Закон о привредним друштвима детаљно прописује надлежност скупштине друштва и поступке око одржавања седница, а Кодекс корпоративног управљања подстиче да се и интерним актима друштва ближе уреди начин рада и нарочито одлучивања на седницама скупштине. Што су овлашћења, процедуре и поступак побијања одлука скупштине детаљније уређени, то се у већој мери смањује могућност грешака и злоупотреба у вршењу права
Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2011, 99/2011, у даљем тексту ЗПД), између осталог, уређује и заштиту оних права која обезбеђује. Заштита се остварује у судском поступку, а предмет тужбеног захтева може бити заштита имена, може се захтевати накнада штете, поништај правног посла, побијање споразумно утврђене вредности неновчаног улога, искључење члана друштва, престанак друштва и др. У одређеним ситуацијама, кроз прописивање кривичне одговорности, одговорности за привредне преступе и прекршаје – штити се и јавни интерес.
Побијање одлука скупштине друштва умногоме се разликује и специфично је према својој последици – а то је поништење одлуке.
Привредни субјекти постоје у циљу обављања одређене делатности, а то подразумева поштовање права и испуњавање обавеза, као и савесно и поштено пословање и управљање. Уколико се такав поредак наруши, односно уколико неко од учесника злоупотребљава своја права или избегава обавезе или, пак, не поштује прописане процедуре, потребно је поново успоставити нарушену равнотежу.
Циљ одредаба о побијању одлука друштва огледа се у заштити одређених права и поступања. Опредељењем законодавца да (под одређеним условима) пропише поништај одлука скупштине смањује се могућност неостваривања права, заштита права се остварује ефикасније и једноставније, а самим својим постојањем ове одредбе стоје и као претња повреди права. Прописујући право на тужбу за побијање одлуке акционару/члану који није присуствовао седници скупштине уколико није примио обавештење о промењеном дневном реду (којом приликом се могу побијати само одлуке донете по тим тачкама дневног реда), тзв. недовољна обавештеност – штити се право на обавештавање о седници скупштине. Дакле, потпуно је јасно да се ово право штити и у ситуацији кад акционар/члан није уредно обавештен о дневном реду, али и у ситуацији кад је о њему обавештен, али не и о његовим изменама. Повреда овог права нема тежину кривичног дела или прекршаја, па се отуд ни сâм поступак не покреће по службеној дужности.
Према оцени законодавца, нико други, осим (необавештеног) акционара, нема интерес за утужење, па стога ником другом и није дат легитимитет за подношење тужбе. Ова одлука – па макар била и мањкава, остаје на снази, све док се тужбом за побијање не побије у поступку пред судом.
Скупштина друштва је орган друштва састављен од власника друштва, а свако од њих сразмерно учешћу свог удела у основном капиталу друштва има (право гласа) утицај на одлучивање на седници скупштине. На седници скупштине остварује се право својине у капиталу друштва и доносе важне одлуке (измене оснивачког акта, усвајање финансијских извештаја, надзор над радом директора, одлучује се о повећању и смањењу основног капитала друштва, као и о свакој емисији хартија од вредности, одлучује се о расподели добити, бира се менаџмент, одлучује се о престанку друштва).
ЗПД до детаља прописује и сâм поступак сазивања седнице скупштине. Јако је важно и сасвим оправдано да се та процедура прописује законом (што је нарочито очигледно у ситуацији када постоји више власника, или када је много власника (најчешће акционара), или када власници имају различите уделе у друштву). Према препоруци садржаној у Кодексу корпоративног управљања Привредне коморе Србије, друштво треба да обезбеди равноправан и једнак третман свих својих чланова, а један од начина за то јесте обавештеност о седници скупштине, о дневном реду, измењеном дневном реду и сл. Ипак, уколико би регулисање ове процедуре било препуштено самом друштву да га уреди својим унутрашњим актима – без заштите би остали мањински власници, јер се одлуке доносе већином гласова (и већина може да мења процедуре сазивања седнице како јој то одговара). Законом о тржишту капитала прописани су и додатни услови у вези с позивањем на седницу скупштине јавног акционарског друштва.
Истог карактера је и одредба која прописује да за записнике са седница скупштине и одлуке скупштине важи обавеза чувања аката и докумената.
