Правилник о евиденцији промета

Нови Правилник о евиденцији промета почео је да се примењује с почетком ове календарске године. Ко све има обавезу евиденције промета према овом правилнику, на који начин и у којим документима се она остварује, сазнајте у тексту који следи

 

У систему прописа који уређују промет робе и услуга, Закон о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 53/10 и 10/13) има централно место, јер уређује целокупан промет (набавку и продају) и понашање учесника у том промету, односно промет робе и услуга. У циљу што ефикасније контроле, Закон прописује вођење евиденције о набавци, продаји и о продајној цени, као и друге евиденције о испоруци, односно превозу робе.

 

У инспекцијској контроли неопходно је утврдити да ли је роба евидентирана, по којим ценама, порекло робе и др. Према обавези дефинисаној Законом о рачуноводству („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/13) рок за издавања рачуноводствених исправа је три дана, а рок за евидентирање додатних пет дана, односно постоји раскорак од датума настанка промене до евидентирања у пословним књигама. За инспекцијске органе неопходна је ажурнија евиденција, где се промене евидентирају даном настанка, у посебним случајевима наредног дана. Из тог разлога, као и због потребе ажурног утврђивања стања залиха, неопходно је вођење помоћне књиге о евиденцији промета.

Члан 37. Закона о трговини (у даљем тексту: Закон) предвиђа да је трговац дужан да води евиденцију о набавци, продаји и продајној цени робе, као и друге евиденције о испоруци, односно превозу робе. Евиденција мора бити доступна у продајном објекту, односно у трговини ван продајног објекта, на месту које се пријави министарству. За трговину ван продајног објекта, евиденција се води на нивоу целокупног промета тог трговца у трговини ван продајног објекта на тржишту Републике Србије. Евиденција се води на основу исправа које су прописане чланом 35. Закона, као и других исправа о промету робе/услуга. Осим тога, овим чланом предвиђено је да министар надлежан за послове трговине ближе прописује садржину, облик, начин вођења и место чувања евиденције.

Нови Правилник о евиденцији промета („Сл. гласник РСˮ, бр. 99/15, у даљем тексту: Правилник), ступио је на снагу 10. децембра 2015. године, а примењује се од 1. јануара 2016. године, чиме је престао да важи Правилник о евиденцији промета и услуга („Сл. гласник РСˮ, бр. 45/96… и 7/10).

 

Према новом Правилнику, обавезу евиденције промета имају правна лица и предузетници који:

– врше промет робе на мало;

– врше промет робе на велико, а пословне књиге не воде по принципу двојног књиговодства;

– врше откуп пољопривредних производа и домаћих животиња на откупном месту, и

– пружају комисионе услуге у промету робе.

 

Евиденцију промета чини Књига евиденције промета (Образац КЕП), као и:

1) за комисионаре:

– пријемни лист комисионе робе (Образац ПКР), односно Евиденција продате, исплаћене и враћене комисионе робе комитентима (Образац ПКР1);

– уколико комисионар има за комитенте физичка лица, дужан је да води и Дневне извештаје о пријему робе од комитената (Образац КРИ) и извештај о исплаћеној и враћеној роби комитентима (Образац КРИ1);

2) за трговце који обављају промет на мало нафте и нафтних деривата и који обављају промет на велико, а не воде двојно књиговодство:

– дневни пумпни извештај (Образац ДПИ).

 

Књига евиденције води се за свако велепродајно место, продајни објекат и друго продајно место на ком се обавља трговина на мало, пружају комисионе услуге и врши откуп пољопривредних производа. Ако трговац има више пословних јединица или одељења у оквиру истог продајног објекта, евиденцију може да води посебно за сваку пословну јединицу или одељење или на нивоу продајног објекта, у зависности од одлуке трговца. До сада се евиденција о промету водила посебно за свако одељење.

Према Закону, трговина се може обављати у малопродајном објекту и ван малопродајног објекта. Уколико се трговина обавља у малопродајном објекту, евиденција је и доступна у малопродајном објекту или се мора учинити доступном у малопродајном објекту без одлагања, према налогу лица које врши контролу. Према Закону о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/15), инспектор који врши контролу евиденције промета треба да најави контролу најмање три дана пре почетка контроле.

