Укидање ванредног стања, повратак јавног градског и међуградског саобраћаја, као и примена Уредбе о фискалним погодностима и
директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица
насталих услед болести COVID-19 („Сл. гласник РС”, бр. 54/2020 и 60/2020), интензивираће пословања многих привредних субјеката и вратити запослене на посао. За време ванредног стања поменути запослени делом су радили од куће, једни су били на плаћеним или неплаћеним одсуствима, а други на годишњим одморима или у мировању радног односа, па ће њихов повратак на рад захтевати одређене мере и обрачуне послодаваца, о чему више детаља следи у наставку.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1161.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
19
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Повратак запослених на посао
после укидања ванредног
стања и обрачун њихових
примања за месец мај
Укидање ванредног стања, повратак јавног градског и међуградског
саобраћаја, као и примена Уредбе о фискалним погодностима и
директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и
новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица
насталих услед болести COVID-19 („Сл. гласник РС”, бр. 54/2020 и 60/2020),
интензивираће пословања многих привредних субјеката и вратити
запослене на посао. За време ванредног стања поменути запослени
делом су радили од куће, једни су били на плаћеним или неплаћеним
одсуствима, а други на годишњим одморима или у мировању радног
односа, па ће њихов повратак на рад захтевати одређене мере и
обрачуне послодаваца, о чему више детаља следи у наставку.
Мр Жељко Албанезе
1 ПОВРАТАК НА РАДНО МЕСТО
ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОД
КУЋЕ
Када су почеле економско-финансијске
тешкоће и ограничавање кретања услед
пандемије, многи послодавци упутили су
своје запослене на рад од куће у складу са
Уредбом о организовању рада послодаваца за
време ванредног стања („Сл. гласник РС” бр.
31/2020). За рад од куће запослени су примили
одговарајућа решења, али њихови уговори о
раду углавном нису мењани у погледу врсте
посла који су обављали на својим радним ме-
стима, као и у погледу основне зараде коју су
остваривали за време рада од куће.
Сада када је могућ долазак на радна места
запослених, укидају се решења по којима су
обављали рад од куће, а запослени се позивају
да се одређеног датума јаве на посао и наста-
ве да раде у просторијама послодавца. Зарада
им се не мења, а обрачун зараде наставља се у
складу са уговором о раду и у ситуацији када
запослени од нпр. 11. маја почиње рад у про-
сторијама послодавца. За време рада од куће
запослени је такође примао зараду (не нак-
наду зараде), тако да се за месец мај обавља
јединствени месечни обрачун зараде. Наиме,
рад од куће није плаћено одсуство, већ орга-
низација рада у којој запослени своје радне
обавезе извршава од куће и за то остварује за-
раду. Разлика у обрачуну примања биће само
у вези са накнадом за превоз, коју запослени
није имао за време рада од куће, а сада ће му и
она бити исплаћивана.
Посебно је питање да ли ће послодавац у
наставку пословања у наредним месецима
економског опоравка спроводити мере рацио-
нализације радне снаге на пример, тако да ће
прилагођавати систематизацију, али у овом
моменту, када то још није предузето, запосле-
ни се враћа на своје послове и радне задатке, са
зарадом, другим примањима и другим правима
и обавезама у складу са својим уговором о раду.
20
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
2 ПОВРАТАК НА ПОСАО ПОСЛЕ
КОРИШЋЕЊА НЕПЛАЋЕНОГ
ОДСУСТВА
2.1 Законске одредбе
Неплаћено одсуство представља вид одсу-
ствовања са посла без накнаде. Одредбом чла-
на 78. Закона о раду утврђено је да, на захтев
запосленог, послодавац може да му одобри
одсуство без накнаде зараде – неплаћено од-
суство, при чему Закон о раду не дефинише
случајеве под којима послодавац запосленом
може да одобри неплаћено одсуство. То значи
да својим општим актима (колективни уго-
вор и правилник о раду), као и уговором о
раду, послодавци треба да предвиде случаје-
ве у којима може да се одобри неплаћено од-
суство. Неки запослени су, на пример, у овој
ситуацији тражили неплаћено ради заврша-
вања својих приватних послова, неге чланова
породице и сл., али оно што је битно јесте чи-
њеница да је лице за време коришћења не-
плаћеног одсуства и даље у радном односу
код послодавца, односно и даље се сматра
запосленим.
Рок за враћање на рад запосленог који је
био на неплаћеном одсуству није одређен, па
се примењује рок из одредбе члана 79. став 2.
Закона. Конкретно, у складу са издатим ре-
шењем, запослени је дужан да се најкасније у
року од петнаест дана од дана истека рока у
ком му је престало право на неплаћено одсу-
ство врати на рад. Уколико се не врати на рад
у складу с решењем, послодавац може да му
откаже уговор о раду или изрекне другу меру
за непоштовање радне дисциплине, односно
повреду радне обавезе у складу са чл. 179–181.
Закона. Уколико се запослени не врати на рад
у наведеном року од петнаест дана, послода-
вац може да му откаже уговор о раду у складу
са чланом 179. став 1. тачка 3) Закона, па је у
том случају дан престанка радног односа по-
следњи дан утврђеног рока од петнаест дана.
Међутим, у посебном случају, ако се разболи
или из другог оправданог разлога не може да
се врати на рад у прописаном року, треба сма-
трати да је запослени ступио на рад последњег
дана када је требало да почне да ради, погото-
во што своје право да се врати на рад без своје
кривице није могао да оствари.
По истеку неплаћеног одсуства послодавац
може да врати запосленог на исте или друге
одговарајуће послове понудом анекса уговора
о раду. Када је реч о понуди измене уговоре-
них услова рада, послодавац може да понуди
запосленом анекс уговора о раду ради преме-
штаја на други одговарајући посао због потре-
ба процеса рада и организације рада, у складу
са чл. 171. и 172. Закона о раду. У случају да за-
послени одбије понуду анекса уговора о раду
у остављеном року, односно ако не потпише
поменути анекс, стекли су се основи за отказ
уговора о раду послодавца у складу са чланом
179. став 5. тачка 2) Закона о раду.
Имајући у виду да се период за време не-
плаћеног одсуства, када запосленом мирују
права и обавезе из радног односа, не сматра
временом проведеним на раду и не рачуна
приликом утврђивања дужине годишњег од-
мора, запослени за дане неплаћеног одсуства
не остварује право на годишњи одмор.
2.2 Пријава на осигурање
Послодавац је дужан да закључно са даном
повратка запосленог на рад поднесе пријаву
Фонду ПИО на обрасцу М-1, у којој се, по-
ред осталог, попуњава и редни број 11: „Да-
тум стицања својства осигураника”. Наиме,
неспорно је да запослени за време трајања
неплаћеног одсуства нема ни својство осигу-
раника запосленог код свог послодавца, па је
у том смислу послодавац требало да изврши
одјаву запосленог са пензијског и инвалидског
осигурања за период за који му је одобрено
неплаћено одсуство, и то у року од три дана
од дана настале промене, као и да, по истеку
неплаћеног одсуства, у истом року изврши
пријаву на осигурање, сагласно одредби чла-
на 144. став 1. тачка 2) Закона о пензијском и
инвалидском осигурању. Правни основ за од-
јаву са осигурања и поновну пријаву предста-
вља решење послодавца којим се запосленом
одобрава неплаћено одсуство у одређеном
временском трајању.
