Питања могућности и модалитета избора и функционисања директора у друштву са ограниченом одговорношћу и недоумица које се у пракси јављају у вези са његовим положајем била су предмет разматрања у овом тексту.
РАЗЛИЧИТ ПОЛОЖАЈ ДИРЕКТОРА ДРУШТВА У ЗАВИСНОСТИ ОД ТОГА ДА ЛИ ЈЕ УПРАВЉАЊЕ ДРУШТВОМ ОРГАНИЗОВАНО КАО ЈЕДНОДОМНО ИЛИ ДВОДОМНО
У друштву са ограниченом одговорношћу органи управљања су, сходно Закону о привредним друштвима, Скупштина и један или више директора када је у питању једнодомно управљање, односно Скупштина, Надзорни одбор и један или више директора при дводомном управљању. Из ове поставке произлази да се положај директора друштва разликује зависно од тога да ли је управљање друштвом организовано као једнодомно или дводомно. Приликом једнодомног управљања директор(и) одговара(ју) директно Скупштини, док се, када је у питању дводомно управљање, између директора и Скупштине налази Надзорни одбор као „посредник”. У погледу дводомног управљања директори су подређени Надзорном одбору, па тако Надзорни одбор именује и разрешава директоре, утврђује накнаду за њихов рад, односно начела за утврђивање тих накнада, надзире рад директора и усваја њихове извештаје. Када се ради о једнодомном управљању, ова овлашћења у односу на директоре припадају Скупштини. Такође, директори при једнодомном управљању обављају све послове који нису у надлежности Скупштине, док при дводомном управљању обављају све послове који нису у надлежности Скупштине и Надзорног одбора. Дакле, делокруг Скупштине и Надзорног одбора у Закону о привредним друштвима одређен је позитивно, тј. прописано је које послове ови органи обављају, док је делокруг директора одређен негативно – прописано је да у делокруг директора спада све што не спада у делокруг осталих органа.
БРОЈ ДИРЕКТОРА
Друштво има једног или више директора који су законски заступници друштва и који се региструју у складу са законом о регистрацији. Дакле, овлашћење директора да заступа друштво заснива се на самом закону, међутим, да би директор могао да заступа друштво у односу на трећа лица, неопходна је и његова регистрација у Регистру привредних субјеката који се води у Агенцији за привредне регистре. Закон је прописао да се број директора одређује оснивачким актом или одлуком Скупштине, а ако оснивачким актом или одлуком Скупштине није одређен број директора, друштво има једног директора. Стиче се утисак да су одредбе Закона о броју директора сувишне јер намећу недоумице и отварају спорна питања. На пример, уколико не постоји одредба у оснивачком акту или посебна одлука Скупштине о броју директора, а Скупштина ипак изабере још једног директора поред већ постојећег, поставља се питање да ли је овакав избор другог директора законит или није. Избор директора описан у наведеном примеру јесте законит јер га је бирала Скупштина, па је у самом избору другог директора садржана одлука Скупштине да друштво има два директора. Међутим, уколико у друштву са дводомним управљањем не постоји одредба у оснивачком акту или посебна одлука Скупштине о броју директора, а Надзорни одбор изабере још једног директора поред већ постојећег, оваква одлука била би незаконита јер је одлучивање о броју директора на Скупштини, а не на Надзорном одбору. Одредба о броју директора је сувишна и стога што Закон предвиђа и ситуацију када друштво остане без директора, до које у пракси долази, тако да се уочава да не мора да има ниједног директора и да Закон ову ситуацију третира и предвиђа макар и као ванредну.
ЗАМЕНИЦИ И ПОМОЋНИЦИ ДИРЕКТОРА
Именовање заменика директора, помоћника директора итд., које је присутно у пракси, за Закон о привредним друштвима нема значај. Оваква именовања пре свега су ствар унутрашње организације друштва и имају искључиво интерни карактер. Заменици и помоћници директора по самом закону немају овлашћење за заступање нити се обавезно региструју као заступници друштва. Наравно, одлуком Скупштине или Надзорног одбора и ова лица, као и сва друга пословно способна лица, могу да буду именована у својству осталих заступника и регистрована у складу са тим, што је случају у ком њихово заступничко својство не произлази из самог закона као код директора, већ из одлуке о именовању и из регистрације.