Уколико се трговина обавља ван малопродајног објекта, трговац који обавља трговину на мало ван продајног објекта Књигу евиденције води на нивоу целокупног свог промета у трговини ван продајног објекта. Трговци који обављају трговину на мало ван продајног објекта дужни су да доставе попуњени образац Министарству трговине, туризма и телекомуникација о пријави места на коме се води евиденција. Образац се може преузети на сајту Министарства (www.mtt.gov.rs) и попуњен се шаље на е-адресу: kep@mtt.gov.rs.

Књига евиденције промета води се у писаном облику, ручно или електронски, тако да омогућава увид и контролу промета. Трговац нумерише стране, врши сабирање износа који преноси на следећу страну као донос са претходне стране. Уколико се евиденција води електронски, штампање се врши на захтев контролних органа. На крају пословне године евиденција се штити тако да није могућа измена листова или делова евиденције и тако да се у сваком тренутку може одштампати.

Правилником је прописано да се Књига евиденције води ажурно, уредно и тачно, на начин који не дозвољава брисање унетих података, по хронолошком реду. За уредно и ажурно вођење Књиге евиденције, на начин прописан Правилником, и за обезбеђење њене доступности одговорно је лице које се задужује робом: рачунополагач, односно предузетник.

Примљена роба ставља се у промет тек после евидентирања у Књизи евиденције. Изузетак је дневна штампа, пастеризовано млеко и основне врсте хлеба (хлеб за дневну потрошњу) који се могу ставити у промет по калкулисаним ценама у складу са законом и другим прописима, пре евидентирања задужења, с тим да се евидентирање задужења изврши најкасније наредног дана за претходни дан. До сада је постојала обавеза да се задужење наведених производа евидентира најкасније до краја радног времена на дан пријема робе у продајном простору, просторији, односно продајном месту.

Новину представља одредба члана 11. ст. 4. Правилника којом је прописано да се евидентирање продајних подстицаја код којих трговац не зна унапред врсту и количину робе за коју ће потрошачи искористити продајни подстицај („трећи артикал за 1 динарˮ, „доносиоцу летка попуст 20%ˮ и сл.) може вршити и наредног дана за претходни дан.

Евидентирање се врши на основу веродостојних исправа, као што су фактура, царинска исправа, доставница, отпремница, фактура, интерна преносница, пријемница, дневни извештај фискалне касе, односно фискални документ, записник, пописна листа, реверс, исправа о откупу, потврда и др. Исправе на основу којих се врши евидентирање у Књизи евиденције морају да садрже и јединичну цену и вредност робе. Правилником је прописано да се под јединичним ценама подразумева малопродајна цена с порезом на додату вредност (ПДВ), односно велепродајна цена код трговине на велико. Исправе на основу којих се врши евидентирање морају бити у оригиналу или копији, односно у писаном или електронском облику.

Поред коришћења наведених исправа, трговци-комисионари евидентирање у Књизи евиденције врше и на основу прописаних образаца за евидентирање комисионе продаје, и то: Образаца ПКР, ПКР-1, КРИ и КРИ-1 (видети рубрику Корисни модели правних аката).

 

Евидентирања на Обрасцу КЕП

У колону број 1: уписује се редни број сваког појединачног евидентирања. Редни број се уписује и на рачуноводственој исправи која се одлаже по редоследу.

У колону број 2: уписује се датум евидентирања (дан и месец), година за коју се води образац КЕП већ пише у заглављу.

У колони број 3: описује се евидентирана промена: назив, број и датум документа, а при евидентирању набавке робе пословно име добављача, односно име и пребивалиште добављача.

