Законом о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, 113/17), чија је примена одређена за 1. јули ове године, уређује се правни основ за финансијску подршку породици са децом из републичког, градског и општинског буџета.
Краћи осврт на нови закон
Новим Законом о финансијској подршци породици са децом омогућено је следеће:
- олакшава се поступак остваривања права;
- обезбеђује се побољшање услова за задовољавање основних потреба деце;
- обезбеђују се посебни подстицаји за рађање деце и подршка материјално угроженим породицама, породицама са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом и деци без родитељског старања;
- проширује се обухват корисника, при чему се не угрожавају средства предвиђена буџетом за ове намене, и усклађују се поједине одредбе са прописима Европске уније;
- успоставља се и додатна заштита деце из посебно рањивих група, као на пример: деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, деце без родитељског старања и деце корисника новчане социјалне помоћи;
- уводи се ново право на остале накнаде по основу рођења, неге и посебне неге детета, које ће омогућити великом броју жена да по први пут стекну могућност остваривања права на остале накнаде у периоду по рођењу детета.
Наиме, жене које нису у радном односу већ самостално обављају делатност, власнице су пољопривредног газдинства или су радно ангажоване по основу привремених и повремених послова, уговора о делу, ауторских уговора или су у тренутку рођења детета незапослене и нису оствариле право на новчану накнаду по основу незапослености, а радиле су у периоду који је од утицаја на остваривање права. Поред тога, ово право могу да остваре и жене које су пољопривредни осигураници.
То значи да се на овај начин у одредбама новог Закона пружа посебна заштита женама које су радно ангажоване по основу флексибилних облика рада и које сада не морају да прекидају своје делатности, односно саме ће одлучивати да ли ће и у ком облику ће их редуковати, а држава ће им обезбедити накнаду на основу претходних издвајања по основу доприноса за обавезно социјално, односно пензијско и инвалидско осигурање.
Треба истаћи да се посебна подршка пружа и родитељима по основу рођења првог детета, имајући у виду повећане трошкове који су неопходни у првим данима рођења детета.
Ново законско решење омогућава и следеће:
- смањење потребне документације,
- директну исплату права, као и
- бољу заштићеност запослене породиље чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца.
Ново законско решење омогућило је смањење потребне документације, директну исплату права, као и бољу заштићеност запослене породиље, чији редовни приходи у периоду коришћења одсуства неће бити условљени вољом и тренутним финансијским стањем послодавца.
Такође је важно истаћи да ће у периоду коришћења накнаде зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, министарство надлежно за социјална питања преузети улогу послодавца тако што ће обрачун и исплату за ова права вршити директно на рачун корисника. Како је исплата прихода који имају карактер зараде регулисана посебним сетом прописа који прописују обавезе за послодавца као исплатиоца прихода, део тих прописа мора да се усклади са новим начином обрачуна и исплате ових накнада. Ово се посебно односи на прописе који прописују подношење пореских пријава за порезе и доприносе по одбитку.
Разлози леже и у потреби за смањењем буџетских расхода опредељених за исплату права прописаних Законом, који се превасходно односе на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, насталих као последица изигравања и злоупотребе досадашњих одредаба Закона. Ова средства су прерасподељена за реализацију других права из области финансијске подршке породици са децом.
Новину у Закону представљају одредбе које се односе на информациони систем за исплату права, ажурирање и чување података и заштиту њиховог коришћења. У циљу аутоматизације обрачуна износа за исплате које корисницима права врши Министарство по основу овог закона, Министарство успоставља Информациони систем за исплату права (ИС). У ИС уносе се подаци из захтева за остваривање права, приложених и по службеној дужности прибављених доказа, из решења донетих по тим захтевима, као и подаци из других докумената који су овим законом предвиђени да се достављају у току решавања захтева и коришћења права, као што су потврде о редовном похађању школе. На основу унетих података, путем ИС-а води се евиденција поднетих захтева, донетих решења, евиденција доказа прибављених по службеној дужности, електронским путем посредством ИС-а, као и подносилаца захтева и чланова њихових домаћинстава.
