Поступак оснивања (верификације) установе образовања и васпитања

У овом тексту упознаћемо се са условима и поступком оснивања установа образовања и васпитања, али и с поступком верификације проширене делатности, као и отварања одељења целодневне наставе и групе продуженог боравка

 

На оснивање, почетак рада и обављање делатности у установама образовања и васпитања примењују се одредбе Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон) и прописи о јавним службама, односно Закон о јавним службама („Сл. гласник РСˮ, бр. 42/91, 71/94, 79/2005 – др. закон, 81/2005 – испр. др. закона и 83/2005 – испр. др. закона).

 

У складу са актом о мрежи установа, којим се планира, према врсти и структури, број и просторни распоред установа, установу може да оснује Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, национални савет националне мањине.

Акт о мрежи предшколских установа и акт о мрежи основних школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, доноси Скупштина јединице локалне самоуправе на основу критеријума које утврди Влада. Акт о мрежи средњих школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, доноси Влада.

Установу може да оснује и друго правно или физичко лице (приватна предшколска установа, приватна основна школа и приватна средња школа).

 

Услови за оснивање установе

Установу може да оснује Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, национални савет националне мањине (даље: државна установа), ако:

– постоји потреба за васпитањем и образовањем деце, образовањем и васпитањем ученика или образовањем одраслих на одређеном подручју;

– има програм образовања и васпитања;

– има обезбеђена средства за оснивање и рад;

 

Установу може да оснује друго правно или физичко лице (даље: приватна установа) ако има:

– програм образовања и васпитања;

– обезбеђена средства за оснивање и рад, и

– гаранцију пословне банке да су обезбеђена средства у висини потребних средстава за годину дана рада предшколске установе, циклус основног образовања или за трајање програма средњег образовања.

 

Услови за рад и обављање делатности

Установа може да почне с радом и да обавља делатност образовања и васпитања ако испуњава услове за оснивање и има:

– прописани простор, опрему и наставна средства;

– наставнике, васпитаче и стручне сараднике у радном односу на неодређено време;

– обезбеђене хигијенско-техничке услове, у складу са законом и прописима којима се уређује ова област.

 

Поступак верификације установе

Установа може да почне с радом када се утврди да испуњава услове за оснивање и почетак рада, односно када добије решење о верификацији. Поступак верификације установе започиње подношењем захтева за верификацију министарству надлежном за послове образовања, односно Министарству просвете, науке и технолошког развоја, а за установе на територији Аутономне покрајине Војводине, надлежном органу аутономне покрајине (даље: Министарство).

 

Захтев за верификацију, сходно члану 32. ст. 3. Закона, садржи:

– назив, седиште и врсту установе;

– програм образовања и васпитања (наставни план и програм који постоји у систему средњег образовања и васпитања по ком ће се донети школски програми и спроводити образовање и васпитање ученика);

– језик на коме ће се остваривати образовно-васпитни рад;

– разлоге и оправданост оснивања;

– услове које обезбеђује оснивач за почетак рада и обављање делатности.

 

Уз захтев се доставља акт о оснивању установе, а који, у складу са чланом 13. Закона о јавним службама, садржи:

– назив оснивача;

– назив и седиште установе;

– делатност установе;

– износ средстава за оснивање и почетак рада установе и начин обезбеђивања средстава;

– права и обавезе оснивача у погледу обављања делатности због које се установа оснива;

– међусобна права и обавезе установе и оснивача (када установу оснива више оснивача, њихова међусобна права, обавезе и одговорности уређују се уговором);

– одређивање органа управљања установе у оснивању и његова овлашћења;

– лице које ће, до именовања директора установе, обављати његове послове и вршити његова овлашћења;

– рок за доношење статута, именовање директора и органа управљања;

– доказе о испуњености услова за оснивање и почетак рада:

1) доказ да постоји потреба за васпитањем и образовањем деце, образовањем и васпитањем ученика или образовањем одраслих на одређеном подручју;

2) доказ да има наставнике, васпитаче и стручне сараднике у радном односу на неодређено време (овај доказ подразумева сагласне изјаве наставника, васпитача или стручних сарадника, с којима ће се потписати уговор о раду на неодређено време од почетка рада државне, односно приватне установе);

3) доказ да има обезбеђене хигијенско-техничке услове, у складу са законом и прописима којима се уређује ова област;

4) доказ да оснивач није осуђен за кривична дела прописана Законом (одговарајући доказ из МУП-а, не старији од 6 месеци);

5) доказ о плаћеној такси у складу са Законом о републичким административним таксама („Сл. гласник РСˮ, бр. 43/2003, 51/2003 – испр., 61/2005, 101/2005 – др. закон, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 – усклађени дин. изн., 55/2012 – усклађени дин. изн., 93/2012, 47/2013 – усклађени дин. изн., 65/2013 – др. закон и 57/2014), усклађени динарски износ;

6) доказ да има гаранцију пословне банке да су обезбеђена средства у висини потребних средстава за годину дана рада предшколске установе, циклус основног образовања или за трајање програма средњег образовања (ово се доставља на крају поступка).

