Поновно одређивање пензије на основу накнадног осигурања

У тексту који следи говоримо о праву корисника пензије на поновно одређивање висине пензије по престанку запослења.

Према члану 121. став 1. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 и 142/2014 – у даљем тексту: Закон), корисник старосне и превремене старосне пензије који се запосли на територији Републике, односно обавља самосталну делатност по основу које је обавезно осигуран на територији Републике, има право на поновно одређивање пензије по престанку тог запослења, односно обављања те самосталне делатности, ако је био у осигурању најмање годину дана.

Ова законска одредба одређује право на поновно одређивање висине пензије лицима која тренутно примају пензију, под условом:

1) да сада примају старосну или превремену старосну пензију (дакле искључени су корисници инвалидске и породичне пензије);

2) да се после остваривања права на старосну пензију запосле на територији Републике, односно да обављају самосталну делатност по основу које су обавезно осигурани на територији Републике;

3) да су у осигурању после остваривања права на пензију најмање годину дана;

4) да је престало запослење, односно обављање самосталне делатности од стране пензионисаног лица.

Према ставу 2. члана 121. Закона, приликом поновног одређивања висине пензије по основу додатног обавезног осигурања „пензионеру” се утврђује повољнији износ нове пензије.

Ова законска одредба је била оспоравана пред Уставним судом због своје оријентације само на старосне пензионере, међутим, Уставни суд је одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности одредбе члана 121. став 1. Закона. У свом Решењу, У. бр. 140/11 од 28. 6. 2012. године, Уставни суд Србије је констатовао „да су за оцену уставности оспорене одредбе Закона од значаја одредбе Устава којима је утврђено: да се пензијско осигурање уређује законом и да се Република Србија стара о економској сигурности пензионера (члан 70); да Република Србија уређује и обезбеђује, поред осталог, систем социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности (члан 97. тач. 8). Полазећи од наведених одредаба Устава, а посебно од одредбе члана 97. тач. 8, законодавац је био овлашћен да, уређујући систем социјалног осигурања и других облика социјалне сигурности, утврди право корисника старосне пензије који се запосли на територији Републике, односно обавља делатност по основу које је обавезно осигуран, да му се по престанку тог запослења, односно обављања самосталне делатности, поново одређује пензија, и то под условом да је у осигурању био најмање годину дана. Оспорена одредба Закона односи се само на кориснике старосне пензије, а не и на кориснике права на инвалидску пензију, с обзиром на то да, према члану 21. Закона, инвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. Будући да се инвалидност цени у односу на општу радну способност, односно неспособност за обављање било ког посла, корисник инвалидске пензије који се запосли или почне да обавља самосталну делатност, не би могао да оствари право на поновно одређивање пензије јер би у том случају било нужно покренути поступак поновне оцене инвалидности. Изнетим разлозима оспоравања, по оцени Суда, није поткрепљена ни тврдња да је оспореном одредбом Закона повређен принцип забране дискриминације из члана 21. Устава, с обзиром на то да Устав не познаје принцип једнакости као општи, апстрактни појам који се у свакој правној ситуацији подједнако односи на различите правне субјекте, већ гарантује једнакост у оквиру исте категорије правних субјеката, односно исте врсте права.”

Према томе, наведена могућност поновног одређивања висине пензије односи се само на старосне пензионере, али је битан услов за то њихово „накнадно осигурање”, дакле за наставак радног ангажовања после остваривања права на пензију, уз плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање за време тог радног ангажовања. Наиме, утврђивање и плаћање доприноса као законска обавеза постоји за свако лице које радним ангажовањем стиче својство осигураника, сагласно прописима о пензијском и инвалидском осигурању и прописима о обавезном социјалном осигурању.

