Помагање као облик саучесништва у судској пракси

Помагање као облик саучесништва, које је регулисано у члану 35. Кривичног законика, аутор је разматрао је кроз бројне примере из судске праксе.

 Позитивно српско кривично законодавство јасно је разграничило да кривично дело може бити извршено од стране једног лица, али такође је могуће да у извршењу једног кривичног дела учествује више лица која имају различите улоге.

Саучесништво представља учешће више лица у извршењу једног или више кривичних дела. Такође, више лица која имају различите улоге, при извршењу кривичног дела могу бити: извршиоци, подстрекачи или помагачи.

Радња помагања се везује за радњу извршења, а то значи да без извршиоца нема помагача, као ни подстрекача.

Помагање је облик саучесништва у ужем смислу.

Као облик саучесништва, исто дели објективну и субјективну везу између саучесника.

Под објективном везом подразумева се предузимање реалних и објективних радњи извршења кривичних дела, тако да све то доприноси извршењу кривичног дела.

Под субјективном везом подразумева се постојање свести код саучесника да предузимају радње извршења као своју заједничку делатност и да се међусобно познају, али само у степену обима предузимања радњи сваког од њих.

Помагање је, као облик саучесништва, предвиђено у Глави III, под називом „Кривично дело”, и то у чл. 35. Кривичног законика („Сл. гласник РС”, 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14 и 94/16).

Важно је указати на то да садашњи пречишћени текст Кривичног законика обухвата и донети Закон о изменама и допунама Кривичног законика („Сл. гласник РС” 94/16), који се примењује од 1. јуна 2017. године.

Садржина чл. 35. КЗ-а обухвата појам помагања (став 1), као и врсте – облике помагања (став 2).

Члан 35. ст. 1. КЗ-а гласи: „Ко другом са умишљајем помогне у извршењу кривичног дела, казниће се казном прописаном за то кривично дело или ублаженом казном.”

Члан 35. ст. 2. КЗ-а гласи: „Као помагање у извршењу кривичног дела сматра се нарочито: давање савета и упутства како да се изврши кривично дело, стављање учиниоцу на располагање средства за извршење кривичног дела, стварање услова или отклањање препрека за извршење кривичног дела, као и унапред обећано прикривање кривичног дела, учиниоца, средства којим је кривично дело извршено, трагова кривичног дела или предмета прибављених кривичним делом.

Елементи појма помагања, предвиђени у чл. 35. ст. 1. КЗ-а, јесу:

– умишљајно помагање,

– помагање другом,

– помагање у извршењу кривичног дела,

– кажњавање за исто кривично дело и

– ублажавање казне.

Дакле, помагач је један од учесника при извршењу кривичног дела, који предузима радње које нису радње извршења, већ напротив, предузетим радњама помагача доприноси се, тј. помаже да се кривично дело лако и лакше изврши.

Како је помагање облик саучесништва, у субјективном смислу помагач мора имати свест да на неки начин учествује у извршењу кривичног дела, да заједнички делује са другим лицем или лицима којима само помаже да се кривично дело изврши. Помагач не извршава своје кривично дело, он зна да је иницијатор и извршилац друго лице, али њему помаже и доприноси да лакше изврши кривично дело.

По природи ствари, помагач предузима радње пре или у току извршења кривичног дела, али никако касније.

Помагање може бити непосредно и посредно.

Непосредно је када лице лично помаже другом да лакше изврши кривично дело, а посредно – када помаже да се то чини преко другог лица.

Помагање претпоставља да код извршиоца постоји план и већ формирана одлука о извршењу кривичног дела. То је битно за утврђење разлике између подстрекавања и помагања. Помагање јесте само умишљајна радња учиниоца, а то значи да мора постојати друго лице које је извршилац кривичног дела, па код помагача постоји свест да помаже, олакшава другом – извршиоцу при извршењу кривичног дела, као и свест да друго лице предузима радње извршења кривичног дела.

Не постоји нехатно помагање у смислу кажњивости.

Помагање се може извршити на различите начине.

У чл. 35. ст. 2. КЗ-а законодавац је употребио реч „нарочито”, па је набројао видове – облике помагања, али то није коначна листа, већ су могући и други облици које живот и судска пракса могу да створе.

По набројаним облицима помагања у чл. 35. ст. 2. КЗ-а, помагање може бити психичко и материјално.

