба да буде приказана у програмима пословања.
5) У оквиру програма пословања неопходно је приказати планиране активности за унапређење процеса кључних за пословање предузећа, са исказивањем релевантних индикатора на основу којих ће се мерити напредак у пословању предузећа. Ови индикатори ће бити основа за оцењивање учинка и резултата рада менаџмента и запослених.
6) Попуњавање слободних и упражњених радних места, као и додатно запошљавање могуће је само у складу са Законом о буџетском систему и условима и процедурама прописаним Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава.
7) Јавна предузећа која користе или намеравају да користе субвенције, гаранције или другу врсту помоћи, треба да у програму пословања, у посебном делу, планирају динамику, основ и намену коришћења средстава из буџета Републике Србије. Такође, како би повлачење средстава у одобреном износу и динамици било могуће неопходно је да посебан програм буде усвојен од стране Владе.
8) Сви донети закључци Владе везани за рационализацију трошкова пословања остају на снази и током 2015. године и основа су за припрему програма пословања.
9) Расходе који се односе на репрезентацију неопходно је умањити за 60% у односу на реализована средства из 2014. године.
10) Расходе који се односе на спонзорства, донације и друге сличне намене, планирати у програмима пословања са умањењем од 40% у односу на реализована средства из 2014. године.
11) Трошкове који се односе на накнаде по уговору о делу, по ауторским хонорарима, по уговору о привременим и повременим пословима и накнаде физичким лицима по основу осталих уговора неопходно је планирати са умањењем од 25% у односу на реализована средства из 2014. године.
12) Службена путовања и средства опредељена за ту намену неопходно је планирати на крајње рационалан начин и за само најнеопходније сврхе.
13) Средства предвиђена за стручна усавршавања и сличне намене неопходно је планирати на рационалан начин уз њихово довођење у везу са очекиваним ефектима и побољшањима у пословању која ће се тиме остварити. Обавезују се корисници средстава за намене из овог става да доставе извештаје, као и анализу ефеката на унапређење пословања.
14) Набавку путничких аутомобила могуће је планирати само уз претходно одобрење оснивача.
15) Планирање нових инвестиција могуће је искључиво уз услов окончања инвестиција планираних и започетих у претходним годинама, па је сходно томе неопходно навести планиране инвестиције у 2014. години, процену реализације инвестиција до краја 2014. године, као и инвестиције које се преносе у 2015. годину. Изузетно, нове инвестиције од стратешког значаја, у току 2015. године, могу се планирати само уз посебно одобрење Владе.
16) Планирати расподелу процењене добити за 2014. годину у складу са Законом о буџету за 2015. годину.
17) Неопходно је достављање кварталних извештаја о реализацији програма пословања Министарству привреде у роковима предвиђеним Правилником и Упутством за достављање кварталних извештаја, за чију је ажурност и тачност одговоран директор предузећа.
18) Програме пословања, финансијске извештаје, кварталне извештаје о реализацији програма пословања и све друге релевантне пословне и финансијске извештаје, информације и податке о пословању, предузеће је дужно да објави на својој интернет страници, у складу са чланом 62. Закона о јавним предузећима.
19) Предузеће је дужно да у програму пословања искаже вредности индикатора којима ће се мерити ефикасност пословања (економичност, рентабилност, продуктивност, ликвидност, задуженост и сл.), на начин да се у 2015. години искажу циљане вредности ових параметара у односу на процену њихових вредности у 2014. години и да се у току пословне године тежи остваривању њихове вредности. Ово ће бити један од начина на који ће бити вршено оцењивање успешности рада менаџмента и запослених.
- Планирање зарада запослених у 2015. години
На основу основице за обрачун зараде за новембар 2014. године (која је умањена за 10% у односу на октобарску зараду) планира се зарада за 2015. годину.
При планирању масе средстава за зараде у појединим месецима, важно је узети у обзир све релевантне чињенице везане за конкретан месец: број дана државног или верског празника, просечан број запослених који уобичајено користе годишњи одмор или плаћено одсуство у том месецу, просечан број прековремених сати у односу на исти месец претходне године и сл.
- Планирање зараде по тромесечјима
Правилником о обрасцима тромесечних извештаја о реализацији годишњег програма пословања јавних предузећа и зависних друштава капитала чији је оснивач то предузеће („Сл. гласник РСˮ, број 36/13 и 27/14), прописани су обрасци који се попуњавају за свако тромесечје и то:
1) Образац 1. Биланс успеха;
2) Образац 1А. Биланс стања;
3) Образац 1Б. Извештај о токовима готовине;
4) Образац 2. Трошкови запослених;
5) Образац 3. Динамика запослених;
6) Образац 4. Кретање цена производа и услуга;
7) Образац 5. Субвенције;
8) Образац 6. Средства за посебне намене;
9) Образац 7. Планирана финансијска средства за набавку добара, радова и услуга за обављање делатности;
10) Образац 8. Кредитна задуженост;
11) Образац 9. Готовински еквиваленти и готовина;
12) Образац 10. Извештај о стању појединих финансијских инструмената у билансној активи и пасиви јавног предузећа.
