Поступак обезбеђења

Поступак обезбеђења има значајну улогу у правном животу и представља заједнички термин за различита средства обезбеђења о којима ће бити речи у овом тексту.

Из самог назива Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, 106/2015 и 106/2016) произлази да је то закон којим се поред извршног поступка уређује и поступак обезбеђења потраживања, али овај други аспект ЗИО-а се често пренебрегава и ретко му се придаје значај барем приближан оном који ужива извршни поступак. У прилог овоме говори и чињеница да се одредбе новог закона којима се уређује поступак обезбеђења не разликују много од одредби претходног ЗИО-а, као да ни законописци нису хтели да се нарочито посвете овом делу закона. Супротно малој количини пажње која му се даје у правничким дискусијама, поступак обезбеђења има значајну улогу у правном животу и од њега неретко може да зависи успешност неког другог правног поступка, најчешће поступка извршења.

Поступак обезбеђења по својој природи представља акцесорни поступак који не постоји ради себе, већ за циљ има да обезбеди потраживање извршног повериоца, о чијој основаности и испуњењу се одлучује или ће се одлучивати у неком другом правном поступку који се води упоредо са поступком обезбеђења, или ће се тек водити по његовом окончању. Поступак обезбеђења је хетероген појам и заправо представља заједнички термин за различита средства обезбеђења као скупове правних радњи којима је заједничко то што се њима обезбеђује неко потраживање и што се воде по истим општим правилима поступка, али се разликују по врсти потраживања која се њима обезбеђују, по предметима обезбеђења, као и по тренутку када се спроводе у односу на правни поступак који ће бити главни поступак за заштиту или наплату потраживања које се обезбеђује. Тако закон одређује да постоје следећа средства обезбеђења:

1. стицање заложног права на непокретности и покретној ствари по споразуму странака;
2. стицање заложног права на непокретности и покретној ствари;
3. претходне мере; и
4. привремене мере. 

Општа процесна правила поступка обезбеђења

За свако од наведених средстава обезбеђења постоје одређена, за њега карактеристична, правила поступања, али се уједно сва она воде на основу истих општих правила којима се уређује начин покретања поступка обезбеђења, правила вођења поступка, правни лекови и сл. Са друге стране, када су у питању општа правила поступка обезбеђења, она се у највећој мери сходно примењују из поступка извршења. Ово се односи на поступак подношења предлога за обезбеђење, доношење решења о обезбеђењу, поступање судова и јавних извршитеља у поступку обезбеђења, затим на систем правних лекова, процесну терминологију и уопште на дух поступка који је пренет из поступка извршења. Оправдан разлог за сходну примену правила извршног поступка постоји у чињеници да поступак обезбеђења заправо представља неку врсту припреме за поступак извршења онда када се још увек нису стекли услови да се покрене извршни поступак, а одређени разлози налажу да се процесним радњама обезбеди потраживање које треба касније наплатити. Услед ове тесне повезаности поступка извршења и поступка обезбеђења, они су у историји наше легислативе и раније били део једног законског текста, као што је уосталом случај и данас када су уређени тренутно важећим Законом о извршењу и обезбеђењу.

У вези са општим правилима поступка обезбеђења, ЗИО прописује да се поступак обезбеђења покреће предлогом странке, а предлогом других лица или органа само кад је то законом одређено. У предлогу за обезбеђење прецизно се назначавају потраживање чије се обезбеђење захтева, законски разлози за обезбеђење, чињенице и докази из којих произлази вероватност постојања законских разлога за обезбеђење и врста средства обезбеђења.

За разлику од претходно важећег закона, садашњи ЗИО посебно издваја и нарочито прецизно уређује подношење предлога за одређивање претходне или привремене мере, прописујући обавезну садржину предлога. У циљу прецизнијег дефинисања ових предлога за обезбеђење, закон прописује да се у предлогу за одређивање претходне или привремене мере назначава и врста претходне или привремене мере и њено трајање, а у предлогу за одређивање привремене мере и средство и предмет којим се она извршава. Код назначивања средстава и предмета којима се привремена мера извршава сходно се примењују одредбе о средствима и предметима извршења ради остваривања потраживања на основу решења о извршењу. Предлог за одређивање привремене мере одбацује се решењем ако не садржи средство и предмет којим се привремена мера извршава, без претходног враћања на допуну. Извршни поверилац дужан је да у предлогу назначи конкретно одређеног и месно надлежног јавног извршитеља који спроводи извршење. Извршни поверилац може предложити да се одреди једна или више претходних или привремених мера тако да се извршавају истовремено или тако да се следећа мера изврши ако претходна није била довољна да обезбеди потраживање. Сходно се примењују одредбе које уређују случај кад је у предлогу за извршење назначено више средстава и предмета извршења.