Запослена жена која се налази на непла-
ћеном одсуству у тренутку отварања поро-
диљског одсуства треба о томе да обавести
послодавца код кога је у радном односу да би
остварила право на породиљско одсуство (до-
каз – лекарска дознака). На основу поднетих
21
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
доказа послодавац је дужан да за ту запослену
жену донесе решење о коришћењу права на
породиљско одсуство и да је пријави надле-
жном фонду (ако је запослена била на непла-
ћеном одсуству дужем од тридесет дана).
2.3 Обрачун зараде по повратку са
неплаћеног одсуства
Ако се запослени у току месеца врати на
посао са неплаћеног одсуства, на дан поврат-
ка на посао стиче право на зараду у складу са
својим уговором о раду, а за део месец у коме
је био на неплаћеном одсуству нема право на
накнаду зараде. Послодавци ове моменте тре-
ба да имају у виду јер обрачун зараде за део
месеца има посебан порески третман.
У датом примеру запослени има следећи
распоред рада у месецу мају:
Редни
број Опис Број
часова
1. Могући часови рада у месецу 168
2. Часови неплаћеног одсуства 48
3. Часови проведени на раду
(ред. бр. 1 – ред. бр 2)
120
За 48 часова неплаћеног одсуства запосле-
ни нема примања, а за 120 часова рада запо-
слени остварује зараду у складу са уговором о
раду, при чему треба имати у виду да се на ту
зараду обрачунава сразмерно пореско умање-
ње. На пример, основна зарада запосленог из-
носи 80.000 динара, а пореско умањење 16.300
динара.
Обрачун зараде запосленог који се вратио
са неплаћеног одсуства и почео да ради 11.
маја:
Обрачун зараде за део месеца маја
Ред.
бр. ОПИС Часови
1. Могући фонд часова рада у мају 2020.
године 168
2. Часови проведени на раду 120
3. Неплаћено одсуство 48
ОБРАЧУН ЗАРАДЕ Износ
4. Основна зарада за пуно радно време
(бруто) 80.000,00
5. Основна зарада по радном часу
(ред. бр. 4 : ред. бр. 1) 476,19
6. Основна зарада за време проведено на
раду (ред. бр. 5 × ред. бр. 2) 57.142,86
Обрачун зараде за део месеца маја
Ред.
бр. ОПИС Часови
7. Радни учинак 1.000,00
8. Топли оброк 2.000,00
9. Увећање зараде по основу минулог рада
(10% × ред. бр. 6) 5.714,00
10. Укупна зарада за време проведено на
раду (ред. бр. 6 до ред. бр. 9) 65.856,86
У датом случају основна зарада обрачу-
ната је сразмерно часовима рада, па је на њу
обрачунат минули рад. Овако утврђена зара-
да предмет је опорезивања ради утврђивања
зараде за исплату:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто зарада за 120 часова рада у
месецу 65.856,86
2. Основица за социјалне доприносе 65.856,86
3. Износ доприноса на терет запосленог
(ред. бр. 2. × 19,9%) 13.105,52
4. Износ доприноса на терет послодавца
(ред. бр. 2. × 16,65%) 10.965,17
5. Пун износ умањења пореске олакшице 16.300,00
6. Сразмеран износ пореске олакшице
(16.300 дин. : 168 ч. ) × 120 ч. 11.642,86
7 . Пореска основица (ред. бр. 1 – ред. бр. 6) 54.214,00
8. Порез (10% × ред. бр. 7) 5.421,40
9. Нето зарада за исплату
(ред. бр. 1 – ред. бр. 3 – ред. бр. 8) 47.329,94
У датом случају израчуната је сразмерна
пореска олакшица за 120 часова рада у месе-
цу (од могућих 168), која је одбијена од зараде
за непун фонд часова рада, па је на тај начин
извршено „прилагођавање” обрачуна пореза
на зараду за непуно радно време.
У посебном случају могуће је да послода-
вац за месец мај као коначну зараду испла-
ћује само минималну зараду (на пример, од
средстава добијених по Уредби о фискалним
погодностима), при чему тада запослени по
повратку са неплаћеног одсуства прелази на
исплату минималне зараде, а не прима за-
раду по свом уговору о раду. У том случају,
сагласно ставу 3. члана 111. Закона о раду, по-
слодавац доноси одлуку о увођењу минимал-
не зараде, која се наведеном одлуком уводи за
све запослене, без обавезе закључивања анек-
са уговора о раду са сваким запосленим, дакле
директно се примењује на све запослене.
22
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Обрачун зараде запосленог који се вратио
са неплаћеног одсуства и почео да ради 11.
маја:
Обрачун зараде за део месеца маја
Ред.
бр. ОПИС Часови
1. Могући фонд часова рада у мају 2020.
године 168
2. Часови проведени на раду 120
3. Неплаћено одсуство 48
ОБРАЧУН ЗАРАДЕ Износ
4. Минимална цена рада по часу рада –
нето 172,54
5. Минимална нето зарада за часове рада
(ред. бр. 4 × ред. бр. 2) 20.704,80
6. Радни учинак 1.000,00
7. Топли оброк 2.000,00
8. Увећање зараде по основу минулог рада
(10% × ред. бр. 5) 2.070,48
9. Укупна зарада за време проведено на
раду – нето (ред. бр. 5 до ред. бр. 8) 25.775,28
У таквом случају сразмерна минимална за-
рада (за часове на раду) постаје основна зара-
да запосленог, на коју се додају остале исплате
из радног односа. Треба имати у виду да се та
зарада „брутира” применом сразмерне поре-
ске олакшице. Конкретно:
■■пуна пореска олакшица на зараду за пуно
радно време износи 16.300,00 дин.;
■■ сразмерна пореска олакшица за 120 часова
рада износи 11.642,86 динара ((16.300 : 168)
× 120).
Из тога произлази да се превођење у бру-
то поменуте нето зараде обавља по формули:
Бруто = (Нето – 1.164,29) : 0,701.
Зато се обрачун ове зараде наставља на сле-
дећи начин:
Ред.
бр. ОПИС Износ
1. Укупна зарада за време проведено на
раду – нето 25.775,28
2. Пун износ умањења пореске олакшице 16.300,00
3. Сразмеран износ пореске олакшице
(16.300 дин. : 168 ч. ) × 120 ч. 11.642,86
4. Укупна зарада – бруто
(25.775,28 – 1.164,29) : 0,701 35.108,40
5. Износ доприноса на терет запосленог
(ред. бр. 4 × 19,9%) 6.986,57
6. Износ доприноса на терет послодавца
(ред. бр. 4 × 16,65%) 5.845,55
Ред.