У колону број 4: уписује се задужење трговца у том објекту, односно продајном месту и то за трговину на мало по малопродајним ценама (цене са ПДВ-ом), а за трговину на велико, по великопродајним ценама, на следећи начин:

(1) трговац уписује вредност задужења на основу калкулације цене која је основ за евидентирање набављене робе за трговину на мало и трговину на велико и сачињава се на основу прописаних исправа о набавци робе;

 

Калкулација цене сачињава се на основу прописаних исправа о набавци робе: фактура, отпремница, фактура – отпремница, доставница, интерна преносница, пријемница или друга одговарајућа исправа за робу.

 

Калкулација садржи следеће елементе:

1) пословно име трговца,

2) назив и адресу продајног места,

3) ПИБ трговца,

4) редни број,

5) трговачки назив робе,

6) јединицу мере,

7) количину,

8) набавну цену по јединици мере,

9) вредност робе по фактури добављача,

10) разлику у цени (маржа),

11) продајну вредност робе без ПДВ-а,

12) износ пореза на додату вредност,

13) продајну вредност робе са обрачунатим ПДВ-ом и

14) продајну цену робе по јединици мере.

 

Уколико трговац није у систему ПДВ-а, у калкулацији неће ни исказивати износ пореза на додату вредност.

 

(2) трговац уписује вредност задужења на основу интерно пренете робе као прималац робе, а код издаваоца се евидентира као сторно, при чему вредности не морају бити идентичне (због зависних трошкова преноса робе);

(3) трговац – комисионар уписује вредност примљене робе по својим продајним ценама (са ПДВ-ом и провизијом), а на основу прописаног документа о пријему робе – образаца ПКР и КРИ, уз које се прилажу исправе о усаглашености, уколико је могуће и исправе о набавци робе када робу прима у комисиону продају правно лице или предузетник, односно доказ о пореклу робе, када робу прима у комисиону продају комитент физичко лице (фискални исечак, односно фискални рачун, доказ о плаћеној царини, други доказ који садржи податке ради информисања потрошача о пореклу и другим својствима производа у смислу прописа о безбедности производа и заштити потрошача); ако се роба враћа комитенту, комисионар врши сторнирање црвеним сторном, а приликом сабирања износ црвеног сторна се одузима од укупног збира;

(4) трговац који врши откуп пољопривредних производа и домаћих животиња уписује износ са исправе издате у складу с поменутим Правилником о минималним техничким условима на откупним местима („Сл. гласник РСˮ, бр. 32/11) пољопривредном произвођачу приликом примопредаје пољопривредних производа и домаћих животиња са обрачунатим ПДВ-ом;

Приликом примопредаје пољопривредних производа и домаће стоке издају се исправе које садрже следеће податке:

(а) назив откупљивача, седиште, адреса, ПИБ и текући рачун;

(б) назив, адреса или број откупног места;

(в) име, презиме, пребивалиште, адреса и ЈМБГ пољопривредног произвођача, број регистрованог пољопривредног газдинства;

(г) назив, количина и квалитет, односно класа откупљених производа;

(д) цену откупљених производа по јединици мере;

(ђ) датум и рок исплате као и начин исплате.

Исправа мора бити потписана од овлашћеног лица откупљивача и оверена печатом, као и потписана од пољопривредног произвођача који је предао пољопривредни производ, односно домаћу животињу.

Такође, трговац уписује и податке о: промени цене робе услед нивелације, промени стопе ПДВ-а, враћању, отпису робе услед крађе и више силе, мањку по одлуци трговца или расходу робе (кало, растур, лом и квар и др.).

Евидентирање у случају промене цене робе врши се на основу пописа или података из пословних књига, а у случају враћања, отписа, мањка по одлуци трговца, или расхода робе – на основу одговарајуће рачуноводствене и друге исправе (записник oвлашћеног службеног лица министарства надлежног за унутрашње послове, акт осигуравајућег друштва и сл.).

На основу извршеног пописа или података из пословних књига, за износ којим се увећава вредност робе, врши се евидентирање као и при набавци робе, а у случају смањења вредности робе врши се сторнирање црвеним сторном (исписивање износа који се заокружује). Приликом сабирања износ црвеног сторна одузима се од укупног збира.