ОДРЕДБА О ИМЕНОВАЊУ ДИРЕКТОРА У ОСНИВАЧКОМ АКТУ
Приликом оснивања друштва директор може да се именује оснивачким актом. Дакле, оснивачки акт може, али и не мора да има одредбу о именовању директора. Уколико је директор именован оснивачким актом, није неопходно да се приликом промене директора мењају и одредбе оснивачког акта, јер се директор свакако региструје и брише из регистра по закону којим се уређује регистрација привредних субјеката, а одлука Скупштине довољан је основ за регистрацију. Међутим, свакако је пожељно да се приликом прве измене оснивачког акта у истом констатује промена директора, како би подаци из оснивачког акта одговарали стварном стању.
МАНДАТ ДИРЕКТОРА
Ако у одлуци о именовању није одређено другачије, мандат директора почиње даном доношења одлуке о именовању. Ово безусловно важи у интерним односима између директора и друштва, тј. осталих органа друштва и запослених у друштву. Међутим, за трећа лица именовање не производи дејство пре него што се промене из одлуке о именовању не региструју у Агенцији за привредне регистре.
Ако оснивачким актом или одлуком Скупштине друштва није одређено другачије, сматра се да мандат директора није ограничен. Ваља напоменути да ограничење мандата директора без ваљаног разлога може бити оптерећујуће по функционисање друштва, јер је у том случају потребно да се одржавају седнице и доносе одлуке чак и када, након истека мандата директору, Скупштина или Надзорни одбор намеравају да му продуже мандат. Што се регистрације тиче, продужење мандата није потребно регистровати јер се директор не мења. Ваља, међутим, напоменути да и када је директору мандат временски ограничен, у случају истека мандата регистратор неће брисати директора из регистра без регистрационе пријаве и одлуке о разрешењу, што је још један разлог у прилог томе да мандат директора не треба да буде ограничен. Закон је оставио друштвима могућност да оснивачким актом или одлуком Скупштине могу да пропишу услове које неко лице треба да испуњава да би било именовано за директора.
РАЗРЕШЕЊЕ И ОСТАВКА ДИРЕКТОРА
Скупштина, односно Надзорни одбор могу да разреше директора, а и сам директор може да поднесе оставку. Скупштина, односно Надзорни одбор не морају да наводе разлоге за разрешење, осим уколико то оснивачким актом или одлуком Скупштине није изричито предвиђено. Оваква одредба је сувишна. Орган који разрешава свакако да своју одлуку може да образложи, било то предвиђено или не. Уколико је навођење разлога предвиђено, поставља се питање какве су последице уколико разлози за разрешење нису ваљани, уколико су наведене неистините чињенице и сл. Да ли је у том случају разрешење ваљано или није? Закон у ове детаље није улазио, па је у циљу јасноће и поједностављивања можда једноставно требало да се пропише да навођење разлога за разрешење није обавезно, без обзира на то шта је предвиђено актима друштва. На оставку директора сходно се примењују одредбе које се односе на оставку директора акционарског друштва, па директор оставку може дати преосталим директорима, уколико друштво има више директора, или председнику Скупштине, односно члану друштва са највећим уделом, уколико друштво има само једног директора. Оставка производи дејство на друштво на дан подношења, осим уколико сам подносилац оставке није навео неки други датум. На трећа лица оставка има дејство на дан брисања директора из регистра. Ово значи да је директор према трећим лицима одговоран све док се не региструје његово брисање, што има оправдања јер директор по основу оставке сам може да поднесе регистрациону пријаву брисања. Ако је једини директор друштва дао оставку, у обавези је да настави да предузима послове који не трпе одлагање до именовања новог директора, али не дуже од 30 дана од дана регистрације те оставке у складу са законом о регистрацији. Ово значи да су и трећа лица овлашћена да се у пословима са друштвом обраћају директору, без обзира на то што је директор брисан из регистра у року од 30 дана од дана регистрације оставке и брисања.
ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ЗАСТУПАЊЕ
Директор заступа друштво према трећим лицима. Овлашћења директора да заступа друштво нису неограничена, већ он мора да се придржава одредби оснивачког акта, одлука Скупштине, односно упутстава Надзорног одбора уколико је управљање друштвом дводомно. Трећа лица нису дужна да узимају у обзир ова ограничења овлашћења директора. Ступајући у однос са директором, трећа лица ступају у однос са друштвом и изјаве воље директора према трећим лицима сматрају се изјавама воље друштва. Уколико је директор прекорачио своја овлашћења, то има значаја само за односе између директора и друштва.
Ако друштво има више од једног директора, сви директори заступају друштво заједнички, ако оснивачким актом или одлуком Скупштине друштва није другачије одређено. Међутим, сматра се да је изјава воље која је учињена према једном директору ваљано учињена према друштву. Дакле у ситуацији када друштво има више директора, разликује се „активно” и „пасивно” заступање. Приликом „активног” заступања, када друштво које има више директора изражава своју вољу, нпр. потписује уговор, сви директори морају да изразе вољу заједнички, нпр. да заједнички потпишу уговор. Међутим, уколико се треће лице обраћа друштву, довољно је да учини изјаву воље према једном директору, а не мора према свима. Оснивачким актом или одлуком Скупштине друштва може да се одреди да, без обзира на то што постоји више директора, сваки од њих самостално може да заступа друштво и приликом давања изјава воље. У овом случају, када сваки директор приликом давања изјаве воље заступа друштво самостално, поставља се питање шта се дешава уколико нпр. два директора дају две изјаве воље које се међусобно искључују. Тада би требало поћи од тога да је изјаве дало исто (правно) лице, па решавати ово питање у складу са том поставком. Тако нпр., ако један директор прихвати понуду за закључење уговора, понуда се сматра прихваћеном и уговор закљученим, без обзира на то што други директор исту понуду одбије након пријема друге стране изјаве о прихватању понуде.
СИТУАЦИЈА КАДА ДРУШТВО ОСТАНЕ БЕЗ ДИРЕКТОРА
Када остане без директора, а у даљем року од 30 дана не буде регистрован нови директор, члан друштва или друго заинтересовано лице може да тражи да суд у ванпарничном поступку постави привременог заступника друштва. Суд је дужан да у року од осам дана од дана пријема овог захтева донесе одлуку о захтеву. Ако друштво остане без директора, онда до именовања директора, односно привременог заступника изјаве воље упућене било ком члану Надзорног одбора, ако постоји, односно било ком члану друштва, ако друштво нема Надзорни одбор, обавезују друштво. Дакле, до именовања новог заступника Закон даје могућност да чланови Надзорног одбора, а при једнодомном управљању чланови друштва, имају обавезу „пасивног” заступања друштва, тј. изјаве воље упућене њима обавезују друштво. Изјаве воље послате на адресу седишта друштва, на адресу за пријем поштанских пошиљки или на адресу за пријем електронске поште, обавезују друштво, па све и да оно нема директора или привременог заступника, без обавезе пошиљаоца да назначава да се изјава воље упућује члану Надзорног одбора или члану друштва. Такође, у Закону се не наводи шта се дешава уколико друштво има регистрованог заступника који није директор друштва, а остане без директора. У том случају нема потребе за именовањем привременог заступника, јер заступник већ постоји и исти може и да изјављује и да прима изјаве воље.
