Кривично дело насиље у породици из чл. 194. КЗ-а у правном систему Србије

КРИВИЧНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
66
Кривично дело насиље у
породици из чл. 194. КЗ-а у
правном систему Србије
Кривично дело насиље у породици из чл. 194. КЗ-а посебно је актуелно
у последњих десетак година, па чак представља и проблем садашњег
друштва. Није потребно посебно указивати на ово кривично дело јер
готово свакодневно слушамо и читамо вести о насиљу у породици,
о сукобима чланова породице, о лишењу живота члана породице
и др., тако да је управо због таквих проблема и српско кривично
законодавство уврстило наведено кривично дело, као посебно, у оквир
главе XIX Кривичног законика („Сл. гласник РС” бр. 85/05… 35/19).
Н
Драган У. Калаба,
заменик вишег јавног тужиоца
у Чачку
аведено кривично дело има свој основни
облик (став 1), три тежа – квалификова-
на облика (ставови 2, 3. и 4) и посебан облик
(став 5).
Основни облик кривичног дела насиље
у породици из чл. 194. ст. 1. КЗ-а гласи: „Ко
применом насиља, претњом да ће напасти
на живот или тело, дрским или безобзирним
понашањем угрожава спокојство, телесни
интегритет или душевно стање члана своје
породице, казниће се…”
Елементи основног облика кривичног дела
јесу:
■ радње извршења,
■ начин извршења,
■ својство активног и пасивног субјекта.
Радње извршења основног облика кривич-
ног дела насиље у породици из чл. 194. ст. 1.
КЗ-а јесу угрожавање спокојства, телесног
или душевног стања члана породице. Дакле,
суштина је у „угрожавању” као последици
предузетих радњи извршења. Није спорно да
је свако угрожавање у ствари предузимање
делатности на основу којих долази до повреде
одређених добара или вредности човека као
члана друштвене заједнице, а у овом случају
као члана породице. Угрожавање се односи
на ремећење спокојства, телесног интегритета
или
душевног
стања.Телесни интегритет је јасан у својој суштини
и односи
се
на
предузимање
бројних

радњи
на
тело
пасивног
субјекта
– члана
породице.
Спокојство
означава
„општи
мир”,

физичку
и психичку
сигурност,
односно

постојање
одсуства
било
ког
узнемиравања.

Сматрамо
да је означавање
душевног
стања

законодавно
нејасно
у својој
формулацији.

То
је у сваком
случају
душевни
мир, односно

психичка
сигурност
да
човеку
не
прети
никаква
опасност.
Заиста
је нејасно
зашто
је законодавац
употребио
наведени
термин,
можда

је
чак
и сувишан
поред
постојања
термина

„спокојство”.
Законодавац је предвидео начин извршења
да би наступила претходно наведена последица
у виду:

■ примене насиља,
■ претње да ће напасти на живот или тело,
■ дрског и безобзирног понашања.
Наведене начине извршења треба схватити
онако
како
је то
предвиђено
за
посебна

кривична
дела,
па
тако
за
примену
насиља
као

када
је у питању
кривично
дело
принуде
из чл.

135.
КЗ-а,
а приликом
претње
да ће се
напасти

на живот и тело као у погледу кривичног дела
угрожавање сигурности из чл. 138. КЗ-а.
Дрско и безобзирно понашање односи се
на предузимање готово истих радњи извршења,
али
су
обим
и степен
насталих
последица
различити.
Дрским
понашањем
крши
се

основно
правило
уобичајеног
и нормалног

понашања.
Безобзирно
понашање
у ствари

је
„дрско
понашање
већег
обима
и степена”,

односно
крајње
грубо
непоштовање
другог,

његово
малтретирање.
Активни субјекат кривичног дела је члан
породице. Законодавац је овде употребио
посебну технику не означавајући да је учинилац
дела
члан
породице,
него
се
тумачењем
бића
целокупног
основног
облика
овог

кривичног
дела
закључује
да учинилац
може

да
буде
само
члан
породице,
с обзиром
на
то

да
одређене
радње
предузима
„према
члану

своје
породице”.

67
КРИВИ ЧНО ПР АВ О
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Пасивни субјекат је члан породице. То су у
сваком случају брачни другови и сродници по
крви (деца, родитељи, баба, деда) који живе
у заједничком домаћинству. Међутим, овде
треба имати у виду и одредбу чл. 112. т. 28)
КЗ-а у делу „значење израза”, у ком је наведено
„да се чланом породице сматрају: супружници,
њихова
деца,
преци
супружника
у правој

линији
крвног
сродства,
ванбрачни
партнери

и
њихова
деца,
усвојилац
и усвојеник,
хранилац,
храњеник,
затим
браћа
и сестре,
њихови
супружници
и деца,
бивши
супружници

и
њихова
деца
и родитељи
бивших
супружника,
ако
живе
у заједничком
домаћинству,

као
и лица која
имају
заједничко
дете
или
је
дете
на
путу
да буде
рођено
иако
никада
нису

живела
у истом
породичном
домаћинству.”

Управо
судска
пракса
даје практичне
примере
који
ће у тексту
бити
изложени,
па
се
чак

појам
члана
породице
и проширује.

Како је последица кривичног дела у угрожавању
спокојства,
телесног
интегритета
и

душевног
мира
члана
породице,
то
мора
да

постоји
узрочни
однос
између
предузетих

радњи
– начина
извршења
и последица
које
су

наступиле.
Учинилац
кривичног
дела
поступа
само
са
директним
умишљајем,
што
значи

да
је свестан
предузетих
радњи
извршења
и

последица
које
наступају,
као
и да
све
то
чини

члану
своје
породице.
Први тежи – квалификовани облик кри-
вичног дела насиље у породици предвиђен је
у чл. 194. ст. 2. КЗ-а и гласи: „Ако је при извршењу
дела
из става
1. овог
члана
коришћено
оружје,
опасно
оруђе или
друга
средства

подобна
да тело
тешко
повреди
или
здравље

тешко
наруши,
учинилац
ће се
казнити…”
Елементи овог тежег облика кривичног
дела јесу:
■ предузимање радњи извршења предвиђених
у чл.
194. ст.
1. КЗ-а;
■ коришћење таксативно наведених средстава
извршења.

