Поступак утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба у основним и средњим школама

У наредном тексту ће бити речи о критеријумима и поступку за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, као и о правима запослених, а све према Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика.

 

Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013 и 35/2015 – аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – одлука УС, даље: Закон), одредбама чланa 131, став 1. и 2, прописује да запослени који је у установи у радном односу на неодређено време а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом, остварује право на преузимање стављањем на листу запослених са које се врши преузимање.

Наведена листа се утврђује до 15. августа за сваку наредну школску годину у оквиру школске управе по јединицама локалне самоуправе, а на основу пријава установа о запосленима који имају право на преузимање.

Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, број 21/2015 – даље: Колективни уговор) одредбама члана 5. уређује поступак стављања запослених за чијим радом је у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду, и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом, на листу са које се врши преузимање.

Поступак за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, као и њихова права у основним и средњим школама уређују се одредбама Колективног уговора, чл. 34– 40.

Наведени поступак спроводи се после завршетка наставне године како би се благовремено, односно до 15. августа текуће школске године, утврдили запослени за чијим радом је престала потреба у наредној школској години и листа доставила надлежној школској управи.

Посебно указујемо да одредбе члана 131. став 1. Закона, којима је прописано да право на преузимање стављањем на листу са које се врши преузимање, остварује запослени који је у установи у радном односу на неодређено време а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом, треба тумачити тако да се оне односе на све запослене у установи који су у радном односу на неодређено време, а не само на наставнике, васпитаче и стручне сараднике.

Према наведеној норми Закона бодују се и запослени у радном односу на неодређено време који су у тренутку бодовања на боловању.

Запослени у радном односу на одређено време се не бодују.

На пример: не бодује се запослени који је у установи у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог којем мирује радни однос, као ни одсутни запослени кога он мења.

Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба

Одредбама члана 34. Колективног уговора прописано је седам критеријума на основу којих се утврђују запослени за чијим је радом престала потреба, са пуним или непуним радним временом, а вреднују се у бодовима, и то:

1. Рад остварен у радном односу:

– за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод;

– за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод.

Детаљно је дефинисано како се запосленом рачуна „година рада остварена у радном односу”, односно запосленом се рачуна цела година проведена на раду у радном односу, без обзира на то да ли је радио са пуним или непуним радним временом.

Прецизирано је да се не сматра радом у радном односу време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу, уговора о стручном оспособљавању и усавршавању, уговора о допунском раду, затим посебан стаж осигурања у складу са прописима ПИО (нпр. рођење трећег детета, спортски стаж, време за које је осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време обављања самосталне делатности.

2. Образовање:

Прецизирано је бодовање које се врши према стеченом одговарајућем образовању:

– за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, а почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године – 20 бодова;

– за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно основне струковне студије), студијама у трајању од три године или више образовање – 15 бодова;

– за специјалистичко образовање након средњег образовања – 13 бодова;

– за средње образовање у трајању од 4 године – 12 бодова;

– за средње образовање у трајању од 3 године – 10 бодова;

– за основно образовање и оспособљеност за рад у трајању од једне или две године – 5 бодова.

3. Такмичења:

1) Број бодова за општинско такмичење и смотру:

– за освојено прво место – 2 бода;

– за освојено друго место – 1,5 бод;

– за освојено треће место – 1 бод.

2) Број бодова за окружно/регионално, односно градско такмичење и смотру:

– за освојено прво место – 4 бода;

– за освојено друго место – 3 бода;

– за освојено треће место – 2 бода.

3) Број бодова за републичко такмичење и смотру:

– за освојено прво место – 8 бодова;

– за освојено друго место – 6 бодова;

– за освојено треће место – 4 бода.

4) Број бодова за међународно такмичење:

– за освојено прво место – 15 бодова;

– за освојено друго место – 12 бодова;

– за освојено треће место – 10 бодова.

Одредбама Колективног уговора детаљно је дефинисан критеријум „такмичења” и начин његовог бодовања:

– по основу такмичења бодује се наставник који је ученика припремао за такмичење и који је остварио релевантне резултате;

– приликом бодовања запослених у обзир се узима резултат постигнут на такмичењима и смотрама који су организовани у складу са стручним упутством Министарства просвете, науке и технолошког развоја о организовању такмичења и смотри ученика и који су утврђени календаром истог;

– вреднује се само један резултат остварен у највишем рангу такмичења и смотри;

– бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тој категорији запослени имају могућност учешћа у такмичењу;

– приликом бодовања вреднују се резултати остварени у току целокупног рада оствареног у образовању.