На основу наведених података у ИС-у формирају се подаци за исплату по правима прописаним овим законом, укључујући податке за плаћање пореза и доприноса за накнаду зараде, односно накнаде плате. У ИС-у такође се води евиденција исплата по носиоцима права, као и података о плаћени порезима и доприносима за она права која имају карактер накнаде зараде, односно накнаду плате. Уколико нису довољни за правилно одређивање износа за плаћање пореза и доприноса који се захтевају за пореску пријаву, надлежни орган у ИС уноси додатне податке.
Овлашћена лица надлежног органа имају приступ ИС-у и тим путем се, између осталог, врши унос података, увид у податке о исплатама, преузимање података за плаћање пореза и доприноса, унос повратних информација о прихваћеним пореским пријавама и преглед одговарајућих статистичких извештаја. Овлашћена лица надлежног органа у оквиру ИС-а имају приступ и функционалностима чија је сврха ефикаснији рад надлежног органа, као што је увид у службене евиденције других органа у случају када постоје технички услови за повезивање. Ближе услове и начин успостављања ИС-а, прикупљања, уноса, ажурирања, доступности података и друга питања од значаја за тај систем прописује министар надлежан за социјална питања.
Законом се уводи и правни основ за спровођење активности у току трајања Дечје недеље, чије су одредбе до сада биле садржане у Закону о друштвеној бризи о деци. Ове одредбе претрпеле су одговарајућа терминолошка усклађивања са променама узрокованим техничким и технолошким развојем друштва, а финансирање активности за време трајања Дечје недеље остаје и даље у надлежности министарства задуженог за социјална питања.
О којим правима се стара локална самоуправа
Права о којима се стара општина или град могла би да се дефинишу као:
- накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом;
- накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи;
- регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица.
Наиме, накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом остварује се под повољнијим условима, који обухватају 20% већи цензус за остваривање права и 50% већи износ дечјег додатка. У случају испуњења услова за увећање износа дечјег додатка по више основа, Законом је прописано ограничење увећања до 80% редовног износа дечјег додатка.
Треба нагласити да Закон дозвољава могућност увођења и права на дечји додатак корисника новчане социјалне помоћи, без поновне оцене материјалног стања породице, уз доказ да дете редовно похађа школу. Независно од материјалних услова, право на дечји додатак оствариће породица која има дете са сметњама за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица према условима прописаним Законом о социјалној заштити.
Дужина трајања права корисника дечјег додатка продужава се до завршетка редовног средњег образовања, а најдуже до навршених 20 година живота, а за децу која су из оправданих разлога касније започела школовање – до навршене 21. године живота.
Накнаду трошкова боравка у предшколској установи за децу корисника новчане социјалне помоћи јесте законско право о којем се стара општина или град. Независно од материјалних услова, право на дечји додатак оствариће породица која има дете са сметњама за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица према условима прописаним Законом о социјалној заштити.
Регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица – накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу кориснике новчане социјалне помоћи такође је додатна мера заштите посебно осетљиве групе деце. Њом се подстиче укључивање ове деце у редовне предшколске групе, чиме се омогућава детету да се развија у складу са својим могућностима.
С обзиром на то да се о наведеним правима стара општина односно град и обавезе по овом основу измирују се из буџета јединице локалне самоуправе.
Надаље, Законом је прописано и то да општина односно град, ако су обезбедили средства у својим буџетима, могу да утврде и друга права, односно већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.
У складу са тим правним основом, у неким општинама се, као посебан подстицај рађању деце, издваја из буџета општине једном у току фискалне године новчана помоћ за новорођену децу чији родитељи имају пребивалиште на територији те општине или општина на други начин доприноси порасту наталитета у својој средини, односно из буџета може да се утврди издвајање за такозвану једнократну новчану помоћ становништву за вантелесну оплодњу, које може да се изврши из буџета уколико је у питању четврти покушај, јер се три покушаја финансирају о трошку надлежних државних институција.
Јасно је, дакле, да је један од видова помоћи побољшању наталитета и финансијска помоћ становништву за вантелесну оплодњу, која се планира у оквиру социјалног програма у буџету – Програм 12 – Примарна здравствена заштита, Програмска активност 1801 – 0003, односно на функционалној класификацији 700 – ЗДРАВСТВО, односно ближе распоређивање по функционалној класификацији јесте 732 – Специјализоване болничке услуге.