Под психичким помагањем подразумева се морална и психичка подршка учиниоцу да лакше изврши кривично дело (нпр. давање савета, упутства, унапред обећано прикривање кривичног дела или учиниоца, уверавање да кривично дело неће бити откривено и др.).

Под материјалним помагањем подразумева се пружање свих других облика помоћи који нису психички (давање средстава за извршење кривичног дела, отклањање препрека за извршење кривичног дела, чување страже, превоз извршиоца на лице места, разговор са ноћним чуварем и одвраћање његове пажње од редовне чуварске делатности и др.).

Помагање мора, без обзира на облик, или да претходи извршењу кривичног дела или да се предузима у току извршења кривичног дела.

Ако се предузимају радње помагања након извршеног кривичног дела, тада може да се ради о другом самосталном кривичном делу.

Овај облик саучесништва подразумева постојање одређеног односа између помагача и извршиоца. Како је помагач онај који помаже другом при извршењу кривичног дела, они се могу лично и познавати, али то није нужно. Битно је да код помагача постоји свест да неком другом помаже.

Помагање се мора односити на одређено кривично дело, а то значи да сви облици помагања наведени у чл. 35. ст. 2. КЗ-а, морају да се односе на тачно одређено кривично дело.

Давање савета како да се евентуално кривично дело уопште изврши – није облик саучесништва.

Пратећи суштину овог облика саучесништва, логично је да мора да постоји одређени каузални однос између помагача и извршиоца. То значи да извршилац поступа по саветима помагача, да користи средства која од њега добија и друго.

У вези са тим интересантно је закључивање уваженог професора Љубише Лазаревића који каже да „постоји помагање ако је учиниоцу стављен на располагање кључ за отварање одређене просторије, али извршилац га не употреби.”

Имајући у виду акцесорну природу помагача – да мора постојати одређени однос помагача и извршиоца, не може да се прихвати такав став. Ако извршилац обије туђу просторију на потпуно други начин, не користећи кључ који је добио од помагача, онда ту помагање и не постоји.

Могућ је идеални и реални стицај помагања у различитим кривичним делима, као што може да постоји помагање у стицају са саизвршилаштвом и подстрекавањем, наравно ако је помагач учествовао у извршењу других кривичних дела.

И обрнуто, не постоји стицај када се више саучесничких делатности стекне приликом извршења једног кривичног дела.

Помагач се кажњава у истим условима као и извршилац, наравно ако је извршио кривично дело које је кажњиво или је остало у покушају.

Законодавац предвиђа и могућност факултативног блажег кажњавања учиниоца – помагача.

Наравно, помагач одговара само у границама свог умишљаја – чл. 36. КЗ-а, а основи који искључују кривицу извршиоца, не искључују кривично дело помагача.

Занимљиво је у вези са претходним питање постојања помагања као самосталног кривичног дела. Оно се остварује на два начина: прво, када законодавац предвиди да се „некоме помогне”, као код кривичног дела помагање непријатељу из чл. 423. КЗ-а, друго, када постоји одређено кривично дело, а један од његових облика је у ствари помагање при извршењу тог кривичног дела, нпр. помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела – чл. 333. КЗ-а и његов облик прикривања кривичног дела и учиниоца, што је у ствари помагање.

У наредном делу текста приказане су судске одлуке у вези са следећим сегментима:

I Уопште о помагању,

II Психичко помагање,

III Материјално помагање,

IV Помагање и други облици саучесништва,

V Помагање при извршењу одређеног кривичног дела,

VI Помагање као облик саучесништва и постојање других кривичних дела,

VII Помагање и институти општег дела КЗ-а,

VIII Помагање и примена кривично-процесног права.

I

Уопште о помагању

 

Случај #1.

Радња помагања другоме при извршењу кривичног дела подразумева умишљајно, а не нехатно поступање из чл. 24. ст. 1. ОКЗ-а.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 46/03 од 27. октобра 2003, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 132/04 од 2. јуна 2004)

 

Случај #2.

Кривица помагача условљена је осудом извршиоца за одређено кривично дело.

(Пресуда Окружног суда у Нишу, К 248/08 од 9. марта 2009, и Пресуда Апелационог суда у Нишу, Кж 67/10 од 31. марта 2010)

 

Случај #3.

Радње које предузима помагач морају бити таквог квалитета да се без предузимања истих не би могло остварити само извршење кривичног дела.

(Решење Апелационог суда у Београду, Кж 8/12 од 8. фебруара 2013)

 

Случај #4.

