Изменама у Посебном колективном уговору за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015 и 20/2018 – у даљем тексту: ПКУ) повећана су одређена материјална права запослених на које се овај ПКУ односи, али су извршена и одређена прилагођавања прописима који уређују радни однос државних службеника и намештеника.
Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републике Србије – Синдикат управе Србије, Синдикат запослених у правосудним органима Републике Србије и Синдикат организација правосудних органа Србије (у даљем тексту: учесници) – закључили су Посебан колективни уговор о изменама и допунама Посебног колективног уговора за државне органе, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 20/2018, а ступа на снагу 24. 3. 2018. године.
Треба подсетити да, у смислу овог ПКУ-а:
– „запослени” су државни службеници и намештеници који су у радном односу код послодавца, а
– „послодавац” државних службеника и намештеника јесте Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (у даљем тексту: руководилац).
У ПКУ-у извршене су следеће допуне:
- Додавањем нових чл. 12а и 12б појашњава се коришћења годишњих одмора у државним органима.
Према тим новим одредбама, време коришћења годишњег одмора утврђује се планом коришћења годишњег одмора који доноси руководилац органа најкасније до краја априла календарске године, након претходно прибављеног мишљења руководилаца унутрашњих организационих јединица државног органа, водећи рачуна о писаном захтеву запосленог. План коришћења годишњег одмора садржи:
– име и презиме запосленог,
– радно место,
– трајање годишњег одмора,
– време коришћења годишњег одмора и
– име запосленог који мења запосленог за време коришћења годишњег одмора.
На основу плана коришћења годишњег одмора доноси се решење за сваког запосленог којим се утврђује укупно трајање годишњег одмора према мерилима из члана 12. ПКУ-а и време коришћења годишњег одмора. Послодавац може да измени време одређено за коришћење годишњег одмора, ако то захтевају потребе посла, најкасније пет радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора.
Решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом у електронском облику, а на захтев запосленог послодавац је дужан да решење достави и у писаној форми.
- У члану 14. ПКУ-а, који регулише плаћена одсуства, допуњене су две тачке:
1) према иновираној тачки 4) запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају ступања у брак – 7 (5) радних дана;
2) према иновираној тачки 8) запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају ступања у брак деце запослених, испраћаја детета, односно пасторка/е, усвојеника/це или храњеника/це у војску – 2 радна дана (новина је подебљана).
- У члану 15. став 1. ПКУ-а прописани су основи за одобравање и дужина неплаћеног одсуства запосленог, а став 2. допуњен је одредбом да ће на лични захтев послодавац одобрити запосленом неплаћено одсуство до 90 дана, које може да се користи једном у периоду од пет година уколико одсуство запосленог не би битно утицало на извршавање послова радног места на које је распоређен.
У односу на ова решења, у поменути члан додат је нови став 3, који прописује да послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца.
- У члану 25. ПКУ-а, који регулише осигурање запослених, задржана је одредба става 1, према којој је послодавац дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете. Ова одредба појашњена је новим ставом 3, који прецизира да наведеним уговором о осигурању запослених у оквиру исте премије осигурања могу да се обезбеде и систематски прегледи запослених.
- У члану 32. ПКУ-а, који регулише „минули рад”, ставом 1. постављено је основно решење да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Као допуна овом основном решењу додат је нови став 2. у наведеном члану, који прецизира да здравствени радници и здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција остварују право на минули рад, осим наведеног, и за године рада проведене у радном односу у установама здравствене заштите и социјалне заштите.
- У члану 38. ПКУ-а, који регулише додатак на плату за приправност, уведен је нови став 4, који захтева да руководилац државног органа који је индиректан корисник буџета, министарству у чијем делокругу је надлежност за обезбеђење средстава за исплату плата, обавезно доставља тромесечни извештај о плану приправности и исплаћеним средствима по основу приправности и по основу рада који су запослени остварили по позиву, уз образложење целисходности увођења плана приправности у односу на остварен рад по позиву.
- Иновирањем члана 40. и новим чланом 40а детаљније су прописани услови накнаде трошкова за случај смрти запосленог или члана његове породице.
