Увођење „приватнихˮ или „вансудскихˮ извршитеља у правосудни систем Републике Србије представља једну од најзначајнијих новина Закона о извршењу и обезбеђењу, а будући да се нова законска решења умногоме разликују од оних која је предвиђао ранији Закон о извршном поступку, то доноси и сасвим нове проблеме с којима се извршитељи сусрећу у свом раду
Према одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РСˮ бр. 31/2011, 99/2011 – др. закон, 109/2013 – Одлука УС и 55/2014, у даљем тексту: ЗИО), извршитељи су надлежни искључиво за наплату комуналних и сличних услуга. Да би се, применом ових посебних правила, потраживање намирило потребно је да кумулативно буду испуњени следећи услови:
1) да је извршни поверилац привредни субјект који обавља комуналне или сличне услуге;
2) да се предлогом за извршење захтева наплата новчаног потраживања по основу обављања тих услуга;
3) да је основ извршења веродостојна исправа.
Сагласно томе, судови одбацују предлоге за извршење који су им поднети, а у образложењу таквих одлука наводе да поступање по предлозима није у судској надлежности и упућују извршне повериоце да предлоге за извршење поднесу извршитељу. У пракси није било случајева да извршитељи одбијају своју надлежност чиме би био изазван негативан сукоб надлежности између суда и извршитеља.
Чак и поред постојања ове законске одредбе, у пракси се, међутим, ипак јављају дилеме, пре свега, за извршне повериоце, али и за судове. У тексту који следи доносимо преглед уобичајених дилема уз објашњење како треба поступити у датом случају.
Шта се дешава с предметима у којима је предлог за извршење поднет суду пре ступања извршитеља на дужност?
У пракси су се јавила различита тумачења у погледу начина примене одредаба ЗИО које се односе на искључиву надлежност извршитеља, а када су у питању предлози за извршење који су већ поднети суду пре ступања на дужност првих именованих извршитеља.
Није спорна ситуација када је предлог за извршење поднет надлежном суду, јер тада суд наставља да спроводи извршење и предмет неће прелазити код извршитеља, бар не без захтева извршног повериоца.
С обзиром на то да је у одељење извршења на основу веродостојних исправа после 1. 6. 2012. године стигао велики број предмета у којима је извршни поверилац предузеће које обавља комуналну делатност, поставило се, међутим, питање како поступити у извршним предметима када је иницијални предлог за извршење поднело предузеће које обавља комуналну делатност пре 1. 6. 2012. године (у време када је основни суд био надлежан за одређивање извршења по предлозима поднетим од тих извршних поверилаца) неком другом суду, који се огласио месно или стварно ненадлежним, ставио ван снаге решење о извршењу, те списе предмета доставио основном суду у Београду, као надлежном, али након 1. 6. 2012. године.
У таквој ситуацији, суд треба да одреди извршење, а релевантан је датум подношења иницијалног предлога за извршење суду.
Дана 13. 6. 2012. године Врховном касационом суду у Београду поднет је захтев за решавање спорног правног питања, у предмету број 1 Ив 56602/12: „На који начин суд треба да поступа у започетим поступцима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења потраживања по основу комуналних и сличних услуга након почетка примене одредаба чланова 251–256. ЗИО-а и почетка рада извршитеља, односно да ли суд у започетим поступцима задржава надлежност или се, по службеној дужности, мора огласити ненадлежним и обуставити извршење? Ако задржава надлежност, да ли суд може по предлогу извршног повериоца, којим извршни поверилац предлаже да извршење спроведе извршитељ, обуставити извршење и укинути спроведене извршне радње ако се тиме не дира у стечена права трећих лица?”
Дана 27. 9. 2012. године Врховни касациони суд у Београду је, решавајући о наведеном спорном правном питању, донео Одлуку Спп број 8/12, којом је заузео правни став да суд задржава надлежност у поступцима извршења на основу веродостојне исправе ради намирења потраживања по основу комуналних и сличних услуга пред судом, када је предлог за извршење поднет пре 1. 6. 2012. године, односно пре започињања рада извршитеља.
