Иако је јасно да се о овом предлогу закона неће расправљати пре конституисања нове Владе, сматрамо да би заинтересовани за материју стечаја требало да на време буду упознати с предложеним решењима, како би благовремено и посредством својих организација покушали да издејствују одређене промене у њему
Социјалистички системи, у основи, нису познавали стечај будући да се пословни неуспех једног привредног субјекта „надомешћивао” пословним успехом других привредних субјеката, али на конкурентном и економски непредвидивом тржишту, финансијско-пословни неуспех привредног субјекта представља појаву која се ипак не може избећи.
Узроци пословног неуспеха могу бити различити: „нереално” израђен бизнис план, тренутна неликвидност, лоша процена стања на тржишту, тзв. агенцијски проблеми руководства (пример Енрона), а један од начина правног „санкционисања” овог пословно-финансијског неуспеха, јесте, управо, и покретање стечајног поступка над привредним субјектом.
Привредне реформе, које је најављивао, сада већ прошли министар привреде, огледале су се и у измени прописа о стечају па је стога Влада Републике Србије крајем децембра 2013. године, Народној скупштини упутила на усвајање предлог Закона о изменама и допунама Закона о стечају. Током јануара месеца, могле су се чути различите приче о „судбини” овог предлога Закона, али је у тренутку настанка овог текста на званичном сајту Народне скупштине Републике Србије, овај предлог закона био „у процедури”.
Иако је, готово, евидентно да се о овом предлогу закона неће расправљати пре конституисања нове Владе (у међувремену су расписани парламентарни избори), сматрамо да би заинтересовани за материју стечаја требало да на време буду упознати с предложеним решењима, како би благовремено и посредством својих организација покушали да издејствују одређене промене. Напослетку, треба имати у виду и „везу” између овог законског предлога и предлога новог Закона о приватизацији.
Неколико речи о стечају
Оно што је и упоредноправно неспорна чињеница јесте околност да стечај представља институт колективног намирења поверилаца стечајног дужника. У основи стечаја заправо је замисао да сви повериоци инсолвентног дужника остваре макар сразмерни део свога потраживања, што би било избегнуто уколико би се ишло редовним путем остваривања потраживања (први поверилац принудном наплатом наплатио би своје потраживање у целости, тако да не би остала имовина дужника за наплату потраживања осталих поверилаца).
С друге стране, у стручној литератури се такође истиче да стечај није „социјална категорија”, односно да је, пре свега, институт (најповољнијег колективног) намирења поверилаца. „Одређени” социјални елементи, међутим, присутни су, у смислу „привилегованости” исплате зарада запослених, односно сврставања дела неисплаћене зараде у први исплатни ред, што је, делом, и имплементација европске Директиве 2008/94/ЕЦ.
Не треба заборавити ни то да је стечај, поред ликвидације, један од два уобичајена начина престанка привредног друштва. Стога, приликом одлучивања о покретању властитог посла, предузетник заправо треба да рачуна и на трошкове, економски речено, „изласка из гране”, односно колико ће га коштати „затварање” предузећа, путем стечаја, уколико се посао не буде одвијао по плану.
НОВИНЕ У ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА
Комора стечајних управника
Једна од битних новина јесте укидање надзорног органа у виду Агенције за лиценцирање стечајних управника и оснивање Коморе стечајних управника, као новог удружења стечајних управника, са својством правног лица. Надлежности ове коморе биле би:
– сачињавање кодекса професионалне етике;
– издавање, обнављање и одузимање лиценци за рад стечајним управницима;
– вођење именика стечајних управника.
Регулисана су овлашћења органа Коморе, надзор над радом стечајних управника, подношење годишњих извештаја стечајних управника Комори и сл.
У основи ове концепције заправо је питање да ли ће послове у вези са стечајним управницима водити држава, путем „своје” агенције или независно струковно удружење.