Суштина овог кривичног дела је у томе да
учинилац предузима радње извршења предвиђене
у ставу
1. овог
члана,
али
коришћењем:

■ оружја,
■ опасног оруђа или
■ другог средства подобног да тело тешко повреди
или
здравље
тешко
наруши.

По питању овог облика кривичног дела
насиље у породици квалификована околност
односи се на употребљена средства која се
користе при извршењу основног облика кривичног
дела.
Наведена
средства
извршења

треба
узети
и схватити
њихову
суштину
као
када
је у питању
кривично
дело
лака
телесна

повреда
из чл.
122. ст.
2. КЗ-а,
односно
опасна

лака
телесна
повреда.

У поступку пред надлежним органом (суд,
тужилаштво) доказима мора да се утврди да
је учинилац критичном приликом користио
оружје, опасно оруђе или друго средство подобно
да тело
тешко
повреди
или
здравље

тешко
наруши.
То
даље
значи
да
је
пресудна

подобност
употребљеног
средства
да тело

тешко
повреди
или
здравље
тешко
наруши.

У
погледу
оружја
(пушка,
пиштољ
и друго)

и
опасног
оруђа (нож,
секира
и друго)
ствар

је
јасна,
али
постоје
одређене
дилеме
када
се

употреби
„друго
средство”.
Управо
због
такве

формулације
од
стране
законодавца
нужно
је

у
сваком
конкретном
случају
утврдити
да ли је

употребљено
средство
подобно
да тело
тешко

повреди
или
здравље
тешко
наруши,
а судска

пракса
је јасно
констатовала
да су
битне
околности:
врста
употребљеног
средства,
његов

облик,
димензије,
тежина,
постојање
неравнина
или
оштрих
ивица на
њима,
као и на
ком

се
делу
тела
оштећеног
средство
употребљава.

Интересантан је правни став, изражен
у судској пракси, али као генералан, да се
КРИВИЧНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
68
делови људског тела – песница, глава, зуби –
не могу сматрати средствима која су подобна
да тело
тешко
повреде
или
здравље
тешко

наруше.

Други – квалификовани облик кривичног
дела насиље у породици предвиђен је у чл.
194. ст. 3. КЗ-а и гласи: „Ако је услед дела из
ст. 1. и 2. овог члана наступила тешка телесна
повреда или тешко нарушавање здравља или
су учињена према малолетном лицу, учинилац
ће се
казнити…”

Елементи овог кривичног дела су:
■ предузимање радњи извршења предвиђених
у чл.
194. ст.
1. и 2. КЗ-а;

■ наступање тешке телесне повреде или тешког
нарушења
здравља
као последице
предузетих
радњи;

■ својство пасивног субјекта – малолетно
лице.
Дакле, учинилац предузима радње извр-
шења предвиђене у чл. 194. ст. 1. или 2. КЗ-а,
али код оштећеног, као члана породице, наступа,
као последица,
тешка
телесна
повреда

или
тешко
нарушење
здравља.
Наступање

тешке
телесне
повреде
или
тешког
нарушења

здравља
треба
схватити
у смислу
кривичног

дела
тешка
телесна
повреда
из
чл.
121.
ст.
1.

КЗ-а.
Када
је
пасивни
субјекат
малолетно

лице,
у питању
је лице
које
није навршило

осамнаест
година.

Трећи – квалификовани облик кривичног
дела
насиље
у
породици
предвиђен
је
у

чл.
194. ст.
4. КЗ-а
и гласи:
„Ако
је услед
дела

из
ст.
1. и 2. овог
члана
наступила
смрт
члана

породице,
учинилац
ће
се
казнити
…,
а
ако
је

члан
породице
малолетно
лице,
учинилац
ће
се
казнити…”
Елементи овог облика кривичног дела јесу:
■ учинилац предузима радње извршења
предвиђене у чл. 194. ст. 1. или 2. КЗ-а;
■ наступање смрти члана породице, као последица
предузетих
радњи,
без
обзира
на
то
о

ком
члану
породице
се
ради,
сем
малолетног

лица;

■ наступање смрти члана породице – малолетно
лице.

Дакле, учинилац предузима радње извршења
предвиђене
у чл.
194. ст.
1. или
2. КЗ-а,

при чему је последица предузетих радњи на-
ступање смрти члана породице, са посебним
нагласком и законодавном одредбом „ако је
члан породице малолетно лице”, тј. лице које
није навршило осамнаест година.
У свим облицима кривичног дела учинилац
је члан
породице,
а и дело
се
врши
у
односу
на
члана
породице.
Учинилац
мора
да

поступи
са
директним
умишљајем,
а то
значи
да код
њега
мора
да постоји
свест
да чини
дело
у односу
на
члана
породице,
при
чему

мора
бити
свестан
свих предузетих
радњи
извршења
(ставови
1. и 2. овог
члана),
као и да
употребљава
оружје,
опасно
оруђе или
друго

средство
подобно
да тело
тешко
повреди
или

здравље
тешко
наруши.
Приликом
наступања

квалификованих
околности:
тешка
телесна

повреда,
тешко
нарушење
здравља,
смрт
члана
породице,
код
учиниоца
мора
да постоји

нехат,
при
чему
се,
наравно,
подразумева
да

умишљајем
учиниоца
мора
бити
обухваћена

свест
у погледу
својства
пасивног
субјекта,

односно
да
се
радње
предузимају
према
малолетном
лицу.
Посебан облик овог кривичног дела предвиђен
је у чл.
194. ст.
5. КЗ-а
и гласи:
„Ко
прекрши
мере
заштите
од
насиља
у породици,