Дилеме извршних поверилаца који обављају услуге сличне комуналним
Привредна друштва која нису организована као јавна комунална предузећа, а ипак обављају услуге које би се могле подвести под услуге сличне комуналним, имају озбиљан проблем када треба да одреде коме да поднесу предлог за извршење, суду или извршитељу. Због непостојања јасних критеријума, којима би се руководили приликом избора органа којем ће такве предлоге поднети, оваква правна лица могу доћи у ситуацију да им се поднети предлози за извршење одбаце услед ненадлежности органа којем су поднети.
ЗИО не дефинише појам комуналне услуге, као ни појам услуге која јој је слична, нити успоставља било какве критеријуме за утврђивање те сличности. Критеријуми могу бити различити, па то у пракси може довести до неједнаког поступања.
Можда је највећи проблем у томе што не постоје никакви критеријуми за оцену сличности, за оцену које су то услуге које су сличне комуналним услугама, па се зато у пракси и примењују разни критеријуми.
У пракси је у већој мери прихваћено становиште да се и накнада за испоручену електричну енергију и накнада за телефонске услуге сматрају услугама сличним комуналним, те да ова сличност произлази из одредаба о једногодишњем року застарелости из члана 378. Закона о облигационим односима и одредбе о посебној одговорности вршилаца комуналних и сличних делатности за штету насталу обуставом или нередовним вршењем услуга без оправданог разлога из члана 184. истог закона.
Прави параметар за одређивање сличности садржан је у члану 2. Закона о комуналним делатностима који указује да су у питању делатности које су такве да задовољавају животне потребе физичких и правних лица, као и да су оне од општег интереса. Осим тога, важно је да је чланом 5. Закона о комуналним делатностима предвиђено да комуналну делатност могу обављати не само јавна предузећа већ и друга привредна друштва, предузетници или други привредни субјекти. Јединица локалне самоуправе, у смислу члана 6. овог закона, дужна је да у поступку поверавања обављања комуналних делатности поштује начела конкуренције, економичности, ефикасности и заштите животне средине, јер поверавањем ове делатности, субјекат који једини врши услугу на одређеном подручју, у ствари стиче монополски положај.
Опомена као услов за подношење предлога за извршење као један од највећих проблема с којима се сусрећу извршни повериоци
Уз предлог за извршење, извршни поверилац је дужан да достави и писмени доказ да је пре подношења предлога за извршење опоменуо извршног дужника да изврши обавезу.
У вези с писменим доказом о обавештењу дужника постоје два схватања. Према првом, поверилац мора доставити доказ да је дужник примио обавештење о насталој обавези, а према другом, довољно је да поверилац достави доказ да је на поуздан начин, преко организације која се професионално бави доставом, упутио обавештење дужнику на адресу из члана 29. Закона.
Друго схватање је прихватљивије из више разлога. Достава судских писмена странкама у поступцима представља дугогодишњи проблем с којим су се суочавали и сами судови. Наметати извршном повериоцу обавезу да ван судског поступка, односно пре његовог покретања, прибави доказ о уручењу који и сâм суд често не успева да прибави, било би неправично.
У предлогу за извршење, извршни поверилац износи тврдњу о постојању дуга и прилаже писани доказ, а од дужника зависи да ли ће то оспоравати. У сваком случају, чак и да их оспорава, то није предмет извршног, већ парничног поступка.
Будући да и сами судови имају тешкоће у достављању, да нови ЗИО даје шира овлашћења и суду и извршитељима у вези с доставом која је била неуспешна и достављањем преко огласне табле, ову одредбу би требало тумачити тако да је довољно да поверилац достави доказ да је обавештење послато на адресу извршног дужника, на поуздан начин, а такав доказ би, на пример, био доказ о слању препоручене пошиљке преко поште.
Када извршни повериоци извршитељу достављају предлог за извршење, они поред извода из пословних књига и опомене пред утужење, достављају и копирану повратницу као доказ да је опомена послата извршном дужнику. Уколико је дужник примио опомену, на повратници која се враћа извршном повериоцу стоји потпис примаоца и датум пријема. Уколико она није примљена, поштар констатује да, на пример, одређеног дана никога није затекао код куће и да је примаоцу пошиљке остављен извештај да предметну пошиљку може подићи лично у пошти.