 

Приватна установа доставља и следећу документацију:

– доказ о одговарајућем простору у коме ће се изводити образовно-васпитни рад;

– доказ о одговарајућем простору у ком ће се остваривати настава физичког васпитања (уколико је закупљен простор, доставља се иста документација као и за закуп простора у претходној алинеји);

– доказ о месту где ће се обављати професионална пракса, за средње стручне школе (закључени (пред)уговори).

 

Поступак по захтеву за верификацију

По пријему захтева за верификацију, Министарство утврђује да ли је приложена документација потпуна. Ако захтев за верификацију није потпун, одређује се рок у коме је подносилац захтева дужан да отклони недостатке. Уколико подносилац захтева не отклони недостатке у одређеном року, Министарство ће одбацити захтев закључком, против кога је дозвољена жалба, односно, ако се недостаци отклоне у одређеном року, сматраће да је захтев за верификацију био од почетка уредан и да је приложена документација потпуна.

Након пријема уредног захтева за верификацију, Министарство, службеним путем, тражи од градске (општинске) просветне инспекције да изврши инспекцијски преглед установе и достави извештај о извршеном прегледу, односно о испуњености услова из члана 30. ст. 3. тач. 1) и 2) Закона.

Када градска (општинска) просветна инспекција утврди да су испуњени прописани услови, односно да установа има прописан простор, опрему, наставна средства, наставнике и стручне сараднике у радном односу на неодређено време за остваривање васпитно-образовне, односно образовно-васпитне делатности, Министарство, на основу члана 32. ст. 4. и 5. Закона, најкасније у року од три месеца од подношења захтева, доноси коначно решење о верификацији.

На основу коначног решења, којим је Министарство, односно надлежни орган аутономне покрајине, утврдио да су испуњени законски услови за почетак рада и обављање делатности, установа се уписује у судски регистар. Уписом у судски регистар установа стиче својство правног лица.

 

Верификација новог образовног профила

Средња школа може да верификује нови образовни профил за који није верификована, под условом да тај образовни профил постоји у систему средњег образовања, односно да је за њега прописан програм образовања и васпитања (наставни план и програм који постоји у систему средњег образовања и васпитања по ком ће се донети школски програми и спроводити образовање и васпитање ученика), да је прописана врста стручне спреме наставника, васпитача и стручних сарадника, у смислу члана 121. ст. 12. Закона, који за тај образовни профил изводе наставу и друге облике образовно-васпитног рада, као и да су прописани услови о простору, опреми и наставним средствима за остваривање образовно-васпитног рада за предметни образовни профил.

Поступак верификације новог образовног профила, за који средња школа није верификована, исти је као и за оснивање установе.

 

Верификација проширене делатности установе

Одредбама члана 33. ст. 1. Закона прописано је да установа која има решење о верификацији може да обавља и другу делатност која је у функцији образовања и васпитања (у даљем тексту: проширена делатност) под условом да се њоме не омета обављање делатности образовања и васпитања. Сходно наведеном, само установа која има решење о верификацији може да обавља проширену делатност.

Проширена делатност установе може да буде давање услуга, производња, продаја и друга делатност којом се унапређује или доприноси рационалнијем и квалитетнијем обављању образовања и васпитања.

Средња школа може да остварује програме обука, у складу с потребама тржишта рада.

Важно је напоменути да програм обуке мора бити прописан одговарајућим правилником (Правилник о наставном плану и програму основног образовања одраслих, „Сл. гласник РС – Просветни гласникˮ, бр. 13/2013, Правилник о програму огледа обука одраслих, „Сл. гласник РС – Просветни гласникˮ, бр. 2/2009) или да га је одобрио Завод за унапређивање образовања и васпитања.

Установа започиње поступак добијања сагласности за проширење делатности подношењем захтева Министарству, односно, када су у питању средње школе на територији Аутономне покрајине Војводине, надлежном покрајинском органу.

