Правни лекови у извршном поступку кроз судску праксу привредних судова

ЖАЛБЕНИ РАЗЛОЗИ ЗА ПОБИЈАЊЕ РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ

Законом о извршењу и обезбеђењу такса­тивно су прописани разлози на основу којих извршни дужник може жалбом да побија ре­шење о дозволи извршења.

Из образложења:

У конкретној правној ствари решење о из­вршењу је донето на основу извршне исправе – плана реорганизације у стечајном поступку, чије усвајање је решењем потврдио суд. Одред­бом члана 41. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015) прописане су врсте извршних исправа, међу којима је, под тачком 5. став 1. овог члана, прописано да из­вршна исправа јесте план реорганизације у стечајном поступку, чије је усвајање решењем потврдио суд.

Одредбом члана 74. Закона о извршењу и обезбеђењу таксативно су прописани разлози на основу којих извршни дужник може жал­бом да побија решење о дозволи извршења, а с обзиром на то да изјављени жалбени разлози, изнети од стране извршног дужника, да посто­ји могућност продаје дела непокретности из­вршног дужника, не спадају међу разлоге који су прописани наведеним чланом 74. Закона о извршењу и обезбеђењу, решење првостепеног суда је донето правилно и у свему у складу са одредбом члана 84. Закона о извршењу и обезбеђењу.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ии. 75/17 од 16. 3. 2017, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Иж. 673/17 од 11. 5. 2017)

РАЗЛОЗИ ЗА ПОБИЈАЊЕ РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ НА ОСНОВУ ВЕРОДОСТОЈНЕ ИСПРАВЕ

Део решења у коме је извршни дужник обавезан да намири новчано потраживање, може да се побија само ако потраживање из веродостојне исправе није настало или није доспело, ако је у веродостојну исправу унет неистинит садржај, ако је обавеза из веродо­стојне исправе испуњена или на други начин престала да постоји или ако је потраживање застарело.

Из образложења:

Законом о извршењу и обезбеђењу детаљ­но су регулисани разлози за побијање решења о извршењу на основу веродостојне исправе од стране извршног дужника.

Одредбом члана 89. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015), ставом 1, прописано је да део решења у коме је извршни дужник обавезан да намири нов­чано потраживање, може да се побија само ако потраживање из веродостојне исправе није настало или није доспело, ако је у веро­достојну исправу унет неистинит садржај, ако је обавеза из веродостојне исправе испуњена или на други начин престала да постоји или ако је потраживање застарело.

Ставом 2. члана 89. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да је извршни ду­жник дужан да у приговору наведе разлоге због којих решење побија, као и чињенице, и да приложи доказе на којима заснива приго­вор, иначе се приговор одбацује као непот­пун, без претходног враћања на допуну.

Ставом 3. члана 89. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано је да извршни дужник може да приложи искључиво писмене доказе, а према ставу 4. овог члана извршни дужник није дужан да приложи доказ да обавеза из веродостојне исправе није настала.

У конкретној правној ствари извршни дужник није оспорио постојање пословног односа са извршним повериоцем по основу Уговора о комбинованом осигурању мотор­них возила ауто-каско, нити је у свој пригово­ру навео да обавеза из веродостојне исправе није настала. Решење о дозволи извршења ко­јим је извршни дужник обавезан да намири доспело новчано потраживање повериоца, из­вршни дужник је оспорио образложењем да је потраживање повериоца из веродостојне ис­праве престало да постоји и то услед раскида уговора који су странке закључиле.

Извршни дужник није ни приложио нити предложио било какве доказе у прилогу при­говора изјављеног против решења о извр­шењу, а притом није оспорио чињеницу да обавеза из веродостојне исправе није настала. С друге стране, извршни поверилац је, поред рачуна као веродостојне исправе, приложио и аналитичку картицу, при чему су у њима евидентиране уплате извршног дужника и на­веден салдо у корист повериоца, у износу од 9.460,31 динар, на име дугујуће премије оси­гурања моторног возила, поверене понуде за закључење уговора о комбинованом осигура­њу моторног возила – ауто-каско и посебних услова за комбиновано осигурање моторних возила (ауто-каско).

Привредни апелациони суд констатује да је првостепени суд правилно закључио да ду­жник није приложио никакве доказе на ко­јима заснива приговор, због чега је побијано решење правилно и на закону засновано.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ипв (Ив) 46/17 од 21. 3. 2017, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Иж. 576/17 од 18. 5. 2017)

САДРЖИНА ЖАЛБЕ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА

Суд ће жалбу извршног дужника одбацити решењем као непотпуну уколико не садржи разлоге због којих се побија решење о извр­шењу.