бр. ОПИС Износ
7. Порез (35.108,40 – 11.642,86) x 10% 2.346,55
8. Укупна зарада за време проведено на
раду – нето (ред. бр. 4 – ред. бр. 5 – ред.
бр. 7) = ред. бр. 1 25.775,28
У једној варијанти описаног случаја могуће
је да исплаћена минимална зарада из средста-
ва државе представља само први део зараде за
мај на пример, а да ће послодавац по коначном
обрачуну исплатити остатак зарада из својих
средстава у складу са уговорима о раду запо-
слених. Тада ће послодавац при исплати дру-
гог дела зараде за мај платити разлику између
плаћеног износа доприноса и пореза на ис-
плаћене минималне зараде и износа пореза и
доприноса обрачунатог на укупну зараду коју
исплаћује. Међутим, треба имати у виду да об-
рачунавање другог дела зараде за запосленог
из примера неће значити исправку сразмер-
ног умањења пореске олакшице од 11.642,86
динара – она је утврђена сразмерно времену
рада за цео месец и не мења се у зависности
од висине зараде.
Може се рећи да ће сличан обрачун зараде
за део месеца послодавац спровести и ако се
у току месеца маја породиља врати на рад.
За део месеца који је провела на породиљском
одсуству она добија накнаду зараде од „држа-
ве”, на коју је обрачуната и сразмерна поре-
ска олакшица на зараду. За време које после
почетка рада запослена оствари на раду код
послодавца у остатку месеца остварује зараду
на коју се обрачунава сразмерна олакшица за
обрачун пореза, док је цела зарада од посло-
давца основица за обрачун доприноса.
3 ПОВРАТАК НА ПОСАО
ЗАПОСЛЕНОГ КОЈИ ЈЕ ПРОГЛАШЕН
„ТЕХНОЛОШКИМ ВИШКОМ”
У пракси се догађа да послодавац враћа на
рад запосленог којег је већ прогласио вишком
и отказао му уговор о раду на основу члана
179. став 5. тачка 1) Закона о раду (престанак
потребе за радом запосленог), јер дође до за-
кључка да је настала потреба за обављањем
истих послова. У складу са чланом 182. Зако-
на о раду, ако од отказа овог уговора о раду
није прошло више од три месеца, послодавац
23
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
је дужан да предност за закључивање угово-
ра о раду пружи запосленом коме је престао
радни однос.
У датом случају послодавац је дужан да
запосленом исплати већ обрачунату а неи-
сплаћену отпремнину, с обзиром на то да је
запосленом радни однос престао на основу
законито донетог решења о отказу уговора
о раду. Такво решење је коначно и као такво
производи сва правна дејства и правне по-
следице које на основу њега наступају, а то су
губитак посла за запосленог и обавеза исплате
отпремнине за послодавца. То што је посло-
давац у законској обавези да „услед настале
потребе за обављањем истих послова пред-
ност за закључивање уговора о раду пружи
запосленом коме је престао радни однос” – не
аболира га од испуњења већ насталих обавеза
преузетих решењем којим је таквог запосле-
ног претходно прогласио вишком.
Такође је могућа ситуација у којој се исти
запослени враћа на рад код послодавца који
га је прогласио вишком, али на основу пра-
воснажне одлуке суда. Чланом 195. Закона
о раду прописано је да против решења којим
је повређено право запосленог или кад је за-
послени сазнао за повреду права, запослени,
односно представник синдиката чији је запо-
слени члан, ако га запослени овласти, може
да покрене спор пред надлежним судом. Рок
за покретање спора је шездесет дана од дана
достављања решења, односно сазнања за по-
вреду права.
У случају да се запослени враћа на рад
због тога што је надлежни правосудни орган
својом пресудом, као незаконито, поништио
решење о отказу уговора о раду послодавца,
којим је запослени проглашен за вишак, на-
ведено решење не производи никаква правна
дејства, па ни обавезу послодавца да запо-
сленом исплати обрачунату отпремнину. С
обзиром на то да се у диспозитиву таквих
пресуда обично наводи да је „послодавац ду-
жан да запосленом призна сва права из рад-
ног односа”, за послодавца настаје обавеза да
запосленом исплати све неисплаћене зараде
и уплати порезе и доприносе, а за запосленог
настаје обавеза да послодавцу врати примље-
ну отпремнину, као и Националној служби за
запошљавање новчану накнаду исплаћену за
време привремене незапослености, с обзиром
на то да се поништајем незаконито донетог ре-
шења о отказу уговора о раду поништавају и
све његове последице.
У пракси су могуће ситуације када по одлу-
ци суда запослени треба да буде враћен на рад,
а радно место је укинуто и у акту о системати-
зацији послова не постоји радно место за које
се захтева стручна спрема коју има запослени
који води радни спор. Враћање на рад подра-
зумева враћање на раније радно место, а ако
је оно укинуто – на радно место које одгова-
ра стручној спреми, знању и способностима
запосленог. Зато чињеница да је послодавац у
међувремену изменио акт о систематизацији
радних места тако да више не постоје послови
за које се захтева стручна спрема коју запосле-
ни има, не може да буде разлог за невраћање
запосленог на рад, ако суд поништи решење о
престанку радног односа. Послодавац је оба-
везан да изврши одлуку суда.
4 ВРАЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА
„ПРИНУДНОГ ПЛАЋЕНОГ ОДСУСТВА”
Након што је, услед пандемије и прогла-
шеног ванредног стања, дошло до пада по-
словних активности, послодавци су, као меру
прилагођавања тренутној ситуацији и обиму
посла, предузели, између осталог, и:
1) слање запослених на плаћена одсуства са-
гласно члану 116. Закона о раду и
2) слање запослених на плаћена одсуства са-
гласно члану 117. Закона о раду.
У оба случаја ради се о плаћеном одсуству
за које су Законом о раду наведени разлози,
али и начин исплате накнаде зараде.
У првом случају (члан 116. Закона о раду)
послодавцу је омогућено да упути запослене
на плаћено одсуство (принудни одмор) ако је
дошло до прекида рада или смањење обима
рада који није проузрокован кривицом запо-
сленог, за које време запослени има право на
накнаду зараде најмање у висини 60% про-
сечне зараде у претходних дванаест месеци, с
тим да она не може бити мања од минималне
зараде утврђене у складу са Законом о раду.
У другом случају (члан 117. Закона о раду)
запослени има право на накнаду зараде за
време прекида рада до кога је дошло наред-
24
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
бом надлежног државног органа или надле-
жног органа послодавца због необезбеђивања
безбедности и заштите живота и здравља на
раду, као и у другим случајевим утврђеним
општим актом и уговором о раду, за које вре-
ме се накнада зараде утврђује општим актом
или уговором о раду.
