Правни оквири заштите интелектуалне својине и њихов утицај на заштиту резултата научноистраживачког рада

Заштита интелектуалне својине и управљање проналасцима само су један од фактора који захтевају одговарајуће правне оквире између универзитета, истраживача и компанија. Претраживање патентне документације треба да буде основ при научноистраживачким активностима не само ради утврђивања стања технике већ и ради стицања свеобухватних техничких, научних и комерцијалних информација, које су услов у проналажењу потенцијалних партнера, корисника и тржишта за новонастали производ или технологију.

У савременим условима пословања рационална иновативна политика и стварање нових производа и технологија даје научноистраживачким компанијама, факултетима и институтима нову улогу на тржишту. Поред сопствених истраживања, научноистраживачке организације неретко добијају од великих компанија тзв. „наручена истраживања”. У данашње време напредак у производњи се и даље мери квалитетом производа, али кроз то како корисници реагују на његову појаву, будући развој или модификацију до финалне верзије производа. Знајући да уколико компанија константно не улаже у развој нових производа и технологија, висок ниво конкуренције на тржишту довешће је до тога да постане потпуно зависна од производа који се налазе у завршним фазама свог животног циклуса.

Интелектуална својина је заједничко име за својину над резултатима људског стваралачког ума. Права интелектуалне својине чине: ауторско право и права сродна ауторском праву, као и права индустријске својине (патенти, корисни модели, топографије интегрисаних кола, нове биљне сорте, жигови, имена порекла и географске ознаке, индустријски дизајн). У терминологији новијег доба под интелектуалном својином подразумева се и тзв. мека интелектуална својина, која обухвата know-how, пословне тајне и поверљиве информације. Иако се односи на нематеријалну својину, интелектуална својина даје право носиоцу патента, жига, индустријског дизајна или ауторског права да располаже тим правом као материјалном својином и да на тај начин остварује корист од свог интелектуалног рада.

Основни прописи Републике Србије из области интелектуалне својине:

1. Закон о ауторскoм и сродним правима („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – одлука УС), којим се штите људске творевине које имају духовни садржај, а оригиналне су и изражене у одређеној форми, као што су ликовна, архитектонска, књижевна, драмска и музичка дела, рачунарски програми, базе података, филмови, кореографска дела и др.
2. Закон о патентима („Сл. гласник РС”, бр. 99/11), којим се штити проналазак из било које области технике који је нов, који има инвентивни ниво и индустријски је применљив. Проналазак је нов ако није обухваћен стањем технике. Стање технике, у смислу овог закона, чини: 1) све што је доступно јавности пре датума подношења пријаве проналаска, писаним или усменим описом, употребом или на било који други начин; 2) садржај свих пријава проналазака поднетих у Републици Србији, које имају ранији датум подношења од датума из тачке 1) овог става, а које су објављене тог датума или касније на начин предвиђен овим законом. То значи да могућност стицања патента може бити изгубљена објављивањем резултата истраживања. Ниједна информација о проналаску не сме бити доступна јавности на било који начин и било где у свету пре подношења пријаве патента. Ово укључује објављивања у прихваћеним пријавама, часописима, усменим излагањима на семинарима и конференцијама, као и информације објављене на интернету, у тезама, имејловима, плакатима или изложбама. Свако пружање информација о проналаску које је објављено на било који начин, слабиће и/или онемогућавати могућност његове заштите патентом. Према члану 12. овог закона, проналазак има инвентивни ниво ако за стручњака из одговарајуће области не произлази на очигледан начин – из стања технике, док се проналазак сматра индустријски применљивим (члан 13) ако се предмет проналаска може произвести или употребити у било којој грани индустрије, укључујући и пољопривреду.
3. Закон о жиговима („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 10/2013) регулише правно заштићен знак којим физичко и правно лице обележавају своје робе и услуге у промету како би потрошачи могли да их разликују од истоврсних или сличних роба и услуга које на тржишту нуди неко друго физичко или правно лице.
4. Закон о правној заштити индустријског дизајна („Сл. гласник РС”, бр. 104/2009 и 45/2015), којим се штити тродимензионални или дводимензионални изглед целог производа или његовог дела који је одређен његовим визуелним карактеристикама, а посебно линијама, контурама, бојама, обликом, текстуром и материјалима од којих је производ сачињен или којима је украшен, као и њиховом комбинацијом.
5. Закон о заштити топографија полупроводничких производа („Сл. гласник РС”, бр. 55/13), којим се штити полупроводнички производ, тако да се у потпуности обезбеђује заштита топографија полупроводника и омогућава шира заштита јер се односи на сва електрична кола, укључујући и она направљена од дискретних компонената. Међутим, у Републици Србији примењују се и закони који уређују спровођење права интелектуалне својине, и то: 1. Закон о посебним овлашћењима ради ефикасне заштите права интелектуалне својине („Сл. гласник РС”, бр. 46/2006 и 104/2009 – др. закони); 2. Кривични законик („Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014); 3. Царински закон („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 111/2012 и 29/2015) и Уредба о условима и начину за примену мера за заштиту права интелектуалне својине на граници („Сл. гласник РС”, бр. 86/2010 и 28/2012); и 4. Закон о оптичким дисковима („Сл. гласник РС”, бр. 52/2011).