Скупштина је највиши орган у друштву и нема другог органа који би могао да надзире њен рад. Стога се одлуке скупштине побијају у поступку пред судом. Подсећамо да се надлежност суда може прописивати само законом. ЗПД често прописује и шта ће суд наложити, ко сноси терет доказивања, у којем року се може покренути поступак (на пример, у року од 30 дана од дана сазнања за одлуку скупштине, односно од дана регистрације, ако је одлука била регистрована у складу са законом о регистрацији, али не касније од три месеца од дана када је одлука донета), као и проценат удела у друштву који даје легитимитет за утужење, као и правне последице побијања (на пример, подношење тужбе за побијање одлуке не спречава њено извршење или надлежни суд пресуду по правноснажности доставља регистру привредних субјеката ради регистрације у складу са законом о регистрацији или одлука се не може спровести пре истека рока за побијање те одлуке).
ЗПД даје право на тужбу за побијање одлуке акционарима/члановима који су имали право на учешће у раду седнице скупштине:
– ако сама седница скупштине није била сазвана на начин прописан законом и статутом; за ову ситуацију није потребно и потпуно је без утицаја да ли је наступила нека штетна последица – довољно је да није поштована процедура сазивања скупштине, те није битно да ли би акционар гласао другачије;
– ако је акционар од стране друштва или уз знање било ког директора или члана надзорног одбора био онемогућен да учествује у раду седнице на којој је одлука донета;
– ако одлука скупштине из других разлога није донета у складу законом, статутом или пословником скупштине;
– ако је одлука скупштине супротна закону или статуту;
– ако било који акционар вршењем свог права гласа има намеру да за себе или
треће лице прибави корист на штету друштва или других акционара кроз доношење или извршење те одлуке.
Да би исту ову тужбу поднео директор или члан надзорног одбора, потребно је испуњење додатног услова, а то је да би извршењем те одлуке учинио кривично дело или друго дело кажњиво по закону или би био одговоран за штету према друштву или трећем лицу.
Право на подношење тужбе за побијање нема акционар који је престао да буде акционар друштва након дана акционара (он више није власник и не постоји више право из којег изводи своје право на тужбу, законодавац сматра да стога нема ни његовог интереса за побијање одлуке, односно да би таква тужба представљала злоупотребу права, шиканирање). Исти разлози важе и у случају када је током поступка по тужби тужилац престао да буде акционар друштва, када суд одбацује захтев за поништај одлуке, а одлучује о захтеву за накнаду штете ако је такав захтев постављен. Право на подношење ове тужбе нема ни акционар који је гласао за предложену одлуку (морао би да докаже да није гласао).
Подношење тужбе за побијање одлуке не спречава њено извршење, нити њену регистрацију, односно регистрацију промене на основу те одлуке. Тек одлука која је поништена не може да се региструје нити да се изврши. У супротном, самим подношењем тужбе (макар и неосноване) могло би се злоупотребљавати право на побијање. На захтев тужиоца, међутим, суд може одредити привремену меру забране извршења, односно регистрације такве одлуке – када претходно одлучи о основаности, заправо оправданости привремене мере (све су шансе да ће тужбени захтев бити усвојен). Извршење и регистрација су привремени – до окончања поступка по тужби и условљени су доношењем одлуке којом се тужбени захтев одбија.
На захтев лица које је поднело тужбу за побијање одлуке у Регистру привредних субјеката региструје се забележба спора у складу са законом о регистрацији и тиме се обезбеђује упознавање јавности са чињеницом да је одлука утужена.
За побијање одлука скупштине друштва са ограниченом одговорношћу прописана је сходна примена одредаба ЗПД-а о побијању одлука скупштине акционарског друштва.
ЗПД штити трећа савесна лица, па тако права која су стекла на основу одлуке, односно њеног извршења – а одлука је поништена – трећа савесна лица задржавају.
Ако је пресудом поништена одлука о усвајању годишњих финансијских извештаја друштва, сматраће се да је и одлука о расподели добити за ту пословну годину поништена истом пресудом, па су акционари у обавези да сву дивиденду примљену по основу такве одлуке врате друштву у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде. Дакле, није потребно водити посебан поступак за повраћај дивиденде.
