Последње измене стечајног законодавства

Циљ измена Закона о стечају, уведених Законом о изменама и допунама, био је да реши до сада уочене проблеме у пракси спровођења стечаја. Кроз праксу ће се проверити правилност и делотворност нових законских решења

 

 

 

Закон о изменама и допунама Закона о стечају објављен је у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, бр. 83 од 5. августа 2014. године, што значи да је ступио на снагу 13. августа 2014. године.

 

Чланом 70. Закона о изменама и допунама Закона о стечају регулисано је да Закон ступа на снагу 8 дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ, осим одредбе члана 10. која се примењује од 1. октобра 2014. године и одредбе члана 1. ст. 2. која се примењује од 1. јануара 2015. године.

Члан 68. Закона о изменама и допунама регулише примену измењеног Закона о стечају. Стечајни поступци који до дана ступања на снагу закона нису окончани, окончавају се по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона, односно по Закону о стечају без измена и допуна.

 

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Значајне измене Закона о стечају у делу основних одредаба извршене су у члану 10. ст. 3. Предвиђено је да се решење и други акти суда, на дан доношења, објављују на огласној и електронској огласној табли суда, а решења и други акти суда, када је то прописано законом достављају и одговарајућем регистру ради јавног објављивања на интернет страни тог регистра или на други начин којим се омогућава да јавност буде упозната уколико тај регистар нема своју интернет страну.

 Новим ставом истог члана уводи се обавеза да се сви поднесци стечајног управника и учесника у поступку са свим прилозима, објављују одмах по пријему на јавном порталу надлежног привредног суда или на други начин, којим се омогућава да јавност буде упозната о току стечајног поступка. Објављивање се мора извршити уз поштовање прописа којима се уређује заштита података о личности.

 

НАДЛЕЖНОСТ И ОРГАНИ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

У члану 19. Закона предвиђа се да стечајни управник има легитимацију коју издаје овлашћена организација, потом да стечајни управник легитимацију може да употребљава само за службене радње које предузима у границама својих законских овлашћења и да министар ближе прописује изглед, образац и садржину наведене легитимације.

У члану 20. Закона о стечају, брисањем става 3, ускраћена је могућност да при именовању стечајног управника, стечајни судија, изузетно, избор управника може извршити одабиром са листе активних стечајних управника за територију Републике Србије, ако делатност стечајног дужника, сложеност случаја или потреба за специфичним искуством стечајних управника то захтева. Правилност оваквог законског решења већ се озбиљно доводи у питање.

У члану 21. Закона о стечају извршене су измене тако што је предвиђено да се за стечајног управника не може именовати лице које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја и против службене дужности, не наглашавајући да је услов и висина запрећене казне у случају да се ради о правноснажно осуђеном лицу за неко од наведених кривичних дела (против привреде, против правног саобраћаја или службене дужности). Тиме је уведено ограничење у именовању стечајног управника, шире него до сада.

Даља ограничења у именовању стечајних управника уведена су у другој тачки става 1. истог члана којим је предвиђено да и власник правног лица, стечајног дужника, односно лице које је повезано са стечајним дужником, не може бити именовано за стечајног управника.

Такође је у трећој тачки ограничење проширено, тако што је ограничење у именовању стечајног управника проширено, кроз искључење могућности да се за стечајног управника именује и лице које је повезано са стечајним дужником и то у суштини из разлога супротстављених интереса.

И тачка 4. истог става члана 21. Закона о стечају предвиђа, такође, да се као стечајни управник не може именовати власник или лице повезано са стечајним дужником, у ком смислу су извршене и измене тачака 5. и 6. истог члана. Идентичне промене, додавањем ограничења лица повезаних са стечајним дужником да буду именована за стечајног управника, наступиле су и у тачкама којима се ограничење односи на запослене, односно повериоце стечајног дужника и лица запослена код таквих лица у последњих шест месеци, као и у односу на дужника стечајног дужника или лица које је код њега било запослено у последњих шест месеци, пре дана отварања стечајног поступка.

Изменом у тачки 9. члана 21. Закона о стечају искључује се могућност да за стечајног управника буде именовано лице које је радило као саветник стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником, у смислу Закона о стечају, у пословима везаним за имовину стечајног дужника или лица повезаног са стечајним дужником у смислу овог закона.