Стечајни управник
(1) именовање: немогућност непосредног избора стечајног управника у тзв. малим стечајевима (имовина мања од 500 милиона динара и мање од 50 радника), стечајни повериоци имају право да предложе стечајног управника, а ако имају више од 50% вероватних потраживања (нова категорија) стечајни судија је обавезан да именује тог стечајног управника;
(2) додата су ограничења у именовању стечајног управника (повезаност с власником и другим повезаним лицима);
(3) уводи се појам асистента стечајног управника;
(4) уводи се појам канцеларије стечајног управника, која може да обавља послове као предузетник или као привредно друштво;
(5) у делу надлежности проширена је обавеза стечајног управника да:
– у року од 15 дана од дана именовања сачини листу вероватних стечајних и разлучних поверилаца и достави је суду и организацији за надзор;
– изврши анализу пословања стечајног дужника за период од 5 година пре покретања стечаја, и за сваку годину сачини листу прилива и одлива, листу отуђене имовине и све уговоре о отуђењу;
– анализира пословање с повезаним лицима.
Треба, међутим, имати у виду „разлику” у временском периоду када је стечајни управник именован и када фактички ступа на дужност, и да у почетном периоду, по фактичком ступању на дужност, има мало информација на располагању;
(6) прецизирано је када стечајни управник доставља тромесечне извештаје о току стечајног поступка и стању стечајне масе, с тим да се ови извештаји јавно објављују (на интернет страници) – овде се може поставити питање „односа” пословне тајне и транспарентности стечајног поступка;
(7) детаљно је регулисано поступање по притужби на рад стечајног управника;
(8) пре продаје имовине, стечајни управник је дужан да сâм уради или да прибави процену вредности имовине стечајног дужника, извршену уз примену међународних рачуноводствених стандарда; у случају протека више од годину дана између процене и продаје, на захтев одбора поверилаца, стечајни управник ће прибавити нову процену имовине.
Скупштина поверилаца
Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, као и до сада, с тим што се додаје да њу не могу чинити повериоци четвртог исплатног реда (потраживања повезаних лица). Оваквим законским решењем онемогућава се да повезана лица, која у пракси могу битно утицати на настанак стечајног разлога, могу имати утицаја на одлуке скупштине поверилаца. Регулисана су и одређена процедурална питања рада скупштине поверилаца (утврђивање, измена и допуна дневног реда, избор председавајућег скупштине и сл.). Осим тога, побољшан је начин на који стечајни судија врши процену потраживања ради одржавања скупштине поверилаца, односно да му у томе „помаже” стечајни управник.
Сходно принципу да повезана лица не могу бити чланови скупштине поверилаца јесте и правило да повезана лица не могу бити чланови одбора поверилаца. Одбор поверилаца има право да о свом трошку ангажује стручно лице, које ће извршити анализу пословања стечајног дужника.
Дефинисано је да је стечајни поверилац лице које има необезбеђено и вероватно потраживање, а оно се сматра вероватним уколико је евидентирано у пословним књигама стечајног дужника или уколико се заснива на извршној исправи. Хипотекарни поверилац је поверилац који нема новчано потраживање према стечајном дужнику, већ само заложно право уписано на имовини стечајног дужника. С друге стране, прецизирано је да предмет излучења (захтева излучног повериоца) може бити ствар на којој је излучни поверилац стекао право својине пре покретања стечајног поступка, а која се у тренутку стечаја налази у стечајној маси или уколико се туђа ствар налази код стечајног дужника по неком другом правном основу (уговор о закупу, послузи, лизингу).
Исплатни редови
У закону су утврђена 4 исплатна реда:
1) у први исплатни ред спадају неисплаћене нето зараде запослених и бивших запослених, у износу минималних зарада с каматом од дана доспећа до дана отварања стечајног поступка и неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање запослених, а чију основицу за обрачун чини најнижа месечна основица доприноса, сагласно прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног поступка;
2) у други исплатни ред спадају потраживања осталих стечајних поверилаца који не спадају у трећи и четврти исплатни ред;
3) у трећи исплатни ред спадају потраживања стечајних поверилаца који су се пре отварања стечајног поступка овереним уговором сагласили да буду намирени након пуног намирења потраживања једног или више стечајних поверилаца из другог исплатног реда, а који не спадају у четврти исплатни ред (субординирани повериоци);
4) у четврти исплатни ред спадају потраживања повезаних лица.