4. Педагошки допринос у раду:

1) Рад на изради уџбеника који су одобрени решењем министра просвете, науке и технолошког развоја, у складу са прописима из области образовања и васпитања:

– аутор – 7 бодова;

– сарадник на изради уџбеника – илустратор – 5 бодова;

– рецензент – 4 бода.

2) Објављен рад из струке у стручној домаћој или страној литератури – 1 бод (без обзира на број објављених радова – по овом основу добија се само један бод).

Бодови за педагошки допринос у раду добијају се само по једном основу.

5. Имовно стање:

1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 0,5 бодова;

2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 1 бод.

Код бодовања имовног стања, у „домаћинство” се убрајају брачни друг, деца и родитељи које запослени издржава.

6. Здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно надлежног фонда пензијског и инвалидског осигурања:

1) инвалид друге категорије – 3 бода;

2) тешка болест запосленог на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе – 3 бода;

3) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода.

Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог.

Ради лакше примене овог критеријума, одредбама Колективног уговора дефинисано је да се тешка болест запосленог утврђује на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе на територији општине или на територији града на коме је формирана таква комисија.

7. Број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости:

1) ако запослени има једно дете – 1 бод;

2) ако запослени има двоје деце – 3 бода;

3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.

Јасно су дефинисани случајеви када се сматра да је дете на редовном школовању.

Дететом на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда.

Такође је утврђено ради лакшег спровођења поступка за утврђивање листе запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба, да се критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року бодује са нула бодова.

Колективни уговор својим одредбама не везује примену наведених критеријума за број запослених за чијим је радом престала потреба, те је, сходно томе, критеријуме прописане чланом 34. Колективног уговора директор установе у обавези да примењује, без обзира на чињеницу да ли престаје потреба за једним или више извршилаца, и то у ситуацији:

– када утврђује запосленог за чијим је радом престала потреба, односно који је остао нераспоређен, и

– када утврђује статус запосленом у погледу рада са непуним радним временом, односно када постоји потреба да се запосленом само умањи проценат радног времена, тј. у случају делимичног престанка потребе за радом запосленог.

Поступак за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба (сачињавање ранг-листе)

На основу наведених критеријума из Колективног уговора сачињава се ранг-листа свих запослених који обављају послове на радном месту на коме више не постоји потреба за једним или више извршилаца, односно на коме је утврђен вишак запослених (са пуним или непуним радним временом) и то према редоследу бодова, почев од највећег.

За запосленог за чијим је радом престала потреба утврђује се запослени (један или више) који оствари најмањи број бодова.

Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу рада оствареног у радном односу, образовања, такмичења, педагошког доприноса у раду, имовног стања, здравственог стања, броја деце, и то наведеним редоследом.

То конкретно значи да ће се упоређивати бодови запослених са истим укупним бројем бодова,  најпре по основу рада оствареног у радном односу, затим по основу образовања и даље по основу такмичења, педагошког доприноса у раду итд., све док се не дође до критеријума по коме ти запослени имају различит број бодова на основу којих ће се утврдити ко је од њих запослени за чијим је радом (у потпуности или делимично) престала потреба.

Доношење решења о престанку потребе за радом запосленог

Решење којим се утврђује да је престала потреба за радом запосленог доноси директор на основу предлога комисије.

Комисију на предлог синдиката именује школски одбор (члан 36. став 1. Колективног уговора). Она утврђује предлог запосленог за чијим је радом престала потреба, на основу (ранг) листе сачињене према критеријумима за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба.

На сачињену (ранг) листу запослени нема право приговора.

Међутим, уколико директор уочи неправилности у поступку утврђивања предлога запосленог за чијим радом је престала потреба и сачињавања ранг-листе, дужан је да, сходно одредбама члана 62. став 1. Закона, којима је прописано да је директор, између осталог, одговоран за законитост рада установе, врати комисији утврђивање предлога на поновно поступање.

Имајући у виду чињеницу да Колективним уговором није прецизиран број чланова комисије, њен састав, начин одлучивања и друга питања значајна за рад комисије, мишљења смо да би та питања требало регулисати општим актом школе.

На основу члана 145. став 1. Закона запослени има право да на решење директора којим се утврђује да је престала потреба за његовим радом, поднесе приговор школском одбору у року од осам дана од дана достављања решења.

На основу коначног решења закључује се анекс уговора о раду.