Захтев је, практично, и елаборат о обављању проширене делатности – давању услуга, производњи, продаји или другој делатности, којом се унапређује или доприноси рационалнијем и квалитетнијем обављању образовања и васпитања, програмима обуке (када је у питању средња школа).

 

У захтеву се наводи:

– основна делатност установе, подручје рада и образовни профили (средња стручна школа), број и датум решења о њиховој верификацији;

– веза проширене делатности са основном делатношћу;

– начин на који ће се ангажовати ученици и запослени у проширеној делатности;

– простор и опрема за обављање проширене делатности и др.

 

Уз захтев установа доставља:

– решења о верификацији основне делатности, и

– одлуку органа управљања о проширеној делатности.

 

Одлуку о проширењу делатности орган управљања доноси на основу члана 33. ст. 6. Закона и она садржи план прихода који ће се остварити и издатака за обављање те делатности, начин ангажовања ученика и запослених, начин располагања и план коришћења остварених средстава, у складу с прописима који регулишу буџетски систем (члан 33. ст. 7. Закона).

Поред наведеног, одлука треба да садржи све елементе прописане Законом о општем управном поступку, јасно дефинисану проширену делатност – назив и шифру делатности у складу са Законом о класификацији делатности („Сл. гласник РСˮ, бр. 104/2009), као и назнаку да је елаборат о проширеној делатности њен саставни део.

Приликом доношења одлуке о проширењу делатности, треба имати у виду одредбе Закона којима ја прописано да се само ученици с навршених 15 година могу ангажовати у проширеној делатности и то искључиво у оквиру наставе, а запослени установе се могу ангажовати, ако се не омета остваривање образовно-васпитног рада (члан 33. ст. 3).

Након пријема захтева (за добијање сагласности за проширење делатности) Министарство ће, службеним путем, тражити од градске (општинске) просветне инспекције да изврши инспекцијски преглед установе и достави извештај о извршеном прегледу.

Уколико градска (општинска) просветна инспекција утврди да су испуњени прописани услови за проширење делатности (орган управљања донео одлуку о проширењу делатности у складу са чланом 33. Закона), Министарство, на основу целокупне документације установе и сачињеног извештаја просветног инспектора, даје сагласност на одлуку о проширењу делатности. По добијеној сагласности, установа проширену делатност уписује у судски регистар.

Средства која је обезбедила од проширене делатности установа може да користи за виши квалитет образовања, односно за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису делатност установе, за исхрану и помоћ деци и ученицима (члан 160. Закона).

 

 Статусне промене и промене седишта установе

Када установа врши статусне промене, мења седиште, односно објекат, организује рад у издвојеном одељењу, претпоставка је да је већ основана и да обавља делатност.

У наведеној ситуацији установа, такође, подноси Захтев за верификацију (члан 32. ст. 2. Закона).

Уз захтев, који треба да садржи основне податке о установи, установа Министарству доставља и доказе о промени статуса, о промени објекта, односно седишта и одлуку органа управљања донету на основу члана 34. ст. 2. и 3. Закона.

Као и у поступку верификације установе или проширене делатности, Министарство ће по добијању извештаја градске (општинске) просветне инспекције, којим је утврђено да су испуњени прописани услови у погледу простора, опреме, наставних средстава, запослених, односно да су, у новом објекту, испуњени прописани услови у погледу простора за извођење образовно-васпитног рада, донети решење о верификацији.

 

Промена назива установе

Установа има право да изврши промену назива на основу члана 34. ст. 3. Закона.

Одлуку о промени назива државне установе доноси орган управљања, уз сагласност Министарства, односно надлежног покрајинског органа, а у приватној установи доноси орган управљања, уз сагласност оснивача.

У том смислу, установа се обраћа Министарству са захтевом за давање сагласности на одлуку органа управљања о промени назива, коју доставља уз захтев.

 

У поступку давања сагласности на промену назива установе, Министарство цени:

– иницијативу за промену назива установе (подносиоца иницијативе);

– да ли се о промени назива установе позитивно изјаснило васпитно-образовно веће, наставничко веће, односно педагошко веће (у школи с домом);

– да ли се о промени назива установе позитивно изјаснио савет родитеља;

– када је у питању предшколска установа или основна школа, потребно је да се о промени изјасни и надлежни орган локалне самоуправе, у складу са чланом 29. Закона;

– уколико се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, потребно је и изјашњавање надлежног националног савета националне мањине;

– у процедуру промене назива установе укључује се и надлежна школска управа давањем мишљења о истом, у складу са чланом 26. Закона;

– уколико се даје ново име установи (по некој личности), личност треба да буде историјска и позната широј јавности у Републици Србији.