Запослени у стечају
Даном отварања стечајног поступка раскидају се сви уговори о раду и колективни уговори које је стечајни дужник закључио са запосленима. У садашњем закону је отварање стечаја само разлог за отказ уговора о раду, али, императивно, не престаје радни однос, као што је, дакле, случај сада.
Истовремено уз пријаву потраживања по основу минималних зарада и доприноса у првом исплатном реду, разлику до пуне зараде, као и отпремнину због раскида уговора о раду у максималном износу минималне зараде по години радног стажа код стечајног дужника, запослени пријављују у другом исплатном реду.
Неплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање пријављују се фонду ПИО, који је дужан да повеже радни стаж свим запосленима на нивоу минималне зараде, а за износе изнад минималне зараде у зависности од степена намирења након главне деобе.
Као и до сада, стечајни управник о отказу обавештава одговарајући орган односно организацију за запошљавање на чијој се територији налази седиште стечајног дужника.
Уз сагласност стечајног судије, као и до сада, стечајни управник може да ангажује потребан број лица ради наставка пословања, окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка, по основу уговора о раду на одређено време за пуно радно време или уговора о делу.
У предлогу остаје неизмењена одредба о томе да зараде и остала примања лица која је ангажовао стечајни управник, он сâм одређује, уз сагласност стечајног судије, а намирују се из стечајне масе као обавеза стечајне масе.
Вероватна, утврђена и оспорена потраживања у стечајном поступку могу бити предмет преноса, а запослени и лица која су била запослена код стечајног дужника могу потраживања из радног односа пренети на друго лице и пре отварања стечајног поступка. Заправо, замисао је да држава путем тзв. транзиционог фонда откупи ова потраживања и, касније, постане поверилац стечајне масе.
[signoff]СТАТИСТИКА
Према статистичким подацима у периоду од 1995. године до данас пред привредним судовима било је покренуто укупно 5.028 стечајних поступака. На дан 1. 12. 2013. године активних стечајних предмета има 2.168.
Просечна дужина трајања стечајних поступака над предузећима у друштвеној својини била је 3 године, 6 месеци и 8 дана, a за предузећа у приватној својини 2 године 3 месеца и 16 дана.[/signoff]
Побијање правних послова / радњи стечајног дужника
Прецизирани су услови под којима се могу побијати правни послови и правне радње. Побијање због намерног оштећења поверилаца може се вршити ако су правни посао, односно правна радња закључени, односно предузети у последњих пет година пре наступања поремећаја у пословању или подношења предлога за покретање стечајног поступка или након тога, с намером оштећења једног или више поверилаца, а сауговарач стечајног дужника је знао за намеру стечајног дужника.
Знање о намери претпоставља се ако је сауговарач стечајног дужника знао да стечајном дужнику прети неспособност плаћања и да се радњом оштећују повериоци. Сауговарач стечајног дужника је солидарно одговоран за обавезе стечајног дужника.
Ако је располагање имовином стечајног дужника извршено уношењем новчаног и неновчаног улога у зависно или друго друштво сматра се да је предузет правни посао без накнаде. Пропуштање улагања жалбе или приговора или одговора на тужбу или изостанка с рочишта сматра се правном радњом стечајног дужника без накнаде. Сауговарач стечајног дужника је солидарно одговоран за обавезе стечајног дужника.
Закон уводи претпоставке несавесности, па се сматра да је сауговарач стечајног дужника знао или морао знати за неспособност плаћања стечајног дужника ако је неспособност плаћања стечајног дужника била евидентирана у јавном регистру правних лица у принудној наплати. Сматра се, такође, да је сауговарач стечајног дужника знао или морао знати да је поднет предлог за покретање стечајног поступка ако је овај податак уписан у јавни регистар правних лица.
Постоји оборива претпоставка да су правни посао или радња предузети с намером оштећења стечајних поверилаца ако су предузети супротно начелу једнаке вредности давања или ако су предузети у корист повезаних лица.