Лице које је правноснажно осуђено за кривично дело против привреде, против правног саобраћаја и службене дужности и за дела за која је запрећена казна преко пет година затвора или за дело које га чини недостојним за обављање послова стечајног управника или лице које је у притвору, за време трајања притвора, не може добити лиценцу, односно она му не може бити издата. То је проширење круга лица, према ранијем Закону.

Лиценца и даље важи три године од дана издавања и може се обновити. Брисањем ранијег става 8. члана 23. Закона, да се захтев за издавање лиценце подноси најкасније у року од годину дана од полагања стручног испита, нема више временског ограничења за подношење захтева.

 Члан 26. Закона о стечају – новододатим ставом 2. члана 26. Закона о стечају, прописано је да у поступку стручног надзора овлашћена агенција проверава да ли стечајни управник обавља дужност у складу са законом, Националним стандардима за управљање стечајном масом и Кодексом етике, као и другим прописима.

Обавеза спровођења дисциплинског поступка наглашена је измењеним трећим ставом истог члана, док су мере које у случају утврђивања повреде дужности може да изрекне овлашћена организација и даље опомена, јавна опомена, новчана казна и одузимање лиценце.

Повреде дужности стечајног управника деле се на лакше и теже повреде, па се прописују и мере које се могу изрећи у случају утврђења неке од њих.

 Члан 27. Закона о стечају – измењеним 1. ставом регулише се делокруг послова стечајног управника, тако што је додато да је управник дужан да предузме и радње побијања, ако би се побијањем увећала стечајна маса.

 Члан 28. Закона о стечају – уместо до сада дефинисаних радњи које предузима стечајни управник, а које значајније утичу на стечајну масу, сада је предвиђено да радње које предузима стечајни управник, а које имају или могу имати значајан утицај или последице на стечајну масу, као што су узимање кредита или зајма, набавка опреме веће вредности, издавање у закуп и друге сличне радње, представљају радње од изузетног значаја.

Радње од изузетног значаја у току претходног стечајног поступка, управник предузима уз сагласност стечајног судије, па је сада и за радњу издавања у закуп у претходном стечајном поступку, потребна сагласност стечајног судије.

Изменама и допунама Закона, предвиђено је да стечајни управник мора писменим путем обавестити о намераваној радњи стечајног судију, најкасније 15 дана пре предузимања те радње, као и да свим члановима одбора поверилаца, односно стечајном судији мора да упути захтев за давање сагласности за предузимање те радње у истом року.

 Проблем инертности одбора поверилаца – да би се спречило продужавање стечајног поступка због инертности одбора поверилаца, уведена је законска претпоставка да ће се сматрати да је одбор поверилаца сагласан с предложеном радњом од изузетног значаја, ако је о њој обавештен у року који закон предвиђа и ако на обавештење управника није реаговао у року од 8 дана од пријема обавештења, оспоравањем предложене радње или предлагањем друге радње.

Члан 29. Закона о стечају – додат је рок по коме стечајни управник доставља тромесечне писане извештаје о току стечајног поступка и стању масе одбору поверилаца, стечајном судији и овлашћеној организацији, у трајању од 20 дана од дана истека тромесечног периода.

Члан 31. Закона о стечају – изменом става 4. цитираног члана извршено је појачање одговорности стечајног управника, јер је предвиђено да захтев за накнаду штете застарева у року од три године од дана брисања стечајног дужника, односно стечајне масе из надлежног регистра, односно правноснажности решења, којим је потврђено усвајање плана реорганизације, а што подразумева изостављање субјективног рока од годину дана од сазнања оштећеног за штету и пропуштање.

Члан 32. Закона о стечају – извршено је проширење разлога због којих је разрешење стечајног управника могуће, у трећем ставу којим при разрешењу на предлог одбора повериоца уз истовремено именовање новог стечајног управника, за који се изјаснило најмање 3/4 одбора поверилаца, стечајни судија има овлашћење да разреши управника и кад не постоје разлози за разрешење цитирани у ставу 1. истог члана, ако нађе да постоје други разлози, који су у вези са испуњавањем обавеза стечајног управника. Стога судија сада увек мора оценити да постоји неки од разлога да би разрешио стечајног управника, односно само захтев 3/4 чланова одбора поверилаца није довољан.

Изменама члана 32. Закона о стечају, нови рок опредељен је на дужи период, односно одбор поверилаца може поднети предлог за разрешење стечајног управника на првом поверилачком рочишту или најкасније у року од 60 дана од дана његовог одржавања.