За помагање се захтева не само свест о томе да помагач помаже извршиоцу кривичног дела већ и да помагач прихвата коначан исход и кажњавање последице свог понашања.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж2/12 од 4. октобра 2012)

 

Случај #5.

Помагачке радње су радње којима се туђе кривично дело потпомаже, подржава или се олакшава његово извршење. Оне представљају допринос остваривању кривичног дела и не морају бити са њим у чврстом каузалном односу који подразумева да без тих радњи кривично дело не би било реализовано.

Из образложења:

У конкретном случају оптужени је несумњиво олакшао малолетном учиниоцу извршење кривичног дела и његова радња зато представља помагање у смислу чл. 24. КЗ-а СРЈ, без обзира на то да ли би малолетни учинилац и без помоћи оптуженог успео да изврши дело, па су жалбени наводи оптуженог и његовог браниоца у том погледу неосновани.

(Пресуда Окружног суда у Лесковцу, К 31/95 од 23. фебруара 1996, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 623/96 од 23 августа 1996)

 

Случај #6.

Помагање је умишљајно доприношење учиниоцу да изврши кривично дело, а са гледишта узрочности, оно не представља узрок, већ услов последице.

(Пресуда Вишег суда у Београду, К 67/11 од 7. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 10/13 од 21. јуна 2013)

 

Случај #7.

Радња помагања може да се предузме и без контакта са извршиоцем – непосредним договарањем са другим помагачем – уколико постоји свест да се тиме доприноси извршењу кривичног дела од стране извршиоца (тзв. посредно помагање).

(Пресуда Првог основног суда у Београду, К 1043/13 од 26. новембра 2013, и Пресуда Вишег суда у Београду, Кж 194/14 од 9. априла 2014)

 

Случај #8.

За постојање помагања није неопходно да извршилац кривичног дела зна за делатност помагача.

(Пресуда Вишег суда у Београду, К 67/11 од 7. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 10/13 од 21. јуна 2013)

 

Случај #9.

Постоји само један случај када се помагање може извршити после извршења радње кривичног дела, а да то не буде самостално кривично дело, а то је ситуација када помагач ствара услове да после радње извршења дела олакша наступање последице која треба да наступи услед предузете радње извршења.

(Пресуда Вишег суда у Београду, К 67/11 од 7. фебруара 2013, и Решење Апелационог суда у Београду, Кж 10/13 од 21. јуна 2013)

 

Случај #10.

Помагање може бити различито, и то као претходно, пре започете радње извршења кривичног дела, или накнадно, психичко или материјално и друго.

(Решење Апелационог суда у Нишу, Кж 1954/11 од 9. августа 2011)

II

Психичко помагање

 

Случај #1.

Када је оптужени малолетном лицу предложио да заједно провале у столарску радњу оштећеног, саопштавајући му где се тачно налази новац у радном столу јер је исти радио у поменутој столарској радњи, па малолетно лице одбије ту сарадњу, али касније све то саопшти другооптуженом, са којим заједно обије столарску радњу и одузме новац, а након сазнања за поменуте радње оптужени тражи од малолетног лица 500 евра да их не би пријавио полицији, тада је оптужени извршио кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. ОКЗ-а.

(Пресуда Општинског суда у Гучи, К 150/03 од 3. маја 2003, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 25/03 од 21. децембра 2003)

 

Случај #2.

Радње помагања наведене у чл. 24. ст. 2. КЗЈ-а (ОКЗ), наведене су само примера ради, тако да у сваком конкретном случају треба утврдити да ли радња окривљеног јесте радња умишљајног помагања у смислу чл. 24. ст. 2. ОКЗ-а.

Из образложења:

У конкретном случају окривљени је осталим учесницима показао кућу и радњу оштећеног, па су исти касније, користећи податке које су добили, извршили кривично дело тешке крађе на штету оштећеног.

Неосновано је истицање у жалби браниоца окривљеног да утврђене радње за окривљеног нису радње помагања у смислу чл. 24. ст. 2. КЗ-а, већ напротив, ради се о предузетим умишљајним радњама помагања.

(Пресуда Окружног суда у Чачку, К 59/03 од 15. јула 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2245/03 од 15. марта 2004)

 

Случај #3.