Проширен је круг лица која се сматрају повезаним лицима са стечајним дужником на зависна правна лица и матична правна лица стечајног дужника, на лице које је одобравало позајмице стечајном дужнику и на правна лица у којима повезана лица имају контролна права. У погледу лица која могу бити пасивно легитимисана у побојној тужби, регулисано је да се тужба може поднети и против правних лица у које је унет део имовине стечајног дужника као оснивачки улог.
Поступак стечаја
У случају ако нема имовине из које се могу намирити трошкови стечајног поступка, стечајни поступак ће се закључити. Ако, међутим, стечајни повериоци имају интерес да се стечајни поступак настави (на пример, због побијања одређених правних послова стечајног дужника), тада стечајни судија, на предлог стечајног управника, може одредити додатни предујам трошкова члановима одбора поверилаца (јер постоји претпоставка да су у одбор поверилаца именовани представници поверилаца с највећим потраживањима), који су дужни да плате солидарно у складу с висином потраживања и то у износу који је неопходан за даље вођење поступка. У трошкове стечајног поступка улазе и трошкови претходног стечајног поступка.
Прецизирају се обавезе пружања података и исправа, како од стране овлашћених лица дужника, тако и од других лица. Стечајни судија може решењем, против којег није дозвољена жалба, наложити стечајном дужнику, као и наведеним лицима, да у одређеном року предају писмени извештај о економско-финансијском стању стечајног дужника, изјаве о имовини, изјаве о повезаним лицима, као и све друге изјаве и изјашњења, што треба да „ојача” позицију стечајног управника. Новина је да банке имају обавезу да на захтев стечајног управника доставе бројеве свих девизних и динарских рачуна, све изводе у електронској форми са свих динарских и девизних рачуна, као и све уговоре о орочењу средстава, као и да јавни регистри имају обавезу да на захтев стечајног управника доставе податке о имовини и правима стечајног дужника у периоду од пет година пре покретања стечаја.
Уведена је обавеза одређивања мера обезбеђења у претходном стечајном поступку. У пракси је било случајева да је након покретања претходног стечајног поступка долазило до отуђења знатне имовине (посебно непокретности) стечајног дужника.
Почетни стечајни биланс са свим прилозима доставља се у електронској форми Комори која их јавно објављује у року од 7 дана. Овакво решење омогућава транспарентност стечајног поступка. Прецизирано је да пословне књиге стечајног дужника после отварања стечајног поступка води стечајни управник, лице из канцеларије стечајног управника или друго лице које он одреди, у складу са законом који уређује ову област.
О банкротству се може гласати на првом поверилачком рочишту или на скупштини поверилаца, с тим што се у оба случаја одлука о банкротству доноси истом већином гласова поверилаца (70% укупних потраживања). Након изгласавања банкротства, стечајни поступак се водио у правцу уновчења стечајне масе и није постојала могућност разматрања реорганизације. У пракси су се, међутим, догађали случајеви (нарочито када је стечајни дужник располагао великом имовином) да се након изгласавања банкротства појаве нове околности које оправдавају реорганизацију. Иако се, можда, неће радити о учесталој појави, омогућено је да се повериоци могу поново изјашњавати о плану реорганизације, све до доношења решења о главној деоби. У том случају план реорганизације може се усвојити ако је за план гласала квалификована већина поверилаца (70%). Решењем о усвајању плана реорганизације, стечајни судија ставља ван снаге решење о банкротству, а све док се не усвоји план реорганизације, стечајни управник је дужан да поступа у складу с правноснажним решењем о банкротству.
По доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине или дела имовине стечајног дужника, с тим да може да прода делове имовине и пре доношења решења о банкротству уз сагласност одбора поверилаца и стечајног судије.
