Друштвена брига за здравље становништва остварује се на нивоу Републике, аутономне покрајине, општине, односно града, послодавца и појединца, а подразумева обезбеђење непрекидне здравствене заштите свим грађанима у сваком животном добу, при чему је овде акценат стављен на могућност финансирања здравствене заштите из буџета градова и општина.
Уводне напомене и основне одредбе
Законом о здравственој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15, 106/15 и 113/17 – др. закон) уређује се систем здравствене заштите, организација здравствене службе, друштвена брига за здравље становништва, општи интерес у здравственој заштити, права и обавезе пацијената, здравствена заштита странаца, оснивање Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, надзор над спровођењем овог закона, као и друга питања од значаја за организацију и спровођење здравствене заштите.
Здравствена делатност је она делатност којом се обезбеђује здравствена заштита грађана, а обухвата спровођење мера и активности здравствене заштите које се, у складу са здравственом доктрином и уз употребу здравствених технологија, користе за очување и унапређење здравља људи, што обавља здравствена служба.
Према одредбама овог закона, грађанин Републике Србије, као и друго лице које има пребивалиште или боравиште у Републици, има право на здравствену заштиту у складу са Законом, али и дужност да чува и унапређује своје и здравље других грађана, као и услове животне и радне средине. У обезбеђивању и спровођењу здравствене заштите у Републици учествују грађани, породица, послодавци, образовне и друге установе, хуманитарне, верске, спортске и друге организације, удружења, здравствена служба, организација за здравствено осигурање, као и општине, градови, аутономне покрајине и Република.
Средства за финансирање и спровођење здравствене заштите, као и за рад и развој здравствене службе, обезбеђују се у складу са Законом.
1. Начела здравствене заштите
Начело приступачности здравствене заштите остварује се обезбеђењем одговарајуће здравствене заштите грађанима Републике, која је физички, географски и економски доступна, односно културно прихватљива, а посебно здравствене заштите на примарном нивоу.
Начело правичности здравствене заштите остварује се забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета.
Начело свеобухватности здравствене заштите остварује се укључивањем свих грађана Републике у систем здравствене заштите, уз примену обједињених мера и поступака здравствене заштите који обухватају промоцију здравља, превенцију болести на свим нивоима, рану дијагнозу, лечење и рехабилитацију.
Начело континуираности здравствене заштите остварује се укупном организацијом система здравствене заштите, која мора бити функционално повезана и усклађена по нивоима, од примарног преко секундарног до терцијарног, при чему пружа непрекидну здравствену заштиту грађанима Републике у сваком животном добу.
Начело сталног унапређења квалитета здравствене заштите остварује се мерама и активностима којима се, у складу са савременим достигнућима медицинске науке и праксе, повећавају могућности повољног исхода и смањује ризик и друге нежељене последице по здравље и здравствено стање појединца и заједнице у целини.
Начело ефикасности здравствене заштите остварује се постизањем најбољих могућих резултата у односу на расположива финансијска средства, односно постизањем највишег нивоа здравствене заштите уз најнижи утрошак средстава.
2. Друштвена брига за здравље становништва
Друштвена брига за здравље становништва остварује се на нивоу Републике, аутономне покрајине, општине, односно града, послодавца и појединца.
У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита која обухвата:
1) очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота;
2) спречавање, сузбијање и рано откривање болести;
3) правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и повређених;
4) информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и остваривање права на здравље.
Друштвену бригу за здравље на нивоу Републике чине мере привредне и социјалне политике којима се стварају услови за спровођење здравствене заштите ради очувања и унапређења здравља људи, као и мере којима се усклађује деловање и развој система здравствене заштите.
Друштвена брига за здравље на нивоу Републике обухвата:
1) успостављање приоритета, планирање, доношење посебних програма за спровођење здравствене заштите, као и доношење прописа у овој области;
2) спровођење мера пореске и економске политике којима се подстиче развој навика о здравом начину живота;
3) обезбеђивање услова за васпитање за здравље становништва;
4) обезбеђивање услова за развој интегрисаног здравственог информационог система у Републици;
5) развој научноистраживачке делатности у области здравствене заштите;
6) обезбеђивање услова за стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника.
Друштвена брига за здравље на нивоу Републике обухвата и доношење републичког програма у области заштите здравља од загађене животне средине, што је проузроковано штетним и опасним материјама у ваздуху, води и земљишту, одлагањем отпадних материја, опасним хемикалијама, изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења, буком и вибрацијама, као и вршење систематских испитивања животних намирница, предмета опште употребе, минералних вода за пиће, воде за пиће и других вода које служе за производњу и прераду животних намирница и санитарно-хигијенске и рекреативне потребе, ради утврђивања њихове здравствене и хигијенске исправности и прописаног квалитета (мониторинг).
