Правилна припрема понуда и упутство о поступку издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки

У поступку јавне набавке, понуђач посебну пажњу мора посветити припремању понуде. О томе говоримо у овом тексту, уз детаљан осврт на поступак издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки

Припремање понудa представља сложен и одговоран посао за понуђаче који учествују у поступку јавне набавке. Понуда се припрема тако да буде усклађена са важећим Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РСˮ, бр.124/12, 14/15 и 68/15) и конкурсном документацијом наручиоца. Стога је основни предуслов за правилну припрему понуда конкурсна документација наручиоца, коју је наручилац сходно члану 61. Закона о јавним набавкама дужан да припреми тако да понуђачи на основу ње могу да припреме прихватљиву понуду.

Сходно члану 3. ст. 1. тач. 33) овог закона, прихватљива понуда је она понуда која је благовремена, коју наручилац није одбио због битних недостатака, која је одговарајућа, која не ограничава, нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача и која не прелази износ процењене вредности јавне набавке.

Сходно члану 10. овог закона, наручилац је дужан да у поступку јавне набавке омогући што је могуће већу конкуренцију и не може да ограничи конкуренцију, а посебно не може онемогућавати било којег понуђача да учествује у поступку јавне набавке неоправданом употребом преговарачког поступка, нити коришћењем дискриминаторских услова, техничких спецификација и критеријума.

Имајући све наведено у виду, наручилац је дужан да обезбеди што је могуће више конкурентних понуда ради поштовања начела обезбеђења конкуренције и прибављања најповољније понуде. У том смислу, и за наручиоца и за понуђача једнако је важно да свака достављена понуда у поступку јавне набавке буде прихватљива. Стога је последњим изменама и допунама Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РСˮ, бр. 68/15) наручиоцима омогућено да поступак припремања понуде поједноставе тако што у одређеним случајевима, сходно члану 77. ст. 4. овог закона, могу одредити у конкурсној документацији да се испуњеност свих или појединих услова, осим услова из члана 75. ст. 1. тач. 5) овог закона, доказује достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава тражене услове.То значи да се у појединим ситуацијама сви услови могу доказати изјавом, осим посебне дозволе ако је она предвиђена посебним прописима који се односе на предмет јавне набавке и када се увек има доказати достављањем фотокопије дозволе. Међутим, у случају кад је наручилац дозволио да се доказивање врши достављањем изјаве из члана 77. ст. 4. овог закона, наручилац је пре доношења одлуке о додели уговора дужан да од понуђача чија је понуда оцењена као најповољнија затражи да достави копију захтеваних доказа о испуњености услова, а може и да затражи на увид оригинал или оверену копију свих или појединих доказа. Овим је концепт достављања доказа пребачен са терена свих понуђача на терен оног понуђача који је према оцени комисије први на ранг листи, односно коме треба доделити уговор. Задржана је и могућност да наручилац доказе може да затражи и од осталих понуђача.

Наручилац није дужан да од понуђача затражи достављање свих или појединих доказа уколико за истог понуђача поседује одговарајуће доказе из других поступака јавних набавки код тог наручиоца. Овим се постиже додатна уштеда средстава која би беспотребно оптерећивала понуђача уколико је наручилац у истом периоду спроводио више набавки, те већ поседује одговарајуће доказе за тог понуђача, чију је валидност у претходном поступку већ проверио. Наравно, у овом случају комисија наручиоца би о истом морала сачинити службену белешку која би се чувала у самом предмету конкретне набавке. Овоме иде у прилог и одредба члана 77. ст. 8. Закона која прописује дужност за наручиоца да приликом одређивања доказа којима се доказује испуњеност услова, води рачуна о трошковима прибављања тих доказа, односно да трошкови прибављања доказа не буду несразмерни процењеној вредности јавне набавке.

С друге стране, за понуђача је битно да води рачуна о томе да понуда коју припрема нема битне недостатке у смислу Закона о јавним набавкама, јер ће у супротном бити неприхватљива и наручилац ће морати да је одбије.

Сагласно члану 106. Закона о јавним набавкама, битни недостаци понуде због којих ће је наручилац одбити су следећи случајеви:

1) ако понуђач не докаже да испуњава обавезне услове за учешће;

2) ако понуђач не докаже да испуњава додатне услове;

3) ако понуђач није доставио тражено средство обезбеђења;

4) ако је понуђени рок важења понуде краћи од прописаног;

5) ако понуда садржи друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или је није могуће упоредити са другим понудама.