Како доставити одлуку када извршни дужник одбија њен пријем?
Достављање је прописано одредбама члана 29. ЗИО-а и то на следећи начин. Достављање извршном дужнику који је правно лице или предузетник врши се на адресу седишта правног лица или предузетника које је уписано у регистру Агенције за привредне регистре и другим јавним регистрима. Достављање извршном дужнику који је физичко лице врши се на адресу пребивалишта или боравишта уписану код органа надлежног за вођење евиденције о личним картама. Извршни поверилац је дужан да суду достави адресу извршног дужника која одговара адреси из евиденције надлежног органа. Ако достављање није било могуће извршити по наведеним одредбама, у року од пет радних дана од дана упућивања писмена, достављање се врши истицањем на огласну таблу надлежног суда. Изузетно, ако није могуће извршити достављање решења о извршењу донетог на основу веродостојне исправе, покушаће се поновна достава након 15 дана од дана истека горе наведеног рока од пет радних дана. Ако нова достава не буде успешна, достављање се врши истицањем на огласну таблу суда. Суд је дужан да наредног дана од истека рока од пет радних дана изврши истицање писмена на огласну таблу суда. Сматра се да је достава извршена протеком рока од пет радних дана од дана истицања писмена на огласну таблу суда. Наведене одредбе сходно се примењују и на достављање извршном повериоцу и другим учесницима у поступку.
У пракси се догађа да извршни дужник одбија да прими закључак извршитеља. Након две неуспеле доставе врши се „фиктивноˮ достављање истицањем на огласну таблу надлежног суда. Достављање је фиктивно јер је мало вероватно да ће дужници из различитих крајева Србије видети закључак о извршењу који је истакнут, на пример, на огласној табли Првог основног суда у Београду. Када се суду доставља Захтев за истицање писмена на огласну таблу, уз закључак који се истиче, обавезно се доставља доставница извршитеља на којој је констатован прималац (име, презиме и адреса), подаци о извршитељу који врши доставу и назив писмена које се доставља. На такву доставницу суд ставља свој печат с рубрикама које се ручно попуњавају, а у којима се наводи датум истицања писмена на огласну таблу, датум скидања писмена са огласне табле и потпис лица које је достављање извршило. Након што се испуне сви законом прописани услови, достава се сматра уредно извршеном и може се покренути поступак принудне наплате.
Да би се избегли каснији проблеми у раду на предмету у ком је достава извршена преко огласне табле, пожељно је да се извршитељ обрати МУП-у, као надлежном органу који га обавештава о адреси пребивалишта извршног дужника, за случај да је она промењена, а извршни дужник о томе није обавестио извршног повериоца.
У које време се сме спроводити извршење?
ЗИО предвиђа да се извршење може спровести сваког дана, укључујући викенде и празнике, у периоду од 7 до 22 часа, с тим да се извршење може спровести и ван наведеног времена ако постоји опасност услед одлагања. На пример, уколико је извршење потребно спровести пописом покретних ствари извршног дужника који је ноћни клуб, није реално очекивати да ће се извршење спровести у законом прописаном времену, имајући у виду малу вероватноћу да ће извршитељ затећи било ког запосленог у преподневним часовима, а нарочито уколико је потребно неколико сати да би се радња извршења и спровела. С тим у вези, јако је битна одредба која говори о томе да се извршење може спроводити свакога дана, а не само радним данима. У супротном, оваква врста извршења била би практично немогућа.
Извршење на заради
Један од најчешћих начина наплате потраживања, свакако, јесте пленидба дела зараде извршног дужника. Пленидбом зараде настају знатно мањи трошкови поступка него када би се, на пример, извршење спроводило пописом, проценом и продајом покретних ствари извршног дужника и баш зато му се често и прибегава у пракси.
Начин спровођења
Закључком о спровођењу извршења (закључком о пленидби зараде) одређује се пленидба на одређеном делу зараде и налаже државном органу, правном лицу или другом послодавцу који извршном дужнику исплаћује зараду да новчани износ, за који је одређено извршење, исплати, односно исплаћује извршном повериоцу.