Пензионисана лица која могу тражити поновно одређивање висине пензије

Према одредбама Закона право на старосну пензију је једно од најважнијих права из пензијског и инвалидског осигурања којим се, након одређених година живота и одређених година навршеног стажа осигурања, осигуранику обезбеђује материјална сигурност за старост. При томе је корисницима старосне пензије омогућено да се запосле, односно да обављају самосталну делатност, а да им се за то време не обуставља исплата пензије. Ови корисници у том случају постају обавезно осигурана лица у смислу прописа о пензијском и инвалидском осигурању, што подразумева и обавезу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Значи, у случају када се корисник старосне пензије запосли, односно почне обављање самосталне делатности, он постаје осигураник и дужан је да плаћа допринос за пензијско и инвалидско осигурање, и тај период му се рачуна у стаж осигурања. Наравно, ово под условом да су испуњени услови из члана 46. Закона, тј. да је осигураник провео време на раду за које је био обавезно осигуран и за које је уплаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Пошто се висина пензије одређује на основу стажа осигурања и висине остварене зараде, овако накнадно остварен стаж осигурања и остварена зарада може да утиче на висину пензије. Стога је наведеном одредбом члана 121. Закона и утврђено да по основу рада, односно осигурања, корисник старосне пензије има право на поновно одређивање пензије после најмање годину дана у поновном осигурању.

Видели смо да се ова законска могућност односи на старосне пензионере.

Инвалидски и породични пензионери

1) Када се ради о коришћењу инвалидске пензије, као праву из пензијског и инвалидског осигурања, и могућности да се корисник инвалидске пензије запосли, потребно је имати у виду услове под којима се остварује инвалидска пензија. Наиме, према одредби члана 21. Закона, инвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом. Дакле, наведена дефиниција инвалидности подразумева потпуни губитак радне способности, а не губитак способности за обављање свог посла. Дакле, по самој дефиницији инвалидности, корисници инвалидске пензије не могу бити радно ангажовани јер немају радну способност. Поред тога, промене у стању инвалидности које су од утицаја на право на инвалидску пензију, утврђују се у поступку који се покреће на захтев корисника или по службеној дужности. Наведено значи и да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање може да позове на контролни преглед, односно поновну оцену радне способности, сваког корисника инвалидске пензије у случају када постоји сумња да је дошло до промена у стању инвалидности које могу бити од утицаја на остварено право.

Према томе, за разлику од корисника старосне пензије, корисник инвалидске пензије нема право на поновно одређивање пензије ако се запосли или почне да обавља самосталну делатност, без обзира на обавезу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, што значи да корисник инвалидске пензије нема право на поновно одређивање пензије, без обзира на то што је био у осигурању.

2) Право на породичну пензију прописано је са циљем да се члановима породице умрлог осигураника, односно корисника старосне или инвалидске пензије, обезбеди материјална и социјална сигурност. Наиме, Законом је утврђено да ово право остварују чланови породице умрлог осигураника, односно корисника старосне односно инвалидске пензије – брачни друг, деца и родитељи – као лица која нису у стању да самостално обезбеде материјалну и социјалну сигурност било због навршених година живота или школовања, било због потпуне неспособности за самосталан живот и рад. Имајући у виду наведену природу и суштину овог права, одредбом члана 117. став 2. Закона прописано је да се кориснику породичне пензије који стекне својство осигураника, обуставља исплата породичне пензије.

Обавезно осигурање корисника старосне пензије који се запосле или обављају регистровану самосталну делатност

Видели смо да се могућност поновног одређивања пензије односи само на старосне пензионере, али и на њих само уколико се:

– запосле на територији Републике,

– односно обављају самосталну делатност по основу које су обавезно осигурани на територији Републике.

Према томе, утврђивање и плаћање доприноса као законска обавеза постоји за свако лице које радним ангажовањем стиче својство осигураника, па и за старосног пензионера који поново ради и у обавезном је осигурању, сагласно прописима о пензијском и инвалидском осигурању и прописима о обавезном социјалном осигурању. При томе статус обавезно осигураног лица подразумева обавезу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Имајући у виду ове услове „обавезног осигурања”, у наставку ће бити наведено неколико случајева из праксе обавезног осигурања пензионисаних лица које се рачуна приликом остваривања права на поновно одређивање пензије.