Имајући у виду обавезу да је на свака три месеца, сходно Закону о јавним предузећима, јавно предузеће дужно да доставља тромесечне извештаје о реализацији програма пословања, препорука је да Програми пословања за 2015. годину садрже све елементе неопходне за попуњавање наведених образаца и то на начин како се у њима захтева.
Планирање по тромесечјима важно је, пре свега, због израде тромесечних извештаја тј. информације о степену усклађености планираних и реализованих активности јавног предузећа.
С тим у вези још једном подсећамо да се висина накнаде председника и чланови надзорног одбора, према одредбама Закона о јавним предузећима, утврђује на основу извештаја о степену реализације програма пословања јавног предузећа. Такође, стимулација директора, везана је за позитивне пословне резултате који се могу мерити и на основу тромесечних извештаја.
- Планирање зарада и других примања на основу преузетих обавеза утврђених општим актом
Законом о раду уређено је да се права, обавезе и одговорности запослених уређују законом, општим актом (колективни уговор или правилник о раду) и уговором о раду.
Уважавајући све наведено, приликом планирања зарада и других примања запослених за 2015. годину, потребно је имати у виду одредбе поменутих аката. Пре свега, када је у питању планирање зараде, право и висина на отпремнине за одлазак у пензију и технолошки вишак, висина јубиларне награде, солидарне помоћи, накнаде трошкова и сл.
КОНТРОЛА ОБРАЧУНА И ИСПЛАТЕ ЗАРАДА
Зараде у јавним предузећима и предузећима, односно зависним друштвима капитала, која су основала јавна предузећа, обрачунавају се и исплаћују у складу са Законом о јавним предузећима и новом Уредбом о начину и контроли обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима (у даљем тексту: Уредба о контроли зарада), која се примењује почев од 1. марта 2014. године.
У складу са Уредбом о контроли зарада, јавна предузећа пре исплате зараде прибављају сагласност оснивача за исплату зарада која је обрачуната и припремљена за исплату, на Образцу ЗИП-1.
Према томе, приликом подношења Појединачне пореске пријаве о обрачунатим порезима и доприносима (Образац ППП-ПД), прописане Правилником о пореској пријави за порез по одбитку, предузеће је дужно да обрачуната средства за исплату зарада запослених, искаже на Обрасцу ЗИП-1 и достави их оснивачу на оверу. Јавна предузећа чији је оснивач Република Србија, Образац ЗИП-1 достављају на оверу Министарству финансија и Министарству рада, запошљавања и социјалне политике. Јавна предузећа чији је оснивач аутономна покрајина, достављају Образац ЗИП-1 на оверу надлежном органу аутономне покрајине, а јавна предузећа чији је оснивач локална самоуправа, достављају Образац ЗИП-1 на оверу надлежном органу јединице локалне самоуправе.
У министарствима, односно надлежним органима аутономне покрајине или јединици локалне самоуправе, врши се провера усклађености података о зарадама и броју запослених из Обрасца ЗИП-1 с подацима из годишњег програма пословања, за исти месец. Уколико су средстава за исплату зарада у Обрасцу ЗИП-1 у оквиру средстава која су планирана за месец (утврђена програмом пословања за текућу годину, односно у оквиру исплаћених средстава за претходну годину, у случају да програм пословања за текућу годину није донет) оснивач оверава Образац ЗИП-1 и то:
1) За јавна предузећа и друштва капитала чији је оснивач Република Србија и њихова зависна друштва капитала, која обављају делатност од општег интереса, оверу Обрасца ЗИП-1 врши министар надлежан за послове финансија и министар надлежан за послове рада;
2) За јавна предузећа и друштва капитала чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и њихова зависна друштва капитала, која обављају делатност од општег интереса, оверу Обрасца ЗИП-1 врши лице одређено актом оснивача.
Уредбом је утврђено да предузеће не може извршити исплату зарада пре овере Обрасца ЗИП-1, што практично значи да тек након овере Обрасца ЗИП-1 од стране оснивача, предузеће подноси Појединачну пореску пријаву о обрачунатим порезима и доприносима (ППП-ПД), у складу с Правилником о пореској пријави за порез по одбитку. Сходно Уредби, директор предузећа је одговоран за исплату зарада у складу са овом уредбом.
У поступку валидације достављене пореске пријаве, лица код оснивача која су већ извршила оверу Обрасца ЗИП-1, електронским путем на основу података које им буде доставила Пореска управа извршиће проверу усклађености података из Обрасца ППП-ПД и података садржаних у овереном Обрасцу ЗИП-1.
