Право на инвалидску пензију

За стицање права на инвалидску пензију потребно је утврдити испуњеност два услова: инвалидност и навршен потребан стаж осигурања. У тексту који следи видећемо да се у случају инвалидности која је последица повреде на раду и професионалне болести, остварују права у већем обиму и то независно од дужине стажа осигурања, док се стаж осигурања под повољнијим условима примењује у случају млађих осигураника

Право на инвалидску пензију представља значајно основно право у систему пензијског и инвалидског осигурања. Као и друга права из пензијског и инвалидског осигурања, и ово право је уређено Законом о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14, у даљем тексту: Закон), као и подзаконским актима.

Овде ћемо се бавити условима за стицање права на инвалидску пензију. Са становишта услова за стицање права на инвалидску пензију, новине, које су утврђене Законом о изменама и допунама о пензијском и инвалидском осигурању из прошле године, који је објављен у „Сл. гласнику РСˮ, бр. 75/14 (у даљем тексту: Измене из 2014. године), који се примењује од 1. јануара 2015. године, нису утицале на услове за стицање права на инвалидску пензију.

Услови за инвалидску пензију
У погледу услова за стицање права на инвалидску пензију, битно је истаћи да је неопходно да на страни осигураника буду испуњена два услова. Први услов се односи на постојање инвалидности, а други услов је потребна дужина стажа, с тим што за остваривање права на инвалидску пензију, морају бити испуњена оба услова, а посебно ћемо анализирати сваки од њих.

Први услов – утврђена инвалидност код осигураника
Појам инвалидности дефинисан је чланом 21. Закона, којим је утврђено да инвалидност постоји кад код осигураника настане потпуни губитак радне способности, односно кад код професионалног војног лица настане потпуни губитак способности за професионалну војну службу, због промена у здравственом стању проузрокованих повредом на раду, професионалном болешћу, повредом ван рада или болешћу, које се не могу отклонити лечењем или медицинском рехабилитацијом.

У складу са наведеном нормом, постојање инвалидности се цени у односу на то да ли је наступио потпуни губитак радне способности за било који посао, изузев настанкa потпуног губитка способности за професионалну војну службу, код војних лица, што практично значи да би војна лица могла да буду способна за обављање другог посла, ван професионалне војне службе.

У односу на испуњеност услова за стицање права на инвалидску пензију, важно је, код утврђивања постојања инвалидности, посматрати и узрок настанка инвалидности. Наиме, узрок настанка инвалидности може бити повреда на раду и повреда ван рада, односно узрок настанка инвалидности може бити и обична болест или професионална болест. Због значаја узрока инвалидности, посебно ћемо дати појашњење дефиниције повреде на раду и професионалне болести, које су утврђене одредбама Закона.

Повреда на раду је значајна у систему пензијског и инвалидског осигурања, јер се права по основу инвалидности, проузроковане повредом на раду, стичу и остварују независно од дужине стажа осигурања, односно стичу се и остварују у већем обиму.

У односу на постојање инвалидности, значајна је одредба члана 22. Закона, којом се дефинише повреда на раду. Наиме, у складу са ставом 1. члана 22. Закона, повредом на раду се сматра повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма. Надаље, ставовима од 2. до 5. члана 22. Закона ближе се дефинише повреда на раду, па се тако дефинише да је повреда на раду она повреда коју осигураник претрпи при обављању посла на који није распоређен, али који обавља у интересу послодавца код кога је запослен, повреда коју осигураник претрпи на редовном путу од стана до места рада или обрнуто, на путу предузетом ради извршавања службених послова и на путу предузетом ради ступања на рад, као и у другим случајевима утврђеним законом, с тим што и ове повреде треба да су проузроковане на начин из става 1. члана 22. Закона.

Ставом 4. и 5. члана 22. Закона утврђено је да је са повредом на раду изједначено обољење осигураника, под условом да је настало непосредно или као искључива последица неког несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу кога је осигураник осигуран или у вези са њим, као и повреда настала у вези са коришћењем права на здравствену заштиту по основу повреде на раду.

Поред тога, чланом 23. Закона је утврђено да се повредом на раду сматра и повреда настала на начин из члана 22. Закона, коју претрпи лице учествујући у акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода, на војној вежби или у вршењу других обавеза из области одбране земље, на омладинској радној акцији, радном кампу или такмичењу (производном, спортском и др.), као и на другим пословима и задацима за које је законом утврђено да су од општег интереса.