када
му
је суд
одредио
на
основу
Закона
којим

се
уређују
породични
односи,
учинилац
ће се

казнити…”
Наведеном кривичноправном одредбом, а
у оквиру кривичног дела насиље у породици, у
ствари се обезбеђује санкција за кршење мере
заштите од насиља у породици предвиђене
Породичним законом, а посебно одредбом
чл. 198. наведеног закона. Том одредбом предвиђено
је више
мера
као што
су:
забрана
даљег
узнемиравања
члана
породице
и забрана

приближавања
члану
породице
на
одређеном

растојању
или
простору,
а одређује
их суд.
Кршење
једне
или
више
предвиђених
и изречених
мера
представља
остварење
кривичног

дела
насиље
у породици
из чл.
194. ст.
5. КЗ-а.
Нужно је указати на следећи правни став
који је јасно изражен у судској пракси. С обзиром
на
радње
извршења
и употребљена

средства
не
може
да
постоји
стицај
кривичног
дела
насиље
у породици
из чл.
194. КЗ-а,

као
и кривичних
дела
принуда
(чл.
135. КЗ
-а),

лака
телесна
повреда
(чл.
122.
ст.
2.
КЗ-а),

тешка телесна повреда (чл. 121. ст. 1. КЗ-а)
и угрожавање сигурности (чл. 138. КЗ-а). У
тим случајевима одговара се само за кривично
дело
насиље
у породици
из чл.
194. КЗ-а
у
одређеном
облику.

Судска пракса везана за ово кривично дело
је богата.
69
КРИВИ ЧНО ПР АВ О
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Одабране и карактеристичне судске одлуке
разврстане
су
по
областима:

I
Кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
ст.
1. КЗ-а;

II
Кривично
дело
насиље
у
породици
из чл.

194.
ст.
2. КЗ-а;
III
Кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
ст.
3. КЗ-а;
IV
Кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
ст.
4. КЗ-а;
V
Кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
ст.
5. КЗ-а;
VI
Непостојање
кривичног
дела
насиље
у породици
из чл.
194. КЗ-а;
VII
Кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
КЗ-а
и институти
општег
дела
КЗ-а;
VIII
Кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
КЗ-а
и однос
са
другим
кривичним
делима;

IX
Кривично
дело
насиље
у
породици
из
чл.

194.
КЗ-а
и кривичнопроцесно
право.

I Криви
Случај 1.
Заштитни објекат код кривичног дела насиље
у породици
из чл.
194. КЗ-а
јесте
члан

породице,
а чланом
породице
сматрају
се
и

бивши
супружници
и њихова
деца.
(Пресуда Врховног касационог суда Кзз 65/13 од 26.
јуна 2013)
Случај 2.
Имајући у виду да је окривљени, поред
речи увреде, упутио и претњу, која представља
непосредну,
озбиљну,
директну
и конкретну
претњу
нападом
на
живот
и тело,
која

је
подобна
да угрози
спокојство
оштећене
и

њено
душевно
стање,
као
и
која
је
несумњиво

код
оштећене
створила
осећај
страха
и угрожености,
иста
је довољна
за
постојање
кривичног
дела
насиље
у породици.

(Пресуда Врховног касационог суда Кзз 501/19 од 22.
маја 2019)
Случај 3.
За постојање кривичног дела насиље у породици
довољно
је предузимање
једне
радње

примене
насиља,
претње
да ће се
напасти
на

живот
и тело
или
дрско
и безобзирно
понашање,
што
и произлази
из
законског
описа

кривичног
дела,
при
чему
се
тим радњама

угрожава
спокојство
и телесни
интегритет

или
душевно
стање
члана
породице,
што

представља
последичну
радњу
овог
кривичног
дела.

(Пресуда Врховног касационог суда Кзз 1375/18 од 4.
децембра 2018)
Случај 4.
Када бивши супружници не живе у заједничком
домаћинству,
а имају
заједничку

децу,
брачни
друг
је члан
породице
у смислу

чл.
112. т.
28) КЗ-а
и постоји
кривично
дело

насиље
у породици
из чл.
194. ст.
1. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Г. Милановцу К 203/16 од 5.
јануара 2017, Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 52/17 од
9. марта 2017. и Пресуда Врховног касационог суда
Кзз 758/17 од 12. септембра 2017)
Случај 5.
Код кривичног дела насиље у породици,
у зависности од тога о ком се облику радње
извршења ради, дело може постојати и онда
када је радња предузета само једном, тако да
је при коришћењу насиља и употреби квалификоване
претње
довољно
да радња
и једном

буде
предузета
да
би
дошло
до
угрожавања

спокојства,
телесног
интегритета
или
душевног
стања
пасивног
субјекта.

(Решење Апелационог суда у Београду Кж 1400/13 од
4. априла 2013)
Случај 6.
Угрожавање спокојства, телесног интегритета
или
душевног
стања
члана
породице

који
су
код
овог
кривичног
дела
предвиђени

у
трајном
облику
представљају
последицу,
а

не
радњу
овог
кривичног
дела.

(Решење Апелационог суда у Београду Кж 444/11 од
18. фебруара 2011)
Случај 7.
Чланом породице у смислу кривичног дела
насиље у породици и чл. 194. КЗ-а сматра се и
КРИВИЧНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
70
бивша супруга са којом окривљени већ дуже
време не живи у било каквој заједници.
(Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 1489/10 од
10. фебруара 2010)
Случај 8.
Извршилац кривичног дела насиље у породици
из чл.
194. КЗ-а,
као и пасивни
субјекат,
може
бити
само
члан
породице.

(Решење Апелационог суда у Новом Саду Кж 6244/10
од 19. јануара 2014)
Случај 9.
Када је окривљеном изрекнута мера заштите
од
насиља
у
породици,
па
настави
да

прети
и
вређа
бившег
брачног
друга,
извршио

је
кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
ст.
1. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Чачку К 196/17 од 23. августа
2017. и Пресуда
Вишег суда
у Чачку
Кж
228/17 од
10.
октобра 2017)
Случај 10.
Када је доказима утврђено да је окривљени
својој
супрузи
нанео
бројне
лаке
телесне

повреде
по
глави
и телу
и да је
тиме
извршио

кривично
дело
насиље
у породици
из чл.