Када извршитељ спроводи извршење, послодавац износ који је одређен за извршење уплаћује на рачун извршитеља. Извршитељ је дужан да у року од једног дана од дана уплате на рачун пренесе износ одређен за извршење на рачун извршног повериоца.
Ограничење извршења
Извршење на заради и пензији, као и на накнади зараде може се спровести до износа од две трећине зараде, пензије или накнаде зараде.
Ако се извршење спроводи на минималној заради, предмет извршења може бити само до једне половине зараде.
Одредба из члана 123. Закона о раду, којом је утврђено да је дозвољено обустављање из зараде највише до 1/3 зараде, нема значаја у случајевима када се извршење спроводи по одлукама суда или извршитеља, а које су засноване на одредбама ЗИО-а.
Како поступати у ситуацијама када постоји административна забрана?
Када у току спровођења извршења, поред закључка о спровођењу извршења, постоји и административна забрана, могуће су две ситуације.
Ситуација #1
Одредбом члана 181. ст. 1. ЗИО прописано је да забрана стављена на зараду извршног дужника по његовом пристанку (административна забрана), има правно дејство извршења на заради, ако је стављена пре доношења решења, односно закључка о извршењу.
У случају да је пре доношења закључка о спровођењу извршења који је достављен послодавцу стављена административна забрана, тада у 2/3 зараде која се може пленити улази и износ који представља обавезу по основу кредита и у оквиру законског ограничења од 2/3 зараде може се пленити само износ који преостане када се обустави рата на име кредита.
Ситуација #2
У случају да пре доношења закључка о спровођењу извршења није стављена административна забрана на зараду запосленог, тада у 2/3 зараде која се може пленити не улази износ који представља обавезу по основу кредита и прво се поступа по закључку о спровођењу извршења, а тек након пленидбе по њему, уколико у оквиру 2/3 зараде преостане слободан износ, он се може одбити од зараде на име отплате кредита или сâм запослени од преосталог износа зараде отплаћује кредит.
Промена послодавца
Кад је извршном дужнику престао радни однос, закључак о пленидби зараде дејствује и према другом послодавцу код кога је извршни дужник после тога засновао радни однос и то од дана кад је том послодавцу достављен закључак.
Послодавац код кога извршни дужник више није у радном односу, дужан је да без одлагања обавести извршитеља о престанку радног односа.
Извршитељ може позвати дужника да се, под претњом новчане казне, изјасни код ког је послодавца запослен.
Одговорност послодавца
Извршни поверилац може да предложи да суд у извршном поступку решењем обавеже послодавца да му измири све оброке које је пропустио да обустави и исплати према решењу, односно закључку о пленидби зараде. Овај предлог извршни поверилац може поднети до окончања извршног поступка. Решење којим се усваја предлог извршног повериоца има дејство решења о пленидби зараде.
Послодавац који није поступио по решењу о пленидби зараде или је пропустио да поступи у складу са својом обавезом, одговара за штету коју је извршни поверилац због тога претрпео.
Једно од спорних питања гласи: да ли суд може у истом поступку одредити извршење према послодавцу извршног дужника за неспровођење заплене зараде или је потребно да поверилац покрене нови поступак?
Према мишљењу утврђеном на седници Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда, одржаној 12. 11. 2013. и 14. 11. 2013. године, и на седници Одељења за привредне преступе и управно-рачунске спорове, одржаној 6. 11. 2013. године, суд у истом поступку у ком је одређено извршење пленидбом зараде дужника, доноси решење на основу предлога извршног повериоца да се обавеже послодавац да му измири све оброке које је пропустио да обустави и исплати према решењу о пленидби зараде. Ово из разлога што се поступак извршења може покренути само по предлогу на основу извршне или веродостојне исправе. Како извршни поверилац не поседује извршну исправу која гласи на послодавца, нема процесних услова да се покрене посебан извршни поступак у односу на послодавца.
И код утврђивања одговорности послодавца треба разликовати ситуацију у којој је извршитељ донео закључак о спровођењу извршења на заради извршног дужника ради наплате новчаног потраживања, од ситуације у којој је по пристанку неког лица стављена забрана на зараду тог лица (административна забрана) у циљу измиривања потраживања које неки поверилац има према том лицу.