Када је окривљена детаљно објаснила осталим окривљенима где се налази стан оштећеног и где му се у стану налази новац, па се у време извршења кривичног дела са оштећеним налазила у кафани како би осталим окривљенима омогућила да уђу у стан, при чему су остали окривљени обили кућу оштећеном и одузели новац, а потом се састали са окривљеном и поделили новац, тада је окривљена извршила кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. КЗЈ-а, а остали окривљени кривично дело тешке крађе из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 386/01 од 14. фебруара 2002, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 278/03 од 15. јануара 2003)

 

Случај #4.

Обећање оптуженог да ће од извршиоца кривичног дела откупити противправно одузете слике, допринело је извршењу кривичног дела. На основу таквог обећања, које је у пракси у више наврата и реализовано, за извршиоца кривичног дела створене су повољније претпоставке јер су оне унапређивале и олакшавале извршење кривичног дела. Стога такво обећање представља психичко помагање извршиоцу овог дела, па се мора прихватити да је оно облик помагања у смислу чл. 24. КЗ-а СРЈ, јер се под тим подразумева не само физичко прикривање поменутих предмета већ и унапред обећана њихова куповина и даља продаја. На основу наведеног у таквим радњама стоје обележја кривичног дела тешке крађе у помагању, а не обележја кривичног дела прикривања из чл. 184. КЗ-а СРЈ.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1583/94 од 14. фебруара 1995)

 

Случај #5.

Унапред обећано прикривање предмета прибављених кривичним делом, као начин помагања у извршењу кривичног дела, не мора увек да буде претходно вербално договорено, већ може да произлази из начина понашања учиниоца и помагача пре извршења кривичног дела.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 5658/10 од 25. јануара 2011)

 

Случај #6.

Помагање у извршењу кривичног дела, као облик саучесништва, може да се изврши стварањем осећаја сигурности и безбедности у учиниоцу кривичног дела.

(Пресуда Вишег суда у Нишу, К 3/10 од 25. фебруара 2010)

 

Случај #7.

Када је учинилац на питање малолетника да ли познаје некога коме може да отме новац, рекао да оштећени ради на кванташкој пијаци и да свако вече са собом носи већу количину новца и притом му показао оштећеног и где је његов стан, након чега је малолетник сачекао оштећеног, истукао га и одузео му новац, то представља радње помагања у извршењу кривичног дела разбојништва.

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 53/97 од 12. марта 1997, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1130/97 од 27. фебруара 1998)

III

 Материјално помагање

 

Случај #1.

Радњом помагања сматраће се отклањање препреке за извршење кривичног дела од стране извршиоца. За помагање у извршењу кривичног дела принуде казниће се лице које је, држећи оштећеног за руке, првооптуженом отклонило препреку да од оштећеног одузме новац и сат на име наплате дуга.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1795/96 од 22. маја 1997)

 

Случај #2.

Трећеоптужени је умишљајно помогао осталој двојици оптужених у извршењу кривичног дела из чл. 166. КЗ-а РС, тако што су они одузета возила довозили у фарбарску радњу код трећеоптуженог, са којим су раније постигли договор да ће он преузимати сва одузета возила и потом их продавати, уз прибављање противправне имовинске користи деобом новца од продаје.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2018/98 од 16. новембра 2000)

 

Случај #3.

Првоокривљени је помогао друго и трећеокривљеном да изврше кривично дело разбојништва тако што је предложио друго и трећеокривљеном да од оштећене коју је упознао одузму мобилни телефон. Наиме, првоокривљени је позвао оштећену да се виде, а када се растао са њом, позвао је телефоном, при чему су друго и трећеокривљени напали оштећену у тренутку када је извадила телефон да се јави и одузели јој га.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 279/10 од 2. јула 2010)

 

Случај #4.

Оптужени је умишљајно помагао извршиоцу кривичног дела тешке крађе када му је по претходном договору ставио на располагање своје путничко возило, са возачем који одлази на место извршења кривичног дела и потом у возилу превезе одузету ствар.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2449/96 од 28. јануара 1997)

 

Случај #5.

Окривљени је умишљајно помагао другом лицу да изврши кривично дело недозвољене трговине из чл. 147. ст. 1. КЗ-а РС, јер се са истим договорио да му за утврђену месечну накнаду изнајми плац на којем је овај инсталирао цистерну за гориво и пумпе, па је, немајући овлашћење за трговину, набавио већу количину моторног бензина који је продавао грађанима.

(Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 1528/00 од 12. септембра 2000)

 

Случај #6.

Када другооптужени држи оштећеног за руку да би првооптуженом отклонио препреку за извршење његове намере, тада чини кривично дело помагањем.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 157/96 од 16. октобра 1996)

 

Случај #7.