Према овим новим одредбама породица, у случају смрти запосленог, има право на накнаду оних трошкова погребних услуга који су прописани одлуком о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране. Ово право остварује се на основу уредне документације у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Уколико се смртни случај десио на територији Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, па је потребно извршити превоз ради сахране у место пребивалишта, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта.
Такође, породица остварује право на накнаду трошкова транспорта уколико се смртни случај десио ван територије Републике Србије, ван места пребивалишта запосленог, али само ако је запослени боравио на тој територији по захтеву послодавца ради обављања послова из надлежности послодавца и ако накнада трошкова није обезбеђена из одговарајућег осигурања.
Изузетно, ако запослени нема породицу, право на накнаду трошкова остварује лице које поднесе доказ да је сносило трошкове погребних услуга.
Породицом се сматрају брачни и ванбрачни партнер запосленог и деца запосленог.
Запослени има право на накнаду трошкова погребних услуга, који су прописани одлуком о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране, у случају смрти члана уже породице, уколико то право није остварено по другом основу. Сматра се да је право остварено по другом основу ако је члан уже породице био корисник пензије, запослени или осигураник самосталне делатности.
Право на накнаду трошкова за члана породице запослени остварује на основу уредне документације у висини приложених оригиналних рачуна, а највише до висине месечне просечне зараде у Републици Србији, без пореза и доприноса, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уз Захтев за накнаду трошкова погребних услуга прилажу се и Извод из матичне књиге умрлих и доказ о постојању сродства.
Чланом уже породице сматрају се брачни или ванбрачни партнер и деца запосленог.
- Према иновираном члану 43. ПКУ-а, запослени има право на солидарну помоћ за случај:
1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице (која постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 60 дана непрекидно због спречености за рад услед болести);
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију запосленог или члана његове уже породице;
3) здравствене рехабилитације запосленог;
4) настанка теже инвалидности запосленог;
5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице;
6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом са случај смрти члана уже породице;
7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог који погине у току обављања послова радног места на које је распоређен – до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике;
8) рођења детета запосленог – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике (у случају да су оба родитеља запослена у државним органима, ово право остварује мајка детета);
9) штете настале, услед елементарних непогода или несрећним случајем (пожар, поплава, бујица, земљотрес, клизишта и сл.), у породичном домаћинству у коме живи запослени, ако штета није надокнађена из одговарајућег осигурања, односно од штетника – до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
Члановима уже породице, у смислу ових одредби, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ запосленог.
У вези са наведеним видовима помоћи ПКУ прецизира следеће:
– Солидарна помоћ се у току године, у случајевима утврђеним у наведеним т. од 1) до 5), признаје на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету Републике Србије, а највише до висине три месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.
– Солидарна помоћ у случају утврђеном у наведеној тачки 6) признаје се породици и остварује се по захтеву члана породице који се подноси у календарској години у којој је наступила околност која је основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији, према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике (породицу чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ).
– У случају да је више чланова уже породице запослено у државним органима, право на солидарну помоћ за члана уже породице из наведених т. 1), 2), 5) и 9) остварује један запослени.
Запослени може да оствари право на солидарну помоћ уколико право на ортопедска помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања и борачко-инвалидске заштите или у складу са другим прописима.
Руководилац органа, у складу са овим чланом, одређује висину солидарне помоћи за сваку буџетску годину у складу са обезбеђеним финансијским средствима за те намене. За државне органе који су индиректни корисници буџета висину солидарне помоћи одређује министарство у чијем делокругу је надлежност за обезбеђење средстава за исплату плата државних службеника и намештеника.
- У ПКУ-у иновиран је члан 44. који регулише јубиларне награде запосленима. Према новим одредбама запослени има право на јубиларну новчану награду у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији, према објављеном податку органа надлежног за послове статистике за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:
1) за 10 година рада у радном односу – у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса;
2) за 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1), увећане за 25%;
3) за 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2), увећане за 25%;
4) за 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3), увећане за 25% (ово право остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу);
5) за 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4), увећане за 25%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. Приликом утврђивања права на јубиларну награду рачунају се и године рада код послодавца од кога је надлежни орган преузео надлежности, послове и запослене.
Запосленима се исплаћује јубиларна награда у року од 30 дана од дана када запослени стиче право на јубиларну новчану награду.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.