Додатим, последњим ставом овога члана предвиђено је да се одредбе наведеног члана сходно примењују на разрешење привременог стечајног управника.

Члан 35. Закона о стечају – према ставу 1. овог члана, скупштина поверилаца формира се сада на првом поверилачком рочишту.

Уведена је веома значајна могућност разлучног повериоца да вероватност свог необезбеђеног дела потраживања доказује достављањем процене вредности имовине која представља предмет разлучног права.

Разлучни повериоци могу учествовати у скупштини поверилаца само до висине потраживања за које учине вероватним да ће се појавити као стечајни повериоци. Ради доказивања вероватности необезбеђеног дела потраживања, за разлучног повериоца сада је уведена потреба достављања процењене вредности имовине која представља предмет разлучног права.

Процену вредности предмета разлучног права мора сачинити овлашћено стручно лице (проценитељ) и не може бити старија од 12 месеци.

Члан 36. Закона о стечају – у измени става 6. предвиђено је да стечајни управник на почетку рочишта даје стечајном судији и присутним повериоцима преглед свих потраживања поверилаца који су лица повезана са стечајним дужником у смислу Закона о стечају.

Члан 38. Закона о стечају – измена је уведена и код састава одбора поверилаца.

Лица која нису повезана са стечајним дужником, већ су повезана међу собом, могу имати само једног члана одбора поверилаца.

Повериоци који су лица повезана са стечајним дужником у смислу овог закона (осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита), не могу уопште бити чланови одбора поверилаца.

Новине представљају и одредбе последњег става члана 38. Закона о стечају, којима је дефинисано поступање у ситуацијама кад се на првом поверилачком рочишту не формирају поверилачки органи. У тој ситуацији дужност одбора поверилаца врши пет поверилаца чија су појединачна необезбеђена потраживања највећа, али су сада искључена лица повезана са стечајним дужником којима је изричито забрањено да врше дужност у одбору поверилаца.

Члан 39. Закона о стечају – додатим ставом 3. предвиђено је да ако председник одбора поверилаца у року од 15 дана од дана добијања предлога више од половине чланова одбора поверилаца, не закаже седницу одбора поверилаца, предлагачи могу да закажу седницу одбора поверилаца и предложе дневни ред.

Члан 41. Закона о стечају – додат је нови став 2. којим је дефинисано да члан одбора поверилаца има права да о свом трошку ангажује једно или више стручних лица, која ће извршити анализу пословања стечајног управника пре или током стечајног поступка и анализу предузетих радњи стечајног управника, те сачинити извештај који се без одлагања доставља осталим члановима одбора поверилаца, стечајном судији и стечајном управнику и овлашћеној организацији. Стечајни управник мора омогућити увид у сву документацију таквом лицу.

 

ОСНОВНЕ ПРОЦЕСНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 49. Закона о стечају – додавањем ставова 5, 6. и 7. извршено је дефинисање заложних поверилаца, као поверилаца који имају заложно право на стварима или правима стечајног дужника о којима се воде јавне књиге или регистри, а немају новчано потраживање према стечајном дужнику које је тим заложним правом обезбеђено. Заложни повериоци нису стечајни повериоци и нису разлучни повериоци према изричитим одредбама додатих ставова.

Заложни повериоци су дужни да у року за подношење пријаве потраживања, обавесте суд о заложном праву уз достављање доказа о постојању заложног права и доставе изјаву о износу новчаног потраживања, према трећем лицу које је тим правом обезбеђено на дан отварања стечајног поступка, уз наглашавање да се подношењем ове изјаве стиче својство странке у стечајном поступку.

Заложни повериоци не могу да бирају и буду бирани у скупштину и одбор поверилаца.

Члан 54. Закона о стечају – додат је нови четврти исплатни ред у који спадају потраживања настала две године пре дана отварања стечајног поступка по основу зајма, као и других правних радњи које у економском погледу одговарају одобравању зајма у делу у којем ти зајмови нису обезбеђени, а који су стечајном дужнику одобрила с њим повезана лица у смислу овог закона, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита и зајмова.

 

ПОКРЕТАЊЕ И ОТВАРАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА

Члан 55. Закона о стечају – новим ставом регулисано је да се стечајни поступак не може покренути над привредним друштвима која су регистрована за производњу наоружања и војне опреме, без претходне сагласности Министарства надлежног за послове одбране.