Наиме, да би општина утврдила горенаведено право, неопходно је да донесе Правилник којим се регулишу ближи услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у општини, којим се регулишу ближи услови које је неопходно испунити од стране родитеља новорођене деце како би се остварило право за добијање новчане накнаде за новорођену децу. У тим условима, практично у свим општинама које су увеле овакво издвајање из буџета, једнократну новчану помоћ за новорођену децу најчешће остварује мајка за своје дете, под условом да има пребивалиште односно боравиште на територији те општине и да непосредно брине о детету.
Висина једнократне новчане помоћи за новорођено дете је варијабилна односно разнолика по општинама и градовима, што зависи од финансијских могућности буџета те општине и политике која се води у оквиру општине, као и од тога на шта руководство општине ставља првенство у реализацији буџета и колико има слободних средстава за овакве намене, уколико се определи да из буџета издвоји породици новорођенчета посебан новчани подстицај рађању деце.
Неопходно је напоменути да, уколико се на (не)утврђено право од стране странке која треба да оствари ово право поднесе жалба, о правима из Закона о финансијској подршци породици са децом у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је пребивалиште подносиоца захтева, осим о праву на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, о којем решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.
Покретање поступка и накнада трошкова за вантелесну оплодњу
Правни основ
Поступак се спроводи у вези са члановима 4. и 26. Закона о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења („Сл. гласник РС” број 72/2009), а покреће се у складу са чланом 90. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 16/2016), Правилником о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС”, бр. 12/2016 и 45/2016) и Упутством о спровођењу лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења број 180-362/14, донетим од стране РФЗО који регулишу област лечења неплодности, као и у складу са одлуком јединице локалне самоуправе.
Услов за остваривање права је да су у буџету локалне самоуправе планирана средства за ову намену.
Право на подношење захтева, сагласно члану 26. Закона о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009), имају пунолетна и пословно способна жена и мушкарац који воде заједнички живот у складу са законом којим се уређују породични односи – супружници, односно ванбрачни партнери који су, с обзиром на године живота и опште здравствено стање, способни да врше родитељску дужност и који су у таквом психосоцијалном стању на основу кога оправдано може да се очекује да ће бити способни да обављају родитељске дужности, у складу са законом, у интересу детета, ако су имали три безуспешна покушаја вантелесне оплодње на терет средстава обавезног здравственог осигурања.
Трошкови који се надокнађују обухватају трошкове поступка за вантелесну оплодњу и набавку неопходних лекова.
Захтев за накнаду трошкова за вантелесну оплодњу подноси физичко лице – странка која испуњава прописане услове органу јединице локалне самоуправе надлежном за послове здравствене заштите.
Уз попуњен и поднет образац захтева, странке достављају и следећа документа:
- личну карту на увид,
- изјаву од стране два сведока да пар остварује заједницу живота у складу са законом уколико нису закључили брак,
- акт надлежне комисије здравствене установе о испуњености здравствених услова за укључивање у процес вантелесне оплодње,
- доказ о три безуспешна покушаја вантелесне оплодње на терет средстава обавезног здравственог осигурања.
Увид у остале податке или прибављање докумената врши надлежни орган по службеној дужности, у складу са члановима 9. и 103. Закона о општем управном поступку, и то у податке из:
- Извода из матичне књиге венчаних,
- Уверења о држављанству за странке.
Сходно члану 9. став 3. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 18/2016), орган је дужан да по службеној дужности, у складу са Законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује, а сходно ставу 2. истог Закона, поступак се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања.
Ако службену евиденцију води други орган, општинска/градска управа дужна је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се подаци које тражи поступајући орган – општинска/градска управа – могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року (ЗУП, члан 9. став 2. и члан 103). Увид и прибављање података које врши сам орган општинске/градске управе, врши се одмах.
Странка изричито може да изјави да ће све или неке од наведених докумената прибавити сама и да ће их доставити накнадно.