Програм споразумно доносе министар надлежан за послове здравља и министар надлежан за послове заштите животне средине.
Средства за спровођење друштвене бриге за здравље на нивоу Републике обезбеђују се у складу са Законом, односно из републичког буџета.
3. Друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, односно града
Према члану 13. Закона о здравственој заштити, друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, односно града обухвата мере за обезбеђивање и спровођење здравствене заштите од интереса за грађане на територији аутономне покрајине, општине, односно града, и то:
1) праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе на својој територији, као и старање о спровођењу утврђених приоритета у здравственој заштити;
2) стварање услова за приступачност и уједначеност коришћења примарне здравствене заштите на својој територији;
3) координирање, подстицање, организацију и усмеравање спровођења здравствене заштите, која се остварује делатношћу органа јединица локалне самоуправе, грађана, предузећа, социјалних, образовних и других установа и других организација;
4) планирање и остваривање сопственог програма за очување и заштиту здравља од загађене животне средине, што је проузроковано штетним и опасним материјама у ваздуху, води и земљишту, одлагањем отпадних материја, опасних хемикалија, изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења, буком и вибрацијама на својој територији, као и вршењем систематских испитивања животних намирница, предмета опште употребе, минералних вода за пиће, воде за пиће и других вода које служе за производњу и прераду животних намирница и санитарно-хигијенске и рекреативне потребе, ради утврђивања њихове здравствене и хигијенске исправности и прописаног квалитета;
5) обезбеђивање средстава за вршење оснивачких права над здравственим установама чији је оснивач у складу са Законом и Планом мреже здравствених установа, а обухвата изградњу, одржавање и опремање здравствених установа, односно инвестиционо улагање, инвестиционо – текуће одржавање просторија, медицинске и немедицинске опреме и превозних средстава, опреме у области интегрисаног здравственог информационог система, као и за друге обавезе одређене Законом и актом о оснивању;
6) сарадњу са хуманитарним и стручним организацијама, савезима и удружењима на пословима развоја здравствене заштите;
7) обезбеђивање услова за бољу кадровску обезбеђеност здравствене установе чији је оснивач до норматива односно стандарда прописаних у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона, за коју се, због недостатка финансијских средстава у систему обавезног здравственог осигурања, средства не могу обезбедити на основу уговора закљученог са организацијом за обавезно здравствено осигурање, односно због недостатка сопствених прихода здравствене установе, а до стварања услова да се кадровска обезбеђеност финансира из средстава обавезног здравственог осигурања, односно из сопствених прихода здравствене установе;
8) обезбеђивање средстава за пружање хитне медицинске помоћи у складу са чланом 162. ст. 1. и 2. овог закона.
Општина односно град обезбеђује рад мртвозорске службе на својој територији.
Аутономна покрајина, општина, односно град обезбеђује средства за остваривање друштвене бриге за здравље из става 1. овог члана у буџету аутономне покрајине, општине, односно града, у складу са Законом.
Аутономна покрајина, општина, односно град може да донесе посебне програме здравствене заштите за поједине категорије становништва, односно врсте болести које су специфичне за аутономну покрајину, општину, односно град, за које није донет посебан програм здравствене заштите на републичком нивоу, у складу са својим могућностима, као и да утврди цене тих појединачних услуга, односно програма.
Такође треба напоменути да је чланом 13а прецизирано следеће:
Друштвена брига за здравље на нивоу аутономне покрајине, општине, односно града може да обухвати и мере за обезбеђивање и спровођење здравствене заштите од интереса за грађане на територији аутономне покрајине, општине, односно града, којима се стварају услови за бољу доступност и приступачност у коришћењу здравствене заштите на својој територији у здравственим установама чији је оснивач, који су притом виши од норматива односно стандарда прописаних овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона у погледу простора, опреме, кадра, лекова и медицинских средстава, који се не обезбеђују под условима прописаним законом којим се уређује обавезно здравствено осигурање, укључујући и друге неопходне трошкове за рад здравствене установе којима се постиже виши стандард у обезбеђивању здравствене заштите.
Обезбеђивање кадра под условима из члана 13. став 1. тачка 7) овог закона, као и под условима из става 1. члана 13а, подразумева обезбеђивање средстава за плате запослених, додатке на плате и друге накнаде у складу са Законом, односно колективним уговором, као и за доприносе за обавезно социјално осигурање.