Окривљени је извршио кривично дело одузимање возила из чл. 174. КЗ-а РС, када је својим возилом, у коме су се налазила још два саизвршиоца, пратио кретање возила оштећеног које су ова двојица одлучила да одузму, а затим, када је оштећени своје возило паркирао и напустио, стао испред тог возила, при чему су друга двојица окривљених изашла из возила окривљеног и одузела возило оштећеног.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1184/00 од 10. октобра 2000)

 

Случај #8.

 

Када првооптужени саопшти другооптуженом да жели да одузме скупоцени аутомобил, па другооптужени  превезе првооптуженог до места где се налазио такав аутомобил и преда му ватрено оружје да има при себи, тада је другооптужени извршио кривично дело разбојништво у покушају помагањем.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 72/04 од 2. марта 2004)

 

Случај #9.

 

Другооптужени је са умишљајем помогао првоокривљеном у извршењу кривичног дела недозвољене трговине тако што му је ставио на располагање за превоз своје возило, у чијим шупљинама је првоокривљени сакрио 2.200 паклица страних цигарета, без акцизних маркица, које су биле намењене продаји.

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 1280/04 од 25. маја 2004)

 

Случај #10.

 

Када је извршилац пришао оштећеном с леђа и обухватио га са обе руке блокирајући му руке и врат, док су га остала двојица тукла и нанела му тешку телесну повреду, првооптужени се појавио као помагач у извршењу кривичног дела јер је са умишљајем помогао осталој двојици у извршењу кривичног дела.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 711/06 од 12. априла 2006)

 

Случај #11.

 

Учинилац је са умишљајем помогао другооптуженом да изврши кривично дело тешке крађе тако што му је дао пајсер, којим је другооптужени извршио разваљивање улазних врата на радњи оштећеног, након чега је из радње одузео разне ствари.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 2118/95 од 7. марта 1996)

 

Случај #12.

 

Другооптужени је са умишљајем помагао првооптуженом у извршењу кривичног дела убиства – лишење живота службеног лица, саобраћајног полицајца, при вршењу послова јавне безбедности, тако што је, када је милиционер приступио службеној радњи – контроли лица – другооптуженог, коме је затражио личну карту, првооптужени на милиционера отворио ватру из пиштоља, па је другооптужени ударио милиционера у стомак и главу, после чега је првооптужени наставио да пуца и усмртио оштећеног.

(Пресуда Окружног суда у Београду, К 371/94 од 26. јануара 1995, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 615/95 од 7. септембра 1995)

IV

 Помагање и други облици саучесништва

 

Случај #1.

Када лице кроз једну или више радњи изврши подстрекавање и помагање, у односу на исто кривично дело и према истом лицу постоји само подстрекавање, а не и стицај ова два облика саучесништва, јер је помагање лакши облик саучесништва у односу на подстрекавање и конзумирано је подстрекавањем.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 469/79)

 

Случај #2.

Кривично дело неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246. ст. 1. КЗ-а, постоји и у случају када окривљени А. А. у одређеном временском периоду учестало превози Б. Б. и В. В. у Београд и тиме прибавља имовинску корист, па није логично да је његов умишљај био усмерен на помагање при извршењу кривичног дела из чл. 246а ст. 1. КЗ-а, јер је, враћајући ове окривљене из Београда, заправо преносио опојну дрогу, чиме су испуњени сви елементи кривичног дела из чл. 246. ст. 1. КЗ-а, са евентуалним умишљајем као обликом виности, будући да је морао бити свестан да је могуће да окривљене Б. Б. и В. В. вози у Београд ради куповине опојне дроге за даљу продају.

(Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж 7271/10 од 18. априла 2011)

 

Случај #3.

Оптужени је саизвршилац у извршењу кривичног дела разбојништва ако је по претходном договору са осталим извршиоцима, на бази поделе улога, предузео радње које су ван бића кривичног дела, али су битан део процеса његовог извршења, па се не може радити о помагању као облику саучесништва.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 322/99 од 17. септембра 1999)

 

Случај #4.

Када двојици саучесника који су већ били решени да изврше неку крађу да би дошли до новца, оптужени дâ податке о лицу које има новац, па они од тог лица одузму новац, ради се о помагању а не о подстрекавању на извршење кривичног дела.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 154/98 од 7. априла 1998)

 

Случај #5.