194.
ст.
1. КЗ-а,
сувишан
је предлог
браниоца

окривљеног
за
извођење
доказа
вештачења
од

стране
вештака
медицинске
струке
у погледу

утврђивања
психичког
профила
и карактера

оштећене,
па
се
тиме
жалба
браниоца
окривљеног
показује
неоснованом.

(Пресуда Основног суда у Ивањици К 115/15 од 24.
јануара 2017. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 193/17
од 22. августа 2017)
Случај 11.
Када су по поднетој кривичној пријави
оштећене – мајке окривљеног овлашћена службена
лица изашла
на
лице
места
и констатовала
стање
ствари
у породичној
кући
онако

како
је наведено
у кривичној
пријави,
тада
је
окривљени
учинио
кривично
дело
насиље
у

породици
из чл.
194. ст.
1. КЗ-а,
без
обзира

на
то
што
је оштећена
искористила
законско

право
да не
сведочи
као мајка
окривљеног.

(Пресуда Основног суда у Ивањици К 103/17 од 20.
септембра 2017. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж
275/17 од 6. фебруара 2018)
Случај 12.
Остварен је битан елемент кривичног дела
насиље у породици из чл. 194. ст. 1. КЗ-а, у
виду угрожавања спокојства, телесног интегритета
или
душевног
стања
члана
породице,

и
када
је окривљени
предузео
кривичноправне
радње
према
брачном
другу,
као члану
породице,
иако
оштећена
нема
телесних
повреда

и
не
поседује
медицинску
документацију.

(Пресуда Основног суда у Г. Милановцу К 120/18 од 29.
јануара 2019. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 45/19
од 21. маја 2019)
Случај 13.
Окривљени је учинио кривично дело насиље
у породици
из чл.
194. ст.
1. КЗ-а
када
је
оштећену
која
је
напустила
брачну
заједницу,

која
је постојала
са
окривљеним
у Француској,
а вратила
се
у Србију,
неколико
месеци

телефоном
или
преко
друштвених
мрежа

вређао,
претио,
омаловажавао,
све
док
догађај
оштећена
није пријавила
полицији.

(Пресуда Основног суда у Г. Милановцу К 231/17 од 16.
маја 2018. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 148/18 од
18. јула 2018)
Случај 14.
И када је предузета само једна радња извршења
кривичног
дела
насиље
у породици

из
чл.
194. ст.
1. КЗ-а
према
члану
породице,

постоји
наведено
кривично
дело.

(Пресуда Основног суда у Ивањици К 55/16 од 26. маја
2017. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 111/18 од 17.
маја 2018)
Случај 15.
Код кривичног дела насиље у породици из
чл. 194. ст. 1. КЗ-а ради се о тзв. последичној
радњи извршења, која мора да се тумачи у
контексту начина извршења која су наведена
као алтернативне радње извршења у чл. 194.
ст. 1. КЗ-а.
(Пресуда Основног суда у Ужицу К 383/16 од 13. децембра
2016. и Решење
Апелационог
суда
у Крагујевцу
Кж

190/17
од 28. фебруара
2017)
Случај 16.
Приликом извршења кривичног дела на-
сиље у породици члановима породице, из-
међу осталих, сматрају се и браћа и сестре и
њихова деца ако живе у заједничком домаћинству
са
извршиоцем
овог
кривичног
дела.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 5982/12 од
29. јануара 2013)
Случај 17.
Члановима породице у смислу чл. 112. т.
28) КЗ-а сматрају се и венчана снаха (супруга
потомака) и свекрва – мајка супруга (предак).
(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 1336/12 од
5. априла 2012)
Случај 18.
За постојање кривичног дела насиље у породици
из
чл.
194.
ст.
1.
КЗ-а
није
нужно
постојање
и телесних
повреда
код
оштећеног.

(Пресуда Основног суда у Ужицу К 236/15 од 19. јуна
2015. и Пресуда Вишег суда у Ужицу Кж 232/15 од 26.
августа 2015)
71
КРИВИ ЧНО ПР АВ О
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Случај 19.
Једна од алтернативно одређених радњи
извршења кривичног дела насиље у породици
из чл.
194. ст.
1. КЗ-а
јесте
и претња
напада

на
живот
и тело
члана
породице,
па
како
је

доказима
утврђено
да се
ради
о озбиљној
и

квалификованој
претњи,
не
могу
се
прихватити
жалбени
наводи
браниоца
окривљеног

да
се
у конкретном
случају
не
ради
о претњи,

већ
о упозорењу
и условној
претњи.

(Пресуда Основног суда у Ужицу К 178/18 од 6. децембра
2018. и Пресуда
Вишег суда
у Ужицу Кж
5/19 од 6.
фебруара
2019)
Случај 20.
Код кривичног дела насиље у породици
радња кривичног дела означена је трајним
глаголом, али се сматра да је дело учињено
ако је радња извршена једном или више пута.
(Пресуда Апелационог суда у Нишу Кж 1372/17 од 10.
јануара 2018)
Случај 21.
За постојање кривичног дела насиље у породици
довољно
је да је само
једном
повређен

или
угрожен
телесни
интегритет
члана
породице.
Првостепеном
пресудом
окривљени
је
оглашен
кривим
да је употребом
силе
повре-
дио телесни интегритет члана своје породи-
це – мајке, тако што јој је нанео лаку телесну
повреду када ју је погодио кломпом у леђа.
Неосновано се жалбом браниоца окривљеног
наводи да је окривљени само у једном наврату
угрозио
телесни
интегритет
своје
мајке,
те

да
не
стоје
обележја
кривичног
дела
насиље
у
породици.

За постојање овог кривичног дела довољно
је да се само једном пореди, односно угрози
телесни или душевни интегритет члана породице.