Само у ситуацији када је закључком одређено спровођење извршења на заради извршног дужника, ради се о извршном поступку и само тада суд на предлог извршног повериоца може у извршном поступку обавезати послодавца да измири извршном повериоцу све оброке које је без оправданог разлога пропустио да обустави и исплати извршном повериоцу. Тада би евентуално могла бити изречена и новчана казна послодавцу.
С друге стране, када је реч о административној забрани, не ради се о извршном поступку. Административна забрана има правно дејство извршења на заради и то само онда када је стављена пре доношења закључка о спровођењу извршења за неко друго потраживање. Послодавац може евентуално бити одговоран за штету коју је непоступањем по административној забрани причинио повериоцу, а одговорност послодавца и висина штете утврђивали би се у парничном поступку.
Уколико извршење није могуће спровести пленидбом дела зараде извршног дужника, извршном повериоцу стоје на располагању и друга средства и предмети извршења. На овом месту ће се више пажње посветити попису, процени и продаји покретних ствари извршног дужника.
Попис и процена покретних ствари
Приликом избора средстава и предмета извршења, извршитељи се не одлучују тако често за попис, процену и продају покретних ствари извршних дужника из више разлога. Један од њих је тај што се том приликом знатно увећавају трошкови поступка. Осим тога, сама ситуација је прилично стресна за странке у поступку, а и поставља се питање да ли ће се из износа добијеног продајом пописаних ствари потраживање извршног повериоца уопште намирити. Све то, наравно, зависи од висине потраживања извршног повериоца и материјалне ситуације извршног дужника.
Врло је важно истаћи да се извршном дужнику приликом пописа пружа још једна могућност да свој дуг добровољно плати. Наиме, непосредно пре него што се приступи попису, извршном дужнику се предаје закључак о спровођењу извршења и он се позива да плати износ за који је одређено извршење, заједно с каматом и трошковима поступка.
Одсуство странака
У пракси се често догађа да се извршни дужник не затекне код куће оног дана када је попис заказан. У тој случају, ако извршном дужнику закључак о спровођењу извршења није могао да се преда приликом пописа, достављање се врши прибијањем одлуке.
Треба истаћи да одсуство извршног дужника, као и извршног повериоца, не спречава да се приступи попису. О времену и месту пописа извршни поверилац се свакако обавештава, али ни његово одсуство неће довести до одлагања спровођења извршења. У сваком случају, о извршеном попису обавештава се странка која није присуствовала попису.
Уколико извршни дужник не приступи попису, закључак о спровођењу извршења доставиће му се заједно са обавештењем о извршеном попису.
Пописују се ствари које се налазе у државини извршног дужника, као и његове ствари које се налазе у државини извршног повериоца или трећих лица. Ако треће лице не обавести суд, односно извршитеља, о својим правима на покретној ствари у поседу извршног дужника, која је предмет извршења, нити докаже своја права на њима, сматра се да таква права трећег не постоје и да је извршни дужник власник ствари која се налази у његовом поседу.
Дејство пописа
На основу записника о попису, на пописаним стварима извршни поверилац стиче право уписа заложног права. Пописану ствар, извршни дужник не сме отуђити, оптерећивати, нити на неки други начин њоме располагати или је уништити.
Која је судбина пописаних ствари?
На одређеној ствари која је предмет пописа ставља се видна налепница која означава да је ствар пописана.
Пописане ствари се по правилу остављају на чување извршном дужнику, с тим да на предлог извршног повериоца извршитељ пописане ствари могу предати на чување њему или трећем лицу које извршни поверилац предложи. Трошкове чувања ствари претходно сноси извршни поверилац, а извршни дужник је обавезан да му их надокнади. Ризик пропасти или оштећења ствари датих на чување извршном повериоцу или трећем лицу сноси извршни поверилац, осим ако је пропаст или оштећење последица више силе или случаја.
Готов новац, хартије од вредности и драгоцености предаће се на чување у судски депозит или код извршитеља, баш као и друге ствари веће вредности ако су подесне за такав начин чувања.