Посебну пажњу понуђач мора посветити припремању понуде. У погледу обавезних и додатних услова понуђач ће се водити одредбама Закона о јавним набавкама и упутствима наручиоца из конкурсне документације. Понуђач који је регистрован у регистру понуђача у смислу члана 78. Закона о јавним набавкама, није дужан да приликом подношења понуде, односно пријаве доказује испуњеност обавезних услова. Организација надлежна за регистрацију привредних субјеката – Агенција за привредне регистре води јавни регистар понуђача – предузетника и правних лица. Регистар понуђача је доступан на интернет страници агенције http://www.apr.gov.rs/Регистри/Понуђачи.aspx.

Свако лице регистровано код организације надлежне за регистрацију може поднети захтев за упис у регистар понуђача, подношењем докумената којима доказује испуњеност обавезних услова. Регистрованом понуђачу је у том случају умногоме поједностављен поступак доказивања, јер је самом регистрацијом доказао обавезне услове, те му остаје да у конкретној јавној набавци докаже додатне услове и евентуално посебну дозволу, ако је она тражена, односно предвиђена посебним прописом. Уколико је неки од тражених доказа дискриминаторски или пак није јасно одређен, па понуђачу није јасно ко одређени доказ издаје или шта треба да буде његова тачна садржина, понуђач ће се одмах без одлагања обратити наручиоцу писаним путем у смислу члана 63. ст. 2. Закона о јавним набавкама, те ће у писаном облику затражити од наручиоца додатне информације или појашњења у вези са припремањем понуде, при чему може да укаже наручиоцу и на евентуално уочене недостатке и неправилности у конкурсној документацији, најкасније пет дана пре истека рока за подношење понуде.

У случају да му је питање постављено, наручилац је дужан да у року од три дана од дана пријема захтева за појашњење, одговор објави на Порталу јавних набавки и на својој интернет страници.

Комуникација у вези са додатним информацијама, појашњењима и одговорима врши се на начин одређен чланом 20. Закона о јавним набавкама. То заправо подразумева комуникацију искључиво писаним путем, односно путем поште, електронске поште или факсом, као и објављивањем од стране наручиоца на Порталу јавних набавки. Новину представља и то да је последњим законским решењем и објава аката на Порталу јавних набавки један од законом предвиђених облика комуникације.

Наручиоци могу одабрати један од могућих видова комуникације (на пример, електронским путем или факсом или поштом у одређеним случајевима). Изабрано средство комуникације мора бити широко доступно, тако да не ограничава могућност учешћа заинтересованих лица у поступку јавне набавке. Комуникација треба да се одвија на такав начин да се поштују рокови предвиђени овим законом и да се у том циљу, кад год је то могуће, користе електронска средства, ради ефикасности спровођења поступка јавне набавке. Алати који се користе у комуникацији електронским средствима и њихове техничке карактеристике морају бити широко доступни, такви да користе производе информационих технологија у општој употреби.

Према закону, за документ из поступка јавне набавке који је достављен од стране наручиоца или понуђача путем електронске поште или факсом, страна која је извршила достављање дужна је да од друге стране захтева да на исти начин потврди пријем тог документа, што је друга страна дужна и да учини кад је то неопходно као доказ да је достављање извршено. На тај начин понуђач или наручилац прибавља доказ о извршеном достављању.

Надаље, поред обавезних и додатних доказа, понуђач мора водити рачуна и о захтеваним средствима финансијског обезбеђења који су тражени конкурсном документацијом. На валидност понуде утиче, пре свега, средство обезбеђења које је тражено за озбиљност понуде. У пракси се најчешће за озбиљност понуде захтева меница или банкарска гаранција. Уколико неко од достављених средстава финансијског обезбеђења има недостатак у смислу износа, рока важења и сл. или пак средство обезбеђења није достављено у понуди, наручилац ће понуду одбити због битног недостатка.