Неспорно је да уколико окривљени са више
радњи у више наврата повређује или угрожава
телесни
или
душевни
интегритет
постојаће

такође
једно
кривично
дело,
али
за
постојање

кривичне
одговорности
и
кривичног
дела
довољно
је да се
само
у једном
наврату
повреди

или
угрози
телесни
или
душевни
интегритет

члана
породице.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 3286/2003. од
11. новембра 2003)
Случај 22.
Прекомерно и безразложно брутално кажњавање
деце
не
представља
васпитавање

деце,
већ
управо
радњу
извршења
кривичног

дела
насиље
у породици.

(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 2049/04 од 14.
септембра 2004)
II Криви
Случај 1.
Постоји кривично дело насиље у породици
из
чл.
194.
ст.
2.
КЗ-а
када
се
окривљени

машио
кухињске
сатаре,
кренуо
према
свом

оцу,
али
је у даљој
намери
спречен
од
стране

осталих
чланова
породице.

(Пресуда Основног суда у Чачку Кж 119/08 од 23. јуна
2008)
Случај 2.
Није битан елеменат кривичног дела насиље
у породици
из чл.
194. ст.
2. у вези
са
ст.

1.
КЗ-а
постојање
лаке
телесне
повреде
код

оштећене.

(Пресуда Основног суда у Ужицу К 781/10 од 26. маја
2010. и Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж
4386/10 до 22. септембра 2010)
КРИВИЧНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
72
Случај 3.
Кривично дело насиље у породици из чл.
194. ст. 2. у вези са ст. 1. КЗ-а односи се на
употребу и задавање ударца секиром на тело
оштећене, а постоји иако је предузета само
једна радња извршења.
(Пресуда Основног суда у Ивањици К 45/16 од 14. септембра
2016. и Пресуда
Вишег суда
у Чачку
Кж
249/16
од
6. децембра
2016)
Случај 4.
За постојање кривичног дела насиље у породици
из чл.
194. ст.
2. у вези
са
ст.
1. КЗ-а,

и
то
његовог
битног
елемента
„угрожавање

спокојства”
члана
домаћинства,
није нужно

да
се
изведе
доказ
вештачења
од
стране
вештака
психолога
или
неуропсихијатра.

(Пресуда Основног суда у Чачку К 70/16 од 26. октобра
2016. и Пресуда
Вишег суда
у Чачку
Кж
17/17 од 6.
марта
2017)
Случај 5.
Када је доказима утврђено да је окривљени
предузео према оштећеној радње извршења
предвиђене у чл. 194. ст. 1. КЗ-а и при томе је
„стабилизатор” бацио према оштећеној, извршио
је кривично
дело
насиље
у породици

из
чл.
194. ст.
2. КЗ-а,
а не
исто
кривично
дело

из
ст.
1.
(Пресуда Основног суда у Чачку К 274/17 од 23. новембра
2017. и Пресуда
Вишег суда
у Чачку
Кж
282/17 од
15.
јануара
2018)
Случај 6.
Кривично дело насиље у породици могу да
изврше и оба брачна друга, један према другоме.

Првостепеном пресудом окривљени је
оглашен кривим да је употребом силе угрожавао
телесни
и душевни
интегритет
члана

породице
– своју
супругу
на
тај
начин
што

је
исту
свакодневно
психички
малтретирао,

претио
да
ће
је
убити,
изговарао
увредљиве

речи
док
ју је при
томе
без
разлога
ударао
песницама
у предео
главе,
а са
собом
је увек
носио
кухињски
нож
или
дрвену
мотку
на
који

начин
је код
оштећене
изазвао
страх
од
њихове
евентуалне
употребе,
па
је код
оштећене

оваквим поступањем окривљеног дошло до
угрожавања душевног интегритета.
Окривљена је насупрот томе оглашена
кривом да је претњом да ће напасти на живот
и тело окривљеног – брачног друга угрозила
спокојство и душевно стање свог члана породице
на
тај
начин
што
је истог
свакодневно

психички
и
физички
малтретирала,
тако
што

га
је ударала
песницом
док
лежи,
више
пута

му
је
претила
ножем,
па
је чак
и
замахивала

ножем
према
њему
на
који
начин
је код
оштећеног,
који
је у овом
поступку
истовремено
и
окривљени,
оваквим
поступањем
окривљене

дошло
до
угрожавања
спокојства
и интегритета.
Обоје окривљених оглашени су кривим да
су извршили по једно кривично дело насиље
у породици.
(Пресуда Окружног суда у Београду Кж 3062/2006. од
21. новембра 2006)
III Криви
Случај 1.
Првостепена пресуда садржи битну повреду
одредаба
кривичног
поступка
из чл.
368.

ст.
1. т.
11) ЗКП-а у случају
када
су
окривљени

и
оштећени
рођена
браћа,
а
првостепени
суд

окривљеног
огласи
кривим
због
кривичног

дела
насиље
у породици
из чл.
194. ст.
3. у вези

са
ст.
1. КЗ-а,
наводећи
притом
да окривљени

и
оштећени
живе
у
породичној
заједници
и
да

разлози
о одлучним
чињеницама
јесу
нејасни

јер
је, сходно
чл.
112. т.
28) КЗ-а,
предвиђено

да
се
члановима
породице,
између
осталих,

сматрају
и браћа
уколико
живе
у заједничком

домаћинству.
Тиме
су
разлози
првостепеног

суда
да окривљени
и оштећени
живе
у породичној
заједници
потпуно
нејасни
јер, сходно

наведеној
законској
одредби,
одлучна
чињеница
приликом
процењивања
да ли се
окривљени
и оштећени
могу
сматрати
члановима

породице
јесте
заједничко
домаћинство,
а не

породична
заједница.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 2419/12 од
22. маја 2012)
Случај 2.
Тешка телесна повреда нанета са умишљајем
не
може
се
сматрати
квалификованом

околношћу за постојање кривичног дела насиље
у породици
из чл.
194. ст.
3. КЗ-а,
с обзиром
на
то
да умишљајно
наношење
тешке

телесне
повреде
приликом
извршења
предметног
кривичног
дела
представља
засебно

кривично
дело.