 Члан 59. Закона о стечају – задржана је обавеза предлагача да у року од 5 дана од дана добијања налога од суда уплати предујам на име трошкова огласа и трошкова обавештења поверилаца из члана 27. Закона, ангажовања стечајног управника и неопходних трошкова обезбеђења имовине у висини коју одреди стечајни судија, али је томе придодато да се мора обавезати да плати и трошкове који представљају и трошкове регистрације података о стечају у регистрима које води организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката у складу с прописима којима се одређује врста, висина и начин плаћања накнада за послове регистрације и друге услуге које пружа организација надлежна за вођење регистра привредних субјеката.

Новоуведеним ставом члана 59. Закона о стечају предвиђено је да уколико се ради о правним лицима која су разврстана као микро правна лица, у складу с прописима којима се уређују критеријуми за разврставање правних лица, предујам се не може одредити у износу већем од 50.000,00 динара.

Члан 61. Закона о стечају – обавеза пружања података проширена је и на чланове извршног, управног и надзорног одбора стечајног дужника којима је престала дужност отварањем стечајног поступка, као и на контролне чланове друштва.

Банке имају обавезу да без накнаде, на захтев стечајног управника, доставе бројеве свих девизних и динарских рачуна, све изводе у електронској форми са свих динарских и девизних рачуна, све уговоре о орочењу средстава стечајног дужника, као и све уговоре о сефу.

Јавни регистри имају обавезу да без накнаде, на захтев стечајног управника, доставе податке о имовини и правима стечајног дужника за период од пет година пре отварања стечајног поступка, што је обавеза одговарајућа обавези банака за доставу докумената без наплаћивања накнаде.

Члан 62. Закона о стечају – при набрајању мера обезбеђења које може изрећи стечајни судија, наведено је и да може забранити или привремено одложити спровођење извршења према стечајном дужнику, укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца.

Члан 93. Закона о стечају – додат је нови став, према којем стечајни судија на писани захтев разлучног повериоца који садржи процену вредности имовине која је предмет разлучног права, сачињену од овлашћеног стручног лица, најкасније годину дана пре отварања стечајног поступка, доноси одлуку о укидању или условљавању мера обезбеђења из члана 62. ст. 2. тач. 4) Закона или забране извршења или намирења из ст. 1. истог члана у односу на имовину која је предмет разлучног права, ако је вредност предметне имовине мања од износа обезбеђеног потраживања тог повериоца, а предметна имовина није од кључног значаја за реорганизацију.

 

СТЕЧАЈНА МАСА

Члан 102. Закона о стечају – законодавац је додао став 3. којим је предвиђено да уколико је ствар на којој постоји излучно право стечајни дужник неовлашћено отуђио у току стечајног поступка, односно претходног стечајног поступка, излучни поверилац може захтевати да се на њега пренесе право на противчинидбу, ако противчинидба још увек није извршена, или да захтева противчинидбу из стечајне масе ако ствар из стечајне масе још увек може излучити, или да захтева накнаду тржишне вредности те ствари и накнаду за претрпљену штету, а која се намирује као обавеза стечајне масе.

Члан 107. Закона о стечају – извршена је измена у ставу 2, која обавезује да се у листи поверилаца посебно евидентирају не само разлучни, излучни повериоци и запослени код стечајног дужника већ и заложни повериоци.

 

УТВРЂИВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА

Члан 105. Закона о стечају – додат је став 6. којим је предвиђено да поверилац који је пријавио потраживање у стечајном поступку има обавезу да у пријави потраживања наведе и да ли постоје јемци за обавезе стечајног дужника, као и да о поднетој пријави потраживања благовремено обавести јемце.

Новим ставом 7. предвиђено је да је поверилац дужан да обавести стечајног управника о свакој наплати потраживања од јемца у року од 8 дана од дана извршене наплате.

Ова обавеза обавештавања није везана за рок подношења пријаве, већ важи током целог поступка.

 Члан 113. Закона о стечају – досадашња обавеза стечајног управника да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена, замењена је изменама и допунама, обавезом стечајног управника да изврши личну доставу обавештења оним повериоцима чија су потраживања оспорена, најкасније 15 дана пре одржавања испитног рочишта.

Члан 116. Закона о стечају – извршене су и измене и допуне члана 116. Закона тако што су додати ставови 8. и 9.