Чини кривично дело из чл. 248. КЗ-а РС онај ко унесе у службене исправе неистините податке, при чему је тада извршилац, а давање налога неком другом да тако поступи један је од облика саучесништва – подстрекавање, помагање.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 7/05 од 8. фебруара 2005)

 

Случај #6.

Помагање из чл. 24. ОКЗ-а, као облик саучесништва, представља радњу којом се доприноси извршењу кривичног дела, а не ради се о извршилачкој радњи.

 

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1356/06 од 19. септембра 2007)

 

Случај #7.

Када оптужени „типује стан”, суд мора да утврди ко је предложио извршење кривичног дела у питању, односно чија је идеја била да се дело изврши, јер од тога зависи и облик саучесништва, односно да ли је дело извршено подстрекавањем и помагањем.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1110/00 од 27. јуна 2001)

 

Случај #8.

Првостепеном пресудом оптужени су оглашени кривим да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешке крађе. У жалби браниоца оптуженог наводи се да он то дело није хтео као своје, па тврди да би се његова радња могла квалификовати као помагање у тешкој крађи.

На правилност закључка да је и трећеоптужени саизвршилац а не помагач у тешкој крађи, упућују неспорне чињенице везане за његово понашање пре, током и после извршења кривичног дела. Он је учествовао у припремању овог кривичног дела и његовог извршења (сајлом је повезао украдени аутомобил са возилом другооптуженог), заједно са осталим учиниоцима удаљио се са места крађе и заједно са њима и био ухваћен од стране полиције. Како је оптужени, заједно са осталим учиниоцима, био носилац одлуке о извршењу дела, у чијем извршењу је затим и учествовао, његово својство саизвршиоца не може да се доведе у питање чињеницом да је возило украдено за другооптуженог, јер учинилац кривичног дела крађе не мора бити руковођен само намером да присвајањем туђе ствари прибави себи противправну имовинску корист, већ и намером да ту корист прибави неком другом, што не значи да он дело не врши као своје и као заједничко, ако га врши заједно са другим учиниоцима.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 952/95 од 22. децембра 1995)

 

Случај #9.

Ирелевантна је тврдња окривљеног да, извршењем радњи које му се стављају на терет, није за себе прибавио никакву имовинску корист, уколико је утврђено да је новац добијен од продаје дроге предавао другом лицу, па је, уз продају, вршио и паковање и превоз опојне дроге, због чега се његове радње не могу квалификовати као радње помагања, већ као поступање саизвршиоца.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 5429/10 од 21. јануара 2011)

V

Помагање при извршењу одређеног кривичног дела

 

Случај #1.

Закон набраја радње помагања примера ради, тако да ће суд у свакој конкретној ситуацији процењивати које радње заиста потпомажу, омогућују и олакшавају извршење кривичног дела.

 

Из образложења:

 

Пресудом првостепеног суда четворица оптужених су оглашени кривим због кривичног дела тешког разбојништва из чл. 169. ст. 1. у вези са чл. 186. ст. 2. и 1. КЗ-а РС, с тим што је четвртооптужени извршио ово кривично дело помагањем.

Како радње помагања у Закону нису таксативно набројане већ наведене примера ради, то ће се у таквој ситуацији, анализом сваког конкретног случаја, проценити колико радња помагања заиста омогућује и олакшава извршење кривичног дела. Допринос четвртооптуженог огледа се у томе што је у разговору са трећеоптуженим сазнао да оштећени има већу суму новца и прихватио да пронађе непосредне извршиоце који ће одузети новац оштећеном, при чему ће исте довести у везу са трећеоптуженим, који о тим чињеницама има потпуније информације. Четвртооптужени успева ангажовањем прво и другооптуженог, које упознаје са трећеоптуженим, при чему од њега добијају потпуне информације о конкретном случају. Тим разговорима присуствује и четвртооптужени и за своје ангажовање у извршењу овог дела добија део одузетог новца. Због тога се не може прихватити став да се у његовом случају ради о кривичном делу прикривања, а не о помагању у извршењу кривичног дела тешког случаја разбојништва, јер је од самог почетка и он био свестан да ће у извршењу овог дела са подељеним улогама учествовати три лица, односно да ће ово дело бити извршено у групи.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1711/98 од 18. маја 1999)

 

Случај #2.

За постојање кривичног дела из чл. 204. ст. 3. КЗ-а РС, потребно је да код учиниоца постоји свест о стварним обележјима кривичног дела које је извршило лице коме се пружа помоћ, а не мора му бити позната правна квалификација дела нити прописана казна.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 210/82)

 

Случај #3.