Професионалне болести су, такође, значајне у систему пензијског и инвалидског осигурања, јер се права из пензијског и инвалидског осигурања по основу професионалне болести стичу и остварују независно од дужине стажа осигурања, а остварују се и у већем обиму.

Тако је чланом 24. Закона дат појам професионалних болести, односно да се ради о одређеним болестима, које су проузроковане дужим непосредним утицајем процеса и услова рада, које се односе на радно место, односно послове које је осигураник обављао и да је осигураник осигуран на пензијско и инвалидско осигурање по основу тог радног места, односно послова. Ставом 2. члана 24. Закона утврђено је да радна места, односно послове на којима се те болести појављују и услове под којима се сматрају професионалним болестима, утврђује министар надлежан за послове пензијског и инвалидског осигурања и министар надлежан за послове здравља, на предлог фонда. То значи да ће се професионалном болешћу сматрати она болест која је као таква предвиђена подзаконским актом. У складу са наведеном одредбом Закона, донет је Правилник о утврђивању професионалних болести („Сл. гласник РСˮ, бр. 105/03). Овим Правилником је утврђено 56 професионалних болести, које су распоређене у шест врста и то:
1) проузроковане хемијским дејством;
2) проузроковане физичким дејством;
3) проузроковане биолошким фактором;
4) болести плућа;
5) болести коже, и
6) малигне болести.

Утврђивање инвалидности
Постојање чињенице инвалидности је неопходно да би се остварило право на инвалидску пензију, што је у складу са одредбом члана 93. Закона. Наиме, да би се уопште утврдила инвалидност – губитак радне способности, о томе мора да дâ налаз, оцену и мишљење, орган вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а орган вештачења се образује општим актом фонда.

Други услов – потребан стаж осигурања
Други услов за стицање права на инвалидску пензију, поред већ наведеног услова утврђене инвалидности од стране органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, јесте потребан навршен стаж осигурања. Услов у погледу потребног навршеног стажа осигурања, утврђен је одредбом члана 25. Закона. Овде је значајно указати да се услови за стицање права по основу утврђене инвалидности цене и у односу на узрок инвалидности, као што је напред наведено. Тако, уколико је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, не захтева се потребна дужина стажа осигурања. То значи ако је инвалидност проузрокована повредом на раду и професионалном болешћу, инвалидска пензија се може остварити невезано од дужине стажа осигурања. Разлика између повреде на раду и професионалне болести, као узрока инвалидности постоји у томе што се повреда на раду може десити чак и првог дана осигурања, када би се право на инвалидску пензију и остварило по том основу, док код професионалне болести, као узрока инвалидности то не може да се догоди из разлога што сама дефиниција професионалне болести захтева дужи непосредни утицај процеса и услова рада, који се односе на радно место, односно послове које је осигураник обављао. Ово се односи на све категорије осигураника: осигуранике запослене, осигуранике самосталних делатности и осигуранике пољопривреднике код којих настане губитак радне способности – неспособност за било који посао, док се код осигураника – професионалног војног лица у том смислу захтева неспособност за професионалну војну службу. Значи, без обзира на дужину стажа осигурања коју сваки односни осигураник има.

У односу на узрок инвалидности проузроковане повредом на раду и професионалном болешћу, тачком 2) члана 25. Закона утврђено је да право на инвалидску пензију стиче осигураник (запослени – овде се мисли и на професионално војно лице, самосталних делатности и пољопривредник) код кога настане губитак радне способности (неспособност за било који посао, а код професионалног војног лица у односу на неспособност за професионалну војну службу), ако је инвалидност проузрокована повредом ван рада или болешћу – под условом да је губитак радне способности настао пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију утврђених у члану 19. тачка 1) Закона. Члан 19. тачка 1) Закона дефинише опште услове за стицање права на старосну пензију, тј. у односу на неопходне навршене године живота, то значи за осигуранике мушкарце навршених 65 година живота, а за осигуранике жене, то значи навршених 61 годину живота у 2016. години (ово имајући у виду да се старосна граница за стицање права на старосну пензију поступно повећава за осигуранике жене на 65 година живота све до 2032. године, а што је све Законом прецизно дефинисано по календарским годинама – шта је у којој години услов). Према томе, уколико се код осигураника мушкарца и утврди инвалидност у складу са Законом, проузрокована болешћу или повредом ван рада, а он има навршених 65 година живота у том моменту, такав осигураник не може да оствари право на инвалидску пензију, због напред наведеног услова. То се такође односи и на осигураника жену, ако би јој у овој 2016. години била утврђена инвалидност, а она има у том моменту навршених 61 годину живота – такође неће моћи да оствари право на инвалидску пензију, већ само право на старосну пензију, иако је наступила инвалидност.