Такође, подносилац захтева изјављује да је сагласан да надлежни орган врши увид и прибави податке или документа неопходна за одлучивање. Потребно је да оваква изјава странке буде у писаној форми.
Одлучивање у поступку
Странка подноси захтев, у складу са чланом 90. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, број 16/2016) ако испуњава услове предвиђене одлуком органа јединице локалне самоуправе о надокнади трошкова за вантелесну оплодњу која није покривена средствима из Републичког фонда за здравствено осигурање.
Одмах по пријему предмета службено лице надлежног органа узима у обраду предметни захтев и предузима радње у законским роковима. Евентуално може доћи до примене члана 59. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС” број 18/16), ако поднесак садржи неки формални недостатак који спречава поступање по поднеску или ако је неразумљив или непотпун, те орган обавештава подносиоца захтева на који начин да уреди поднесак и одређује подносиоцу рок у ком је дужан да недостатке отклони (рок који не може бити краћи од 8 дана), уз упозорење на правне последице ако не уреди поднесак у року, када ће се захтев сматрати неуредним и као такав одбацити.
Након припремног комплетирања предмета – захтева, надлежни службеник документацију доставља комисији коју образује руководилац надлежног органа. Комисију по правилу чине: социјални радник, психолог, лекар специјалиста – гинеколог и запослени у надлежном органу.
Комисија врши контролу испуњености услова за накнаду трошкова за вантелесну оплодњу по одредбама одлуке јединице локалне самоуправе и предлаже доношење решења по поднетом захтеву.
На основу приложене документације и предлога Комисије одлучује се о захтеву, а надлежни орган доноси решење којим усваја или одбија захтев за накнаду трошкова за вантелесну оплодњу.
У случају када је решење негативно, странке могу да поднесу жалбу другостепеном органу у року од 15 дана од дана пријема обавештења. Акт којим се усваја захтев надлежни орган доставља надлежној здравственој установи и подносиоцу захтева. По добијању позитивног решења брачни односно ванбрачни партнери одлазе у надлежну здравствену установу ради обављања поступка вантелесне оплодње.
Законски рок за решавање по захтеву је 30 дана, али се препоручује да се реши по захтеву у року од 20 дана.
Спровођење Закона у пракси – примери правилника о критеријумима за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу и правилника
У наставку је дат пример Правилника о критеријумима за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу на територији општине ________ .
На основу члана ___ . Одлуке о буџету Општине ___________ за 2018. годину („Службени лист Општине ___________” бр. _____) Општинско веће Општине ________ на седници одржаној дана ___________ донело је:
Правилник о критеријумима за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу у 2018. години
I Основне одредбе
Члан 1.
Овим правилником уређују се критеријуми за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу у 2018. години.
Овим правилником утврђују се шира права у односу на права из обавезног здравственог осигурања у циљу укључења већег броја парова у поступак вантелесне оплодње.
II Критеријуми за остваривање права
Члан 2.
Критеријуми за остваривање права на финансијску помоћ за вантелесну оплодњу су:
– да пар има држављанство Републике Србије и пребивалиште на територији Општине __________ најмање годину дана пре дана подношења захтева;
– да пар испуњава здравствене критеријуме које је прописала Републичка стручна комисија Министарства здравља за вантелесну оплодњу и асистирану репродукцију;
– да пар не испуњава услове за укључивање у Програм вантелесне оплодње који финансира Републички фонд за здравствено осигурање, у погледу броја покушаја вантелесне оплодње или година старости женског партнера.
Право на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу може да оствари жена која је претходно без успеха имала три покушаја вантелесне оплодње на терет средстава обавезног здравственог осигурања или је ову врсту услуге платила из личних средстава.
Право може да оствари жена до 42 године старости.
III Висина финансијске помоћи
Члан 3.
Висина финансијске помоћи износи до __________ динара по пару и исплаћује се у једнократном износу.
Предност у финансирању помоћи имају парови који су спремни да делом суфинансирају вантелесну оплодњу.
Право на надокнаду трошкова за вантелесну оплодњу може да се оствари за један покушај вантелесне оплодње.
IV Поступак
Члан 4.
Захтев за доделу финансијске помоћи подноси се Комисији за остваривање права на вантелесну оплодњу Општине __________ .