Систем активног промовисања заштите интелектуалне својине користан је не само за универзитете већ и за привреду јер омогућава стварање услова за даљи развој технологије, мотивише и подстиче даља улагања у истраживање и развој на основу заштићених технологија, ствара нове spin–out компаније и привлачи додатне инвестиције.

Патент

Према Закону о патентима („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011), патент је облик правне заштите за проналазак који испуњава материјалне и формалне услове заштите. Материјални услови подразумевају новост, инвентивни ниво и применљивост, док формални услови обезбеђују процедуре пред надлежним органом у Републици Србији – Заводом за интелектуалну својину Републике Србије. У сврху разумевања израза „инвентивни ниво” и „подобан за индустријску примену”, корисници могу сматрати да су то синоними израза „неочигледно” и „корисно” према Анексу 1Ц Споразума о  оснивању Светске трговинске организације, односно тзв. ТРИПС споразуму. Уопштено, ако се мало дубље уђе у суштину Закона о заштити проналаска патентом, повезујући га са временом трајања једног патента – 20 година од датума подношења патентне пријаве, може се рећи да је држава равноправно поделила корист од сваког проналаска на проналазача и на њу саму – државу. Данас скоро све земље имају своје модерне патентне законе. Можда разлика и не постоји, али у патентној терминологији ранијих времена могао се наћи израз „заштита проналазача”, док се данас среће израз „заштита проналаска”. Како су данас дефинисани, патентни закони штите и проналазак и самог проналазача.

Поставља се питање да ли држава оваквим законом осигурава економију засновану на знању. Уколико се зна да у замену за заштиту проналазачи обелодањују свој проналазак у оквиру патентне пријаве која, према члану 79. Закона о патентима, садржи: 1) захтев за признање права; 2) опис проналаска; 3) један или више патентних захтева за заштиту проналаска; 4) нацрт на који се позива опис и/или патентни захтев; 5) апстракт, али и техничке детаље, начин функционисања проналаска, распоред елемената и друге корисне информације и знања проистекла из истраживања. Другим речима: држава је овим законима уредила и заштиту и корист свих у циљу размене информација и резултата истраживања, али и искључиво право да носилац права (чл. 14): 1) користи у производњи заштићени проналазак; 2) ставља у промет предмете израђене према заштићеном проналаску; 3) располаже патентом или малим патентом; као и право да 4) спречи свако треће лице које нема његову сагласност да производи, нуди и ставља у промет заштићени проналазак.