По истеку одсуства на које је послодавац
упутио запослене због прекида рада без њихо-
ве кривице, послодавац је дужан да запослене
врати на рад и да им обезбеди да раде. Дру-
га могућност је да се ти запослени прогласе
технолошким вишком. Наиме, уколико је у
међувремену на појединим пословима дошло
до трајног прекида рада због технолошких,
организационих или економских промена
код послодавца, тада трајно престаје и потре-
ба за радом одређеног броја запослених који
су радили на тим пословима, а већ су били на
плаћеном одсуству. У датом случају послода-
вац доноси одлуку о утврђивању једног броја
запослених технолошким вишком и спроводи
поступак престанка радног односа у складу са
чланом 179. Закона о раду. Поступак за реша-
вање вишка запослених у смислу наведеног
члана може да се спроведе и у периоду док су
запослени на плаћеном одсуству, односно и
пре истека утврђене дужине одсуства. Запо-
слени који су на плаћеном одсуству не уживају
заштиту од отказа уговора о раду (осим запо-
слених из члана 187. Закона о раду – запосле-
ни за време трудноће, породиљског одсуства и
одсуства ради неге детета и ради посебне неге
детета), односно може да им се откаже уговор
о раду у складу са Законом о раду.
Када се запослени врате на рад, на пример
у месецу мају, они за тај месец остварују нак-
наду зараде за часове одсуства, као и зараду
за часове рада. На пример, обрачун за једног
запосленог коме је накнада зараде утврђивана
у висини 60% од просека из претходних два-
наест месеци може да буде следећи:
Обрачун зараде и накнаде зараде
за мај 2020. године
Ред.
бр. ОПИС Часови
1. Могући фонд часова рада у мају 2020.
године 168
2. Часови проведени на раду 120
3. Часови плаћеног одсуство (са 60%
зараде) 48
ОБРАЧУН ЗАРАДЕ Износ
4. Основна зарада – нето 70.000,00
5. Основна зарада по радном часу
(ред. бр. 4 : ред. бр. 1) 416,67
6. Основна зарада за време проведено на
раду (416,67 × 120 ч.) 50.000,00
7. Радни учинак 1.000,00
8. Топли оброк 2.000,00
9. Увећање зараде по основу минулог рада
(4% × ред. бр. 6) 2.000,00
10. Укупна зарада за време проведено на
раду (ред. бр. 6 до ред. бр. 9) 55.000,00
ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ Износ
11. Просечна зарада у претходних 12
месеци по часу – претходно утврђени
износ – нето 400,00
12. Накнада зараде за плаћено одсуство
(400 дин. × 48 ч.) × 60% 11.520,00
ЗАРАДА И НАКНАДА ЗАРАДЕ – нето Износ
13. Укупна зарада и накнада зараде
(ред. бр. 10 + ред. бр. 12) 66.520,00
У описаном случају обрачуната су примања
запосленог за пун месец, тако да ће у наставку
обрачуна пореска олакшица на зараду прили-
ком обрачуна пореза бити исказана у пуном
износу од 16.300 динара, односно бруто при-
мања запосленог су:
Бруто = (66.520,00 – 1.630) : 0,701 = 92.567,76.
Приликом овог обрачуна накнаде и зараде
за исти месец накнада се кумулира са зарадом,
обрачунавају се и плаћају порез и доприноси
на укупан износ и надлежном органу Поре-
ске управе достављају се подаци на једној по-
реској пријави. Наиме, када само део месеца
проведе на плаћеном одсуству, запослени за те
дане добија накнаду зараде према просеку из
претходних дванаест месеци, а за преостале
сате рада у месецу прима зараду у складу са
својом основном зарадом, радним учинком и
оствареним увећањима зараде.
И у датом случају, по повратку са плаћеног
одсуства, запосленог код послодавца може да
ЈЕСТЕ ЛИ СЕ ВЕЋ ПРЕТПЛАТИЛИ НА
ЧАСОПИС „LEGE ARTIS” ЗА ОВУ ГОДИНУ?
011/ 2836-820, 011/2836-821, 011/2836-822
office@ingpro.rs
25
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
дочека исплата минималних зарада, па ће за
часове одсуства примити накнаду зараде, а за
часове на раду минималну зараду, сразмерно
одрађеним часовима на раду, уместо своје за-
раде по уговору о раду.
5 ПОВРАТАК НА ПОСАО ПОСЛЕ
МИРОВАЊА ПРАВА И ОБАВЕЗА ЗБОГ
ИЗБОРА НА ФУНКЦИЈУ
Према одредби члана 79. став 2. Закона о
раду, запослени коме мирују права и обавезе
по основама из става 1. овог члана има право
да се у року од петнаест дана од дана одслуже-
ња, односно дослужења војног рока, престан-
ка рада у иностранству, односно код другог
послодавца, престанка функције, повратка са
издржавања казне затвора, односно мере бе-
збедности, васпитне или заштитне мере – вра-
ти на рад код послодавца. Значи, према овим
одредбама, када се ради о мировању радног
односа због избора/именовања на функцију,
меродавно време за почетак рока за враћање
на рад код послодавца јесте дан престанка
функције. Законом одређени рок је преклу-
зивне природе за враћање на рад после пре-
станка јавне функције. Наиме, рок од петнаест
дана из одредбе члана 79. став 2. Закона о раду
рачуна се од тренутка престанка функције,
при чему је за време повратка запосленог без
значаја период у коме остварује право на пла-
ту у смислу прописа о радним односима после
престанка функције. У том периоду запосле-
ни не врши функцију на коју је изабран, већ
се налази у заштитном статусу по престанку
функције, који му престаје повратком на рад
код послодавца. При томе такође треба имати
у виду да Закон није предвидео да се рок од
петнаест дана за враћање на рад код послодав-
ца рачуна од протека времена за које изабра-
но лице остварује право на плату, већ од дана
престанка функције према одредби члана 79.
став 2. Према томе, ако се запослени не врати
на рад код послодавца у року од петнаест дана
од дана истека рока за мировање радног од-
носа, послодавац је овлашћен да због оваквог
понашања откаже уговор о раду запосленом.
Као дан престанка радног односа сматра се
и пријављује дан када је запослени почео да
користи одсуство са рада (престао да долази
на рад).
Невраћање запосленог на рад представља
отказни разлог који послодавац може да упо-
треби, али и не мора. У случају да се запослени
уопште не врати на рад, нема законске пре-
зумпције о престанку радног односа, али ако
се запослени неблаговремено врати на рад,
послодавац може да га укључи у процес рада,
с тим што наведени отказни разлог не може
да се употреби по протеку рока из члана 184.
став 1. Закона (шест месеца од дана наступања
чињеница које су основ за давање отказа).
Ово су правни аспекти враћања запосле-
ног код матичног послодавца после мировања
радног односа. На дан почетка рада запослени
почиње да остварује зараду код послодавца,
а за део месеца који је проведен у мировању
послодавац му не исплаћује никакву накнаду.
Дакле, обрачун зараде у датом случају исти
је као што је приказано у случају запослених
који су се вратили у току маја са неплаћеног
одсуства.
Електронски часопис Пословни саветник активира сe и користи кроз електронско правно издање
Прописи.нет на страници propisi.net, путем корисничког имена и лозинке.
Корисницима су доступни чланци из свих досадашњим бројева часописа.
Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у наслову или тексту чланка, по броју
(години) часописа, по ауторима чланака, по областима – групама, коришћењем опције Повезани документи
са конкретним прописом или у оквиру текста прописа, кликом на линкове испод чланова прописа. Чланци
могу да се чувају у PDF формату, као и да се штампају и копирају.