1. Одредбом члана 12. став 1. тачка 1) Закона прописано је да осигураници самосталних делатности јесу лица која, у складу са законом, самостално обављају привредну или другу делатност ако нису обавезно осигурана по основу запослења. Истовремено, према одредби члана 7. став 1. тачка 6) Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004… и 112/2015 – у даљем тексту: Закон о доприносима), обвезници доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање су предузетници као осигураници, у складу са законом који уређује систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања. Кад осигураник остварује приходе по више различитих основа (радни однос, самостална делатност, уговори и др.), допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање обрачунава се и плаћа по свим тим основима до износа највише годишње основице доприноса и не може се ослободити обавезе обрачунавања и плаћања доприноса. Стога, ако је предузетник истовремено и корисник старосне пензије, решењем надлежног пореског органа утврђена му је обавеза плаћања доприноса за обавезно пензијско и инвалидско осигурање по основу обављања самосталне делатности. Овако плаћени допринос по престанку обављања самосталне делатности, сагласно одредби члана 121. Закона, представља основ за поновно одређивање висине пензије лицу које је већ корисник старосне пензије, ако је било у осигурању најмање годину дана.
2. Како смо на почетку истакли, за остваривање права на поновно одређивање пензије као један од услова прописан је престанак запослења, односно престанак обављања самосталне делатности. Истовремено, треба имати у виду да је чланом 82а став 1. Закона прописано да се право на старосну пензију и превремену старосну пензију остварује после престанка осигурања. У вези са овим одредбама о остваривању права на старосну пензију, указујемо да је одредбом члана 82а став 4. Закона за ове осигуранике прописан изузетак од опште одредбе из става 1. овог члана – да се право на старосну пензију остварује после престанка осигурања, тако да, изузетно, осигураници из члана 12. став 1. тачка 1) Закона, који обављају делатност у складу са законом којим се уређује рад приватних предузетника, право на старосну пензију могу остварити испуњењем услова за стицање права на старосну пензију. Значи, наведеном одредбом члана 82а став 4. Закона утврђен је изузетак у вези са остваривањем права на старосну пензију за осигуранике из члана 12. став 1. тачка 1) Закона, који обављају делатност у складу са законом којим се уређује рад приватних предузетника, док се одредба члана 121. став 1. Закона односи на кориснике старосне пензије који се запосле на територији Републике, односно обављају самосталну делатност по основу које су обавезно осигурани на територији Републике, и за наведену категорију осигураника приликом остваривања права на поновно одређивање пензије није утврђен изузетак у смислу одредбе члана 82а став 4. Закона. Имајући у виду изнето, мишљења смо да је примену одредбе члана 121. став 1. Закона потребно посматрати независно од услова за остваривање права на старосну пензију, односно од изузетка прописаног одредбом члана 82а став 4. Закона, иако се у обе наведене одредбе прописани услов односи на престанак осигурања, а у конкретном случају реч је о адвокату који послове адвокатуре обавља у канцеларији и стога јесте осигураник самосталних делатности у смислу члана 12. став 1. тачка 1) Закона. У супротном, примена одредбе члана 121. став 1. Закона у пракси би могла довести до неоправдано учесталог обраћања корисника пензије Фонду у циљу поновног одређивања пензије, што није циљ ове одредбе. На основу наведеног и корисник старосне пензије који, као осигураник самосталне делатности из члана 12. став 1. тачка 1) Закона, обавља делатност у складу са законом којим се уређује рад приватних предузетника, по основу које је обавезно осигуран на територији Републике, има право на поновно одређивање пензије по престанку обављања те самосталне делатности, што овде подразумева обавезу претходног брисања адвокатске канцеларије из регистра адвокатске коморе ако је био у осигурању најмање годину дана (Мишљење Министарства рада и социјалне политике, бр. 181-01-00031/2011-07 од 28. 2. 2012).
3. Сходно Закону, чланови односно оснивачи привредних друштава имају својство осигураника самосталних делатности под условом да у њима раде, а под тим се подразумева обављање послова у оквиру делатности привредних друштава, као и осталих послова у интересу и за рачун привредног друштва. Такође, под радом у привредном друштву сматра се и представљање и заступање, као и обављање пословодствених овлашћења и послова управљања, у смислу Закона о привредним друштвима. Чланом 10. став 2. Закона предвиђено је да се, ако лице истовремено испуњава услове за осигурање по више основа, основ осигурања одређује тако што постојање основа осигурања по претходној тачки искључује основ осигурања из наредне тачке. У том смислу, уколико једно лице има осигурање по основу запослења и по основу обављања самосталне делатности, запослење искључује самосталну делатност, па ће лице приоритетно имати својство осигураника запосленог. Према свему наведеном, уколико се оснивач привредног друштва налази у радном односу у том друштву или у њему обавља рад, имаће својство осигураника самосталних делатности, у смислу одредбе члана 12. став 1. тачка 2. и става 2. Закона. Уколико се оснивач или члан привредног друштва налази у радном односу код другог послодавца, има својство осигураника запосленог, као приоритетно, у смислу одредбе члана 10. став 2. Закона. Корисници пензија, односно оснивачи и чланови привредног друштва који нису осигурани по другом основу, а који се у њима не налазе у радном односу нити обављају рад, у смислу члана 12. став 1. тачка 2. и став 2. Закона, немају својство осигураника самосталних делатности. Када се ради о оснивачу, односно члану привредног друштва који има својство осигураника, а истовремено је корисник породичне пензије, обуставља му се исплата породичне пензије у смислу одредбе члана 117. став 2. Закона. Уколико, међутим, оснивач обавља уговорене послове и за то остварује уговорену накнаду на месечном нивоу у висини најниже основице, важеће у тренутку уплате доприноса, исплата породичне пензије се не обуставља, како је прописано одредбом члана 117. став 4. Закона.