С пословног аспекта, нова технологија има додатну тржишну вредност ако је заштићена патентом или препознатљива по регистрованом жигу или индустријском дизајну. Услов је да се убеди тржиште да је баш тај проналазак потребан у мноштву других који решавају сличан проблем или потребу. Гледано дугорочно, израз „убедити” треба да подразумева убеђивање квалитетом, добром услугом и адекватним решењем, уз претходну добру анализу потреба тржишта. При планирању стратегије комерцијализације производа важно је знати да је заштита индустријске својине територијално, али и временски ограничена и односи се на њено трајање које је уређено законима за свако право интелектуалне својине појединачно, уз услове које мора да испуни током временског периода одржавања тих права.

Међународна заштита проналаска

Пошто је патент територијално право које је ограничено географским границама земље у којој је признат, веома је важно да се стратешки дефинишу земље у којима се тражи заштита проналаска. Из тог разлога важно је познавати могућности међународне заштите проналаска патентом. Према Уредби о ратификацији Париске конвенције о заштити индустријске својине („Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми”, бр. 5/74 и „Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 7/86 – др. уредба), подносилац који поднесе патентну пријаву у Републици Србији, има могућност да поднесе патентну пријаву у некој држави чланици Париске уније за заштиту истог проналаска и признаће му се право првенства од датума подношења прве пријаве у Републици Србији, под условом да то затражи од надлежног органа приликом подношења пријаве за заштиту истог проналаска и да од дана подношења прве уредне пријаве у Републици Србији до подношења пријаве надлежном органу у некој држави чланици Париске уније, није протекло више од 12 месеци.

PCT (Patent Cooperation Treaty) је мултилатерални уговор који је закључен у Вашингтону 1970. године, при чему га је наша земља ратификовала 1996. године („Сл. лист СРЈ” бр. 3/1996), а односи се на сарадњу земаља потписница у области патената. За његово спровођење надлежан је Међународни биро Светске организације за интелектуалну својину (WIPО), чије је седиште у Женеви. Веома је важно знати да PCT систем представља систем подношења пријаве патента, а не систем признања патента. Патент могу признати само национални заводи и регионалне патентне организације. За пријем међународних пријава патената чији подносиоци имају домицил у Републици Србији или су њени држављани, надлежан је Завод за интелектуалну својину Републике Србије. Током националне или регионалне фазе поступак признања патента обавља одговарајући национални или регионални завод, на пример Европски завод за патенте.

Међународна заштита је могућа и преко европске патентне пријаве, према Закону о потврђивању Конвенције о признавању европских патената (КЕП) („Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 5/2010 и „Сл. гласник РС”, бр. 99/2011 – др. закон). Патент који је признат на основу ове конвенције зове се европски патент и у свакој од држава уговорница за коју је признат, има иста дејства и подлеже истим прописима као национални патент признат у тој држави, осим ако овом конвенцијом није одређено другачије (објављен у „Сл. гласнику РС – Међународни уговори”, бр. 5 од 9. јуна 2010). Овом конвенцијом је установљено заједничко право држава уговорница у области признавања патената за проналаске, а признање европског патента може бити тражено за једну, за више или за све државе уговорнице. Европска пријава патента може бити поднета: 1) Европском заводу за патенте или 2) надлежном органу. Надлежни орган прослеђује европску пријаву патента Европском заводу за патенте у року одређеном чланом 146. Закона о патентима. Европском заводу за патенте плаћају се таксе и трошкови у вези са европским пријавама патената, у складу са одредбама Конвенције о европском патенту и прописима за њено спровођење.