Понуђач, такође, приликом припремања понуде мора водити рачуна и о року важења понуде који ће уписати у обрасцу понуде. За време тог рока достављена понуда обавезује понуђача. Чланом 90. Закона о јавним набавкама предвиђено је да рок важења понуде одређује наручилац и тај рок се обавезно наводи у понуди, а он не може бити краћи од 30 дана од дана отварања понуда. Овај рок може бити и дужи уколико наручилац сматра да је то целисходније у конкретној јавној набавци. У том смислу, многи наручиоци се опредељују да код набавки прибављања радова минималан рок важења понуде обично буде 60 или пак 90 дана, што је више од законом прописаног минимума. У том случају понуђач мора понудити рок важења понуде онако како је он тражен конкурсном документацијом. Овде је битно истаћи и то да је рок важења понуда обично повезан са роком важења средства обезбеђења за озбиљност понуде, што понуђачи треба да имају у виду приликом подношења средстава финансијског обезбеђења. У случају истека рока важења понуде, наручилац је дужан да у писаном облику затражи од понуђача продужење рока важења понуде. Понуђач који прихвати захтев за продужење рока важења понуде не може мењати понуду, већ је потребно да се изјасни, писаним путем, да ли продужава рок важења понуде. Уколико понуђач, по захтеву наручиоца, не продужи рок важења понуде, његова понуда ће бити одбијена као неприхватљива. У случају да понуђач не упише рок важења понуде или он буде краћи од траженог, овај битан недостатак ће понуду учинити неприхватљивом, због чега је наручилац мора одбити.

Осим тога, понуда може садржати и друге недостатке због којих није могуће утврдити стварну садржину понуде или је није могуће упоредити са другим понудама. Уколико понуђач пропусти да упише неки податак који је конкурсном документацијом тражен и од кога зависи стручна оцена и упоређивање понуда, наручилац ће одбити такву понуду као неприхватљиву. Међутим, ако податак који није уписан у обрасцу понуде буде уписан у неком другом делу понуде, на пример, у моделу уговора и сл., то се неће сматрати битним недостатком у понуди, имајући у виду да је могуће утврдити стварну садржину понуде и упоредити је са другим понудама, те ће се она оценити и рангирати на начин предвиђен конкурсном документацијом. Такође, у пракси се јавило и питање грешке у понуди, односно да ли понуђач може исправити податак који је грешком навео у понуди. На пример, понуђач је у случају набавке ПВЦ кеса у делу обрасца понуде где је требало уписати цену за паковање које у себи садржи 10 кеса, омашком уписао цену за једну кесу. У том случају већ је на отварању понуда увидео да је његова понуда далеко нижа по укупној цени у односу на конкурентне понуде, баш због цене коју је грешком уписао. Истог дана се обратио наручиоцу писаним путем, наглашавајући да се очигледно ради о цени која је 10 пута нижа него што би требало да буде и захтевао исправку техничке грешке. Поставља се питање да ли је то дозвољено? Сагласно члану 93. Закона о јавним набавкама, наручилац може, уз сагласност понуђача, да изврши исправке рачунских грешака уочених приликом разматрања понуде по окончаном поступку отварања понуда. Остале грешке у понуди не могу се исправљати јер би се тиме мењала стварна садржина понуде након истека рока за подношење понуде, што законом није дозвољено. Уколико би у описаном примеру понуђач због ове грешке одустао од уговора у овој јавној набавци, наручилац би имао могућност да наплати средство обезбеђења за озбиљност понуде уколико га је конкурсном документацијом тражио.

Законом је још предвиђено да у случају разлике између јединичне и укупне цене, као меродавна се има користити јединична цена.

У оквиру понуде понуђач може да достави укупан износ и структуру трошкова припремања понуде. Трошкове припреме и подношења понуде сноси искључиво понуђач и не може тражити од наручиоца накнаду трошкова. Међутим, уколико наручилац обустави поступак јавне набавке из разлога који су на страни наручиоца, понуђач може затражити да му наручилац надокнади трошкове израде узорка или модела, ако су израђени у складу са техничким спецификацијама наручиоца и трошкове прибављања средства обезбеђења. Услов за ово је да је понуђач у својој понуди попунио и доставио обаразац трошкова припреме понуде. Остали трошкови, као што су ангажовање адвоката, поштанске услуге, прибављања обавезних и додатних доказа, не подлежу надонакади од стране наручиоца, па их наручилац неће узети у обзир уколико их понуђач искаже у свом трошковнику.

