Сагласно одредбама Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење – даље: Закон) основан је Фонд солидарности, чија је делатност да обезбеђује и исплаћује неисплаћена потраживања запослених код послодаваца над којим је отворен стечајни поступак.
Наиме, према члану 124. Закона о раду, право на исплату неисплаћених потраживања код послодавца над којим је отворен стечајни поступак (даље: потраживање), у складу са овим законом, има запослени:
– коме су потраживања утврђена у складу са законом којим се уређује стечајни поступак и
– који испуњава услове за остваривање права у складу са Законом о раду,
уз услов да потраживања запослених нису исплаћена у складу са законом којим се уређује стечајни поступак. Изузетно, право на исплату својих неисплаћених потраживања нема запослени ако је донето решење о потврђивању усвајања плана реорганизације послодавца над којим је отворен стечај, у складу са Законом.
Потраживања која се намирују преко Фонда солидарности
Потраживања запослених која остану неисплаћена после раскида радног односа намирују се из или стечајне масе или по одредбама Закона о раду из Фонда солидарности. Пракса је показала да се запослени код оваквих послодаваца најчешће намирују по одредбама Закона о раду јер у стечајној маси обично нема довољно за њихова потраживања. Отуда је опредељење, а свакако и социјална и заштитна улога Закона о раду да запослени остварују право на исплату неисплаћених потраживања ових послодавца применом одредби Закона о раду – преко Фонда солидарности. Која су то потраживања и у ком обиму могу да се реализују – таксативно је прописано одредбом члана 125. став 1. т. од 1) до 4) и члана 126. Закона о раду.
Ради се о исплатама:
1) зарада и накнада зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању, које је био дужан да исплати послодавац, у складу са Законом о раду, за последњих девет месеци пре отварања стечајног поступка, при чему се оне исплаћују у висини минималне зараде утврђене за месец у којем се врши исплата, заједно са припадајућим доприносима за обавезно социјално осигурање;
2) накнаде штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послодавца за календарску годину у којој је отворен стечајни поступак, ако је то право запослени имао пре отварања стечајног поступка, а исплаћује се у висини утврђеној одлуком стечајног суда, а највише у висини минималне зараде;
3) отпремнине због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију запослени остварио пре отварања стечајног поступка, а исплаћује се у висини две просечне зараде у Републици према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике;
4) накнаде штете на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак због повреде на раду или професионалног обољења, ако је та одлука постала правоснажна пре отварања стечајног поступка, а исплаћује се у висини накнаде утврђене одлуком суда.
Исплату свих наведених потраживања врши Фонд солидарности (даље: Фонд) из средстава која су у ту сврху обезбеђена буџетом Републике Србије, подношењем захтева за остваривање права и одговарајуће документације.
Подношење захтева за исплату Фонду
Према члану 139. Закона о раду, поступак за остваривање права запослених по основу неисплаћених потраживања у случају стечајног поступка покреће се на основу захтева запослених који се подносе Фонду у року од четрдесет пет дана од дана достављања правоснажне одлуке којом је утврђено право на потраживање, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак.
Услови за подношење захтева Фонду су:
– да је запослени био запослен код послодавца над којим је отворен стечајни поступак и да су потраживања запосленог утврђена одлуком привредног суда у складу са законом којим се уређује стечајни поступак;
– да је запослени био у радном односу на дан отварања стечајног поступка или у периоду од последњих девет месеци пре отварања стечајног поступка;
– да потраживања запосленом нису исплаћена у складу са законом којим се уређује стечајни поступак или нису исплаћена у целости за период за који Фонд врши исплату.
Ради исплате потраживања према послодавцу у стечају запослени подноси захтев Фонду на обрасцу који је прописан иновираним Правилником о садржају обрасца захтева за остваривање права код Фонда солидарности („Сл. гласник РСˮ, бр. 31/2005 и 78/2019 – даље: Правилник). Правилником се утврђује садржај обрасца захтева за остваривање права у Фонду солидарности (даље: Образац захтева), као и остала документација коју запослени доставља уз Образац захтева.