Ставом 8. предвиђено је да уколико је у закључку о листи утврђених и оспорених потраживања стечајни судија дао стечајном управнику или повериоцу погрешан упут на парницу, лице које је погрешно упућено на парницу може поднети захтев за исправку закључка, у року од 5 дана од дана пријема закључка, односно од дана објављивања закључка на огласној и електронској огласној табли суда уз поштовање прописа којима се одређује заштита података о личности, о чему је стечајни судија дужан да одлучи у року од 3 дана.

Према новом ставу 9, до доношења одлуке стечајног судије не теку рокови за покретање или наставак парничног поступка по упуту стечајног судије.

Члан 117. Закона о стечају – у члану 117. ст. 1. после речи „на парницуˮ додата је запета, односно на наставак прекинутог поступка, што је у складу и с другим одредбама којима се регулишу правне последице отварања стечајног поступка на парнице које су у току.

Рок за покретање наведене парнице, као и рок за подношење захтева за наставак прекинуте парнице, промењен је тако што је уместо досадашњег рока од 8 дана, сада предвиђено да се те процесне радње могу извршити у року од 15 дана од пријема.

 Члан 117а. Закона о стечају – новим чланом регулисан је поступак преноса потраживања, тако што је у првом ставу предвиђено да утврђена и оспорена потраживања у стечају могу бити предмет преноса.

Пренос потраживања која су утврђена или оспорена у стечајном поступку може се вршити и у поступку реорганизације, а у поступку банкротства само до доношења решења о главној деоби.

Начин закључења уговора о преносу потраживања, његова форма и обавезе обавештавања стечајног дужника, као и положај и права уступиоца, примаоца и дужника и стечајног дужника као дужника усклађени су са одредбама Закона о облигационим односима.

 

ПОБИЈАЊЕ ПРАВНИХ РАДЊИ

Члан 120. Закона о стечају – допуном трећег става члана 120. Закона о стечају уводи се претпоставка знања за неспособност плаћања стечајног дужника, посебно ако је рачун стечајног дужника био у непрекидној блокади у трајању од најмање 30 дана, што уводи објективну чињеницу у оцену знања за инсолвентност.

Идентична допуна извршена је и у члану 122. којим је регулисано непосредно оштећење поверилаца као разлог за побијање правних радњи стечајног дужника.

Члан 123. Закона о стечају – додатим ставом 2. предвиђено је да обезбеђење које је стечајни дужник дао за зајам, односно друге правне радње које у економском погледу одговарају одобравању зајмова, лицу повезаном са стечајним дужником у смислу Закона о стечају, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита или зајмова, у тренутку кад је било трајније неспособно за плаћање у смислу Закона о стечају или у року од годину дана пре дана отварања стечајног поступка над друштвом, не производе правно дејство у поступку стечаја над друштвом.

Новим, трећим ставом предвиђено је да, ако је стечајни дужник у последњој години пре отварања стечаја вратио кредит или зајам лицу повезаном са стечајним дужником у смислу овог закона, осим лицу које се у оквиру своје редовне делатности бави давањем кредита, сматра се да је извршио радњу намерног оштећења поверилаца, која је подобна за побијање.

Члан 124. Закона о стечају – новим ставом допуњена је норма којом се регулише побијање правних радњи стечајног дужника извршених без накнаде. Као ситуација у којој се може побијати правна радња, предвиђено је да се правном радњом стечајног дужника без накнаде сматра и пропуштање улагања жалбе, приговора, одговора на тужбу и изостанак с рочишта, ако је сауговарач стечајног дужника стекао неку имовинску корист.

 

УНОВЧЕЊЕ СТЕЧАЈНЕ МАСЕ

Члан 133. Закона о стечају – измењеним другим ставом овог члана Закона о стечају сада је предвиђено да је стечајни управник дужан да обавештење о продаји достави најкасније 15 дана пре дана објављивања огласа о продаји имовине јавним надметањем или јавним прикупљањем понуда (уместо раније предвиђених 30 дана пре предложеног датума јавног надметања), док је рок од 15 дана пре дана одржавања продаје непосредном погодбом остао непромењен.

Рок у коме повериоци могу да предложе повољнији начин продаје, с раније предвиђених 10 дана од дана пријема обавештења о предложеној продаји, сада је скраћен на 5 дана, уз изричито додавање дела норме према коме о томе одлучује стечајни судија.