Када је првооптужени у присуству другооптуженог принудио оштећеног да уђе у возило, па га у току вожње ударио у пределу главе наневши му телесне повреде, а затим узео новчаник и телефон, не може се прихватити да другооптужени није хтео да помогне првооптуженом у извршењу кривичног дела разбојништва.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 28/06 од 1. марта 2006)

 

Случај #4.

Када је оптужени малолетном лицу предложио да заједно провале у радњу оштећеног, саопштавајући му где се тачно налази новац у столу јер је исти радио у поменутој радњи, па малолетно лице одбије ту радњу, али касније све то саопшти другооптуженом, с којим заједно обије радњу и одузме новац, а након сазнања за поменуте радње оптужени тражи од малолетника 500 евра да их не би пријавио полицији, тада је извршио кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. ОКЗ-а.

(Пресуда Општинског суда у Чачку, К 158/05 од 22. јуна 2005, и Пресуда Окружног суда у Чачку, Кж 458/05 од 30. новембра 2005)

 

Случај #5.

Помагач у извршењу разбојништва не улази у састав групе која је извршила разбојништво.

(Решење Врховног суда Србије, Кж 1319/03 од 17. новембра 2004)

 

 

Случај #6.

Ако је извршено кривично дело разбојништва од стране два лица, од којих се једно лице појављује као извршилац, а друго као помагач, не може се радити о кривичном делу разбојништва из чл. 206. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, које је извршено од стране више лица, већ о кривичном делу разбојништва из чл. 206. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 123/08 од 4. фебруара 2008)

 

Случај #7.

Тиме што је оптужени лицима која већ имају чврсту одлуку да изврше кривично дело тешке крађе, дао податке о томе да оштећени поседује већу суму девиза, показао им кућу оштећеног и рекао им да је најбоље да новац украду око 13 часова, када у кући нема никога, помогао је у извршењу кривичног дела тешке крађе јер је предузео радње којима се са умишљајем доприноси извршењу кривичног дела тешке крађе.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2151/98 од 15. јуна 1999)

 

Случај #8.

Не ради се о свршеном кривичном делу недозвољене полне радње, већ о помагању при извршењу кривичног дела силовање када окривљени са умишљајем, применом силе, онемогући оштећену да пружа отпор.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 2236/13 од 16. априла 2014)

 

Случај #9.

 

Када је другоокривљени обећао првоокривљеном да новац који првоокривљени буде одузео из касе банке, сакрије у својој викендици, па то буде и реализовано, а првоокривљени буде оглашен кривим због кривичног дела тешке крађе из чл. 166. ст. 3. у вези са ст. 1. т. 1. КЗ-а РС, другоокривљени је извршио кривично дело тешке крађе у помагању из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. ОКЗ-а, а не кривично дело из чл. 166. ст. 3. у вези са ст. 1. т. 1. КЗ-а РС и у вези са чл. 24. ОКЗ-а.

(Пресуда Окружног суда у Чачку, К 66/03 од 17. септембра 2003, и Пресуда Врховног суда Србије, Кж 2115/03 од 30. децембра 2003)

VI

Помагање као облик саучесништва и постојање других кривичних дела

 

Случај #1.

 

У кривичном поступку се може утврђивати кривична одговорност помагача, сходно чл. 35. КЗ-а, иако је извршилац основног кривичног дела непознат.

(Пресуда Основног суда у Сремској Митровици, К 1200/10 од 25. августа 2011, Пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Кж 4139/11 од 21. јануара 2014, и Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 526/14 од 2. јула 2014)

 

Случај #2.

Куповина противправно одузетих предмета, која је унапред обећана, представља облик помагања у извршењу кривичног дела, а не кривично дело прикривање из чл. 184. КЗ-а РС.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1583/94 од 14. фебруара 1995)

 

Случај #3.

Када је утврђено да је учинилац, као приватни занатлија, обавестио лица која су се бавила скидањем делова аутомобила са туђих кола, да ће од њих увек откупљивати те делове након што остваре противправно присвајање, у његовој делатности су остварена законска обележја помагања у извршењу кривичног дела крађе из чл. 249. ст. 2. КЗ-а, а не прикривања из чл. 265. ст. 1. КЗ-а.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кжм 391/74).

 

Случај #4.

