Право на процесну камату кроз судску праксу привредних судова

Примена члана 279. Закона о облигационим односима анализирана је кроз примере из судске праксе привредних судова.

 

 

На износ обрачунате законске затезне камате не може да се обрачуна процесна камата све док главни дуг не буде плаћен.

 

Из образложења:

Одредбом члана 279. став 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993) прописано је да на износ неисплаћене камате може да се захтева затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату.

У конкретном случају, из самог постављеног тужбеног захтева не може јасно да се утврди који део тужбеног захтева се односи на главни дуг, а који на обрачунату законску затезну камату. Ова чињеница је битна за правилно пресуђење зато што докле год дужник новчаног потраживања не исплати износ који дугује из неког правног посла, односно не исплати износ на име главног дуга, камата која је на тај износ стечена по основу одредбе члана 277. став 1. Закона о облигационим односима, представља споредно потраживање. Тужилац може да изврши обрачун законске затезне камате за период доцње у плаћању главног дуга и да тако определи тужбени захтев, али то не мења правну природу законске затезне камате као споредног потраживања. На тако опредељен новчани износ, односно на износ обрачунате законске затезне камате не тече затезна камата, односно процесна камата. Процесна камата може да тече само на износ главног дуга, а не и на део износа који представља обрачунату камату.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 369/17 од 7. 12. 2017. године, укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 126/18 од 17. 1. 2019)

 

 

Тужилац има право да захтева затезну камату на износ обрачунате затезне камате само од дана утужења.

 

Из образложења:

Одредбом члана 279. став 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) прописано је да се на износ неисплаћене камате може захтевати затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату.

У конкретном случају парничне странке су биле у облигационоправном односу по основу Уговора о пословно-техничкој сарадњи, којим је уговорена сарадња у области пољопривредне производње. Тужбом је тужилац тражио исплату износа од 28.403.414,30 динара, са каматом по Закону о затезној камати на износ од 17.340.332,50 динара до исплате и на износ од 11.063.081,80 динара од 27. 1. 2015. године до исплате и износ од 1.041.069,87 динара са законском затезном каматом од 1. 1. 2011. до 25. 12. 2012. године. Првостепени суд је овако постављени тужбени захтев усвојио. Међутим, износ од 11.063.081,80 динара представља износ обрачунате затезне камате, па тужилац, сагласно одредби члана 279. став 2. Закона о облигационим односима, нема право да захтева законску затезну камату од 27. 1. 2015. године, како је то тужбом опредељено, већ само од дана подношења тужбе, с обзиром на то да се на износ неисплаћене камате може захтевати затезна камата само од дана подношења захтева за њену исплату. 

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 250/2016 од 1. 9. 2016. године, делимично потврђена – делимично укинута Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 7018/16 од 4. 10. 2018)

 

 

На износ обрачунате затезне камате не може да се тражи процесна затезна камате све док главни дуг не буде плаћен у целости.

 

Из образложења:

Одредбом члана 279. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93) прописано је да на доспелу а неисплаћену уговорну или затезну камату, као и на друга доспела повремена новчана давања не тече затезна камата, изузев кад је то законом одређено, док је ставом 2. истог члана прописано да се на износ неисплаћене камате може захтевати затезна камата само од дана кад је суду поднесен захтев за њену исплату. Ставом 3. истог члана Закона прописано је да на повремена доспела новчана давања тече затезна камата од дана кад је суду поднесен захтев за њихову исплату.
Првостепени суд је тужиоцу досудио процесну затезну камату на износ обрачунате законске затезне камате у износу од 4.753,16 динара, почев од 25. 12. 2014. године, као дана утужења, па до коначне исплате, заједно са обавезом плаћања главног дуга у износу од 15.017,02 динара. Одлука првостепеног суда није заснована на закону и првостепени суд је на утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право. Ово из разлога што законска затезна камата има карактер споредног потраживања и исто потраживање није могуће самостално утужити све док главни дуг не буде плаћен. Када је потраживање повериоца доспело, он има право да потражује, поред износа главног дуга, и законску затезну камату за период доцње у плаћању, почев од дана доспећа обавезе, па до коначне исплате. Притом, затезну камату поверилац може да обрачуна за читав период доцње и да тај износ припише главном дугу или пак може само да тражи затезну камату за период доцње, без математичке операције обрачунавања. У случају обрачуна затезне камате, поверилац нема право да на наведени износ обрачунате затезне камате захтева процесну затезну камата од дана утужења, па до коначне исплате, јер и у том случају затезна камата остаје акцесорно потраживање. 