Електронски часопис ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
Повратак запослених на посао
после укидања ванредног
стања и обрачун њихових
примања за месец мај
Укидање ванредног стања, повратак јавног градског и међуградског
саобраћаја, као и примена Уредбе о фискалним погодностима и
директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и
новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица
насталих услед болести COVID-19 („Сл. гласник РС”, бр. 54/2020 и 60/2020),
интензивираће пословања многих привредних субјеката и вратити
запослене на посао. За време ванредног стања поменути запослени
делом су радили од куће, једни су били на плаћеним или неплаћеним
одсуствима, а други на годишњим одморима или у мировању радног
односа, па ће њихов повратак на рад захтевати одређене мере и
обрачуне послодаваца, о чему више детаља следи у наставку.
Мр Жељко Албанезе
1 ПОВРАТАК НА РАДНО МЕСТО
ЗАПОСЛЕНИХ КОЈИ СУ РАДИЛИ ОД
КУЋЕ
Када су почеле економско-финансијске
тешкоће и ограничавање кретања услед
пандемије, многи послодавци упутили су
своје запослене на рад од куће у складу са
Уредбом о организовању рада послодаваца за
време ванредног стања („Сл. гласник РС” бр.
31/2020). За рад од куће запослени су примили
одговарајућа решења, али њихови уговори о
раду углавном нису мењани у погледу врсте
посла који су обављали на својим радним ме-
стима, као и у погледу основне зараде коју су
остваривали за време рада од куће.
Сада када је могућ долазак на радна места
запослених, укидају се решења по којима су
обављали рад од куће, а запослени се позивају
да се одређеног датума јаве на посао и наста-
ве да раде у просторијама послодавца. Зарада
им се не мења, а обрачун зараде наставља се у
складу са уговором о раду и у ситуацији када
запослени од нпр. 11. маја почиње рад у про-
сторијама послодавца. За време рада од куће
запослени је такође примао зараду (не нак-
наду зараде), тако да се за месец мај обавља
јединствени месечни обрачун зараде. Наиме,
рад од куће није плаћено одсуство, већ орга-
низација рада у којој запослени своје радне
обавезе извршава од куће и за то остварује за-
раду. Разлика у обрачуну примања биће само
у вези са накнадом за превоз, коју запослени
није имао за време рада од куће, а сада ће му и
она бити исплаћивана.
Посебно је питање да ли ће послодавац у
наставку пословања у наредним месецима
економског опоравка спроводити мере рацио-
нализације радне снаге на пример, тако да ће
прилагођавати систематизацију, али у овом
моменту, када то још није предузето, запосле-
ни се враћа на своје послове и радне задатке, са
зарадом, другим примањима и другим правима
и обавезама у складу са својим уговором о раду.
20
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
2 ПОВРАТАК НА ПОСАО ПОСЛЕ
КОРИШЋЕЊА НЕПЛАЋЕНОГ
ОДСУСТВА
2.1 Законске одредбе
Неплаћено одсуство представља вид одсу-
ствовања са посла без накнаде. Одредбом чла-
на 78. Закона о раду утврђено је да, на захтев
запосленог, послодавац може да му одобри
одсуство без накнаде зараде – неплаћено од-
суство, при чему Закон о раду не дефинише
случајеве под којима послодавац запосленом
може да одобри неплаћено одсуство. То значи
да својим општим актима (колективни уго-
вор и правилник о раду), као и уговором о
раду, послодавци треба да предвиде случаје-
ве у којима може да се одобри неплаћено од-
суство. Неки запослени су, на пример, у овој
ситуацији тражили неплаћено ради заврша-
вања својих приватних послова, неге чланова
породице и сл., али оно што је битно јесте чи-
њеница да је лице за време коришћења не-
плаћеног одсуства и даље у радном односу
код послодавца, односно и даље се сматра
запосленим.
Рок за враћање на рад запосленог који је
био на неплаћеном одсуству није одређен, па
се примењује рок из одредбе члана 79. став 2.
Закона. Конкретно, у складу са издатим ре-
шењем, запослени је дужан да се најкасније у
року од петнаест дана од дана истека рока у
ком му је престало право на неплаћено одсу-
ство врати на рад. Уколико се не врати на рад
у складу с решењем, послодавац може да му
откаже уговор о раду или изрекне другу меру
за непоштовање радне дисциплине, односно
повреду радне обавезе у складу са чл. 179–181.
Закона. Уколико се запослени не врати на рад
у наведеном року од петнаест дана, послода-
вац може да му откаже уговор о раду у складу
са чланом 179. став 1. тачка 3) Закона, па је у
том случају дан престанка радног односа по-
следњи дан утврђеног рока од петнаест дана.
Међутим, у посебном случају, ако се разболи
или из другог оправданог разлога не може да
се врати на рад у прописаном року, треба сма-
трати да је запослени ступио на рад последњег
дана када је требало да почне да ради, погото-
во што своје право да се врати на рад без своје
кривице није могао да оствари.
По истеку неплаћеног одсуства послодавац
може да врати запосленог на исте или друге
одговарајуће послове понудом анекса уговора
о раду. Када је реч о понуди измене уговоре-
них услова рада, послодавац може да понуди
запосленом анекс уговора о раду ради преме-
штаја на други одговарајући посао због потре-
ба процеса рада и организације рада, у складу
са чл. 171. и 172. Закона о раду. У случају да за-
послени одбије понуду анекса уговора о раду
у остављеном року, односно ако не потпише
поменути анекс, стекли су се основи за отказ
уговора о раду послодавца у складу са чланом
179. став 5. тачка 2) Закона о раду.
Имајући у виду да се период за време не-
плаћеног одсуства, када запосленом мирују
права и обавезе из радног односа, не сматра
временом проведеним на раду и не рачуна
приликом утврђивања дужине годишњег од-
мора, запослени за дане неплаћеног одсуства
не остварује право на годишњи одмор.
2.2 Пријава на осигурање
Послодавац је дужан да закључно са даном
повратка запосленог на рад поднесе пријаву
Фонду ПИО на обрасцу М-1, у којој се, по-
ред осталог, попуњава и редни број 11: „Да-
тум стицања својства осигураника”. Наиме,
неспорно је да запослени за време трајања
неплаћеног одсуства нема ни својство осигу-
раника запосленог код свог послодавца, па је
у том смислу послодавац требало да изврши
одјаву запосленог са пензијског и инвалидског
осигурања за период за који му је одобрено
неплаћено одсуство, и то у року од три дана
од дана настале промене, као и да, по истеку
неплаћеног одсуства, у истом року изврши
пријаву на осигурање, сагласно одредби чла-
на 144. став 1. тачка 2) Закона о пензијском и
инвалидском осигурању. Правни основ за од-
јаву са осигурања и поновну пријаву предста-
вља решење послодавца којим се запосленом
одобрава неплаћено одсуство у одређеном
временском трајању.