Законску новину представља и план продаје који треба да буде образложен у погледу ефикасности и рационалности уновчења стечајне масе, имајући у виду најбољи начин и динамику продаје. Стечајни управник дужан је да сачини план продаје имовине стечајног дужника у року од 15 дана од дана доношења решења о банкротству, да подели имовину на имовинске целине, изврши процену целисходности продаје стечајног дужника као правног лица, односно целокупне имовине стечајног дужника у односу на продају имовине стечајног дужника у деловима и да о томе обавести суд, одбор поверилаца, комору и организацију за надзор. План продаје обавезно садржи обрачун расподеле средстава повериоцима и објављује се на интернет страници коморе.
Нови метод продаје имовине је јавно прикупљање писаних понуда, након којег следи јавно надметање или непосредна погодба у складу с националним стандардима за управљање стечајном масом. Уколико је постигнута продајна цена нижа од 70% процењене вредности, одбор поверилаца и разлучни повериоци који имају разлучна права на имовини која је предмет продаје морају да дају сагласност за продају у року од 7 дана од дана окончања јавне продаје или непосредне погодбе. У противном, продаја се проглашава неуспелом. Уколико је постигнута продајна цена нижа од 50% процењене вредности, сагласност морају да дају и повериоци који имају преко 50% укупних утврђених потраживања.
Након извршене продаје стечајни управник је дужан да о извршеној продаји, условима и цени обавести стечајног судију и одбор поверилаца у року од три дана (ранијим решењем било је 10 дана) од дана извршене продаје.
Законска новина огледа се и у регулисању поступка и разлога за приговор на продају имовине.
Изузетак је и продаја имовинске целине мале вредности. У случају продаје имовинске целине процењене вредности мање од 100.000 динара, стечајни управник може спровести продају непосредном погодбом без јавног прикупљања понуда и без сагласности одбора поверилаца уз претходно обавештење одбора поверилаца, суда, коморе и организације за надзор не касније од 7 дана од дана продаје. Ово обавештење се објављује на интернет страници коморе.
[signoff]Аутоматски стечај и стечај повезаних лица
Закон поново регулише тзв. аутоматски стечај, тј. правну ситуацију када код дужника постоји дуготрајна неликвидност, односно други стечајни разлог, а ниједан овлашћени предлагач не подноси предлог за покретање стечајног поступка. Такође, новина представља и стечај „повезаних” лица.[/signoff]
Продаја стечајног дужника као правног лица
Пре него што изложи продаји стечајног дужника као правно лице, стечајни управник је дужан да изврши процену његове вредности која обавезно садржи:
1) процену имовине која је под теретом;
2) посебну процену основних средстава, инвестиционих некретнина, опреме и залиха намењених продаји;
3) процену приносне вредности сваког појединачног бизниса;
4) нацрт деобе средстава остварених продајом између стечајних и разлучних поверилаца, и
5) процену да ли би се остварила већа вредност ако неку имовину или имовинске целине продаје одвојено од продаје стечајног дужника.
Прецизирано је да потраживања стечајног дужника настала након отварања стечајног поступка не могу бити предмет продаје приликом продаје правног лица.
Реорганизација
Права заложних поверилаца који нису разлучни повериоци не могу се мењати или умањити планом реорганизације без њихове изричите сагласности.
План реорганизације се подноси стечајном судији најкасније у року од 90 дана од дана отварања стечајног поступка, без могућности продужења овог рока. Осим тога, план реорганизације може се изгласати до главне деобе.
У случају постојања поверилаца с разлучним правима и правима приоритета, стечајни судија мора наложити формирање једне или више додатних класа у случају:
1) поверилаца који имају реално обезбеђење на имовини трећих лица;
2) поверилаца по основу јемства.
Разлучни повериоци се деле у посебне класе разлучних поверилаца зависно од приоритета њихових разлучних права и очекиваног намирења.
У случају доношења решења којим се потврђује усвајање плана реорганизације или се констатује да план није усвојен, стечајни судија у истом решењу има обавезу да одлучи о свакој примедби на незаконитост плана.
Прелазне одредбе
Стечајни поступци у којима до дана ступања на снагу овог закона није уновчено више од 50% ликвидационе вредности стечајне масе наставиће се по одредбама овог закона. Остали стечајни поступци наставиће се по одредбама закона по ком су и започети.