СПОР ДИРЕКТОРА СА ДРУШТВОМ
Уколико је друштво у спору са директором, он не може да изда пуномоћје за заступање нити да заступа друштво у спору у којем је супротна страна он или са њим повезано лице. Ова одредба је разумљива како не би дошло до мешања процесних улога, тј. до ситуације да се исто лице (директор) нађе и на страни тужиоца и на страни туженог. У овом случају друштво у спору против директора заступа пуномоћник коме Скупштина издаје пуномоћје. У циљу очувања интереса друштва, приликом издавања оваквог пуномоћја потребно је посебно водити рачуна да пуномоћник не буде ни правно ни фактички у односу било какве зависности према директору.
СИТУАЦИЈА КАДА ЈЕ СМАЊЕН БРОЈ ДИРЕКТОРА ИСПОД ПРЕДВИЂЕНОГ БРОЈА
У ситуацији када је оснивачким актом или одлуком Скупштине предвиђен број директора који заступа друштво, а исти број се смањи испод предвиђеног, Закон разликује два случаја: први, када се смањи број директора који друштво заступају појединачно и други, када се смањи број директора који друштво заступају заједнички. У првом случају преостали директори настављају да заступају друштво у оквиру својих овлашћења, а у другом случају преостали директори дужни су да без одлагања обавесте Скупштину или Надзорни одбор који врши именовање недостајућих директора, а до тог именовања преостали директори могу да обављају само хитне послове. Оснивачким актом или одлуком Скупштине другачије може да се одреди ово питање.
ОДГОВОРНОСТ ЗА ПОСЛОВНЕ КЊИГЕ, ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ И ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ О ОДЛУКАМА СКУПШТИНЕ
У вођењу послова друштва директор мора да се придржава оснивачког акта, одлука Скупштине и упутстава Надзорног одбора у случају дводомног управљања. Директор одговара за уредно вођење пословних књига друштва и за тачност финансијских извештаја, а у обавези је и да води евиденцију о свим донетим одлукама Скупштине, у коју сваки члан друштва може да изврши увид током радног времена друштва. Такође, директор има обавезу да подноси извештаје о рачуноводственој пракси и пракси финансијског извештавања друштва и његових повезаних друштава, ако постоје; затим о усклађености пословања друштва са законом и другим прописима; квалификованости и независности ревизора друштва у односу на друштво, ако су финансијски извештаји друштва били предмет ревизије; али и о уговорима закљученим између друштва и директора, као и са лицима која су са њима повезана у смислу Закона о привредним друштвима.
НАКНАДА ЗА РАД И РАДНО АНГАЖОВАЊЕ ДИРЕКТОРА
Директор има право на накнаду за свој рад, која се одређује оснивачким актом, одлуком Скупштине или одлуком Надзорног одбора. Директору могу да се одреде и стимулације.
Што се радног односа тиче, директор може да буде у радном односу, али и не мора. Радни однос са директором заснива се уговором о раду. Приликом заснивања радног односа са директором могуће је закључити уговор о раду на одређено време и то до истека рока на који је изабран, односно до разрешења. Ово представља посебан случај могућности радног односа на одређено време, поред оних прописаних чланом 37. Закона о раду. Уколико послодавац са директором не закључује уговор о раду, са њим се закључује уговор о правима и обавезама директора. Закон о раду је прописао да овај уговор закључује у име послодавца надлежни орган утврђен законом или општим актом послодавца. Овај надлежни орган је Надзорни одбор, кога у том случају заступа лице по основу одлуке Надзорног одбора, или Скупштина, коју у том случају представља лице по основу одлуке Скупштине. Битно је, дакле, да се приликом именовања директора одлуком о именовању одреди лице које ће закључити уговор о раду или уговор о правима и обавезама директора.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Директори представљају најоперативнији орган друштва. Иако је директору надређен Надзорни одбор или Скупштина, избор директора посебно је важан јер исти свакодневно заступају друштво и доносе одлуке на дневном нивоу, а друштво кроз њих изјављује своју вољу. Зато су могућности и модалитети избора и функционисања директора посебно важни и у привредним друштвима, па се, самим тим, и у друштвима са ограниченом одговорношћу њима мора посветити нарочита пажња.