Уз захтев се прилаже:
– Извод из матичне књиге венчаних или изјава оверена од стране два сведока да пар живи у заједници,
– Уверење о држављанству Републике Србије пара;
– уверење о пребивалишту пара и фотокопија личне карте;
– профактура здравствене установе која ће вршити вантелесну оплодњу о висини средстава потребних за покриће трошкова вантелесне оплодње и решење о упису установе у регистар код надлежног суда (уколико је приватна клиника).
Члан 5.
О праву на финансијску помоћ одлучује Комисија за остваривање права на вантелесну оплодњу.
На основу одлуке Комисије средства се преносе кориснику финансијске помоћи.
Члан 6.
Корисник средстава је дужан да додељена средства искључиво користи за намену за коју су додељена.
Доказ о наменском трошењу средстава је извештај здравствене установе о спроведеном поступку вантелесне оплодње, који је корисник дужан да достави у року од 6 месеци од дана преноса средстава.
Уколико корисник средстава у року из претходног става не достави извештај здравствене установе, сматраће се да средства нису наменски утрошена и покренуће се поступак за повраћај пренетих средстава, увећаних за законску затезну камату.
Члан 7.
О правима по овом правилнику Одељење за друштвене делатности обавештава грађане преко средстава јавног информисања.
IV Завршне одредбе
Члан 8.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Општине __________ ” .
Председник Општине
_____________
На основу члана 9. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС”, 113/17) и члана ___ . Одлуке о буџету Општине _____________ за 2018. годину („Сл. лист Општине ____________” бр. _____) Општинско веће Општине ____________ на седници одржаној дана ___________ донело је:
Правилник о ближим условима и начину остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ___________
I Уводне одредбе
Члан 1.
Овим правилником одређују се ближи услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини _____________ , утврђену Одлуком о буџету Општине _________ за 2018. годину (у даљем тексту: Правилник).
II Услови и начин остваривања права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини _________
Члан 2.
Једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ________ остварује мајка за своје дете, под условом да има пребивалиште односно боравиште на територији Општине ___________ и да непосредно брине о детету.
Члан 3.
Право на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ________ остварује се на основу поднетог захтева мајке и следећих доказа:
– фотокопије Извода из матичне књиге рођених за дете;
– фотокопије личне карте, односно доказа о пребивалишту на територији општине или избегличке легитимације за мајку;
– изјаве мајке да непосредно брине о свом детету;
– фотокопије пријаве пребивалишта за дете;
– фотокопије штедне књижице или текућег рачуна.
Члан 4.
Када отац детета остварује право на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ___________ , поред доказа из члана 3. овог правилника за мајку детета, подноси и исте доказе за себе и један од следећих доказа:
- Извод из матичне књиге умрлих за мајку;
- уверење органа старатељства о чињеници да је мајка напустила дете;
- решење да је мајка лишена родитељског права;
- потврду надлежног здравственог органа о тешкој болести мајке или решење којим је мајка лишена пословне способности;
- потврду надлежне установе о почетку и трајању издржавања казне затвора за мајку.
Члан 5.
Захтев за остваривање права на једнократну новчану помоћ за новорођену децу у Општини ___________ подноси се најкасније до навршене прве године живота детета Одељењу за друштвене делатности Општине ____________ .
Право из чланова 3. и 4. остварују мајка или отац, под условом да подносилац захтева у тренутку рођења детета има пребивалиште односно боравиште на територији Општине ____________ .
Члан 6.
Једнократна новчана помоћ за новорођену децу у Општини _________ исплаћује се мајци односно оцу путем уплате на штедну књижицу, текући рачун или путем благајне Општине ________ – Општинске управе ____________ .
III Висина једнократне новчане помоћи
Члан 7.
Једнократна новчана помоћ за новорођену децу у Општини ____________ за 2018. годину износи __________ динара.
Додатна средства у номиналном износу од __________ динара остварују се на основу чланова 3, 4. и 5, за рођење близанаца.
IV Завршне одредбе
Члан 8.
Овај правилник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу Општине _____________ ”, а примењиваће се од 1. 1. 2018. године.
Председник Општине
_____________
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.