Позитивни ефекти и домени јемства, као мере обезбеђења присуства окривљеног у кривичном поступку, предњаче у односу на његове недостатке, због чега је чешћа примена ове мере погодна како за окривљеног тако и за државу
Јемство представља једну од кривичнопроцесних мера које се према окривљеном могу одредити ради обезбеђења његовог присуства и несметаног вођења кривичног поступка. Према решењу нашег позитивног кривичнопроцесног законодавства, у ове процесне мере, поред јемства, спадају и: позив, довођење, забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем, забрана напуштања места боравишта, забрана напуштања стана и притвор.
Законик о кривичном поступку („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014, у даљем тексту: ЗКП), даје прецизну дефиницију јемства и предвиђа јасне услове који морају бити испуњени да би се ова кривичнопроцесна мера према окривљеном уопште могла одредити.
Чланом 202. Законика о кривичном поступку, предвиђено је да се окривљени који треба да буде стављен у притвор или се већ налази у притвору због постојања разлога прописаних у члану 211. ст. 1. тач. 1) и 4) ЗКП-а, може оставити на слободи, односно може се пустити на слободу, ако он лично или неко други за њега пружи јемство да до краја поступка неће побећи и ако сâм окривљени, пред судом пред којим се води поступак, дâ обећање да се неће крити и да без одобрења суда неће напустити боравиште. Као што можемо да приметимо, у ЗКП-у су таксативно постављени услови под којима се ова мера може применити.
Први услов је да окривљени треба да буде стављен у притвор или да је већ у притвору због постојања околности прописаних у члану 211. ст. 1. тач. 1) и 4) ЗКП-а. Дакле, потребно је да у конкретном случају постоје околности које указују на то да ће се окривљени крити или се не може утврдити његова истоветност, или у својству оптуженог очигледно избегава да дође на главни претрес или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства. Као новину, ЗКП уводи могућност да се јемство одреди и у случају да су испуњени услови предвиђени одредбом члана 211. ст. 1. тач. 4) ЗКП-а да је за кривично дело које се окривљеном ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година са елементима насиља, или је окривљеном изречена казна затвора од пет година и тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела довели су до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка. Када се јемство одређује по овом основу, окривљени се обавезује да се неће крити и без одобрења суда напустити боравиште, што ово законско решење чини помало нелогичним, јер се може оправдано поставити питање због чега јемство не може бити алтернатива притвору који се одређује по неком другом законском основу из члана 211. ЗКП-а (на пример, због опасности да ће окривљени у кратком временском периоду поновити кривично дело).
[signoff]
Судска пракса
Иако законом није изричито предвиђено, судска пракса је стала на становишту да окривљени у току поступка може захтевати да се измени начин полагања јемства, односно да се измени садржина јемства тако што би окривљени, на пример, уместо положеног готовог новца понудио друге драгоцености у истој вредности, док би свако онемогућавање измене јемства било задирање у права окривљеног.
[/signoff]
Оваквим законодавним решењима очигледно је да јемство представља алтернативу притвору који би се одредио или је одређен и због постојања „узнемирења јавностиˮ.
На овом месту се поставља питање да ли је овакво законодавно решење исправно. Наиме, у случајевима када је понашањем окривљеног дошло до узнемирења јавности, може ли мера замене притвора јемством, што у крајњој линији значи да је окривљени на „слободиˮ а не у притвору, допринети томе да јавност не буде узнемирена или да буде мање узнемирена? Или ће боравак окривљеног на слободи у случајевима када су испуњени услови из тач. 4) ст. 1. члана 211. ЗКП-а још и више узнемирити јавност? Па с тим у вези, хоће ли самим тим доћи до тога да несметано и правично вођење поступка још и више буде угрожено пуштањем таквог окривљеног на слободу уз положено јемство? На основу свега овога, даље се поставља питање да ли би се изрицањем мере јемства као блаже мере у односу на меру притвора могла постићи иста сврха која се тиче несметаног вођења конкретног кривичног поступка?
Други услов је да окривљени лично или неко други за њега пружи јемство да неће побећи до краја кривичног поступка, а окривљени мора сâм, пред судом који одлучује о јемству, да обећа да се неће крити и да без одобрења неће напустити боравиште. Уколико друго лице пружи јемство за окривљеног, за прихватање таквог јемства тражи се сагласност окривљеног. У пракси се често дешава да за окривљеног јемство положи бранилац или правно лице у ком је окривљени запослен.
[signoff]
Јемство кроз астрономске износе
Од доношења новог ЗКП-а све је учесталије одређивање јемства и замењивање притвора у току кривичног поступка, а посебна учесталост запажена је у поступцима за организовани криминал пред Вишим судом у Београду.
Током протекле три године, Посебно одељење Вишег суда у Београду укинуло је притвор окривљенима за новчане износе које су полагали у судски депозит у износима од 400.000 до 1.000.000 евра, док је прошле године највиши износ до сада одређен у кривичном предмету против Мирослава Мишковића у износу од 12 милиона евра, када је његова компанија након његовог боравка у притвору од седам месеци и 11 дана уплатила тражени износ суду.
Претходни највиши износ за јемство положио је пре три године бивши председник Фудбалског савеза Србије Звездан Терзић, пошто му је Виши суд у Београду одредио суму од милион евра, а највиши понуђени износ до сада био је предлог за јемство Станка Суботића Цанета, од пет милиона евра.
Посебном одељењу Вишег суда јемство у виду хипотеке на имовину вредну 710.000 евра положио је и директор „Железница Србијеˮ – Миланко Шаранчић, који је осуђен на пет година затвора. Јемство у износу од 600.000 евра положио је Иван Павловић Икер, оптужен за трговину дрогом.
Бивши члан Управног одбора Електропривреде Србије Радосав Саватијевић Кене, који је оптужен у предмету „Колубараˮ и „Путеви Србијеˮ, пуштен је из притвора да се брани са слободе августа 2012. године након што је као јемство заложио своју кућу процењену на 250.000 евра уписом хипотеке.
Четворо оптужених за припадност такозваној стечајној мафији пуштено је да се брани са слободе захваљујући томе што је суд прихватио њихово јемство: Светлана Пантовић-Брашњовић, положила је јемство у виду новчаног износа од 30.000 евра и стан чија је вредност процењена на 88.000 евра, Немања Јоловић и Милинко Брашњовић положили су јемство у износу од 100.000 евра и 50.000 евра, док је Јасмина Којић-Павловић, положила јемство у виду хипотеке на стану који поседује.
[/signoff]
Према одредбама нашег закона, јемство се у кривичном поступку може одредити за сва кривична дела, за разлику од неких законских решења у англосаксонским системима, где ова процесна мера није могућа код кривичних дела за која је запрећена смртна казна или доживотни затвор. У том смислу, јемство може да се примењује на све категорије окривљених било да су рецидивисти, страни држављани или лица без пребивалишта.