Приговор на предложену продају (уместо раније предвиђених стечајног дужника и поверилаца) сада могу поднети повериоци и друга заинтересована лица, што је, такође, отклонило терминолошке нејасноће.

Измене су извршена и у ставу 11. члана 133. Закона о стечају, где је поред додавања заложних поверилаца, предвиђено да се из имовине која је била предмет обезбеђења потраживања једног или више разлучних и заложних поверилаца, по остварењу цене, првенствено намирују трошкови продаје, а сада додато и други неопходни трошкови (трошкови процене имовине, трошкови оглашавања, законске обавезе и сл.), који сада уз раније предвиђену награду стечајног управника представљају трошкове који се приоритетно намирују пре исплате разлучних поверилаца.

Рок за намирење разлучних, односно сада и заложних поверилаца у односу на дан пријема средстава добијених на име цене за ствар на којој су имали разлучна, односно заложна права, с раније предвиђена 3 дана, сада је повећан на 5 дана од дана од када је стечајни управник примио средства по основу продаје имовине (односно према садашњој допуни) и наплате потраживања, с обзиром на то да се залога може имати и на потраживању.

 Члан 135. Закона о стечају – при регулисању продаје стечајног дужника као правног лица, уведен је појам заложног повериоца и његова позиција, односно остварење права сада је обезбеђено на једнак начин као и разлучном повериоцу.

 

ЗАВРШНА ДЕОБА И ЗАКЉУЧЕЊЕ СТЕЧАЈА

Члан 144. Закона о стечају – после става 1. додат је нови став који гласи: „Изузетно завршној деоби из става 1. може се приступити и ако у току поступка стечаја стечајни управник после више покушаја уновчења имовине стечајног дужника на начин предвиђен овим законом не успе да уновчи целокупну стечајну масу, односно њен претежни деоˮ.

Ова значајна промена омогућиће закључење великог броја стечајева и у ситуацији када и поред више покушаја уновчења имовине до њеног уновчења није могло доћи у току стечајног поступка.

Члан 147. Закона о стечају – новим ставом дефинисано је поступање с вишком деобне масе у случају да се ради о задружној својини, тако што је предвиђено да вишак деобне масе у делу који је сразмеран учешћу у вредности задружне својине у укупној имовини стечајног дужника, односно задружног капитала у укупном капиталу стечајног дужника, треба да се пренесе Републичком задружном савезу чија је задруга била чланица, односно Задружном савезу основаном на територији на којој је било седиште те задруге и да се користи за оснивање нове задруге, односно за развој задруге на територији на којој је било седиште исте.

 

РЕОРГАНИЗАЦИЈА

Члан 156. Закона о стечају – у члану којим је регулисана садржина плана реорганизације и унапред припремљеног плана, додате су тачке 17, 18. и 19. чиме је проширена обавезна садржина плана и то подацима о лицима која по основу плана реорганизације постају чланови тог правног лица, разликујући да ли се ради о домаћем или страном лицу, и да ли се ради о физичком или правном лицу.

Као обавезне податке плана потребно је уписати и податке о лицима која су повезана са стечајним дужником у смислу Закона о стечају, а проширење садржине плана извршено је и додавањем обавезне процене вредности имовине стечајног дужника не старије од шест месеци од дана подношења плана реорганизације.

Независно стручно лице које ће пратити спровођење плана не може да буде лице које је запослено код стечајног дужника или код лица које је повезано са стечајним дужником у смислу Закона о стечају, као ни лице које је повезано са стечајним дужником у смислу Закона о стечају.

Одредбе става 3. члана 156. Закона о стечају којима је регулисана садржина унапред припремљеног плана, промењене су обавезом да се доставе потписане изјаве већинских поверилаца по вредности потраживања сваке планом предвиђене класе, о томе да су упознати с планом и спремни да приступе на рочиште за гласање о плану реорганизације или гласају писменим путем.

Промењен је, такође, и период на који се мора подносити ванредни извештај ревизора са стањем пословних књига утврђеним, сада најкасније 90 дана пре дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације суду, уместо ранијих 60 дана пре дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације суду.

Члан 157. Закона о стечају – у одредбама, којима се дефинишу мере за реализацију плана реорганизације, извршене су измене увођењем 3, 4, 5, 6. и 7. става, а којима се заправо дефинише положај заложних поверилаца у плану у случају реорганизације заложног дужника. Тако је предвиђено да права заложних поверилаца који нису разлучни повериоци не могу да се мењају или умањују планом реорганизације без њихове изричите сагласности. Заложни повериоци не гласају о плану, према изричитим одредбама унетим овим изменама закона.