Запослена жена која се налази на непла-
ћеном одсуству у тренутку отварања поро-
диљског одсуства треба о томе да обавести
послодавца код кога је у радном односу да би
остварила право на породиљско одсуство (до-
каз – лекарска дознака). На основу поднетих
21
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
доказа послодавац је дужан да за ту запослену
жену донесе решење о коришћењу права на
породиљско одсуство и да је пријави надле-
жном фонду (ако је запослена била на непла-
ћеном одсуству дужем од тридесет дана).
2.3 Обрачун зараде по повратку са
неплаћеног одсуства
Ако се запослени у току месеца врати на
посао са неплаћеног одсуства, на дан поврат-
ка на посао стиче право на зараду у складу са
својим уговором о раду, а за део месец у коме
је био на неплаћеном одсуству нема право на
накнаду зараде. Послодавци ове моменте тре-
ба да имају у виду јер обрачун зараде за део
месеца има посебан порески третман.
У датом примеру запослени има следећи
распоред рада у месецу мају:
Редни
број Опис Број
часова
1. Могући часови рада у месецу 168
2. Часови неплаћеног одсуства 48
3. Часови проведени на раду
(ред. бр. 1 – ред. бр 2)
120
За 48 часова неплаћеног одсуства запосле-
ни нема примања, а за 120 часова рада запо-
слени остварује зараду у складу са уговором о
раду, при чему треба имати у виду да се на ту
зараду обрачунава сразмерно пореско умање-
ње. На пример, основна зарада запосленог из-
носи 80.000 динара, а пореско умањење 16.300
динара.
Обрачун зараде запосленог који се вратио
са неплаћеног одсуства и почео да ради 11.
маја:
Обрачун зараде за део месеца маја
Ред.
бр. ОПИС Часови
1. Могући фонд часова рада у мају 2020.
године 168
2. Часови проведени на раду 120
3. Неплаћено одсуство 48
ОБРАЧУН ЗАРАДЕ Износ
4. Основна зарада за пуно радно време
(бруто) 80.000,00
5. Основна зарада по радном часу
(ред. бр. 4 : ред. бр. 1) 476,19
6. Основна зарада за време проведено на
раду (ред. бр. 5 × ред. бр. 2) 57.142,86
Обрачун зараде за део месеца маја
Ред.
бр. ОПИС Часови
7. Радни учинак 1.000,00
8. Топли оброк 2.000,00
9. Увећање зараде по основу минулог рада
(10% × ред. бр. 6) 5.714,00
10. Укупна зарада за време проведено на
раду (ред. бр. 6 до ред. бр. 9) 65.856,86
У датом случају основна зарада обрачу-
ната је сразмерно часовима рада, па је на њу
обрачунат минули рад. Овако утврђена зара-
да предмет је опорезивања ради утврђивања
зараде за исплату:
Ред.
бр. Опис Износ
1. Бруто зарада за 120 часова рада у
месецу 65.856,86
2. Основица за социјалне доприносе 65.856,86
3. Износ доприноса на терет запосленог
(ред. бр. 2. × 19,9%) 13.105,52
4. Износ доприноса на терет послодавца
(ред. бр. 2. × 16,65%) 10.965,17
5. Пун износ умањења пореске олакшице 16.300,00
6. Сразмеран износ пореске олакшице
(16.300 дин. : 168 ч. ) × 120 ч. 11.642,86
7 . Пореска основица (ред. бр. 1 – ред. бр. 6) 54.214,00
8. Порез (10% × ред. бр. 7) 5.421,40
9. Нето зарада за исплату
(ред. бр. 1 – ред. бр. 3 – ред. бр. 8) 47.329,94
У датом случају израчуната је сразмерна
пореска олакшица за 120 часова рада у месе-
цу (од могућих 168), која је одбијена од зараде
за непун фонд часова рада, па је на тај начин
извршено „прилагођавање” обрачуна пореза
на зараду за непуно радно време.
У посебном случају могуће је да послода-
вац за месец мај као коначну зараду испла-
ћује само минималну зараду (на пример, од
средстава добијених по Уредби о фискалним
погодностима), при чему тада запослени по
повратку са неплаћеног одсуства прелази на
исплату минималне зараде, а не прима за-
раду по свом уговору о раду. У том случају,
сагласно ставу 3. члана 111. Закона о раду, по-
слодавац доноси одлуку о увођењу минимал-
не зараде, која се наведеном одлуком уводи за
све запослене, без обавезе закључивања анек-
са уговора о раду са сваким запосленим, дакле
директно се примењује на све запослене.
22
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Обрачун зараде запосленог који се вратио
са неплаћеног одсуства и почео да ради 11.
маја:
Обрачун зараде за део месеца маја
Ред.
бр. ОПИС Часови
1. Могући фонд часова рада у мају 2020.
године 168
2. Часови проведени на раду 120
3. Неплаћено одсуство 48
ОБРАЧУН ЗАРАДЕ Износ
4. Минимална цена рада по часу рада –
нето 172,54
5. Минимална нето зарада за часове рада
(ред. бр. 4 × ред. бр. 2) 20.704,80
6. Радни учинак 1.000,00
7. Топли оброк 2.000,00
8. Увећање зараде по основу минулог рада
(10% × ред. бр. 5) 2.070,48
9. Укупна зарада за време проведено на
раду – нето (ред. бр. 5 до ред. бр. 8) 25.775,28
У таквом случају сразмерна минимална за-
рада (за часове на раду) постаје основна зара-
да запосленог, на коју се додају остале исплате
из радног односа. Треба имати у виду да се та
зарада „брутира” применом сразмерне поре-
ске олакшице. Конкретно:
■■пуна пореска олакшица на зараду за пуно
радно време износи 16.300,00 дин.;
■■ сразмерна пореска олакшица за 120 часова
рада износи 11.642,86 динара ((16.300 : 168)
× 120).
Из тога произлази да се превођење у бру-
то поменуте нето зараде обавља по формули:
Бруто = (Нето – 1.164,29) : 0,701.
Зато се обрачун ове зараде наставља на сле-
дећи начин:
Ред.
бр. ОПИС Износ
1. Укупна зарада за време проведено на
раду – нето 25.775,28
2. Пун износ умањења пореске олакшице 16.300,00
3. Сразмеран износ пореске олакшице
(16.300 дин. : 168 ч. ) × 120 ч. 11.642,86
4. Укупна зарада – бруто
(25.775,28 – 1.164,29) : 0,701 35.108,40
5. Износ доприноса на терет запосленог
(ред. бр. 4 × 19,9%) 6.986,57
6. Износ доприноса на терет послодавца
(ред. бр. 4 × 16,65%) 5.845,55
Ред.
бр. ОПИС Износ
7. Порез (35.108,40 – 11.642,86) x 10% 2.346,55
8. Укупна зарада за време проведено на
раду – нето (ред. бр. 4 – ред. бр. 5 – ред.