Као што је већ напоменуто, на поступак обезбеђења се сходно примењују правила извршног поступка, па је у складу са тим прописано и да о предлогу за обезбеђење одлучује суд решењем којим одбацује, одбија или усваја предлог. Када предлог за обезбеђење усваја, суд то чини решењем о обезбеђењу. Решење о обезбеђењу садржи врсту средства обезбеђења, кратко образложење законских разлога због којих је предлог за обезбеђење усвојен, поуку о томе да жалба не одлаже извршење решења, рок за жалбу, коме се жалба подноси и ко о њој одлучује и друге састојке одређене овим законом. Решење о обезбеђењу има дејство решења о извршењу и извршава се пре његове правноснажности.

Када су у питању правни лекови против решења о обезбеђењу, закон прописује да странке имају право на жалбу против решења донетог о предлогу за обезбеђење и против решења о обустави поступка обезбеђења. Ако се побија само део решења донетог о предлогу за обезбеђење којим су одмерени трошкови поступка, то се чини приговором. Приговор је дозвољен и против решења којим је одлучено о предлогу за продужење трајања претходне мере или привремене мере. Против решења донетог о приговору жалба није дозвољена. На жалбу против решења о обезбеђењу сходно се примењују одредбе о жалби против решења о извршењу, изузев одредаба о обавезном достављању жалбе на одговор, а на жалбу против осталих решења у поступку обезбеђења сходно се примењују одредбе о жалби против осталих решења суда у извршном поступку.

Поред правила извршног поступка која се сходно примењују у поступку обезбеђења, разумљиво је да због своје правне природе поступак обезбеђења има и нека себи карактеристична процесна правила која не важе у извршном поступку. Тако је законом прописано да суд може одлучити о предлогу за обезбеђење пре него што га достави извршном дужнику и омогући му да се о њему изјасни: 1) ако би извршни поверилац због одлагања могао претрпети ненадокнадиву или тешко надокнадиву штету; 2) ради отклањања непосредне опасности противправног оштећења ствари или губитка или тешког угрожавања права; 3) ради спречавања насиља. Суд разматра и утврђује само чињенице које су странке изнеле и изводи само доказе које су странке предложиле, изузев кад се примењује принудни пропис. У поступку обезбеђења потраживања из брачних и породичних односа искључена је јавност.

Заложно право на непокретностима и покретним стварима по споразуму странака

Оно што је карактеристично за ово средство обезбеђења и што јесте његова differentia specifica у односу на остала три средства обезбеђења јесте то што се оно покреће и води споразумно, уз сагласност странака, из чега извире правна природа овог средства обезбеђења са широком применом начела диспозиције и добровољности. Следствено томе, примена начела диспозиције и добровољности видљива је у свим фазама поступка, од покретања, преко вођења, до крајње реализације. Како оваква правна природа никако није карактеристична за извршни поступак као поступак принудне наплате чија се процесна правила у великој мери сходно примењују у поступку обезбеђења, на први поглед може деловати контрадикторно то што се један поступак обезбеђења води и покреће уз сагласност странака, њиховим споразумним предлогом, уместо да се то чини на предлог активне, а углавном на незадовољство пасивне процесне стране. Међутим, постојање ове врсте поступка обезбеђења је сасвим оправдано и у духу је Закона о извршењу и обезбеђењу, с обзиром на то да наведени закон на више места пропагира могућност окончања поступка споразумом странака, међусобним поравнањем, па чак и изричито уводи обавезу јавних извршитеља да посредују међу странкама.

У вези са покретањем ове врсте поступка обезбеђења закон прописује да странке могу сагласно предложити суду да одреди упис заложног права на непокретности или покретној ствари извршног дужника ради обезбеђења новчаног потраживања извршног повериоца.