Образац ЗИП-1 доставља се оснивачу сваки пут уз обрачун и исплату зараде, а пре подношења Појединачне пореске пријаве о обрачунатим порезима и доприносима.
Након провере усаглашености достављених података из Обрасца ЗИП-1 с подацима из програма пословања предузећа, оснивач потписује и оверава Образац ЗИП-1. За јавна предузећа и друштва капитала чији је оснивач Република Србија и њихова зависна друштва капитала, која обављају делатност од општег интереса, неопходно је да Образац ЗИП-1 овере два министарства (два печата и потписа), а у случају предузећа чији је оснивач аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и њихова зависна друштва капитала, која обављају делатност од општег интереса, неопходан је један печат и потпис од стране овлашћеног лица.
У поступку валидације достављене пореске пријаве ППП-ПД, лица код оснивача која су већ извршила оверу Обрасца ЗИП-1, електронским путем врше проверу усклађености података који се односе на зараде (укључујући и број запослених) из Обрасца ППП-ПД и овереног Обрасца ЗИП-1. Ако Образац ППП-ПД садржи недостатке формалне исправности, математичке тачности и неусклађености елемената из Обрасца ЗИП-1, Пореска управа поступа по члану 5. Правилника о пореској пријави за порез по одбитку.
С тим у вези, подсећамо да је чланом 54. Закона о јавним предузећима утврђено да уколико се усвојени програми пословања јавних предузећа чији је оснивач Република Србија, као и зависних друштава капитала чији је оснивач то јавно предузеће, не спроводе у складу са смерницама економске политике Владе, нарочито у делу политике зарада и запошљавања, министарство надлежно за послове финансија и министарство надлежно за послове рада и запошљавања неће извршити оверу образаца које Влада прописује за контролу обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима. Такође, чланом 56. овог закона утврђено је да се члан 54. сходно примењује и на друштво капитала чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе и њихова зависна друштва, која обављају делатност од општег интереса.
Подсећамо да је од новембарске зараде, сходно Закону о привременом уређивању основица, јавно предузеће дужно да приликом овере обрасца за обрачун и коначну исплату зарада достави министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима доказ о уплаћеном износу средстава из члана 7. ст. 1. и 2. овог закона за претходну исплату и обрачунатом умањеном износу средстава за текућу исплату.
Јавно предузеће које је основала локална власт дужно је да приликом овере обрасца за обрачун и исплату зарада достави надлежном органу локалне власти исти доказ (о уплати разлике средстава) за то јавно предузеће и правна лица основана од тог јавног предузећа.
Надлежни орган локалне власти дужан је да једном месечно, а најкасније до 10. у месецу за претходни месец, достави министарствима надлежним за начин и контролу обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима извештај о извршеној уплати из члана 7. ст. 1. и 2. Закона о привременом уређивању основица. У случају да јавно предузеће не изврши утврђену обавезу, Министарство финансија и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, неће извршити оверу обрасца за обрачун и исплату зарада, док се та обавеза не изврши. У случају када ову обавезу не изврше корисници јавних средстава чији је оснивач локална власт, министар надлежан за послове финансија, на предлог министарства надлежног за начин и контролу обрачуна и исплате зарада у јавним предузећима, решењем ће привремено обуставити пренос трансферних средстава из буџета Републике Србије, односно припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит правних лица јединици локалне власти, док се та обавеза не изврши.
Напомињемо да се уплата средстава у буџет не врши уз сваку исплату зараде, већ само из коначног дела зараде. Ово практично значи да јавна предузећа имају обавезу уплате средстава која представљају разлику између планираних средстава и средстава исплаћених на основу одредаба овог закона, само уз коначну исплату за месец. Према томе, јавна предузећа која немају програм пословања за текућу годину, па зараде исплаћују према програму из претходне године, немају обавезу да „враћајуˮ средства у буџет, све док им сагласност на програм пословања не дâ оснивач, односно све док не обрачунају коначну зараду за месец.
Табела 1: Пројекција основних макроекономских показатеља Републике Србије, период 2014–2015. година*
| 2014. | 2015. | |
| БДП, мил. динара (текуће цене) | 4.007.841 | 4.292.142 |
| Реални раст БДП-а | 1,0 | 1,8 |
| Реални раст појединихкомпоненти БДП-а, % | ||
| Лична потрошња | -1,8 | -0,6 |
| Државна потрошња | -2,2 | -4,4 |
| Инвестиције | 4,7 | 9,6 |
| Извоз робе и услуга | 6,4 | 7,0 |
| Увоз робе и услуга | 1,6 | 3,5 |
| Салдо робе и услуга, у ЕУР, % БДП-а | -10,0 | -8,6 |
| Инфлација, крај периода, у % | 5,5 | 5,0 |
| Инвестициони рацио, % БДП-а | 20 | 21,4 |
*Фискална стратегија за 2014. годину с пројекцијама за 2015. и 2016. годину