Поред тога, захтевани услов у погледу потребних навршених година стажа осигурања износи пет година стажа осигурања, уколико је инвалидност проузрокована болешћу и повредом ван рада. То практично значи да осигураник, и то и осигураник мушкарац и осигураник жена (не прави се разлика између осигураника мушкарца и осигураника жене у погледу других услова за стицање права на инвалидску пензију), уколико немају навршен стаж осигурања од пет година не могу да остваре право на инвалидску пензију, иако им се утврди инвалидност – потпуни губитак радне способности, проузроковане болешћу или повредом ван рада. Значи, без обзира на испуњеност других Законом прописаних услова, за остваривање права на инвалидску пензију по основу инвалидности проузроковане болешћу или повредом ван рада, не може да оствари осигураник који, на пример, има само 4 године и шест месеци стажа осигурања. Овај услов се односи на све категорије осигураникa: запослене – мисли се и на професионална војна лица, самосталних делатности и пољопривреднике.

Посебни услови за млађе осигуранике
Кад се говори о настанку инвалидности проузроковане болешћу или повредом ван рада и захтеваног услова од потребних најмање пет година стажа осигурања, указује се да је Законом направљен изузетак у односу на млађе осигуранике, односно за осигуранике млађе од 30 година живота, код којих се не захтева потребних најмање пет година стажа осигурања. Наиме, овај изузетак за млађе осигуранике је дефинисан чланом 26. Закона.

Према члану 26. Закона предвиђени су услови у погледу потребног стажа осигурања за осигуранике код којих је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада, до навршених: 20 година живота, 25 година живота и 30 година живота. Тако је наведеним чланом 26. тач. 1–3) Закона дефинисано да осигураник код кога је инвалидност проузрокована болешћу или повредом ван рада, настала пре навршене 30 године живота стиче право на инвалидску пензију, под условом:
– према одредби тачке 1) члана 26. Закона, кад је инвалидност настала до навршене 20 године живота – ако до настанка инвалидности има годину дана стажа осигурања;
– одредбом тачке 2) члана 26. Закона, кад је инвалидност настала до навршене 25. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање две године дана стажа осигурања;
– одредбом тачке 3) члана 26. Закона, кад је инвалидност настала до навршене 30. године живота – ако до настанка инвалидности има најмање три године стажа осигурања.

Дакле, чланом 26. Закона, прописани су повољнији услови за стицање права на инвалидску пензију за осигуранике млађе од 30 година, у односу на потребан стаж осигурања. Такође, прописани потребни услови у погледу навршеног стажа осигурања, не праве разлику да ли се ради о осигуранику жени или осигуранику мушкарцу млађем од 30 година живота. Напомињемо да се овде потребна дужина навршеног стажа осигурања, различито захтева у односу на навршене године живота и ових млађих осигураника (пример: за осигураника који има, на пример, навршених 19 година живота, захтева се мањи стаж осигурања, у односу на осигураника који има, на пример, навршене 24 године живота).

На крају, можемо да закључимо да је за испуњавање услова за инвалидску пензију потребно да се утврди инвалидност – потпуни губитак радне способности, затим, да се не захтева навршен потребан стаж осигурања, ако је инвалидност последица повреде на раду и професионалне болести, међутим, уколико је инвалидност последица болести и повреде ван рада, неопходно је да осигураник има навршених пет година стажа осигурања, као и да није наступио ризик старости (потребне навршене године живота за старосну пензију). Код осигураника до навршених 30 година живота, код којих је инвалидност последица болести и повреде ван рада, захтева се мање навршеног стажа осигурања.

[signoff]

Напомена редакције:

Текст је преузет из Билтена службених мишљења Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (03/2016), који у сарадњи са Министарством издаје компанија Инг-Про.

[/signoff]