бр. 7) = ред. бр. 1 25.775,28
У једној варијанти описаног случаја могуће
је да исплаћена минимална зарада из средста-
ва државе представља само први део зараде за
мај на пример, а да ће послодавац по коначном
обрачуну исплатити остатак зарада из својих
средстава у складу са уговорима о раду запо-
слених. Тада ће послодавац при исплати дру-
гог дела зараде за мај платити разлику између
плаћеног износа доприноса и пореза на ис-
плаћене минималне зараде и износа пореза и
доприноса обрачунатог на укупну зараду коју
исплаћује. Међутим, треба имати у виду да об-
рачунавање другог дела зараде за запосленог
из примера неће значити исправку сразмер-
ног умањења пореске олакшице од 11.642,86
динара – она је утврђена сразмерно времену
рада за цео месец и не мења се у зависности
од висине зараде.
Може се рећи да ће сличан обрачун зараде
за део месеца послодавац спровести и ако се
у току месеца маја породиља врати на рад.
За део месеца који је провела на породиљском
одсуству она добија накнаду зараде од „држа-
ве”, на коју је обрачуната и сразмерна поре-
ска олакшица на зараду. За време које после
почетка рада запослена оствари на раду код
послодавца у остатку месеца остварује зараду
на коју се обрачунава сразмерна олакшица за
обрачун пореза, док је цела зарада од посло-
давца основица за обрачун доприноса.
3 ПОВРАТАК НА ПОСАО
ЗАПОСЛЕНОГ КОЈИ ЈЕ ПРОГЛАШЕН
„ТЕХНОЛОШКИМ ВИШКОМ”
У пракси се догађа да послодавац враћа на
рад запосленог којег је већ прогласио вишком
и отказао му уговор о раду на основу члана
179. став 5. тачка 1) Закона о раду (престанак
потребе за радом запосленог), јер дође до за-
кључка да је настала потреба за обављањем
истих послова. У складу са чланом 182. Зако-
на о раду, ако од отказа овог уговора о раду
није прошло више од три месеца, послодавац
23
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
је дужан да предност за закључивање угово-
ра о раду пружи запосленом коме је престао
радни однос.
У датом случају послодавац је дужан да
запосленом исплати већ обрачунату а неи-
сплаћену отпремнину, с обзиром на то да је
запосленом радни однос престао на основу
законито донетог решења о отказу уговора
о раду. Такво решење је коначно и као такво
производи сва правна дејства и правне по-
следице које на основу њега наступају, а то су
губитак посла за запосленог и обавеза исплате
отпремнине за послодавца. То што је посло-
давац у законској обавези да „услед настале
потребе за обављањем истих послова пред-
ност за закључивање уговора о раду пружи
запосленом коме је престао радни однос” – не
аболира га од испуњења већ насталих обавеза
преузетих решењем којим је таквог запосле-
ног претходно прогласио вишком.
Такође је могућа ситуација у којој се исти
запослени враћа на рад код послодавца који
га је прогласио вишком, али на основу пра-
воснажне одлуке суда. Чланом 195. Закона
о раду прописано је да против решења којим
је повређено право запосленог или кад је за-
послени сазнао за повреду права, запослени,
односно представник синдиката чији је запо-
слени члан, ако га запослени овласти, може
да покрене спор пред надлежним судом. Рок
за покретање спора је шездесет дана од дана
достављања решења, односно сазнања за по-
вреду права.
У случају да се запослени враћа на рад
због тога што је надлежни правосудни орган
својом пресудом, као незаконито, поништио
решење о отказу уговора о раду послодавца,
којим је запослени проглашен за вишак, на-
ведено решење не производи никаква правна
дејства, па ни обавезу послодавца да запо-
сленом исплати обрачунату отпремнину. С
обзиром на то да се у диспозитиву таквих
пресуда обично наводи да је „послодавац ду-
жан да запосленом призна сва права из рад-
ног односа”, за послодавца настаје обавеза да
запосленом исплати све неисплаћене зараде
и уплати порезе и доприносе, а за запосленог
настаје обавеза да послодавцу врати примље-
ну отпремнину, као и Националној служби за
запошљавање новчану накнаду исплаћену за
време привремене незапослености, с обзиром
на то да се поништајем незаконито донетог ре-
шења о отказу уговора о раду поништавају и
све његове последице.
У пракси су могуће ситуације када по одлу-
ци суда запослени треба да буде враћен на рад,
а радно место је укинуто и у акту о системати-
зацији послова не постоји радно место за које
се захтева стручна спрема коју има запослени
који води радни спор. Враћање на рад подра-
зумева враћање на раније радно место, а ако
је оно укинуто – на радно место које одгова-
ра стручној спреми, знању и способностима
запосленог. Зато чињеница да је послодавац у
међувремену изменио акт о систематизацији
радних места тако да више не постоје послови
за које се захтева стручна спрема коју запосле-
ни има, не може да буде разлог за невраћање
запосленог на рад, ако суд поништи решење о
престанку радног односа. Послодавац је оба-
везан да изврши одлуку суда.
4 ВРАЋАЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА
„ПРИНУДНОГ ПЛАЋЕНОГ ОДСУСТВА”
Након што је, услед пандемије и прогла-
шеног ванредног стања, дошло до пада по-
словних активности, послодавци су, као меру
прилагођавања тренутној ситуацији и обиму
посла, предузели, између осталог, и:
1) слање запослених на плаћена одсуства са-
гласно члану 116. Закона о раду и
2) слање запослених на плаћена одсуства са-
гласно члану 117. Закона о раду.
У оба случаја ради се о плаћеном одсуству
за које су Законом о раду наведени разлози,
али и начин исплате накнаде зараде.
У првом случају (члан 116. Закона о раду)
послодавцу је омогућено да упути запослене
на плаћено одсуство (принудни одмор) ако је
дошло до прекида рада или смањење обима
рада који није проузрокован кривицом запо-
сленог, за које време запослени има право на
накнаду зараде најмање у висини 60% про-
сечне зараде у претходних дванаест месеци, с
тим да она не може бити мања од минималне
зараде утврђене у складу са Законом о раду.
У другом случају (члан 117. Закона о раду)
запослени има право на накнаду зараде за
време прекида рада до кога је дошло наред-
24
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
бом надлежног државног органа или надле-
жног органа послодавца због необезбеђивања
безбедности и заштите живота и здравља на
раду, као и у другим случајевим утврђеним
општим актом и уговором о раду, за које вре-
ме се накнада зараде утврђује општим актом
или уговором о раду.
По истеку одсуства на које је послодавац
упутио запослене због прекида рада без њихо-
ве кривице, послодавац је дужан да запослене
врати на рад и да им обезбеди да раде. Дру-
га могућност је да се ти запослени прогласе
технолошким вишком. Наиме, уколико је у
међувремену на појединим пословима дошло
до трајног прекида рада због технолошких,
организационих или економских промена
код послодавца, тада трајно престаје и потре-
ба за радом одређеног броја запослених који
су радили на тим пословима, а већ су били на
плаћеном одсуству. У датом случају послода-
вац доноси одлуку о утврђивању једног броја
запослених технолошким вишком и спроводи
поступак престанка радног односа у складу са
чланом 179. Закона о раду. Поступак за реша-
вање вишка запослених у смислу наведеног
члана може да се спроведе и у периоду док су
запослени на плаћеном одсуству, односно и
пре истека утврђене дужине одсуства. Запо-
слени који су на плаћеном одсуству не уживају
заштиту од отказа уговора о раду (осим запо-
слених из члана 187. Закона о раду – запосле-
ни за време трудноће, породиљског одсуства и
одсуства ради неге детета и ради посебне неге
детета), односно може да им се откаже уговор
о раду у складу са Законом о раду.