Према иновираном члану 2. Правилника, у Обрасцу захтева подносилац захтева попуњава следеће податке:
1) личне податке подносиоца захтева:
(1) име и презиме,
(2) дан, месец и година рођења,
(3) место пребивалишта односно боравишта,
(4) адреса стана (улица и број) и телефон,
(5) регистарски број личне исправе, место и датум издавања,
(6) јединствени матични број грађана (ЈМБГ),
(7) број жиро односно текућег рачуна;
2) податке о послодавцу над којим је отворен стечајни поступак (даље: послодавац):
(1) назив, седиште и адресу послодавца;
3) податке о правима која се потражују:
(1) право на неисплаћену зараду за последњих девет месеци пре отварања стечајног поступка,
(2) право на неисплаћену накнаду зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању, коју је послодавац био дужан да исплати у складу са Законом о раду (боловање до тридесет дана у последњих девет месеци пре отварања стечајног поступка),
(3) право на неисплаћену накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор за календарску годину у којој је отворен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка,
(4) право на неисплаћену отпремнину због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка,
(5) право на неисплаћену накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је та одлука постала правоснажна пре отварања стечајног поступка.
Образац захтева израђен је од хартије беле боје, формата А/4, а одштампан је уз Правилник и чини његов саставни део.
Уз Образац захтева, према иновираном члану 3. Правилника, а сагласно члану 140. Закона о раду, запослени прилаже следећу документацију:
1) уговор о раду, односно други акт о заснивању радног односа;
2) акт којим је престао радни однос за лице коме је престао радни однос пре отварања стечајног поступка;
3) одлуку којом се утврђује потраживање и његов исплатни ред у складу са прописом о стечају;
4) решење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених о остварењу права запосленог на пензију;
5) оверен препис правоснажне одлуке суда којом је утврђено право на накнаду штете због повреде на раду или професионалног обољења;
6) фотокопију личне карте;
7) фотокопију картице текућег рачуна;
8) изјаву у вези са чланом 103. став 3. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/16 и 95/18 – аутентично тумачење), који прописује да у поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама.
Напомена: Уколико се прилаже фотокопија документа, онда та фотокопија мора да буде оверена од стране јавног бележника, а на територији где нису именовани бележници овера се врши у суду или општини.
Обавеза запосленог је да Образац захтева уредно попуни, уносећи све захтеване податке, као и да га поднесе са документима који се у Правилнику наводе. Сваки други облик захтева Фонду биће одбачен као неуредан у складу са Законом о општем управном поступку, што ће имати за последицу немогућност утврђивања траженог права. Образац захтева мора читко да се попуни, датира и својеручно потпише. Потребно је заокружити број испред права које се потражује и приложити оверене фотокопије или оригинале докумената који се прилажу као доказ постојања траженог права, а прописани су Правилником. Списак потребних докумената наведен је и на самом обрасцу поменутог захтева.
Наглашавамо да запослени подноси захтев Фонду у року од четрдесет пет дана од дана достављања одлуке којом је утврђено право на потраживање, у складу са законом којим се уређује стечајни поступак. Захтев се са неопходном документацијом доставља поштом на адресу: Фонд солидарности, Поштански фах 43, Немањина 22–26, 11124 Београд; или лично у писарницу пословне зграде Владе, Немањина 22–26, Београд.
Поступак за остваривање права на неисплаћена потраживања у Фонду
Од подношења захтева за остварење права запослених пред Фондом, поступак пред Фондом одвија се према одредбама Закона о управном поступку и у складу са роковима предвиђеним тим законом, а уз помоћ и сарадњу стечајних органа.
По пријему захтева и потребне документације Фонд спроводи управни поступак и утврђује благовременост поднетог захтева и комплетност документације, а потом на основу чињеница и доказа Управни одбор доноси решење, које се подносиоцу захтева доставља лично или препоручено поштом.
Ради ефикаснијег спровођења захтева запосленог стечајни управник, послодавац и запослени дужни су да, на захтев Фонда, у року од петнаест дана од дана пријема захтева доставе све податке који су од значаја за доношење решења. На пример, доказ о чињеници да је над послодавцем покренут стечајни поступак обезбеђује сам послодавац или орган општинске/градске управе по службеној дужности, а доказ о чињеници да послодавац дужи временски период не исплаћује зараде подноси сам послодавац у облику потврде надлежне организације за послове платног промета или на неки други начин.
Против решења Управног одбора Фонда може да се поднесе жалба у року од осам дана од дана достављања решења, при чему о њој одлучује министар за послове рада у року од тридесет дана од дана подношења жалбе. Решење министра је коначно и против њега може да се покрене управни спор.
Такође треба напоменути (члан 143. Закона о раду) да захтев за остваривање права пред Фондом може да поднесе само лице коме наведено право припада, лично или преко пуномоћника. Ако у току поступка остваривања права пред Фондом наступи смрт странке, право на наставак поступка има наследник странке у складу са Законом.