Из образложења:

Извршни дужник је против решења о из­вршењу Привредног суда у Пожаревцу, Ии. 46/2017, изјавио благовремену и дозвољену жалбу, наводећи да његова обавеза према извршном повериоцу, која је проистекла из Унапред припремљеног плана реорганизаци­је, није спорна, али да је дужник у претпла­ти према њему због незаконитог обрачуна дуговане затезне камате која је наплаћена у извршном поступку који се водио пред При­вредним судом у Пожаревцу под пословним бројем И. 126/2016.

Међутим, у жалби извршног дужника из­јављеној против решења о извршењу које је донето на основу извршне исправе, није на­веден ниједан од разлога због којих се може побијати решење о извршењу, а који су так­сативно наведени у одредби члана 74. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015).

То значи да жалба извршног дужника из­јављена против решења о извршењу на осно­ву извршне исправе, нема садржину која је прописана одредбом члана 75. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, јер нису наведени разлози због којих се побија решење о извр­шењу, те је суд на основу одредбе члана 75, став 2. Закона о извршењу и обезбеђењу, исту одбацио решењем као непотпуну.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ии 76/17 од 13. 3. 2017, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Иж. 672/17 од 17. 5. 2017)

РАЗЛОЗИ ЗА ПОБИЈАЊЕ РЕШЕЊА О ИЗВРШЕЊУ

Законом о извршењу и обезбеђењу такса­тивно су наведени разлози који спречавају извршење.

Из образложења:

Одредбом члана 74. Закона о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/2015) таксативно су наведени разлози због којих из­вршни дужник може жалбом побијати решење о извршењу, као и који су то разлози који спре­чавају извршење, а у овом случају ниједан од разлога који су наведени у жалби, не спречава одређено извршење.

Извршни дужник је у жалби навео да извр­шна исправа мора садржати клаузулу извршно­сти и да је претходно морала бити достављена извршном дужнику, а пресуда није достављена ни извршном дужнику ни трећем лицу умеша­чу, при чему је другостепени суд пресудом одлу­чио потврђивање Пресуде П. 538/14, па је реч о противзаконитој судској одлуци против које се у ванредном поступку, по ванредним правним средствима, може преузети парнична радња странке у циљу заштите једнаких права страна­ка пред судом, због чега је погрешно стављена клаузула извршности.

Разматрајући правилност побијаног решења о извршењу, на основу одредбе члана 78. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу, Привред­ни апелациони суд је нашао да жалба извршног дужника није основана.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, Ии. 65/17 од 27. 2. 2017, потврђено Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Иж. 592/17 од 26. 4. 2017)

ОДЛУКЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ СУДА ПО ЖАЛБИ НА РЕШЕЊЕ О ИЗВРШЕЊУ

Одлучујући о приговору и жалби суд не може да укине првостепено решење и да пред­мет упути на поновно решавање.

Из образложења:

Одредбом члана 26. Закона о извршењу о обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/15), прописано је да, одлучујући о приговору и жалби, суд не може да укине првостепено ре­шење и да предмет упути на поновно реша­вање.

Одредбом члана 84. истог закона који ре­гулише поступање другостепеног суда, ста­вом 3, прописано је да се у свему осталом на поступање другостепеног суда примењују одредбе о жалби против решења о извршењу (члан 78–80).

Одредбом члана 80. став 1. истог закона прописано је да се решењем о усвајању жал­бе обуставља извршни поступак, преиначава првостепено решење о извршењу и одбија предлог за извршење, или се укида првосте­пено решење о извршењу и одбацује предлог за извршење.

Имајући у виду горе наведено, те цитиране одредбе члана 84. став 3. и члана 80. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу, како је пр­востепени суд одлучивао о основаности пре­длога за извршење, а претходно пропустио да утврди да ли је предлог за извршење потпун, то је применом одредбе члана 82. став 1. и чла­на 80. став 1. у вези са чланом 84. став 3. За­кона о извршењу и обезбеђењу, другостепени суд укинуо првостепено решење о извршењу и одбацио предлог за извршење.

(Решење Привредног суда у Пожаревцу, ИИ. 93/16 од 1. 9. 2016, укинуто Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Иж. 163/16 од 28. 9. 2016)