Аутономна покрајина, општина, односно град може да обезбеди и средстава за вршење оснивачких права над здравственим установама чији је оснивач, ради извршавања обавеза здравствених установа по извршним судским одлукама – за обавезе које се не финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања или на други начин у складу са Законом, а за које здравствена установа не може да обезбеди средства у финансијском плану.
Аутономна покрајина, општина, односно град може да обезбеди и средства за осигурање објеката и опреме за здравствене установе чији је оснивач, у складу са Законом.
За спровођење друштвене бриге за здравље, како је то наведено у члану 13а Закона о здравственој заштити, аутономна покрајина, општина, односно град обезбеђује средства у буџету аутономне покрајине, општине, односно града, у складу са Законом.
4. Финансирање примарне здравствене заштите из буџета општине или града
У складу са чланом 13 и 13а Закона о здравственој заштити, општина или град, као оснивач здравствених установа, може да финансира програме заштите за које није донет посебан програм здравствене заштите на републичком нивоу у складу са својим финансијским могућностима, као и да прихвати финансирање других обавеза које су вид мера повећања примарне здравствене заштите и стварају услове за већу доступност и приступачност у коришћењу примарне здравствене заштите, али и онај вид мера у погледу простора, опреме, кадра, лекова и медицинских средстава, које се не обезбеђују под условима прописаним Законом, укључујући и финансирање других неопходних трошкова за рад здравствене установе којима се постиже виши стандард у обезбеђивању здравствене заштите.
Општина или град од стране скупштине општине може да донесе одлуку о текућим дотацијама из средстава општине дому здравља чији је она оснивач, у којој се утврђује реализација текућих дотација из средстава буџета општине или града за извршавање обавеза дефинисаних одлуком о буџету општине или града за 2018. годину.
У тој одлуци неопходно је дефинисати укупан износ годишње дотације здравству, као и намену за коју се средства преносе. На пример, за финансирање плата и доприноса на плате, сталних трошкова, услуга по уговору (нпр. лекари-специјалисти), специјализованих услуга (лабораторијске), текућих поправки и одржавања објеката домова здравља на територији општине или града, а у конкретном примеру и новчаних казни и пенала по решењу судова, односно пошто су донесена извршна судска решења за блокаду рачуна дома здравља у чијем је саставу и апотека, направљено је судско поравнање са веледрогеријама у чију су корист гласиле пресуде, са прецизираним датумима уплате средстава. С обзиром на то да је Управни одбор поменутог дома здравља констатовао да нема средстава за исплату дуга по судском поравнању према веледрогеријама, као и да је реч о дугу који је проистекао из комерцијалних трансакција, а не из набавке „лекова са листе”, коју треба да финансира РФЗО, општина је, према члану 13а став 4, прихватила да плати ову обавезу како би се обезбедио континуитет у пружању здравствене заштите грађанима и несметани рад здравствених установа.
Пример: Како се расходи према дому здравља могу обухватити у одлуци о буџету општине или града за једну календарску годину
| 1801 | ПРОГРАМ 12 – ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА | ||||||
| 1801-0001 | Функционисање установа примарне ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ | ||||||
| 721 | Опште медицинске услуге | ||||||
| 346 | 464 | Текући трансфери осталим нивоима власти | |||||
| 411 Плате и додаци запослених | 6.202.100,00 | ||||||
| 412 Допр. на терет послодавца | 1.111.015,00 | ||||||
| 416 Јубиларне награде | 180.000,00 | ||||||
| 421 Стални трошкови | 351.047,00 | ||||||
| 423 Услуге по уговору | 1.300.000,00 | ||||||
| 424 Специјализоване услуге | 3.762.190,00 | ||||||
| 425 Текуће поправке и одржавање | 4.158.667,00 | ||||||
| 483 Новчане казне и пенали по решењу судова | 18.161.627,00 | ||||||
| Извори финансирања за функ. 721 | |||||||
| О1 | Приходи из буџета | 35.226.646,00 | |||||
| УКУПНО за функ. 721 | 35.226.646,00 | ||||||
| 1801-0002 | Мртвозорство | ||||||
| 760 | Здравство некласификовано на другом месту | ||||||
| 347 | 464 | Текући трансфери осталим нивоима власти | |||||
| 424 Специјализоване услуге | 100.000,00 | ||||||
| Извори финансирања за функ. 760 | |||||||
| О1 | Приходи из буџета | 100.000,00 | |||||
| Укупно за функ. 760 | |||||||
| УК. ЗДРАВСТВО, функ. 721 | 100.000,00 | ||||||
| ПРОГРАМ 12 – ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА | 35.326.646,00 |
Дакле, средства из буџета општине преносе се као трансфери и билансирају се на контној групи 464 – Текући трансфери осталим нивоима власти. У опису одлуке, односно посебног дела буџета могу се набројати конта за које расходе општина врши издвајање према здравству, односно која се висина расхода опредељује за поједину врсту расхода. На овај начин одборници путем доношења акта о буџету одлучују и о распореду средстава за здравство јер их унутрашња расподела, наведена у делу табеларног прегледа под називом Опис, обавезује на коришћење средстава за ту врсту расхода. Са извршењем буџета у овом случају поступа се као да је реч о позицијама (односно апропријацијама), а то су у ствари наведене економске класификације које обавезују дом здравља ком се преносе трансферна средства на наменско коришћење тих средстава. Приликом требовања истих поступа се као и код осталих корисника – према Правилнику о начину извршења буџета на нивоу буџета општине, односно уз захтев за требовање, са приложеном валидном документацијом која у претходној контроли указује на наменско трошење ових средстава.