(Пресуда Врховног касационог суда Кзз 1081/15 од 15.
децембра 2015)
Случај 3.
73
КРИВИ ЧНО ПР АВ О
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
За постојање кривичног дела насиље у
породици није довољно утврдити својство
извршиоца и пасивног субјекта и наступање
последице у виду тешке телесне повреде, већ
ценити поступање окривљеног у објективном
смислу,
у смислу
радње
кривичног
дела

у
питању,
тј.
дрског
и безобзирног
понашања

којим
се
угрожава
спокојство,
телесно
и
душевно
стање
члана
породице.

(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж 1121/16
од 4. октобра 2016)
Случај 4.
Када је окривљени угрозио спокојство и
телесни интегритет члана породице – малолетно
лице
у току
јануара
и марта
2017, тада

се
ради
о извршењу
кривичног
дела
насиље
у
породици
из чл.
194. ст.
3. у вези
са
ст.
2. и 1.
КЗ-а,
а не
о истом
кривичном
делу
у продуженом
трајању.

(Пресуда Основног суда у Пожеги К 89/17 од 12. јануара
2018. и Пресуда
Апелационог
суда
у Крагујевцу
Кж

1151/18
од 27. децембра
2018)
Случај 5.
Ако приликом извршења кривичног дела
насиље у породици постоји нека од законом
предвиђених квалификаторних околности,
онда се дело квалификује по оној околности
која дело чини најтежим.
(Решење Основног суда у Суботици Кж 33/08 од 12.
фебруара 2008)
IV Криви
Случај 1.
Када је оптужени у више наврата своје
осмомесечно дете које је плакало тукао и тако
му нанео преломе костију лобање са оштећењем
по
живот
важних
можданих
центара,

олако
држећи
да тежа
последица
неће
наступити,
па
је онесвешћено
дете
однео
у болницу,
где
је
оно
истог
дана
умрло
од
задобијених

повреда,
учинио
је кривично
дело
насиље
у

породици.

(Пресуда Врховног суда Србије Кж 1672/03 од 21.
октобра 2003)
V Криви
Случај 1.
Правилно је првостепени суд донео
решење о продужењу мере забране прилажења,
састајања
и комуницирања
са
одређеним
лицем
јер
се
према
окривљеном
води

кривични
поступак
због
кривичног
дела
насиље
у породици
из чл.
194. ст.
3. у вези
са

ст.
1. КЗ-а,
с обзиром
на
то
да је претходно

прекршио
изречену
хитну
меру
привремене
забране
комуницирања
са
оштећеном
као

чланом
породице,
сходно
Закону
о спречавању
насиља
у породици,
па
је окривљени

и
осуђен
на
казну
затвора
од
стране
Прекршајног
суда
због
кршења
хитне
мере,
а

вештаци
медицинске
струке
су
утврдили
да

код
окривљеног
постоји
ризик
од
понављања
вршења
кривичних
дела
и предложили

изрицање
мере
безбедности
обавезно
лечење
у психијатријској
установи
отвореног

типа.

(Решење Основног суда у Чачку Кв 198/19 од 23. јула
2019. и Решење Вишег суда у Чачку Кж 43/19 од 31.
јула 2019)
VI Непос
Случај 1.
Када је оптужним актом јавног тужиоца
окривљеном стављено на терет извршење
кривичног дела насиље у породици јер је
угрожавао телесни интегритет брачног друга,
а на претресу су се оштећена и њихова ћерка
користили законским правом да не сведоче,
тада се има донети ослобађајућа пресуда.
КРИВИЧНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
74
У датој кривичнопроцесној ситуацији догађај
из оптужног
акта
остао
је у границама

индиција,
али
се
не
ради
о скупу
индиција

које
са
потпуном
извесношћу
искључују
другу
могућност,
па
је
првостепени
суд
правилно

променио
процесно
начело
– у сумњи
блаже

за
окривљеног.

(Пресуда Окружног суда у Суботици Кж 56/07 од 6.
марта 2007)
VII Криви
Случај 1.
Кривично дело насиље у породици у свом
основном облику може да се изврши једном
или више радњи чија последица траје краће
или дуже време, због чега предузимање више
радњи извршења не представља кривично
дело у продуженом трајању, већ једно кривично
дело.

(Пресуда Врховног касационог суда Кзз 1370/18 од 13.
децембра 2018)
Случај 2.
Застарелост кривичног гоњења рачуна се
од времена извршења сваког појединачног
кривичног дела које улази у састав продуженог
кривичног
дела
насиље
у породици
из чл.

194.
КЗ-а.

(Решење Апелационог суда у Београду Кж 288/11 од
27. априла 2011)
Случај 3.
Приликом одлучивања о казни за извршено
кривично
дело
насиље
у породици
суд
треба
да има
у виду,
као отежавајуће
околности,

да
је окривљени
раније
осуђиван
и да је извршио
кривично
дело
у
стању
алкохолисаности

тешког
степена,
што
указује
на
то
да се
ради

о
личности
са
повећаним
степеном
друштвене
опасности
и да раније
изречене
кривичне

санкције
очигледно
нису
оствариле
васпитни

утицај
на
њега
да престане
са
вршењем
кривичних
дела
и да стога
нема
места
изрицању

условне
осуде.

(Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж 1545/10 од
12. фебруара 2010)
Случај 4.
Ако је радња извршења кривичног дела насиље
у породици
извршена
према
више
чланова
породице,
постоји
само
једно
кривично

дело
насиље
у породици
из чл.
194. КЗ-а.

(Пресуда Врховног суда Србије Кзз 68/08 од 20. октобра
2008)
Случај 5.
Ако је окривљени предузео две радње извршења
према
истој
оштећеној,
као
члану

породице,
тада
се
ради
о извршењу
једног

кривичног
дела
насиље
у породици
из чл.
194.

ст.
1. КЗ-а,
а не
о два
или
пак
о продуженом

истом
кривичном
делу.

(Пресуда Основног суда у Г. Милановцу К 122/16 од
28. септембра 2016. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж
267/16 од 12. јануара 2017)
Случај 6.
Када је вештачењем од стране вештака
медицинске струке утврђено да је код окривљеног
у време
извршења
кривичног
дела

урачунљивост
битно
смањена,
тада
постоји

његова
кривична
одговорност
за
извршено

кривично
дело
насиље
у породици.