Према статистици европских патената Сименс заузима прво место по броју патената. Кроз заједничке пројекте са универзитетима Сименс има приступ најновијим резултатима истраживања, а кроз концепт отворених иновација у своје истраживачко-развојне јединице интегрише иновације других компанија, универзитета и института и на тај начин скраћује циклус развоја производа, као и време његовог пласмана на тржиште. Компаније чији пословни успех зависи од иновација, морају да се ослоне на стручност кадрова, укључујући најновија сазнања у основним и примењеним истраживањима. Тако је нпр. Сименс компанија сваке године укључена у преко 1000 пројеката сарадње са универзитетима, истраживачким институтима и индустријским партнерима у целом свету, у настојању да ојача и одржи свој портфолио иновација на дужи рок. У том смислу је међународна заштита од кључног значаја и Сименс је спроводи. У енергетском сектору Сименс тренутно развија технологију регистрације угљен-диоксида у термоелектранама и подноси велики број патентних пријава, али има и већ регистроване патенте из те области (WO2017005411 (A1), WO2013124125 (A1), EP2994216 (B1) итд.), тражећи комерцијалну употребу у сарадњи са добављачима енергената. У здравственом сектору Сименс са партнерима сарађује на развоју нове врсте рендгенског контраста који пружа прецизнију дијагностику (US2017258423 (A1), US2016066873 (A1),  DE102011087128 (A1) и др.).

Заштита резултата научноистраживачког рада

Пракса заштите проналаска патентом у пословном окружењу је комерцијализација, док се у академском смислу и даље може наћи објава резултата истраживања, било као научни рад било као патентни документ који је неопходан приликом покретања поступка за избор у звање у круговима академске заједнице („Сл. гласник РС”, бр. 24/2016, 21/2017 и 38/2017), Прилог 1 и 2 Правилника о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача.

Међутим, универзитети и друге јавне истраживачке организације, доношењем Закона о иновационој делатности (чл. 32) и оснивањем Фонда за иновациону делатност (чл. 41), подстакнуте су да све више штите своје проналаске у циљу комерцијализације резултата истраживања, од генетских проналазака, преко производње лекова и хране, до софтвера, и да на тај начин омогућавају стицање додатних средстава за истраживање и развој нових производа. Подизање свести о важности заштите интелектуалне својине широм света, као и доношење свих поменутих закона који имају за циљ пренос технологије у циљу комерцијализације, додатни су фактори који су допринели порасту заштите проналазака патентима у академским институцијама.

Према Закону о иновационој делатности („Сл. гласник РС”, бр. 110/2005, 18/2010 и 55/2013), ради подршке развоју иновативних производа и услуга, као и комерцијализације научноистраживачких резултата, Влада Републике Србије, на предлог министра, усваја програме иновационе делатности за наредну буџетску годину. Начин реализације појединачног програма иновационе делатности прописује министар. Иновациони и развојни пројекти, према члану 28. Закона о иновационој делатности, дефинишу да привредна друштва, високошколске установе, научноистраживачке и иновационе организације могу бити носиоци иновационих и развојних пројеката, у складу са овим законом, као и да по правилу иновациони пројекти трају до једне, а развојни до две године. У случају када један пројекат реализује више организација, носилац реализације пројекта одређује се међусобним уговором.

Уопштено, простор за измену и допуну поменутих закона који подржавају и имају снажан утицај на заштиту резултата научноистраживачког рада – увек постоји, али овако конципирани, може се рећи да се ослањају на позитивно искуство „Bayh-Dole Act” (PL 96-517, Амандмани о патентима и жиговима из 1980. године, САД), који је створио јединствену патентну политику на универзитетима и пројектима које финансира држава, омогућавајући универзитетима да задрже право над проналасцима који су настали као резултат научних истраживања иако су били финансирани од стране државе. Интелектуална својина која настане у току реализације иновационог и развојног пројекта који се финансира средствима буџета Републике Србије, припада организацији у којој је интелектуална својина настала (Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије, „Сл. гласник РС”, бр. 110/2005, 50/2006 – испр., 18/2010 и 112/2015, члан 8. и члан 32, „Сл. гласник РС”, бр. 110/2005, 18/2010 и 55/2013). Посебно је важно истаћи да  уколико је патент или мали патент економски искоришћаван, проналазач из става 3. овог члана има право на накнаду у износу од најмање 50% добити, коју је организација из става 2. овог члана остварила искоришћавањем патента, односно малог патента. Такође, академској заједници и истраживачима омогућава се право својине над патентом, али тек уколико се универзитет/НИО одрекне права заштите и комерцијализације предметног проналаска.