Кад је понуда припремљена за понуђача, битно је још и да је заведена код наручиоца пре истека рока за подношење понуда који је одређен у позиву и конкурсној документацији. У том случају врло је важно проучити део конкурсне документације који пружа податке о месту где се понуда подноси, тачној локацији, спрату, канцеларији и сл. У случају подношења понуда искључиво се примењује „теорија пријемаˮ, те није битно кад је понуда предата пошти, већ је од важности кад је она заведена код наручиоца. Да би се избегло евентуално кашњење у поступку подношења понуда, препорука је да се оне лично предају наручиоцу.

У склопу свега изнетог, значајно је поменути и то да, сагласно члану 86. Закона о јавним набавкама, понуђачи у појединим случајевима могу остварити право на преференцијални третман у односу на неку другу понуду.

У том смислу донето је и ново Упутство о поступку издавања уверења о домаћем пореклу добара у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Упутство) од стране Управног одбора Привредне коморе Србије, на седници одржаној 25. августа 2016. године. Упутство је објављено у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 73 од 31. августа 2016. године, а ступило је на снагу 8. септембра 2016. године. Доношењем овог Упутства престало је да важи Упутство о условима, начину и поступку издавања Уверења о домаћем пореклу робе у поступцима јавних набавки („Сл. гласник РСˮ, бр. 48/13).

Правни основ за доношење овог Упутства проналазимо у члану 2. ст. 2. Правилника о начину доказивања испуњености услова да су понуђена добра домаћег порекла („Сл. гласник РСˮ, бр. 33/13).

Поставља се питање које нам новине доноси ново Упутство? Новим упутством јасно је дефинисано коме се издаје уверење, те да подносилац захтева за издавање уверења може бити понуђач, односно привредно друштво, предузетник или друго правно лице које обавља регистровану делатност на територији Републике Србије.

Привредна комора Србије (у даљем тексту: Комора) издаје уверење на основу захтева понуђача, односно подносиоца захтева.

Имајућу у виду да се ради о императивним нормама члана 86. Закона о јавним набавкама, наручилац мора на посебан начин одлучити у овим случајевима када има понуду понуђача који нуди добро домаћег порекла и понуду понуђача који нуди добро страног порекла. Да би остварили право на преференцијални третман који обезбеђује Закон о јавним набавкама („Сл. гласник РСˮ, бр.124/12, 14/15 и 68/15), понуђачи морају прибавити Уверење Привредне коморе Србије.

Захтев Комори се може поднети на један од два могућа начина и то:

1) писаним путем у папирном облику, својеручно потписан од стране овлашћеног лица подносиоца захтева, уз прописану оригиналну документацију;

2) електронским путем у облику дигитално потписаног документа, у складу са законом којим се уређују услови и начин поступања са електронским документом.

Подносилац уноси податке у прописане обрасце које потписује квалификованим електронском потписом на интернет порталу Коморе www.pks.rs, односно доставља обавезну документацију у облику електронских докумената, који морају бити потписани квалификованим електронским потписом овлашћеног лица подносиоца захтева. Проспектни и други материјал се не потписује квалификованим електронским потписом.

Понуђач који подноси захтев дужан је да у захтеву наведе следеће податке:

– назив, седиште и матични број подносиоца захтева;

– шифру претежне делатности и порески идентификациони број (ПИБ) подносиоца захтева;

– изјаву да се Уверење тражи ради остваривања права из члана 86. ст. 2. или ст. 4. Закона о јавним набавкама, којим одредбама закона је прописано да у случају када постоји понуда понуђача који нуди добро домаћег порекла и понуда понуђача који нуди добро страног порекла, наручилац мора изабрати понуду која нуди добро домаћег порекла која може имати до 5 пондера мање у односу на понуђача који нуди добро страног порекла када је критеријум економски најповољнија понуда, односно у ситуацији кад је критеријум најнижа понуђена цена, он може имати цену до 5% већу у односу на понуђача који нуди добро страног порекла;

– број или шифру, врсту, опис предмета јавне набавке, податак када и где је објављена јавна набавка;

– назив и седиште наручиоца;

– образложење да је предмет јавне набавке домаћег порекла по основу прописа којима се уређује царински систем.