 

У колону број 5: уписује се раздужење објекта – продајног места по основу промета робе који се у њему врши:

1) трговац и трговац-комисионар уписују износ дневног промета за продату робу на основу износа евидентираног преко фискалне касе, фискалних рачуна, фактура и других законом прописаних докумената;

2) трговац који врши откуп пољопривредних производа и домаћих животиња уписује раздужење на основу документа о продатим, односно отпремљеним пољопривредним производима и домаћим животињама (фактура, отпремница, фактура – отпремница, интерна преносница, доставница);

3) трговац уписује и податке у случају повраћаја робе услед раскида, односно одустанка од уговора о продаји, евидентирањем смањења раздужења робе црвеним сторном (исписивање износа који се заокружује); приликом сабирања износ црвеног сторна одузима се од укупног збира.

 

За робу на залихама врши се попис робе сходно пореским прописима и прописима о рачуноводству. Стање утврђено пописом упоређује се са стањем које се добија салдирањем колона број 4. (Задужење) и 5. (Раздужење) у Књизи евиденције. Уколико постоји разлика, та разлика се евидентира у Књизи евиденције, на следећи начин: вишак се уписује у колону задужења, а мањак се уноси у колону раздужења.

У односу на образац из претходног правилника избрисана је колона 6. – евиденција уплате на рачун, што представља значајно поједностављење с обзиром на то да је изазивала бројне недоумице.

 

Евиденције за комисиону продају

Роба примљена на комисиону продају мора се евидентирати на пријемном листу. Пријемни лист комисионе робе води се на обрасцу ПКР који садржи:

– податке о комисионару (пословно име);

– место пословања где се налази продајни простор комисионара за који се води евиденција о пријему робе од комитената и општину у којој се то место налази;

– датум и број пријемног листа комисионе робе;

– број обрасца КРИ за комитента физичко лице;

– редни број из Књиге евиденције;

– редни број робе коју је комисионар предао комитенту;

– назив робе;

– датум пријема робе;

– јединицу мере за робу која је примљена у комисиону продају (килограм, метар, комад и др.);

– количину примљене робе;

– вредност која припада комитенту по јединици производа без ПДВ-а;

– укупну вредност која припада комитенту без ПДВ-а;

– износ који од вредности продате робе припада комисионару (комисиона провизија – додата вредност);

– обрачунати ПДВ;

– продајну вредност робе;

– цену по јединици производа са ПДВ-ом;

– пословно име и седиште комитента правног лица или предузетника, односно име и презиме и потпис комитента физичког лица, адресу становања и број телефона комитента;

– број личне карте;

– порески идентификациони број (ПИБ) комитента;

– печат и потпис комисионара.

 

Образац ПКР води се посебно за сваког комитента, нумерише се хронолошким редом, попуњава се у два примерка, од којих се један примерак уручује комитенту, а у горњем десном углу обрасца уписује се број под којим је извршио евидентирање у Евиденцији промета, а за комитента – физичко лице и број одговарајућег обрасца КРИ. Редни број под којим је образац ПКР евидентиран у Књизи евиденције комисионар истиче са продајном ценом на роби.

 

Евиденција продате, исплаћене и враћене комисионе робе води се на обрасцу ПКР-1 који садржи:

– редни број из Књиге евиденције;

– број евиденције продате, исплаћене и враћене комисионе робе;

– редни број;

– назив робе;

– број Обрасца ПКР којим је примљена роба;

– датум и износ исплаћен комитенту;

– датум, количину и вредност са провизијом и ПДВ-ом враћене робе;

– потпис комитента;

– пословно име комитента правног лица, или предузетника, односно име и презиме и потпис комитента физичког лица, адресу становања и број телефона комитента; број личне карте;

– ПИБ комитента;

– печат и потпис комисионара.

 

Образац ПКР-1 води се посебно за сваког комитента, нумерише се хронолошки, попуњава се у два примерка од којих се један уручује комитенту, а у горњем десном углу уписује се редни број под којим је евидентирано раздужење кроз Књигу евиденције у вези с предметном робом.