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 1169/15 од 17. 3. 2016. године, делимично потврђена – делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 3488/16 од 7. 3. 2018)

 

 

Тек исплатом главног дуга камата обрачуната за период од дана падања туженог у доцњу до дана исплате може да представља главни захтев.

 

Из образложења:

Одредбом члана 279. став 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993) прописано је да на износ неисплаћене камате може да се захтева затезна камата само од дана када је суду поднесен захтев за њену исплату.

У конкретном случају првостепени суд је тужиоцу досудио законску затезну камату на износ обрачунате камате од 4.766,74 динара, почев од 25. 12. 2014. године, као дана утужења, па до коначне исплате, позивајући се на одредбу члана 279. став 2. Закона о облигационим односима. 

Основани су жалбени наводи туженог да је суд погрешно применио материјално право у конкретном случају када је тужиоцу досудио законску затезну камату на износ обрачунате затезне камате почев од дана утужења, а ово из разлога што је затезна камата обрачуната на износ главног дуга који није плаћен. Из одредбе члана 279. став 2. Закона о облигационим односима проистиче да поверилац има право на затезну камату од дана подношења захтева, што подразумева да је главни дуг исплаћен, али у доцњи и да је камата опредељена као главни дуг. Тек исплатом главног дуга камата обрачуната за период од дана падања туженог у доцњу до дана исплате може да представља главни захтев. 

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 936/15 од 4. 2. 2016. године, делимично потврђена – делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда, Пж. 2289/16 од 7. 2. 2018)

 

 

Математичка операција обрачуна доспеле затезне камате не мења правну природу исте као споредног потраживања, па стога на тако обрачунату камату не може тећи процесна затезна камата из члана 279. Закона о облигационим односима.

 

Из образложења:

Насупрот претходно наведеном, затезна камата има правну природу споредног потраживања које није самостално утуживо све док главница није плаћена. Када поверилац новчаног потраживања које је доспело а није плаћено, осим захтева за исплату главнице, тужбом захтева и исплату затезне камате, он има право да исту захтева почев од одређеног датума до исплате или пак да исту математички обрачуна за одређени период и утужи тако обрачунату затезну камату. Међутим, математичка операција обрачуна доспеле затезне камате не мења правну природу исте као споредног потраживања, па стога на исту не може да тече процесна затезна камата из члана 279. Закона о облигационим односима. Стога у конкретном случају тужилац нема право на затезну камату на износ обрачунате затезне камате од … динара од 14. 5. 2013. године до исплате.

(Пресуда Привредног апелационог суда, Пж. 3530/14 од 9. 11. 2015)

 

 

Само на камату која је обрачуната на плаћени главни дуг може бити досуђена процесна затезна камата и то од дана истицања захтева.

 

Из образложења:

Основано се у жалби указује на то да је погрешно примењено материјално право и то одредбе члана 279. став 2. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), у делу у коме је тужиоцу призната и досуђена процесна камата на износ обрачунате камате. Наиме, у образложењу побијане одлуке није наведено који износ представља камату обрачунату на плаћени, а који износ камату обрачунату на неплаћени главни дуг, с обзиром на то да тужилац не може потраживати камату на камату која је обрачуната на неплаћени главни дуг. Из налаза и мишљења вештака економско-финансијске струке произлази да је камата на доцњу у плаћању обрачуната и за плаћене и за неплаћене рачуне. 