(Пресуда Основног суда у Г. Милановцу К 3/18 од 2.
априла 2018. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 119/18
од 14. маја 2018)
Случај 7.
Када се окривљени огласи кривим због
кривичног дела насиље у породици из чл. 194.
ст. 1. КЗ-а, а дело је извршио према брачном
другу са којим живи у истом домаћинству,
нема места изрицању осуде на казну затвора,
с тим да је издржава у просторијама у којима
живи, без
обзира
на
став
оштећене
по
том

основу,
а имајући
у виду
одредбе
чл.
54. КЗ-а

и
чл.
45. ст.
7. КЗ-а.

(Пресуда Основног суда у Чачку К 170/17 од 20. јула
2017. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 223/17 од 13.
октобра 2017)
Случај 8.
Не може се прихватити закључак првостепеног
суда
да нема
умишљаја
код
окривљене
за
извршење
кривичног
дела
насиље

у породици из чл. 194. ст. 1. КЗ-а, учињено
према својој свекрви, а између којих постоје
поремећени породични односи, и то тако што
је ушла у собу оштећене, вређала је и ударила
јој два шамара.
(Пресуда Основног суда у Ужицу К 236/16 од 1. децембра
2016. и Решење
Вишег суда
у Ужицу Кж
31/17 од 3.
марта
2017)
Случај 9.
75
КРИВИ ЧНО ПР АВ О
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Када је доказима утврђено да је окривљени
у неурачунљивом
стању
извршио
противправно
дело
које
је Законом
одређено

као
кривично
дело
насиље
у породици
из

чл.
194. ст.
1. КЗ-а,
основано
је доношење

решења
од
стране
првостепеног
суда
којим

се
окривљеном
изриче
мера
безбедности

обавезно
психијатријско
лечење
и чување
у

здравственој
установи,
а не
мера
безбедности
мера
лечења
алкохоличара,
без
обзира

на
то
што
је код
њега
констатовано
душевно

обољење
узроковано
претераном
употребом

алкохола.

(Решење Основног суда у Чачку К 452/16 од 29. децембра
2016. и Решење
Вишег суда
у Чачку
Кж
17/17 од 26.
јануара
2017)
Случај 10.
Када је првостепени суд окривљеном, због
извршења кривичног дела насиље у породици
из чл. 194. ст. 1. КЗ-а у неурачунљивом стању,
изрекао меру безбедности обавезно психијатријско
лечење
на
слободи
сходно
чл.
82.

КЗ-а,
без
утицаја
је на
измену
такве
одлуке

самовољно
лечење
окривљеног
и прилагање

уз
жалбу
медицинске
документације
из које

произлази
бољитак
у његовом
лечењу.

(Решење Основног суда у Чачку К 205/16 од 24. новембра
2017. и Решење
Вишег суда
у Чачку
Кж
9/17 од 30.
јануара
2018)
VIII Криви
Случај 1.
Постоји привидни стицај кривичних дела
насиље у породици из чл. 194. ст. 2. у вези са
ст. 1. КЗ-а и лаке телесне повреде из чл. 122. ст.
2. у вези са ст. 1. КЗ-а по основу консумпци-
је, јер је кривично дело лаке телесне повреде
садржано у кривичном делу насиље у породици.

(Решење Апелационог суда у Београду Кж 142/11 од 5.
априла 2011)
Случај 2.
Када је критичног дана најпре дошло до
вербалне расправе између окривљеног и члана
његове
породице
– супруге,
а затим
је шаком
ударио
по
лицу
и нанео
јој лаке
телесне

повреде,
правилно
је првостепени
суд
донео

пресуду
којом
је окривљени
оглашен
кривим

због
кривичног
дела
лака
телесна
повреда,
а

не
због
кривичног
дела
насиље
у породици.

(Пресуда Окружног суда у Ужицу Кж 396/2006. од 5.
октобра 2006)
IX Криви
Случај 1.
У редовном кривичном поступку против
окривљеног због кривичног дела насиље у породици
из чл.
194. ст.
1. КЗ-а,
ако
је утврђена

битно
смањена
урачунљивост
окривљеног,
не

постоји
обавеза
првостепеног
суда
да, сходно

чл.
525. ст.
1. ЗКП-а, на
претрес
позове
вештака
медицинске
струке.

(Пресуда Основног суда у Чачку К 76/15 од 23. априла
2015. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 103/15 од 21.
јула 2015)
Случај 2.
Када је у кривичном поступку сведок –
оштећена – ћерка окривљеног против кога
се води кривични поступак због кривичног
дела насиље у породици из чл. 194. ст. 2. КЗ-а,
након упозорења, сходно чл. 94. ст. 1. ЗКП-а,
дала исказ, а на главном претресу остала је
при ранијем исказу, а није упозорена на право
да
не
сведочи
и није
њена
изјава
унета
у

записник,
при
чему
је на
исказу
тог
сведока

заснована
пресуда
првостепеног
суда,
то
је

учињена
битна
повреда
одредаба
кривичног

поступка
из чл.
438. ст.
2. т.
1) ЗКП-а.
(Пресуда Основног суда у Чачку К 291/15 од 18. новембра
2015. и Решење
Вишег суда
у Чачку
Кж
38/16 од 17.
фебруара
2016)
КРИВИЧНО ПРАВО
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ
76
Случај 3.
Када је окривљени у својој одбрани навео
да је кривичноправне радње учинио под утицајем
алкохола
„јер
је
цео
дан
пио”,
а
у изреци

пресуде
којом
је окривљени
оглашен
кривим

због
кривичног
дела
насиље
у породици
из

чл.
194. ст.
2. у вези
са
ст.
1. КЗ-а
наведено
је

да
је у време
извршења
кривичног
дела
био

урачунљив,
а под
утицајем
алкохола
је извршио
дело,
тада
је изрека
пресуде
нејасна
и

неразумљива.