Сви извршитељи, по правилу, располажу одговарајућим магацинским простором који је опремљен за складиштење пописаних ствари. С обзиром на то да су извршитељи предузетници који одговарају целокупном својом имовином за штету коју проузрокују, такве просторије су обезбеђене видео надзором и физичким обезбеђењем, чиме се ствари осигуравају од оштећења.
Асистенција полиције
Због разних опструкција које извршни дужници често чине не би ли тако одложили попис, извршитељи на терен излазе уз асистенцију полиције.
Полиција је дужна да по налогу извршитеља спроведе мере и употреби средства принуде потребна ради извршења радње због које се предузимају, а нарочито да врши проверу и утврђивање идентитета лица и идентификацију предмета, да трага за лицима и предметима, да одузме моторно возило или другу ствар која је предмет извршења и да обезбеђује лица и имовину приликом спровођења извршења.
Процена имовине
Следећа извршна радња јесте процена пописане имовине.
Када изврши попис одређене ствари, извршитељ је дужан да, пре свега, утврди њену вредност, како би извршни дужник и извршни поверилац знали колика је новчана замена за пописану ствар.
У пракси је присутно често неслагање са законском одредбом да у извршном поступку није дозвољено вештачење. Наиме, извршитељи не поседују стручна знања да би могли да изврше процену неких ствари које не виђају тако често, као што су, рецимо, уметничка дела. Тада је неопходно да се процена изврши на основу стручног мишљења лица квалификованог да такво мишљење и пружи, на пример кустоса, златара и сл.
Након извршеног пописа и процене покретних ствари, следи њихова продаја према одредбама чланова 95–103. ЗИО.
Уместо закључка
Као и сваки други „младиˮ закон, Закон о извршењу и обезбеђењу има својих недостатака, празнина и недоречености, о којима је било више речи у тексту. Ипак, задатак судова и извршитеља је да такве недостатке превазиђу тумачећи законске одредбе у духу самог закона, чије је основно начело, а и сâм разлог доношења повећање ефикасности извршног поступка.
Пре свега, одредбе које говоре о достављању умногоме су допринеле постизању задатог циља и без обзира на то што је прошло тек нешто више од две године од ступања на дужност првих именованих извршитеља, са сигурношћу се може рећи да се поступак извршења убрзао, а да су се судови, иако и даље преоптерећени, растеретили огромног броја предмета, те је и сврха закона почела да се остварује.
[signoff]
Шта чини зараду?
Зараду која служи као основ за извршење новчаних потраживања чине сва примања запосленог по основу рада, без пореза и доприноса који се плаћају из зараде.
Одредбама Закона о раду прописано је да се зарада састоји од зараде за обављени рад и време проведено на раду, зараде по основу доприноса запосленог пословном успеху послодавца (награде, бонуси и сл.) и других примања по основу радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду. У друга примања из радног односа која имају карактер зараде спадају, на пример, „топли оброкˮ, регрес за коришћење годишњег одмора, теренски додатак, додатак за одвојени живот, отпремнина при споразумном престанку радног односа.
Разумевање онога што чини зараду јако је важно, пре свега за послодавце, како би правилно поступили у складу са закључком извршитеља и на тај начин избегли последице непоступања по налогу извршитеља.
[/signoff]
[signoff]
Изузетак
Административна забрана нема утицаја на спровођење извршења на заради ради намирења потраживања по основу законског издржавања, накнаде штете настале по основу оштећења здравља или умањења, односно губитка радне способности и због изгубљеног издржавања услед смрти даваоца издржавања. У овом случају у 2/3 зараде која се може пленити не улази износ који представља обавезу по основу кредита, без обзира на то што постоји и административна забрана. То у пракси значи да се прво поступа по закључку о спровођењу извршења и тек након пленидбе по њему, уколико у оквиру 2/3 зараде преостане слободан износ, он се обуставља од зараде на име отплате кредита путем административне забране.
[/signoff]
[signoff]
Повећање зараде
Закључак о пленидби зараде односи се и на повећање зараде које настане после достављања закључка о спровођењу извршења.
[/signoff]