Поступак по коначности решења о престанку потребе за радом запосленог

Када решење о престанку потребе за радом запосленог постане коначно, а пре почетка школске године, односно најкасније до 15. августа, директор школе доставља листу запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду и запослених који су засновали радни однос са непуним радним временом, као и листу слободних радних места.

Начелници школских управа, представници директора и представници репрезентативних синдиката дужни су да пре почетка нове школске године (1. септембра) заједнички разматрају и утврде листу запослених из претходног става (члан 5. став 2. Колективног уговора).

Права запослених за чијим је радом престала потреба

Чланом 37. Колективног уговора прописане су мере за запошљавање запослених за чијим је радом престала потреба, које се могу применити у циљу збрињавања запослених који су остали нераспоређени, и то:

1) распоређивање на друго радно место у установи;

2) распоређивање на радно место са непуним радним временом у установи;

3) преузимање на основу споразума о преузимању у другу установу уз сагласност запосленог;

4) упућивање на преквалификацију или доквалификацију.

Према Колективном уговору, члан 5. став 3, преузимање у другу установу уз сагласност запосленог врши се следећим редоследом:

1. са листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба

(запослени се може преузети само за проценат за који му је смањено радно ангажовање у односу на проценат са којим је засновао радни однос);

2. 2. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у тој установи (у овој ситуацији не може да се примени институт „преузимања запосленог”, већ се запосленом који је у радном односу у школи на неодређено време са непуним радним временом, ако испуњава услове, повећава проценат радног времена на основу решења директора);
3. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом у установама на територији надлежне школске управе;
4. запослени који су засновали радни однос са непуним радним временом из других школских управа уз сагласност школских управа.

Преузимање запослених се може вршити из друге установе после 15. августа (члан 6. став 1).

Запослени може бити преузет из других установа на неодређено време највише у проценту у којем је засновао радни однос (члан 6. став 2).

Колективни уговор одредбама члана 39. став 1. утврђује могућност престанка радног односа запосленом за чијим је радом престала потреба, а коме није могло да се обезбеди ниједно од права утврђених законом, колективним уговором код послодавца или уговором о раду, под условом да му се претходно исплати отпремнина и то најмање у висини која је утврђена Законом о раду, односно која је утврђена посебним програмом за решавање вишка запослених у установама из области образовања у процесу рационализације броја запослених, који се доноси у складу са општим актом Владе којим се уређују та питања.

Исплата отпремнине врши се најкасније до дана престанка радног односа, а исплата свих неисплаћених зарада, накнада зарада и других примања које је запослени остварио до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа (чл. 39. ст. 2 Колективног уговора).

Сходно наведеном, уговор о раду се не сме отказати пре него што решење којим је утврђено да је престала потреба за радом запосленог, односно да је он остао нераспоређен, постане коначно, нити пре исплате отпремнине.

Одредбама члана 38. Колективног уговора утврђује се коме не може да престане радни однос иако је утврђен као запослени за чијим је радом престала потреба, и то:

1) запосленој за време трудноће или са дететом до две године старости;

2) запосленом самохраном родитељу;

3) запосленом чије дете има тешки инвалидитет;

4) ако оба брачна друга раде у истој установи, једном од брачних другова;

5) запосленом мушкарцу који има најмање 35 година стажа осигурања и запосленој жени која има најмање 30 година стажа осигурања, без њихове сагласности, под условом да не испуњава један од услова за пензију.

Наведеним запосленима радни однос може да престане само уколико сe сагласе.

Према члану 60. Колективног уговора директор не може да донесе решење о престанку радног односа, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог који обавља функцију председника синдикалне организације, синдикалне подружнице, синдикалног повереника, чланова органа синдиката, председника окружног, градског, покрајинског и републичког одбора, за време док обавља функцију и по престанку функције.

Директор је обавезан да функционере синдиката по истеку функције врати на послове које су обављали пре избора, односно на одговарајуће радно место (члан 60. став 2. Колективног уговора).

Сходно наведеном, критеријуми прописани чланом 34. Колективног уговора примењују се на тзв. „заштићене запослене” утврђене чланом 38. Колективног уговора, што значи да се они рангирају, али не може да им престане радни однос у смислу члана 39. Колективног уговора, иако су утврђен као запослени за чијим је радом престала потреба, осим ако се сагласе.

Међутим, на запослене утврђене чланом 60. став 1. Колективног уговора не примењују се наведени критеријуми и они се не рангирају.