Такође, у духу сагласности странака, на њихов предлог суд заказује рочиште на коме уноси у записник споразум странака о постојању новчаног потраживања и времену његовог доспећа, као и сагласност странака да се потраживање обезбеди заложним правом на непокретности или на покретним стварима после њиховог пописа. Потписани записник о споразуму странака има снагу судског поравнања и основ је за упис заложног права на непокретности или покретној ствари. Заложно право стиче се у тренутку уписа записника о споразуму странака у катастар непокретности или Регистар залоге. У ситуацијама када се ради о стицању заложног права на непокретности која није уписана у катастар непокретности, сходно се примењују одредбе о извршењу ради намирења новчаног потраживања на непокретности која није уписана у катастар непокретности.

Заложно право на непокретностима и покретним стварима на основу новчаног потраживања из извршне исправе

С обзиром на назив овог средства обезбеђења, није потребно додатно објашњавати његов метод и правни основ. Оно што је упадљиво на први поглед код овог средства обезбеђења је то што су му као и код претходно описаног средства обезбеђења, предмети непокретне и покретне ствари и упис заложног права на њима, с тим што се у овом случају не ради о споразумном подношењу предлога за упис заложног права, већ предлог за доношење решења о обезбеђењу подноси извршни поверилац као активна процесна страна.

У делу ЗИО-а којим се уређује заложно право на непокретностима и покретним стварима на основу новчаног потраживања из извршне исправе, приликом нормирања чланова закона учињено је неколико необично упадљивих терминолошких нелогичности које уносе конфузију у тумачење законских одредаба. Из овог разлога је можда било боље да је законописац преписао чланове претходног ЗИО-а или чак можда и чланове Закона о извршном поступку из 2004. године, с обзиром на то да садашњи закон није донео никакве суштинске измене овог средства обезбеђења у односу на претходне законе, па није било потребе ни за негативним изменама у начину нормирања.

Имајући у виду наведно, није довољно применити језичко тумачење ових законских норми, али се кроз примену систематског и телеолошког, па и историјског тумачења наведених законских норми може доћи до тумачења и циља који би ове одредбе ЗИО-а требало да постигну.

Заложно право на непокретностима и покретним стварима на основу новчаног потраживања из извршне исправе, покреће се на предлог извршног повериоца ради обезбеђења његовог новчаног потраживања које се заснива на некој извршној исправи. Уколико се предлогом захтева упис заложног права на непокретностима, извршни поверилац је дужан да уз предлог приложи извод из катастра непокретности којим доказује да је непокретност уписана као својина извршног дужника или исправу подобну за упис својине извршног дужника ако је у катастар непокретности као власник уписано друго лице. Код предлога за упис заложног права на покретним стварима, закон не предвиђа никакву сличну обавезу за извршног повериоца. У складу са правилом о сходној примени правила из извршног поступка, закон прописује и примену правила о садржини предлога за извршење на садржину предлога за обезбеђење.

Решењем о обезбеђењу којим усваја наведене предлоге извршног повериоца, суд налаже надлежном органу који води катастар непокретности односно регистар залоге, да извршни упис заложног права на непокретностима односно покретним стварима извршног дужника у корист извршног повериоца. Наведена заложна права извршни поверилац стиче моментом уписа у одговарајући јавни регистар.

Претходне мере

Претходне мере и привремене мере, као средства обезбеђења представљају класична, најпрепознатљивија средства обезбеђења и то из разлога што у највећој мери пружају обезбеђење потраживања извршног повериоца и максимално тангирају имовину извршног дужника у границама у којима то дозвољава један поступак обезбеђења. Из ових разлога закон за њих предвиђа и нешто другачија општа правила поступка обезбеђења.

Поред општих правила о предлозима за обезбеђење, закон прописује и нека правила која важе само за предлоге за обезбеђење претходном или привременом мером. Тако је прописано да се у предлогу за одређивање претходне или привремене мере назначава и врста претходне или привремене мере и њено трајање, а у предлогу за одређивање привремене мере и средство и предмет којим се она извршава. Код назначивања средства и предмета којима се привремена мера извршава сходно се примењују одредбе о средствима и предметима извршења ради остваривања потраживања на основу решења о извршењу. Предлог за одређивање привремене мере одбацује се решењем ако не садржи средство и предмет којим се привремена мера извршава, без претходног враћања на допуну. Извршни поверилац дужан је да у предлогу назначи конкретно одређеног и месно надлежног јавног извршитеља који спроводи извршење.