Уколико се у оквиру буџета налази само збирни укупни трансфер из буџета општине (конто 464) према здравственој установи коју финансира општина или град, неопходно је да се мимо буџета донесе посебна одлука о текућим дотацијама здравственој установи која се финансира из буџета у току 2018. године, како би се члановима одлуке децидирано навело који је износ укупних текућих трансфера за одређену здравствену установу и за које намене ће средства бити коришћена.
Правдање наменског коришћења средстава за поједине намене наведене у Одлуци о текућим трансферима здравственој установи врши се, према одредбама ове одлуке, у терминима како је то прецизирано истом (квартално или полугодишње), а у случају ненаменског коришћења ових средстава, као што то кажу и одредбе Закона о буџетском систему, средства се враћају у буџет.
Боља варијанта је да се у Опису посебног дела наведу намене за које ће здравствена установа користити средства, јер већ приликом претходно контроле (дакле, већ пре плаћања) види се да ли постоји валидна документација за поједино плаћање, односно да ли ће утрошак средстава бити у складу са наменом утврђеном одлуком о буџету за текућу годину, док приликом доношења посебне одлуке о текућим трансферима према здравственој установи намена није унапред позната јер се средства утврђују у збирном годишњем износу, па лакше може да се деси ненаменско трошење буџетских средстава, односно потрошња мимо одлуке о текућим трансферима, што претходна контрола пре извршења плаћања не може да утврди јер не поседује пропратна валидна документа, већ се обично ови износи преносе у идеалним дванаестинама месечним преносом.
Пример могућег нацрта одлуке о текућим трансферима, односно дотацијама дому здравља из средстава буџета општине или града:
На основу члана 13. и 13а. Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 107/05, 72/09 – др. закон, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 – др. закон, 93/14, 96/15 и 106/2015), члана 20. тачка 16. и члана 32. тачка 6. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/2017, 83/14 – др. закон и 101/16 – др. закон) и члана _. Статута Општине _____________ , на седници одржаној дана _________ 2018. године донела је
О Д Л У К У
о текућим трансферима (дотацијама) Дому здравља __________________ из средстава буџета Општине ______________ у 2018. години
Члан 1.
Овом одлуком утврђује се реализација текућих дотација Дому здравља ______________ из средстава буџета Општине ____________ за извршавање обавеза дефинисаних Одлуком о буџету Општине _____________ за ______ . годину.
Члан 2.
Средства за реализацију текућих дотација из члана 1. ове одлуке предвиђена су Одлуком о буџету Општине _____ за ____ . годину („Сл. лист Општине __________ ”, бр. ______ ) у износу од _________________________ динара.
Члан 3.
Текуће дотације из члана 1. ове одлуке исплаћују се у месечним износима, у складу са ликвидним могућностима буџета Општине ___________ за ____ . годину, преко економске класификације 464112 – Текуће дотације здравственим установама – Дому здравља _______________ , према приложеној валидној документацији за плаћање.
Члан 4.
Дом здравља ______________ има обавезу наменског коришћења средстава на име текућих дотација из члана 1. ове одлуке из буџета Општине ___________ , за извршавање обавеза дефинисаних Одлуком о буџету Општине ______________ за ______ . годину.
У случају ненаменског коришћења средстава дотација из буџета Општине ______________ Дом здравља ________ _____ има обавезу повраћаја средстава, до када се обуставља даља исплата по захтеву Дома здравља _________________ .
Члан 5.
Ова одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Општине ______________ ”.
Република Србија
Општина _____________
Скупштина Општине _______________
Број:
Дана:
Председник Скупштине Општине
_______________
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.