Роба на комисиону продају може бити примљена од правних и од физичких лица. Уколико су комитенти физичка лица, комисионар је дужан да води и Дневни извештај о пријему робе на комисиону продају од комитената физичких лица на обрасцу КРИ.

 

Образац КРИ садржи:

– податке о комисионару (пословно име);

– место пословања где се налази продајни простор комисионара за који се води евиденција о пријему робе од комитената физичких лица и општину у којој се то место налази;

– датум и број дневног извештаја о пријему робе на комисиону продају од комитената – физичких лица;

– редни број, име и презиме комитента, адресу становања и број телефона комитента;

– број личне карте;

– ПИБ комитента;

– врсту робе и јединицу мере;

– количину робе примљене на дан сачињавања извештаја, вредност те робе која припада комитенту без ПДВ-а (посебно за робу из увоза на основу доказа о плаћеној царини и за осталу робу на основу одговарајућег доказа о пореклу), укупну вредност која припада комитенту без ПДВ-а по основу примљене робе у текућој години до дана који претходи дану сачињавања извештаја, везу са претходним КРИ обрасцима који садрже податке о претходном пријему робе на комисиону продају од истог комитента физичког лица у текућој години (број обрасца КРИ/редни број комитента);

– опис, број и датум доказа о пореклу робе (фискални исечак, односно фискални рачун, доказ о плаћеној царини, други доказ који садржи податке о пореклу и својствима производа ради информисања потрошача у смислу прописа о безбедности производа и заштити потрошача);

– збир износа у колонама које садрже податке о вредности које припадају свим комитентима – физичким лицима од којих се прима роба на комисиону продају у току дана за који се сачињава извештај, име и презиме, потпис и број телефона лица које је извршило евидентирање;

– печат и потпис комисионара.

 

Податке из Обрасца КРИ о комитенту – физичком лицу, пореклу производа примљених на комисиону продају од комитената физичких лица и друге податке за информисање потрошача у смислу прописа о безбедности производа и заштити потрошача, комисионар наводи на декларацији производа. Образац КРИ се попуњава у једном примерку и нумерише се хронолошким редом.

Дневни извештај исплаћене и враћене робе комитентима – физичким лицима води се на обрасцу КРИ-1 који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део (у даљем тексту: образац КРИ-1).

 

Образац КРИ-1 садржи:

– податке о комисионару (пословно име), место пословања где се налази продајни простор комисионара за који се води евиденција исплаћене и враћене робе комитентима – физичким лицима и општину у којој се место пословања налази;

– датум и број дневног извештаја исплаћене и враћене робе комитентима физичким лицима;

– редни број, име и презиме комитента, адресу становања и број телефона комитента;

– број личне карте, ПИБ комитента;

– врсту робе и јединицу мере;

– количину продате, односно враћене робе;

– вредност робе која се враћа комитенту на дан сачињавања извештаја;

– потпис комитента;

– укупну вредност робе која је враћена комитенту у текућој години до дана који претходи дану сачињавања извештаја;

– износ исплаћен са рачуна комисионара на рачун комитента на дан сачињавања извештаја;

– доказ о исплати преко рачуна;

– везу са претходним обрасцима КРИ-1 који садрже податке о претходно враћеној и/или исплаћеној роби истом комитенту – физичком лицу у текућој години (број обрасца КРИ-1/редни број комитента);

– збир износа у колонама које садрже податке о вредности враћене робе, односно исплаћеним износима комитентима – физичким лицима за продату робу, име и презиме, потпис и број телефона лица које је извршило евидентирање, печат и потпис комисионара.

 

Образац КРИ-1 се попуњава у једном примерку и нумерише се хронолошким редом.

 

Евиденције за трговце који врше промет нафте и нафтних деривата

Трговци који обављају промет нафте и нафтних деривата дужни су да воде и Дневни пумпни извештај на обрасцу ДПИ.