Када се запослени врате на рад, на пример
у месецу мају, они за тај месец остварују нак-
наду зараде за часове одсуства, као и зараду
за часове рада. На пример, обрачун за једног
запосленог коме је накнада зараде утврђивана
у висини 60% од просека из претходних два-
наест месеци може да буде следећи:
Обрачун зараде и накнаде зараде
за мај 2020. године
Ред.
бр. ОПИС Часови
1. Могући фонд часова рада у мају 2020.
године 168
2. Часови проведени на раду 120
3. Часови плаћеног одсуство (са 60%
зараде) 48
ОБРАЧУН ЗАРАДЕ Износ
4. Основна зарада – нето 70.000,00
5. Основна зарада по радном часу
(ред. бр. 4 : ред. бр. 1) 416,67
6. Основна зарада за време проведено на
раду (416,67 × 120 ч.) 50.000,00
7. Радни учинак 1.000,00
8. Топли оброк 2.000,00
9. Увећање зараде по основу минулог рада
(4% × ред. бр. 6) 2.000,00
10. Укупна зарада за време проведено на
раду (ред. бр. 6 до ред. бр. 9) 55.000,00
ОБРАЧУН НАКНАДЕ ЗАРАДЕ Износ
11. Просечна зарада у претходних 12
месеци по часу – претходно утврђени
износ – нето 400,00
12. Накнада зараде за плаћено одсуство
(400 дин. × 48 ч.) × 60% 11.520,00
ЗАРАДА И НАКНАДА ЗАРАДЕ – нето Износ
13. Укупна зарада и накнада зараде
(ред. бр. 10 + ред. бр. 12) 66.520,00
У описаном случају обрачуната су примања
запосленог за пун месец, тако да ће у наставку
обрачуна пореска олакшица на зараду прили-
ком обрачуна пореза бити исказана у пуном
износу од 16.300 динара, односно бруто при-
мања запосленог су:
Бруто = (66.520,00 – 1.630) : 0,701 = 92.567,76.
Приликом овог обрачуна накнаде и зараде
за исти месец накнада се кумулира са зарадом,
обрачунавају се и плаћају порез и доприноси
на укупан износ и надлежном органу Поре-
ске управе достављају се подаци на једној по-
реској пријави. Наиме, када само део месеца
проведе на плаћеном одсуству, запослени за те
дане добија накнаду зараде према просеку из
претходних дванаест месеци, а за преостале
сате рада у месецу прима зараду у складу са
својом основном зарадом, радним учинком и
оствареним увећањима зараде.
И у датом случају, по повратку са плаћеног
одсуства, запосленог код послодавца може да
ЈЕСТЕ ЛИ СЕ ВЕЋ ПРЕТПЛАТИЛИ НА
ЧАСОПИС „LEGE ARTIS” ЗА ОВУ ГОДИНУ?
011/ 2836-820, 011/2836-821, 011/2836-822
office@ingpro.rs
25
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
дочека исплата минималних зарада, па ће за
часове одсуства примити накнаду зараде, а за
часове на раду минималну зараду, сразмерно
одрађеним часовима на раду, уместо своје за-
раде по уговору о раду.
5 ПОВРАТАК НА ПОСАО ПОСЛЕ
МИРОВАЊА ПРАВА И ОБАВЕЗА ЗБОГ
ИЗБОРА НА ФУНКЦИЈУ
Према одредби члана 79. став 2. Закона о
раду, запослени коме мирују права и обавезе
по основама из става 1. овог члана има право
да се у року од петнаест дана од дана одслуже-
ња, односно дослужења војног рока, престан-
ка рада у иностранству, односно код другог
послодавца, престанка функције, повратка са
издржавања казне затвора, односно мере бе-
збедности, васпитне или заштитне мере – вра-
ти на рад код послодавца. Значи, према овим
одредбама, када се ради о мировању радног
односа због избора/именовања на функцију,
меродавно време за почетак рока за враћање
на рад код послодавца јесте дан престанка
функције. Законом одређени рок је преклу-
зивне природе за враћање на рад после пре-
станка јавне функције. Наиме, рок од петнаест
дана из одредбе члана 79. став 2. Закона о раду
рачуна се од тренутка престанка функције,
при чему је за време повратка запосленог без
значаја период у коме остварује право на пла-
ту у смислу прописа о радним односима после
престанка функције. У том периоду запосле-
ни не врши функцију на коју је изабран, већ
се налази у заштитном статусу по престанку
функције, који му престаје повратком на рад
код послодавца. При томе такође треба имати
у виду да Закон није предвидео да се рок од
петнаест дана за враћање на рад код послодав-
ца рачуна од протека времена за које изабра-
но лице остварује право на плату, већ од дана
престанка функције према одредби члана 79.
став 2. Према томе, ако се запослени не врати
на рад код послодавца у року од петнаест дана
од дана истека рока за мировање радног од-
носа, послодавац је овлашћен да због оваквог
понашања откаже уговор о раду запосленом.
Као дан престанка радног односа сматра се
и пријављује дан када је запослени почео да
користи одсуство са рада (престао да долази
на рад).
Невраћање запосленог на рад представља
отказни разлог који послодавац може да упо-
треби, али и не мора. У случају да се запослени
уопште не врати на рад, нема законске пре-
зумпције о престанку радног односа, али ако
се запослени неблаговремено врати на рад,
послодавац може да га укључи у процес рада,
с тим што наведени отказни разлог не може
да се употреби по протеку рока из члана 184.
став 1. Закона (шест месеца од дана наступања
чињеница које су основ за давање отказа).
Ово су правни аспекти враћања запосле-
ног код матичног послодавца после мировања
радног односа. На дан почетка рада запослени
почиње да остварује зараду код послодавца,
а за део месеца који је проведен у мировању
послодавац му не исплаћује никакву накнаду.
Дакле, обрачун зараде у датом случају исти
је као што је приказано у случају запослених
који су се вратили у току маја са неплаћеног
одсуства.
Електронски часопис Пословни саветник активира сe и користи кроз електронско правно издање
Прописи.нет на страници propisi.net, путем корисничког имена и лозинке.
Корисницима су доступни чланци из свих досадашњим бројева часописа.
Сви чланци могу да се претражују на различите начине: по речима у наслову или тексту чланка, по броју
(години) часописа, по ауторима чланака, по областима – групама, коришћењем опције Повезани документи
са конкретним прописом или у оквиру текста прописа, кликом на линкове испод чланова прописа. Чланци
могу да се чувају у PDF формату, као и да се штампају и копирају.
Електронски часопис ПОСЛОВНИ САВЕТНИК
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.