На Универзитету у Београду настају многи проналасци и технологије, којима помоћ при проналажењу средстава и комерцијализацији пружа Центар за трансфер технологије. Из сарадње између тима истраживача и Центра проистекла је и успешна подршка за три пројекта са Универзитета у Београду за Програм трансфера технологија. Тачније, Универзитет у Београду је са Фондом за иновациону делатност потписао три уговора о пружању подршке у комерцијализацији за три иновативна развојна пројекта Технолошко-металуршког факултета и Машинског факултета у Београду. Ови пројекти су добили финансијску подршку у укупној вредности од 5 милиона динара. Подржани пројекти су: 1. Мултифункционалне куглице за хватање боја, Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду, 2. Прототип нове генерације ергономски прилагођених столица у кранским кабинама, Машински факултет Универзитета у Београду, 3. Прототип инструмента за мерење топлотне проводљивости вишекомпонентних течних смеша, Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду.

Такође, истраживачи са Универзитета у Београду, из Института за нуклеарне науке „Винча” и из Иновационог центра Машинског факултета развили су ложиште за сагоревање балиране биомасе, са аутоматским дозирањем горива, што омогућава ефикасан, контролисан и континуалан процес сагоревања, а користи се за производњу електричне енергије, као и за грејање јавних објеката и стакленика. Проналазак превазилази недостатке класичних ложишта јер омогућава контролу процеса сагоревања, повећава укупну ефикасност искоришћења биомасе и смањује количину емисије штетних материја. Технологија је побољшано решење постојећег патента 51771 и као таква је доступна компанијама заинтересованим за лиценцирање и потенцијалним сарадницима заинтересованим за даљи развој и комерцијализацију проналаска.

Одређени проналасци се, због своје природе и стратегије пословања, не одлучују на заштиту проналаска патентом, већ другим облицима интелектуалне својине, на пример Примена раних лабораторијских биомаркера за побољшање ефикасности лечења гљивичних обољења људи. Истраживачи Медицинског факултета Универзитета у Београду формирали су стратегију преноса искуства и резултата научних истраживања из области медицинске и лабораторијске микологије у клиничку праксу и тиме омогућили лако доступну, рану и прецизну дијагнозу гљивичних болести, као и њихово ефикасно лечење, контролу и превенцију. Резултати овог пројекта су предмет меке интелектуалне својине, know-how, док су база података и софтвер заштићени ауторским правима. Лиценцирање се врши у сарадњи са Центром за трансфер технологије Универзитета у Београду.

Стратегија заштите интелектуалне својине у циљу трансфера технологије треба да буде свеобухватна и да се посматра са становишта оквира и циљева развоја и експлоатације интелектуалне својине. Она ствара оптималне услове за развој нових производа и услуга увећањем прихода за даља истраживања. Поред тога, Стратегија обезбеђује универзитетима и компанијама добру репутацију, тако да је важно направити квалитетну стратегију заштите интелектуалне својине у циљу трансфера технологије, а не стицати портфолио патентних пријава у циљу спречавања или ограничавања конкуренције.  Међутим, приход за даља истраживања не увећава се само трансфером технологије већ и поверењем потенцијалних инвеститора, којима је важно каквом интелектуалном својином располажу универзитети и компаније у које планирају да уложе свој капитал.

У наредном периоду очекује се доношење измена и допуна низа закона, међу којима се истичу Закон о жигу, Закон о патентима, Закон о топографији интегрисаних кола и Закон о ауторском и сродним правима, при чему је њихово спровођење планирано до септембра 2018. године, а треба да допринесе додатном усаглашавању нашег законодавства из области права интелектуалне својине са правним нормама ЕУ.