Посебна правила закон прописује и на садржину предлога одређујући да извршни поверилац може предложити да се одреди једна или више претходних или привремених мера тако да се извршавају истовремено или тако да се следећа мера изврши ако претходна није била довољна да обезбеди потраживање. У овим случајевима се сходно примењују одредбе које уређују случај кад је у предлогу за извршење назначено више средстава и предмета извршења.

Претходном мером обезбеђује се новчано потраживање и она се одређује на основу домаће одлуке која није правноснажна или домаћег судског или управног поравнања или јавнобележничког записника о поравнању, по којима потраживање није доспело, или на основу домаћег решења о извршењу на основу веродостојне исправе, које је донето на основу менице или чека.

Осим постојања неправноснажне одлуке или другог акта који гласе на новчано потраживање, да би се одредила претходна мера потребно је да извршни поверилац учини вероватном опасност да би без претходне мере намирење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано. Постојање опасности да ће потраживање извршног повериоца бити осујећено или отежано закон претпоставља ако се предлог за одређивање претходне мере заснива на: 1) решењу о извршењу на основу веродостојне исправе, донетом на основу менице или чека против кога је благовремено поднет приговор; 2) пресуди којом је у кривичном поступку усвојен имовинскоправни захтев и против које је предложено понављање кривичног поступка; 3) одлуци која треба да се изврши у иностранству, па и кад је за извршење надлежан домаћи суд; 4) пресуди на основу признања на коју је поднета жалба; 5) судском или управном поравнању или јавнобележничком записнику о поравнању које се побија на законом одређен начин. Ако се предлог заснива на пресуди на основу признања на коју је поднета жалба или на судском или управном поравнању или јавнобележничком записнику о поравнању које се побија на законом одређен начин, суд може на предлог извршног дужника условити одређивање или одржавање претходне мере полагањем јемства од извршног повериоца за штету коју би извршни дужник могао да претрпи од претходне мере, а ако извршни поверилац не положи јемство у року који одреди суд, суд решењем одбија предлог за одређивање претходне мере или решењем обуставља поступак обезбеђења.

У одређеним случајевима закон прописује и могућност обезбеђења новчаног потраживања извршног повериоца претходном мером и када оброци тог потраживања нису доспели. Тако закон прописује да се недоспели оброци потраживања на основу законског издржавања, накнаде штете због нарушења здравља, новчане ренте због потпуне или делимичне неспособности за рад и новчане ренте за издржавање које је изгубљено услед смрти дужника издржавања, обезбеђују претходном мером само ако доспевају у једној години од подношења предлога за одређивање привремене мере. Претпоставља се да опасност која може да осујети или знатно отежа намирење потраживања недоспелих оброка постоји и ако је према извршном дужнику већ вођен извршни поступак ради наплате доспелих оброка или поднет предлог за извршење ради наплате доспелог оброка.

С обзиром на специфичност овог средства обезбеђења, закон прописује и посебне елементе које мора да има решење о обезбеђењу којим је оно одређено. Решење о претходној мери поред осталог садржи и прецизно наведено новчано потраживање које се обезбеђује с каматом и трошковима поступка, врсту претходне мере и трајање претходне мере. Дакле, претходна мера представља средство обезбеђења које траје у тачно одређеном периоду који се наводи у решењу о претходној мери, и може да траје најдуже док не истекне 15 дана од испуњења услова за подношење предлога за извршење. Рок трајања претходне мере који прописује сада важећи ЗИО, нешто је дужи од оног који је био прописан претходним законом и који је износио 8 дана. Међутим, овај рок није непромењив и може се продужити на захтев извршног повериоца. У том смислу закон је прописао да ако трајање претходне мере истекне пре него што одлука постане извршна, суд на предлог извршног повериоца решењем продужава њено трајање ако нису промењени услови под којима је одређена. Извршни поверилац дужан је да предлог поднесе пре него што претходна мера истекне. Међутим, извршни поверилац ће сносити процесне последице уколико не учествује активно у поступку, јер суд обуставља поступак обезбеђења ако се у року од 15 дана од истека претходне мере не испуне услови за подношење предлога за извршење, а извршни поверилац дотле не предложи да се трајање мере продужи. Ако се услови за подношење предлога за извршење испуне пре истека трајања претходне мере, суд на предлог извршног дужника обуставља поступак обезбеђења, али извршни поверилац може одржати претходну меру до подношења предлога за извршење, ако предлог поднесе у року од 15 дана од испуњења услова за то.