Образац ДПИ садржи: пословно име трговца, број дневног пумпног извештаја, делатност енергетског субјекта, датум сачињавања извештаја, број резервоара, врсту течног горива, стање залиха од претходног дана, улаз горива у току дана, укупне количине горива у резервоару, излаз горива источеног преко справе за мерење течних горива или мерних инсталација за истакање течних горива из резервоара (фабрички број справе за мерење течних горива, стање бројчаника на почетку и крају дана, источена количина преко бројчаника), стање залиха на крају дана обрачунато на 15°C према врстама горива и по резервоарима (док је раније у ову колону уписивано стање залиха на крају дана у центиметрима и литрима), као и температурне разлике и источено – враћено гориво у резервоар приликом оверавања (уместо колоне у коју је уписивано стање воде у резервоарима и то у центиметрима и у литрима).

Образац ДПИ води се хронолошки и у горњи десни угао уписује се број из Књиге евиденције под којим је уписано раздужење за источено гориво евидентирано у том обрасцу.

 

Закључивање и чување Књиге евиденције

Члановима 17–19. прописан је начин закључивања и чувања Књиге евиденције. После извршених евидентирања за протеклу годину, врши се закључивање Књиге евиденције.

Крајњи салдо, разлика збира колоне број 4. (Задужење) и колоне број 5. (Раздужење ) представља вредност робе која се преноси као почетно стање у наредну годину.

Закључивање које се води ручно врши се на последњој страни последњих евидентирања за протеклу пословну годину и оверава потписом рачунополагача, односно предузетника. Ако се евиденција води у електронском облику, закључивање се врши штампањем почетне стране и крајњег салда, који се оверава потписом рачунополагача, односно предузетника. Књига евиденције која се води електронски, на крају пословне године штити се на начин који онемогућава измену листова или делова евиденције, с тим да се може у сваком тренутку одштампати.

Евиденција промета робе и документација на основу које су вршена евидентирања чува се на начин, на месту и у року у којем се чувају помоћне књиге у складу са прописима о рачуноводству. Чланом 24. ст. 5. Закона о рачуноводству („Сл. гласник РСˮ, 62/13) прописано је да се помоћне књиге чувају пет година од њиховог закључивања.

 

Казне за непридржавање правила о вођењу евиденције промета робе

Законом су прописане новчане казне за прекршаје уколико трговци не воде евиденцију промета робе, односно ако ту евиденцију не воде на потпун и прописан начин. Чланом 74. Закона предвиђена је новчана казна од 100.000,00 до 1.000.000,00 за прекршај за правно лице уколико не води евиденцију промета на потпун и прописан начин. За исти прекршај прописана је новчана казна од 5.000,00 до 50.000,00 за физичко лице или одговорно лице у правном лицу, док је за предузетника прописана казна од 10.000,00 до 100.000,00 динара.

Када трговци уопште не воде евиденцију промета, односно ако не поседују одговарајуће исправе које прате робу, прописане су новчане казне за прекршаје уз могућност изрицања одређених заштитних мера. Чланом 75. Закона прописане су новчане казне од 500.000,00 до 2.000.000,00 динара за прекршај за правна лица ако не поседују одговарајуће исправе које прате робу, односно ако не воде евиденцију промета. Поред овога, уз прекршајну казну, правном лицу се може изрећи и заштитна мера забране обављања одређене делатности у трајању од шест месеци до две године, као и заштитна мера јавног објављивања пресуде.

За исти прекршај предузетник може бити кажњен новчаном казном од 50.000,00 до 500.000,00 динара. Уз ову прекршајну казну предузетнику се може изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до две године.

За наведени прекршај прописане су новчане казне за физичко лице или одговорно лице у правном лицу од 50.000,00 до 150.000,00 динара. Уз ову прекршајну казну одговорном лицу у правном лицу може се изрећи заштитна мера забране да врши одређене послове у трајању од три месеца до једне године.

 

[signoff]

Шта садржи образац о пријави места на коме се води евиденција?

Наведени образац садржи следеће податке:

1) пословно име и адресу трговца;

2) адресу на којој се води Књига евиденције;

3) датум почетка обављања трговине ван продајног објекта,

4) име и презиме, број телефона и адресу електронске поште контакт особе.

Свака промена ових података пријављује се Министарству.

[/signoff]