Поред основног захтева за издавање Уверења, понуђач је дужан да уз захтев поднесе и следећу документацију:

– изјаву произвођача да је роба која је предмет јавне набавке домаћег порекла, дату под пуном материјалном и кривичном одговорношћу, својеручно потписану од стране овлашћеног лица подносиоца захтева, односно потписану квалификованим електронским потписом овлашћеног лица;

– када захтев не подноси произвођач, већ друго правно лице (понуђач), подносилац захтева дужан је да приложи изјаву произвођача да је роба домаћег порекла;

– када захтев садржи више различитих врста производа који су предмет јавне набавке, подносилац захтева је дужан да достави оверену и потписану Спецификацију производа у два примерка, коју Комора оверава и која постаје саставни део уверења.

– у случају да се захтев подноси електронским путем, Спецификација се потписује квалификованим електронским потписом овлашћеног лица;

– спецификацију утрошка материјала у процесу производње добара домаћег порекла;

– одговарајући проспектни материјал;

– доказ о уплати накнаде за издавање уверења.

Приликом подношења захтева, понуђач бира један од два начина преузимања уверења, у папирном облику или у облику електронског документа.

Уколико захтев није комплетан или се на основу приложене документације не може утврдити тачност датих података, подносилац захтева ће бити позван да захтев допуни у примереном року, који не може бити дужи од седам дана. У том случају се рокови рачунају од дана пријема комплетног захтева. Захтев који понуђач не буде допунио у року биће одбачен од стране Коморе.

Лице које обрађује захтев, по потреби ће извршити и проверу навода подносиоца захтева обиласком локација које су наведене у захтеву. Лице које обрађује захтев има обавезу чувања тајности података из достављене документације који се сматрају пословном тајном.

На основу приложене документације и утврђеног чињеничног стања, Комора издаје уверење да је привредно друштво, предузетник или друго правно лице које обавља регистровану делатност, произвођач или понуђач добара домаћег порекла.

Комора задржава право провере тачности података у приложеним документима.

Уколико Комора утврди да одређени подаци у приложеним документима нису у складу са неким одредбама прописа којима се уређује царински систем, тражено уверење неће бити издато, о чему ће подносилац захтева бити обавештен писаним путем, односно на делу интернет портала Коморе доступном само подносиоцу захтева уз образложење које садржи разлоге зашто уверење није издато.

Уверење се издаје на меморандуму Коморе и оно према упутству садржи:

– основ за издавање уверења, као и број и датум издавања уверења;

– назив, седиште, матични број, шифру делатности и порески идентификациони број (ПИБ) подносиоца захтева;

– исказ о налазу да је подносилац захтева произвођач или понуђач производа домаћег порекла;

– предмет јавне набавке или спецификацију производа који су предмет јавне набавке;

– број или шифру, врсту и опис јавне набавке;

– назив и седиште наручиоца, као и податак када и где је објављена јавна набавка.

Рок за издавање уверења, односно обавештења је до седам дана од дана пријема захтева. Примећујемо да се сада уверење издаје брже него што је то било прописано старим Упутством кад је рок за издавање уверења износио до 15 радних дана од дана пријема захтева.

Уверење, односно обавештење издаје се на основу података и образложења које је поднео подносилац захтева, који сноси потпуну материјалну и кривичну одговорност за дате податке.

Накнада за издавање уверења, односно обавештења, наплаћује се према ценовнику који утврђује надлежни орган Коморе. Издато уверење се може користити само за потребе јавне набавке која је наведена у захтеву за издавање уверења и у друге сврхе се не може користити.

Уколико понуђач добије обавештење о разлозима зашто уверење није издато, он има могућност подношења приговора Комисији за решавање приговора у року од 15 дана од дана пријема обавештења, а не 15 радних дана као што је то било по старом упутству.

Предност за домаће понуђаче, односно за добра домаћег порекла ће се према потписаном Споразуму о стабилизацији и придруживању између Европске заједнице и њихових држава чланица, с једне стране, и Републике Србије, с друге стране, постепено смањивати и на крају потпуно укинути по истеку пете године од дана ступања на снагу овог споразума. Имајући у виду да је споразум ступио на снагу 1. септембра 2013. године, то значи да се преференцијални третман може остваривати у складу са националним прописима до 1. септембра 2018. године.