С обзиром на то да претходна мера представља средство обезбеђења које у већој мери тангира имовину извршног дужника, закон даје извршном дужнику одређене процесне могућности да тај притисак на имовину умањи уколико за то постоје законом прописани оправдани разлози. Тако на предлог извршног дужника суд решењем обуставља поступак обезбеђења и укида претходну меру и све спроведене радње: 1) ако извршни дужник положи суду односно јавном извршитељу потраживање које се обезбеђује са каматом и трошковима поступка; 2) ако извршни дужник докаже да је потраживање наплаћено или довољно обезбеђено; 3) ако се правноснажно утврди да потраживање није настало или да је престало; 4) ако одлука или судско или управно поравнање или јавнобележнички записник о поравнању, на којима се претходна мера заснива, престану да важе. Ако је поступак обезбеђења обустављен, али не зато што је извршни дужник положио потраживање које се обезбеђује, већ из другог од наведених разлога, извршни поверилац дужан је да накнади извршном дужнику трошкове поступка обезбеђења. На овај начин закон штити извршног дужника од неоснованих захтева за обезбеђење извршног повериоца, чак и када постоје законски разлози за њихово подношење.

Специфичност овог средстава обезбеђења је и то што закон прописује numerus clausus претходних мера које се могу одредити, а то су: 1) попис покретних ствари и упис заложног права на пописаним покретним стварима у Регистар залоге; 2) пленидба новчаног потраживања извршног дужника и стицање заложног права на њему; 3) налог организацији за принудну наплату да банкама које воде рачуне извршног дужника, наложи да новчана средства у висини обезбеђеног потраживања пренесу у депозит јавног извршитеља; 4) упис забране располагања финансијских инструмената и упис заложног права на њима у Централни регистар хартија од вредности; 5) упис у Регистар залоге заложног права извршног повериоца на уделу извршног дужника у друштву са ограниченом одговорношћу, ортачком друштву или командитном друштву, и упис заплене удела у Регистар привредних субјеката; 6) пленидба потраживања извршног дужника да му се преда непокретност или одређена покретна ствар, или испоручи одређена количина покретних ствари, и стицање заложног права на заплењеном потраживању; 7) предбележба заложног права на непокретности у својини извршног дужника или на праву извршног дужника уписаном на непокретности. Овај списак претходних мера је проширен у односу на онај који је био прописан претходним ЗИО-ом, чиме је проширена могућност избора извршног повериоца у обезбеђењу новчаног потраживања.

Привремене мере

Привремене мере представљају средство обезбеђења које суд може одредити пре, у току или после судског или управног поступка, па док извршење не буде спроведено, и њима се, поред обезбеђења потраживања која се састоје од давања, чињења, нечињења или трпљења, могу обезбеђивати и потраживања која се састоје од захтева за утврђење постојања односно непостојања неког права или правног односа, повреде права личности и истинитост односно неистинитост неке исправе или захтева за преображај неког материјалног или процесног односа. Привремене мере представљају средство обезбеђења којима се штити најшири круг потраживања извршног повериоца према извршном дужнику и нису ограничене предметом обезбеђења или процесним моментом у којем се могу одредити, као остала средства обезбеђења.

Закон прописује да се привременом мером обезбеђује новчано или неновчано потраживање чије постојање извршни поверилац учини вероватним. Да би се одредила привремена мера за обезбеђење новчаног потраживања, извршни поверилац, поред вероватноће постојања потраживања, мора учинити вероватним да ће без привремене мере извршни дужник осујетити или знатно отежати наплату потраживања тиме што ће своју имовину или средства отуђити, прикрити или на други начин њима располагати (опасност по потраживање). Да би се одредила привремена мера за обезбеђење неновчаног потраживања, извршни поверилац, осим вероватноће постојања потраживања, мора учинити вероватним и да би без привремене мере испуњење његовог потраживања било осујећено или знатно отежано или да ће бити употребљена сила или настати ненадокнадива штета (опасност по потраживање). Привременом мером могу да се обезбеде и недоспела условна и будућа потраживања. Извршни поверилац није дужан да докаже опасност по потраживање ако учини вероватним да извршни дужник може због привремене мере претрпети само незнатну штету или да потраживање треба да се испуни у иностранству.