То што против учиниоца кривичног дела није покренут кривични поступак, не искључује могућност вођења поступка против помагача у извршењу истог кривичног дела.

(Решење Врховног суда Србије, Кжм 16/03 од 23. јуна 2003)

VII

Помагање и институти општег дела КЗ-а

 

Случај #1.

 

Могућа је конструкција продуженог кривичног дела тешке крађе помагањем.

 

Из образложења:

 

Друготужени је оглашен кривим за кривично дело тешке крађе помагањем из чл. 166. ст. 1. т. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. КЗЈ-а, у продуженом трајању, са две кривичноправне радње. Првотужени учинилац кривичног дела тешке крађе је, заједно са још једним лицем против кога је поступак издвојен, у два случаја украо туђе возило, да би га затим, по претходном договору, одвезао у гаражу друготуженог у намери да тамо возило склоне и касније расклопе у делове које ће изложити продаји.

(Пресуда Окружног суда у Београду, Кж 1152/01 од 7. августа 2001)

 

Случај #2.

 

Нема места примени одредбе која отклања ограничења ублажавања казне када је суд овлашћен да учиниоца кривичног дела ослободи казне, јер законом није предвиђена ова могућност за учиниоца основног облика кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, ни када је дело извршено у помагању.

(Пресуда Врховног касационог суда, Кзз 22/13 од 10. априла 2013)

VIII

Помагање и примена кривично-процесног права

 

Случај #1.

Када се оптужени огласи кривим због кривичног дела крађе у помагању из чл. 165. ст. 1. КЗ-а РС у вези са чл. 24. КЗЈ-а, а ранијом пресудом је друго лице оглашено кривим због кривичног дела крађе из чл. 165. ст. 1. КЗ-а РС, тада се у изреци пресуде морају навести радње умишљајног помагања оптуженог.

У тој ситуацији умишљај оптуженог мора да обухвати свест да својим радњама олакшава и потпомаже другом лицу при извршењу крађе. Када је у конкретном случају окривљени у својој одбрани навео да је претходно обавештен од својих колега да је милиција у кругу предузећа и да нешто проверава, што потврђују и саслушани полицајци, поставља се питање умишљаја оптуженог у тој ситуацији, а то је да пусти осуђеног да уђе у круг предузећа са возилом, натовари украдену робу и изађе кроз капију предузећа.

(Пресуда Општинског суда у Г. Милановцу, К 251/98 од 11. јануара 1999, и Решење Окружног суда у Чачку, Кж 49/99 од 17. марта 1999)

 

Случај #2.

Ако је пресудом првостепеног суда окривљени оглашен кривим због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359. ст. 3. у вези са ст. 1. КЗ-а, у помагању, а у изреци пресуде наведене су његове радње као извршиоца кривичног дела, изрека пресуде је неразумљива и учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из чл. 368. ст. 1. т. 11. ЗКП-а.

(Пресуда Вишег суда у Чачку, К 133/10 од 16. новембра 2010, и Решење Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 997/11 од 24. маја 2011)

 

Случај #3.

У првостепеној пресуди се морају дати јасни разлози за сваког од окривљених који је оглашен кривим за помагање у извршењу кривичног дела, јер се на основу тих чињеница утврђује да су предузели радње које су допринеле извршењу кривичног дела.

(Решење Апелационог суда у Београду, Кж 16/14 од 2. децембра 2014)

 

Случај #4.

Повреде идентитета оптужбе нема ни у објективном ни у субјективном смислу када је једно лице оптужено да је дело извршило као саучесник, у било ком облику саучесништва, а оглашено је кривим као извршилац у истом кривичном делу или обрнуто.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кзз 20/02 од 12. новембра 2003)

 

Случај #5.

Ако из описа дела не произлази јасно у чему се састоји умишљај оптуженог који је помагач у извршењу кривичног дела, изрека осуђујуће пресуде је неразумљива, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка.

(Решење Врховног суда Србије, Кж 1194/05 од 2. марта 2006)

 

 

Случај #6.

То што против учиниоца кривичног дела није покренут кривични поступак, не искључује могућност вођења поступка против помагача у извршењу истог кривичног дела.

(Решење Врховног суда Србије, Кж 16/03 од 23. јуна 2003)

 

Случај #7.

Када се одвојено суди помагачу, у пресуди којом се окривљени оглашава кривим мора се утврдити кривично дело у коме је извршено помагање.

(Пресуда Врховног суда Србије, Кж 1795/96 од 22. маја 1997)