Међутим, само на камату која је обрачуната на плаћени главни дуг може бити досуђена процесна затезна камата и то од дана истицања захтева. Тужилац није образложио који износ представља камата обрачуната на главни дуг који је плаћен, а који износ представља камату на наплаћени главни дуг. Управо је на тужиоцу био терет доказивања да достави доказе, односно предложи извођење доказа на околност колико износи потраживање камате на плаћени главни дуг за период након 20. 2. 2012. године, као и на околност колико износи потраживање камате на неплаћени главни дуг. Како тужилац није поступио на наведени начин, нису испуњени услови из члана 279. став 2. Закона о облигационим односима да се тужени обавеже на плаћање процесне камате.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 839/15 од 23. 11. 2015, потврђена – преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 145/16 од 25. 5. 2016)

 

 

Право на процесну камату условљено је вођењем парнице за наплату неисплаћене, доспеле, затезне или уговорне камате и тече од дана подношења тужбе.

 

Из образложења:

Нису основани ни наводи жалбе тужиоца којима се указује на погрешан материјалноправни закључак поводом основаности захтева за исплату процесне камате за период од дана исплате главног дуга – 24. 4. 2009. године, до дана подношења захтева суду за исплату процесне камате – 19. 1. 2011. године. Иницијалним захтевом тужилац је у овој правној ствари захтевао исплату законске затезне камате за период од истека рока орочавања новчаних депозита до исплате. У моменту када је тужба поднета, потраживање законске затезне камате било је акцесорно потраживање, услед чињенице да у том тренутку главни дуг није био плаћен.

По правоснажности пресуде П. __/06 од 19. 2. 2008. године, главни дуг је измирен дана 24. 4. 2009. године, па је потраживање тужиоца, које је претходно имало природу споредног потраживања, прерасло у самостално утуживо потраживање на које може да тече процесна камата из члана 279. став 2. Закона о облигационим односима. У складу са том одредбом, тужиоцу право на процесну камату припада од дана подношења суду захтева за њену исплату, па је правилно његов захтев за ову камату одбијен до тог датума.
У конкретном случају тужилац је тужбом тражио исплату главног дуга и затезне камате, па је у том моменту затезна камата имала природу споредног потраживања, на које процесна камата и није могла тећи. Исплатом главног дуга ова камата стекла је својство самосталног потраживања, али у том моменту захтев за исплату процесне камате није постојао. Обрачуната камата на плаћени износ главног дуга изазвала је вођење спора тек када је тужилац поставио такав захтев, па како има казнени карактер дужника због изазивања спора за њену исплату и како је условљена вођењем парнице, онда и датум од када тужилац има право да потражује ову камату јесте управо датум подношења захтева суду такве садржине.

(Пресуда Привредног апелационог суда, Пж. 7790/13 од 3. 7. 2014)

 

 

Поверилац има право на камату на износ обрачунате камате од дана истицања захтева за исплату камате, а то је по правилу дан подношења тужбе, али само ако је тужба и поднета ради исплате камате.

 

Из образложења:

Према члану 279. став 2. Закона о облигационим односима (у даљем тексту: ЗОО), на износ неисплаћене камате може се захтевати затезна камата само од дана када је суду поднесен захтев за њену исплату. По правилу, то јесте дан подношења тужбе, али само под условом да се тужбом и тражила обрачуната затезна камата. У конкретном случају, из међусобно закљученог уговора о грађењу тужилац је тужбом тражио обрачун разлике у цени, а у току поступка је, имајући у виду чињеницу да је тужени дуг по ситуацијама платио у доцњи, тек поднеском од 16. 11. 2007. године истакао захтев за исплату обрачунате затезне камате, што му иначе и припада сагласно члану 277. ЗОО-а. Стога следи да тек од тог дана када је поднео захтев за исплату камате и може да има право на тзв. процесну камату, а то је 16. 11. 2007. године.
Из тог разлога је, правилном применом члана 277. и члана 279. став 2. ЗОО-а, преиначена одлука за камату у ставу 2. изреке, па је одбијена жалба туженог противтужиоца у делу којим је обавезан да тужиоцу плати 310.163,44 динара на име обрачунате затезне камате у делу у коме то потраживање није застарело, са каматом од 16. 11. 2007. године, као дана када је тужилац истакао захтев за исплату обрачунате затезне камате, па све до исплате.

(Пресуда Привредног апелационог суда, Пж. 3509/10 од 17. 9. 2010)