Када одлука неће бити поништена
ЗПД спречава злоупотребу права на побијање, па су у том смислу прописани случајеви када одлука неће бити поништена (члан 381), а то су добро познате и таксативно наведене ситуације:
1) кад се одлуком врши мање значајна повреда статута или пословника скупштине (не и закона) – једино што суд мора да уради јесте да утврди да се ради о мање значајној повреди наведених аката (шта је мање значајна повреда мора да оцени (одмери) сâм суд – на пример, повреда није од утицаја на доношење другачије одлуке); ова ситуација не искључује захтев за накнаду штете ако је такав захтев постављен;
2) ако су у раду скупштине учествовали акционари који нису имали право на учешће у раду скупштине (на пример, имаоци преференцијалних акција с обзиром на то да акционар с преференцијалним акцијама има право учешћа у раду скупштине, али најчешће без права гласа), осим ако је то учешће било од одлучујућег значаја за формирање кворума за рад скупштине или доношење те одлуке;
3) у случају неважећих појединачних гласова или погрешног бројања гласова, осим ако су били одлучујући у смислу постизања кворума или потребне већине за доношење одлуке (и да није неважећих гласова или погрешног бројања резултат гласања био би исти односно проценат за кворум или проценат за доношење одлуке не би пао испод потребног минимума);
4) у случају непотпуности или нетачности записника, осим ако је тиме онемогућено утврђивање садржине донете одлуке, односно утврђивање основа за њено побијање;
5) ако је замењена другом одлуком донетом у складу са законом, статутом и пословником (суд ће пресудом обавезати тужено друштво да сноси трошкове спора и одлучиће о захтеву за накнаду штете ако је такав захтев постављен, а трећа савесна лица задржавају права која су стекла на основу замењене одлуке, односно њеног извршења – неће побијати одлуку јер иста већ не постоји, замењена је и не производи правне последице);
6) у случају одлуке о новој емисији хартија од вредности јавном понудом, ако је емисија успела у смислу закона који уређује тржиште капитала;
7) у случају статусне промене, из разлога несразмере у замени удела, односно акција.
Ни одлука о принудном откупу не може се побијати због непримерености цене за акције које су предмет принудног откупа.
Уместо закључка
Закон о привредним друштвима детаљно прописује надлежност скупштине друштва и поступке око одржавања њених седница. У овом тексту подвукли смо колико је важно да та регулатива буде успостављена баш на нивоу закона. Из истог разлога законом је прописана и процедура за побијање одлука скупштине. Надградњу одредаба тог закона обавља поменути Кодекс корпоративног управљања који подстиче да се и интерним актима друштва ближе уреди начин рада и нарочито одлучивања на седницама скупштине. Друштво треба да даје и објашњења о правима чланова, као и начину њиховог вршења.
Што су овлашћења, процедуре и поступак побијања детаљније уређени, то се у већој мери смањује могућност грешака, изигравања, злоупотребе и неравноправности у вршењу права и мање времена и средстава се троши на исправљање насталих грешака, па је самим тим и пословање знатно ефикасније.
[signoff]
Подела и спајање акција
Код поделе и спајања акција, одлука скупштине акционарског друштва може се по тужби имаоца финансијског инструмента ставити ван снаге под условима из члана 257. ЗПД-а. Основна замисао је у заштити ималаца финансијских инструмената и спречавању да се поделом или спајањем акција умање или ограниче њихова права (на пример, имаоци обвезница заменљивих за акције).
[/signoff]
[signoff]
Побијање одлуке о статусној промени
У поступку по тужби за побијање одлуке о статусној промени суд ће пре доношења одлуке туженом друштву оставити примерен рок за отклањање разлога за побијање, ако су у питању отклоњиви разлози. Одлука којом се поништава одлука о статусној промени, по правноснажности, доставља се Регистру привредних субјеката ради објављивања у складу са законом о регистрацији. Ово је дужан да обави сâм суд како би се постигла извесност у објављивању одлуке, а с обзиром на чињеницу да је објављивање оваквог податка од великог правног значаја.
ЗПД прописује неограничену солидарну одговорност свих друштава учесника статусне промене за обавезе друштва стицаоца у вези са статусном променом (које су настале након наступања правних последица статусне промене, а до дана објаве одлуке). Ово не искључује одговорност за накнаду штете (члан 514).
[/signoff]