Када је својство осигураника самосталне делатности, у смислу члана 12. став 1. тачка 2. Закона, стекао корисник старосне пензије, онда исти стиче право да, након трајања осигурања од најмање годину дана, захтева одређивање новог износа пензије, у смислу одредбе члана 121. Закона (Мишљење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за пензијско и инвалидско осигурање, број 011-00-00236/2015-07 од 11. 5. 2015).

Подношење захтева за поновно одређивање старосне пензије

Пре него што се поднесе захтев за поновно одређивање старосне пензије, треба имати у виду следеће напомене Републичког фонда ПИО:

1) Признаје се само стаж за који су плаћени доприноси, те зато треба на време проверити лични М-4 образац. Листинг са подацима о стажу и зарадама може се добити и у филијали, уз личну карту, бесплатно.

2) Корисник старосне, односно превремене старосне пензије, може поново ући у осигурање (запосли се или обавља самосталну делатност) и примати пензију, с тим што осигураник запослени мора да има прекид између претходног и новог осигурања, а осигураник самосталне делатности не мора.

3) Пензионер који се поново запосли или обавља самосталну делатност најмање 12 месеци, има право на нови обрачун пензије, с тим што корисницима превремене старосне пензије остаје умањење утврђено решењем.

Ради иницирања поступка поновног одређивања висине пензије, подноси се Захтев за поновно одређивање старосне пензије који се као образац може наћи на сајту Републичког фонда ПИО. Уз захтев се подносе и докази потребни за остваривање права, и то:

1) доказ о стажу осигурања по основу запослења након пензионисања (назив послодавца, период запослења);

2) уверење о обављању самосталне делатности издато од стране надлежног органа општине, односно одговарајућег удружења, савеза (за период до 31. 12. 2005. године), односно решење Агенције за привредне регистре (за период од 1. 1. 2006. године);

3) уверење о плаћеном доприносу за ПИО, са исказаним основицама доприноса и износом уплаћеног доприноса, издато од стране Пореске управе за период обављања самосталне делатности (ово уверење није потребно за самосталне уметнике, филмске раднике и спортисте до 31. 12. 2002. године, а за свештенике и верске службенике до 31. 8. 2004. године).