Када Министарство, односно надлежни покрајински орган донесе решење о давању сагласности на промену назива установе, неопходно је извршити промене у установи (упис другог имена у регистар надлежног суда, промену печата и општих аката установе и сл.).

Посебно скрећемо пажњу на одредбе Закона којима је прописано да школа не може да врши статусне промене, промену назива или седишта у току наставне године (члан 34. ст. 4).

Важно је напоменути да установа која супротно одредбама Закона (чл. 30–34) почне с радом, организује издвојено одељење, обавља проширену делатност, изврши статусне промене и промене назива и седишта, чини прекршај кажњив по члану 161. ст. 1. тач. 1) истог Закона.

 

Отварање одељења целодневне наставе и групе продуженог боравка (у основној школи)

Продужени боравак је посебан облик образовно-васпитног рада са ученицима, који се реализује у основној школи, после или пре часова редовне наставе и у оквиру кога ученици имају самосталан рад и низ различитих облика слободних активности и један оброк.

Целодневна настава је посебан облик образовно-васпитног рада у основној школи, у којем се смењују часови редовне наставе и различити облици слободних активности и у оквиру ког ученици имају један оброк и час самосталног рада.

У зависности од потреба и услова, основна школа се опредељује за групе продуженог боравка или одељења целодневне наставе, а може да има и оба облика организовања.

Групе продуженог боравка могу да буду хомогене (формиране од ученика једног одељења, као и од ученика из одељења истог разреда) и хетерогене (формиране од ученика различитих разреда).

Одељења целодневне наставе организују се за ученике једног одељења.

Да би основна школа добила сагласност за формирање група продуженог боравка и одељења целодневне наставе потребно је да испуњава кадровске, просторне и материјално-техничке услове, у складу с правилником који регулише нормативе простора, опреме и наставних средстава у школи.

Ради добијања сагласности за отварање одељења целодневне наставе и групе продуженог боравка за наредну школску годину, основна школа подноси захтев Министарству, преко надлежне школске управе, до 15. августа текуће школске године.

 

Уз захтев се прилаже следећа документација:

– иницијатива савета родитеља;

– сагласност наставничког већа;

– одлука школског одбора, и

– елаборат о образовно-васпитном раду целодневне наставе, односно продуженог боравка.

У поступку утврђивања испуњености услова, Министарство, односно надлежна школска управа прибавља сагласност просветног саветника школске управе, мишљење саветника за финансијско-материјалне послове о могућности финансирања целодневне наставе, односно продуженог боравка, као и извештаја градске (општинске) просветне

инспекције, којим је утврђено да су испуњени прописани услови у погледу простора, опреме, наставних средстава, запослених, односно да су у испуњени прописани услови за отварање одељења целодневне наставе, односно продуженог боравка.

 

[signoff]

Напомена аутора #1

Уз захтев се доставља и доказ да наставници, васпитачи и стручни сарадници, који ће бити у радном односу на неодређено време, имају одговарајуће образовање за рад у установи и да имају образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и шест бодова праксе у установи, у складу са Европским системом преноса бодова.

[/signoff]

 

[signoff]

Напомена аутора #2

Према тарифном броју 172. подносилац захтева треба да уплати одговарајућу административну таксу за добијање решења по захтеву за утврђивање испуњености услова за почетак рада и обављање делатности установа у области образовања.

[/signoff]

 

[signoff]

Напомена аутора #3

Као доказ о одговарајућем простору у којем ће се изводити образовно-васпитни рад у приватној установи, мисли се на власнички лист или уговор о закупу – уколико се користи закупљени простор који je јавнa својинa, потребна је сагласност надлежног органа о давању предметне јавне својине у закуп, дужина трајања закупа мора да буде иста с дужином трајања образовног циклуса за који се тражи верификација.

[/signoff]

 

[signoff]

Напомена аутора #4

На територији аутономне покрајине надлежни органи аутономне покрајине одлучују о захтеву за верификацију установа, у складу са чланом 166. Закона.

[/signoff]

 

[signoff]

Напомена аутора #5

Према Стручном упутству Министарства – Сектора за школске управе, стручно педагошки надзор и средње образовање и васпитање број 601-00-00075/1024-15 од 14. 7. 2014. године, у школској 2014/2015. години, Министарство обезбеђује потребна средства за остваривање школског програма у одељењима целодневне наставе и групи продуженог боравка, у основној школи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, национални савет националне мањине, само за ученике првог и другог разреда.

[/signoff]