Како заложни повериоци имају специфичан положај, јер нису повериоци стечајног дужника, већ само имају стварно право на његовој имовини, то они не могу бити разврстани ни у једну од класа поверилаца, нити могу гласати за план. Такав план, међутим, управо зато што се не ради о повериоцу стечајног дужника, не може да мења или умањује његова права.

Промена права заложних поверилаца уз њихову сагласност увек је могућа. Стога стечајни дужник и његови стечајни и разлучни повериоци не могу умањити или изменити права заложних поверилаца, али се могу с њима споразумети о томе, односно могу то учинити уз њихову сагласност.

Нови став регулише да рочиште за разматрање предлога плана и гласање од стране поверилаца, не може бити одржано пре доношења одлуке органа надлежног за заштиту конкуренције и органа надлежног за контролу државне помоћи.

Члан 158. Закона о стечају – додати су нови ставови, према којима организација која је посебним законом одређена да обавља послове стечајног управника има овлашћења да у име правног лица које послује с већинским јавним или друштвеним капиталом, поднесе унапред припремљени план реорганизације. Уколико је таква организација подносилац унапред припремљеног плана, она не може бити именована за независно стручно лице које ће пратити и његово спровођење.

Заинтересована лица све примедбе на предлог унапред припремљеног плана реорганизације којима оспоравају његову садржину, а нарочито основ и висину планом обухваћених потраживања, могу да доставе стечајном дужнику и надлежном суду у (сада новом) року од 15 дана од дана објављивања огласа у „Службеном гласнику Републике Србијеˮ (уместо раније предвиђеном року који није краћи од 15 дана од дана објављивања огласа (члан 159. Закона о стечају)).

Примедбе су достављане непосредно пре рочишта за гласање о унапред припремљеном плану или чак и на самом рочишту, што је онемогућавало брзо и ефикасно поступање суда.

Члан 159. Закона о стечају – изменом става 10. уведено је ограничење по којем мере извршења на обезбеђеној или необезбеђеној имовини стечајног дужника могу да важе најдуже шест месеци и не могу се поново одредити у истом поступку, јер мера обезбеђења не сме постати сама себи циљ и сврха.

Члан 160. Закона о стечају – према измењеној одредби, стечајни судија на захтев заинтересованог лица или по предлогу привременог стечајног управника врши процену висине потраживања за потребе гласања. Процена висине потраживања за потребе гласања врши се преко овлашћеног стручног лица проценитеља и не може бити старија од 12 месеци.

Изменама члана 165. Закона о стечају додати су нови ставови 4. и 5. који регулишу да је за сврху остварења права гласа разлучних поверилаца, стечајни судија дужан да изврши процену вероватноће намирења њихових потраживања из оптерећене имовине. Разлучни поверилац је овлашћен да за потребе процене из претходног става суду достави процену вредности оптерећене имовине израђену од овлашћеног стручног лица (проценитеља). Суд може привременом стечајном управнику наложити прибављање нове процене вредности.

Важна измена је и става 7. члана 165. Закона о стечају, који предвиђа да лица повезана са стечајним дужником, осим лица која се у оквиру своје редовне делатности баве давањем кредита, чине посебну класу поверилаца и не гласају о плану реорганизације. У случају плана реорганизације поднетог у стечајном поступку, потраживања повезаних лица намирују се на исти начин и под истим условом као потраживања из класе стечајних поверилаца према исплатном реду у којем је разврстано њихово потраживање.

У члану 166. Закона о стечају, предвиђене су измене које подразумевају да се достављање решења о потврђивању усвајања плана реорганизације врши, поред стечајних и разлучних, и заложним повериоцима, као и да жалбу могу изјавити како стечајни дужник, стечајни управник, стечајни повериоци, тако и разлучни и заложни повериоци, јер планом могу бити знатно угрожена њихова права.

 

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

У казненим одредбама, додавањем члана 204а Закона о стечају, санкционисано је необавештавање суда о намирењу потраживања. Предвиђено је да ко у току стечајног поступка наплати своје потраживање од јемца или главног дужника и у року од 8 дана од дана извршене наплате не обавести суд о наплати потраживања, казниће се новчаном казном од 500.000,00 до 10.000.000,00 динара.