Из свега наведеног је јасно видљиво колико велики обим заштите, тј. обезбеђења, привремене мере пружају извршном повериоцу дајући му могућност да своје потраживање заштити само на основу тога што учини вероватнима чињенице одређене законом, без обавезе да их и доказује.

Закон наводи и шта се сматра опасношћу по потраживање извршног повериоца, наводећи да опасност по новчано потраживање постоји: 1) ако је ради наплате доспелих оброка законског издржавања према извршном дужнику већ вођен извршни поступак; 2) ако потраживање треба да се испуни у иностранству, па и кад је за извршење надлежан домаћи суд; 3) ако су редовни приходи извршног дужника мањи од његових законских обавеза и оних утврђених правноснажном одлуком суда и другог органа; 4) ако је према извршном дужнику покушано извршење које није успело зато што је одбио да пружи податке о томе где се налази његова имовина.

С обзиром на широко дата дискрециона овлашћења извршног повериоца код предлагања привремене мере, сасвим је логично дата и законска могућност да у предлогу за одређивање привремене мере или касније извршни поверилац може изјавити да се уместо одређивања привремене мере задовољава тиме да извршни дужник положи јемство у висини и на време које закључком одреди суд, а све у складу са правним принципом да „ко може више, може и мање”.

Полагање јемства уместо привремене мере може да се дозволи и на предлог извршног дужника, поднет пре или после одређивања привремене мере. Ако јемство буде положено пре одређивања привремене мере, суд одбија предлог за одређивање привремене мере, а ако буде положено после тога, суд обуставља поступак обезбеђења.

Да процесна погодност за извршног повериоца буде већа, на његов предлог суд може одредити привремену меру и када извршни поверилац не учини вероватним постојање потраживања и опасност по потраживање, ако у року одређеном у решењу о привременој мери положи јемство за штету која би извршном дужнику могла бити нанета одређивањем и извршењем привремене мере. Док се не положи јемство, привремена мера се не извршава, а ако се јемство не положи у року, суд обуставља поступак обезбеђења. Међутим, на предлог извршног дужника суд може, према околностима, решењем о привременој мери или касније закључком одредити да извршни поверилац положи јемство и када је учинио вероватним постојање потраживања и опасност по потраживање.

Имајући у виду бројне процесне погодности које привремена мера пружа извршном повериоцу, било је неопходно ублажити то њено широко поље деловања, што је учињено забраном да се одреди привремена мера ради обезбеђења новчаног потраживања ако постоје услови за одређивање другог средства обезбеђења којим се постиже иста сврха. С тим у вези је прописано и да привремена мера није основ за стицање заложног права извршног повериоца, као и да извршни поверилац може од лица које је било дужно да поштује привремену меру, захтевати накнаду штете коју је претрпео због тога што мера није поштована.

Слично као и код обезбеђења претходном мером, и трајање привремене мере је ограничено и одређује се у решењу о привременој мери. Ако је решење о привременој мери донето пре покретања парничног или другог поступка или ради обезбеђивања будућег потраживања, у њему се одређује рок у коме је извршни поверилац дужан да поднесе тужбу или покрене други поступак ради оправдања привремене мере. На предлог који је извршни поверилац дужан да поднесе пре него што привремена мера истекне, суд решењем продужава трајање привремене мере ако нису промењени услови под којима је она одређена.

Разлози за укидање привремене мере су таксативно прописани и суд на предлог извршног дужника обуставља поступак обезбеђења и укида привремену меру и све спроведене радње у следећим случајевима: 1) ако извршни поверилац у року одређеном привременом мером не поднесе тужбу или не покрене други поступак ради оправдања привремене мере; 2) када истекне трајање привремене мере; 3) ако су се услови под којима је привремена мера одређена тако променили да она више није потребна; 4) ако извршни дужник положи суду односно јавном извршитељу потраживање које се обезбеђује са каматом и трошковима поступка; 5) ако извршни дужник докаже да је потраживање наплаћено или довољно обезбеђено; 6) ако се правноснажно утврди да потраживање није настало или да је престало.

Ова листа разлога за укидање је проширена у односу на ону из претходно важећег закона, а у корист извршног дужника као пасивне процесне стране. У истом циљу егзистирају и законске норме по којима извршни дужник има право да му извршни поверилац накнади штету нанесену привременом мером која није била основана или коју извршни поверилац није оправдао, што је право које се може остварити у парничном поступку.