(Пресуда Основног суда у Ивањици К 21/17 од 31.
октобра 2017. и Решење Вишег суда у Чачку Кж 49/18
од 28. марта 2018)
Случај 4.
Када је окривљени у скраћеном кривичном
поступку
који
се
водио
због
кривичног

дела
насиље
у породици,
а због
непоштовања

процесне
дисциплине,
удаљен
из суднице,
а

потом
је зграду
суда
напустио,
а у судници

је
бранилац
окривљеног
дао завршну
реч,
то

није
повређено
право
на
одбрану
окривљеног
и није учињена
битна
повреда
одредаба

кривичног
поступка
из
чл.
438.
ст.
1.
т.
5)

ЗКП-а.

(Пресуда Основног суда у Чачку К 368/18 од 14. марта
2019. и Пресуда Вишег суда у Чачку Кж 101/19 од 17.
септембра 2019)
Случај 5.
Када је у току поступка против окривљеног
због
кривичног
дела
насиље
у породици

из
чл.
194. ст.
1. КЗ-а
супруга
окривљеног

након
упозорења,
сходно
чл.
94. ЗКП-а, дала

исказ,
на
законитост
тог
доказа
не
утиче
дат

приговор
браниоца
окривљеног
на
њен
исказ

и
на
таквом
доказу
може
да
се
заснива
пресуда
јер се
ради
о законитом
доказу.

(Пресуда Основног суда у Ужицу К 168/17 од 1. јуна
2017. и Пресуда Вишег суда у Ужицу Кж 138/17 од 20.
јула 2017)
Случај 6.
Постоје разлози за продужење притвора
након изрицања првостепене пресуде због
опасности од понављања кривичног дела насиље
у породици
када
је окривљени
дело
из-
вршио у стању смањене урачунљивости услед
пијанства и налази се у токсикоманској фази
болести зависности од алкохола.
(Решење Вишег суда у Ваљеву Кж 45/17 од 20. априла
2017)
Случај 7.
Нејасно је на основу чега је првостепени
суд извео закључак о непостојању доказа да
је окривљени извршио кривично дело насиље
у породици из чл. 194. ст. 1. КЗ-а управо на
начин како је то описано у исказу оштећене,
јер је тај исказ потпуно поткрепљен медицинском
документацијом
која
се
налази
у списима,
а коју
прихвата
првостепени
суд.

(Решење Вишег суда у Новом Саду Кж 87/14 од 24. јуна
2014)
Случај 8.
Било би неправедно закључити да чињеница
да
се
поводом
радњи
неког
лица
због

којих
се
против
тог
лица водио
прекршајни
поступак
због
нарушавања
јавног
реда
и

мира,
уколико
те
радње
за
последицу
имају

теже
угрожавање
неког
личног
добра,
нужно

и
по
аутоматизму
искључује
могућност
да

оштећени
кроз
кривични
поступак,
а у питању
је кривично
дело
насиље
у породици,

оствари
заштиту
својих
угрожених
права.

(Решење Апелационог суда у Београду Кж 291/17 од
30. марта 2017)
Случај 9.
Један основни јединствени догађај који је
започео као ремећење јавног реда и мира, а
завршен као повреда телесног интегритета
може временски да се сагледа као две засебне
целине и као два различита чињенична стања,
и то
једно
у прекршајном
поступку,
а због

прекршаја
из чл.
6. ст.
3. Закона
о равном
реду

и
миру,
а друго
у кривичном
поступку
због

кривичног
дела
насиље
у породици
из чл.
194.

ст.
3. у вези
са
ст.
1. КЗ-а.

(Пресуда Апелационог суда у Београду Кж 507/18 од
11. септембра 2018)
Случај 10.
За постојање кривичног дела насиље у породици
потребно
је утврдити
и образложи-
ти интензитет и трајност последице у виду
угрожавања спокојства, телесног интегритета
или душевног стања члана своје породице, а
ради утврђивања степена нарушавања породичних
односа.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 1974/12 од
25. маја 2012)
Случај 11.
77
КРИВИ ЧНО ПР АВ О
LEGE AR TIS ● А П Р И Л 2020.
Када се пресуда заснива на службеној белешци
која
је сачињена
од
стране
полицијског

службеника
у којој
су
наведени
искази
сведока
– оштећене
која
се
на
главном
претресу

користила
својим
правом
из чл.
98. ЗКП-а да
не
сведочи
и на
исказима
овлашћених
службених
лица која
су
испитана
у својству
сведока
на
околност
шта
им је оштећена
која
је

ослобођена
дужности
сведочења
рекла
критичном
приликом,
учињена
је битна
повреда

одредаба
кривичног
поступка
из чл.
368. ст.

1.
т.
10) ЗКП-а.
(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 423/11 од
11. фебруара 2011)
Случај 12.
Суд не може да заснива своју одлуку на
исказима сведока који сазнање о одлучним
чињеницама црпе из исказа лица ослобођеног
дужности сведочења, који је дат ван кривичног
поступка
који
се
водио
због
кривичног

дела
насиље
у
породици
из чл.
194.
ст.
1. КЗ-а.

(Решење Апелационог суда у Крагујевцу Кж 483/11 од
11. фебруара 2011)
Случај 13.
Изрека пресуде којом је окривљени оглашен
кривим
због
кривичног
дела
насиље

у
породици
нејасна
је
када
је
наведено
да
је

окривљени
оштећену
обгрлио
око
струка,
почео
да
је
стиска
и
оборио
на
кревет
на
тај
начин,
с обзиром
на
то
да правилност
примене

Кривичног
закона
подразумева
да се
у изреци

пресуде
наведу
све
објективне
и субјективне

околности
предметног
кривичног
дела
са

описом предузетих радњи окривљеног, те да
такве радње представљају примену насиља,
претњу, дрско или безобзирно понашање.
У конкретном случају радње окривљеног
морају бити описане и конкретизоване поготово
зато
што
оштећена
није задобила
никакве
телесне
повреде.

(Решење Окружног суда у Суботици Кж 229/07 од 22.
октобра 2007)