Када су у питању врсте привремених мера које се могу одредити, за разлику од врста претходних мера, у закону се не наводи њихова numerus clausus листа, али су оне набројане у виду отворене листе на којој су наведене привремене мере које су најчешће у пракси и заправо је тешко сетите се неке која би се могла предложити, а да већ није набројана у закону.

Тако закон прописује да се као средство обезбеђења новчаног потраживања може одредити свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито: 1) забрана извршном дужнику да отуђи односно оптерети покретне ствари чији је власник и, по потреби, њихово одузимање од извршног дужника и поверавање на чување извршном повериоцу или другом лицу или судском депозиту; 2) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети непокретности чији је власник или друга стварна права која су уписана у његову корист на непокретностима у катастар непокретности, уз упис забележбе забране у катастар непокретности; 3) забрана дужнику извршног дужника да исплати потраживање или преда ствар извршном дужнику и забрана извршном дужнику да прими исплату потраживања или прими ствар и да њима располаже; 4) налог организацији за принудну наплату да банкама које воде рачуне извршног дужника, наложи да новчана средства у висини обезбеђеног потраживања пренесу у депозит јавног извршитеља; 5) налог Централном регистру хартија од вредности да упише забрану отуђења и оптерећења акција извршног дужника и упише забрану извршном дужнику да користи право гласа из акција и располаже њиме; 6) одузимање готовог новца или хартија од вредности од извршног дужника и њихово полагање у судски депозит, односно код јавног извршитеља.

Одвојено од наведене листе, закон је прописао да ради обезбеђења неновчаног потраживања може да се одреди свака мера којом се постиже сврха обезбеђења, а нарочито: 1) забрана извршном дужнику да отуђи односно оптерети покретне ствари које су предмет потраживања извршног повериоца и, по потреби, њихово одузимање од извршног дужника и поверавање на чување извршном повериоцу или другом лицу или судском депозиту; 2) забрана извршном дужнику да отуђи, односно оптерети непокретност која је предмет потраживања извршног повериоца, уз упис забележбе забране у катастар непокретности; 3) забрану извршном дужнику да предузима радње које могу нанети штету извршном повериоцу и забрану да промени ствар која је предмет потраживања извршног повериоца; 4) забрана дужнику извршног дужника да преда извршном дужнику ствар која је предмет потраживања извршног повериоца; 5) налог Централном регистру хартија од вредности да упише забрану отуђења и оптерећења акција које су предмет потраживања извршног повериоца и упише забрану извршном дужнику да користи право гласа из акција и располаже њиме; 6) налог извршном дужнику да предузме радње потребне да се сачува непокретност или покретна ствар и спречи њихова физичка промена, оштећење или уништење; 7) привремено уређење спорног односа, ако је потребно да би се отклонила опасност од насиља или веће ненадокнадиве штете.

У вези са привременим мерама је и Регистар судских забрана који је Законом о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, 106/2015 и 106/2016) уведен као нови јавни регистар у нашем правном систему и који садржи податке о привременим мерама донетим пре, у току или после судског поступка, којима се забрањује отуђење односно оптерећење покретних ствари, непокретности или стварних права на непокретностима. Овај регистар води Агенција за привредне регистер у електронском облику и јавно је доступан на њеној интернет страници.

У Регистар судских забрана се уписују следећи подаци: 1) подаци о привременој мери: назив суда који је донео решење о привременој мери, пословни број и датум решења о привременој мери, садржина и трајање привремене мере; 2) подаци о извршном дужнику; 3) подаци којима се одређује непокретност или покретна ствар на коју се привремена мера односи; 4) подаци о обустављању поступка обезбеђења привременом мером; 5) други подаци сагласно посебном закону. Наведени регистар је уведен у циљу публиковања мера које оптерећују имовину извршног дужника, како би се избегло отуђење такве имовине од стране извршних дужника, али и заштитила трећа савесна лица. Ова дејства уписа у регистар су наведена и у закону који на помало театралан начин прописује да се од тренутка уписа нико не може позивати на то да није упознат са забраном отуђења односно оптерећења покретне ствари, нити да му нису били познати подаци који су о њој уписани у Регистар.