Парцијално, непотпуно и неусклађено важеће законодавство у области грађанскоправних односа у Републици Србији захтева да се изврши модерна кодификација стварноправних, облигационих, породичних и наследноправних односа, на основу досадашњих сазнања правне науке, пословне и судске праксе
Полазећи од постојећег стања законодавства у области грађанскоправних односа, установљене судске праксе и развијене правне теорије, створени су сви неопходни услови за кодификацију права у облику Грађанског законика Републике Србије, за чије доношење је уставни основ неоспоран.
Ова кодификација би обухватила класична подручја грађанског права: установе Општег дела грађанског права; стварно право са својином као централном установом друштвеног и правног поретка и правима изведеним из својине – службености, заложно (хипотекарно) право; облигационо право са установама уговора и проузроковања штете као основних извора облигационих односа; наследно право с тестаментом и законским наследним редом као основама за наслеђивање; породичноправни односи, а посебно имовински односи, као и друге изведене дисциплине које су у тесној вези с класичним грађанским правом, а које су се у нашем правном систему развиле до степена могућности њихове кодификације.
Кодификована законска решења допринеће знатном повећању правне и социјалне сигурности свих правних субјеката и хармонизацији правних решења с правом Европске уније. То ће убрзати неопходне интеграционе процесе, који су битан услов за даљи просперитетни развој Републике Србије, њених грађана и правних лица.
У овом и наредним бројевима нашег часописа доносимо преглед нових одредаба, али и института које предвиђа преднацрт Грађанског законика.
Новине у области породичних односа
Нова одредба о ванбрачним заједницама
Ванбрачна заједница је трајнија заједница живота жене и мушкарца (ванбрачни партнери), између којих не постоје крвно сродство ни брачност. Жена и мушкарац који живе у ванбрачној заједници имају права и дужности супружника под условима одређеним овим закоником. Заједница живота лица истог пола уређује се посебним законом.
Образложење:
Предвиђају се само брачност и крвно сродство као сметње за тзв. законску ванбрачну заједницу, тј. заједницу која је у складу са законом и стога повлачи законом предвиђена дејства, као што су право на међусобно издржавање, на деобу заједничке имовине и право да своје имовинске односе уреде имовинским уговором, право на усвојење и сл. Уколико се ради о ванбрачној заједници између блиских крвних сродника или лица која се налазе у браку (или ако се један од њих налази у браку) таква ванбрачна заједница неће повлачити никаква породичноправна дејства, а њихови међусобни односи ће се регулисати по правилима грађанског права као имовински односи између било којих грађана.
Преднацртом је остављено отворено питање да ли да се уведе регистрација ванбрачне заједнице. То би могло да буде од значаја не само за породичноправне односе, него и за друге гране права које ванбрачним партнерима признају одређена права.
Када је реч о заједници живота лица истог пола (ванбрачне заједнице), Преднацрт предвиђа могућност регулисања тог питања посебним законом.
Нова одредба о праву да се одлучује о рађању деце
Жена, као и мушкарац слободно одлучују о рађању деце.
Образложење:
Преднацртом је ово право установљено у корист оба родитеља. Наиме, и жена, као и мушкарац, имају право да слободно одлучују о рађању деце. Мушкарац је, као и жена, самосталан субјект неких овлашћења која произлазе из овог права, па, дакле, не може бити искључен из дефинисања овог права, као што је то учињено у ПЗ. На пример, и мушкарац има право да слободно одлучи о контрацепцији, под одређеним условима о стерилизацији и сл. Једино што мушкарац не може јесте да одлучује о прекиду трудноће, будући да је то самостално право жене.
Нова одредба о мерама подстицања рађања
Мајка и дете уживају посебну заштиту државе. Држава је дужна да финансијским, пореским, радноправним, економским, социјалним и другим мерама и активностима посебно подстиче рађање деце. Посебним прописима се уређује подстицање рађања.
1. варијанта:Трећи став се мења, тако да гласи: Погодности којима се подстиче рађање деце уређују се посебним Прописима.
2. варијанта:На крају члана додаје се нови став који гласи: Мајка која је родила троје деце има право на демографску накнаду до пунолетства трећег детета у износу који за сваку годину утврђује министарство финансија.
Образложење:
Једна од значајнијих новина јесте и одредба о мерама за подстицање рађања. Преднацрт је предвидео дужност државе да „финансијским, пореским, радноправним, економским, социјалним и другим мерама и активностима подстиче рађање деце (чл. 6. Преднацрта).” Исто тако, предвиђено је да се подстицање рађања уређује посебним прописима, а понуђено је, као алтернатива 2, да се дода и нов став којим би се конкретизовала једна од погодности за подстицање рађања. Та погодност би обухватила право на „демографску накнаду” мајкама које роде треће дете и то до пунолетства најмлађег детета, с тим што би висину те накнаде сваке године утврђивало министарство финансија, према датим финансијским могућностима.
Нова одредба о форми закључења брака
Брак се закључује на свечан начин, пред матичарем и уз присуство два сведока.
Алтернатива: Претходни члан се мења тако да гласи: Брак се закључује у свечаном грађанском или верском облику.
Образложење:
Једна од значајнијих новина предложена је у алтернативи чл. 24. ПГЗ-а којим се, уколико би се Устав мењао и то омогућио (јер садашњи изричито предвиђа да се брак може закључити само пред надлежним државним органом – чл. 62/2 Устава) предлаже увођење црквене форме брака као пуноважне. Тиме би се промовисало право верника да се поштује брак склопљен пред органом цркве или верске заједнице којој припадају, без обавезе да склапају и цивилни брак, који је по садашњем праву једина призната форма брака.
Нова одредба о рађању за другог
Мајка детета је жена која га је родила, изузев рађања за другог.
Алтернатива: Претходни члан мења се тако да гласи: Мајка детета је жена која га је родила изузев у случају рађања за другог.
Образложење:
Врло значајна новина јесте и регулисање рађања за другог. Рађање за другог (сурогат материнство) по Закону о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења (2009. године) није дозвољено, што није у складу с нашим Уставом, који предвиђа да свако има право да слободно одлучи о рађању деце и да држава подстиче родитеље на рађање деце и помаже им у томе (чл. 63. Устава).
Забраном сурогат материнстава не само да је повређено уставно право на слободно одлучивање о рађању деце, за које Устав не предвиђа могућност да законом или на други начин буде ограничено, него и уставно начело о равноправности полова (чл. 15. Устава) и уставну забрану дискриминације, која укључује и забрану дискриминације по основу пола (чл. 21. Устава). Наиме, ако је у питању лечење мушке неплодности, Закон о лечењу неплодности поступцима БМПО допушта примену свих медицински познатих и доступних метода лечења, тј. регулише како хомологну инсеменацију (инсеменација оплодним ћелијама супруга или ванбрачног партнера), тако и хетерологну инсеменацију (инсеменација оплодним ћелијама другог мушкарца, донора), било поступцима in vivo (убацивањем сперме у тело жене), било in vitro (ван тела жене). Када је, међутим, у питању лечење женске неплодности, тада се већ прави драстична разлика у дозвољеним поступцима лечења. Традиционално наслеђене предрасуде према жени и неравноправан положај жене дошли су до изражаја и у овом домену.
Нова одредба о пристанку на предузимање медицинских захтева
Дете има право на обезбеђење најбољих могућих животних и здравствених услова за свој правилан и потпун развој.
Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може дати пристанак за предузимање медицинског захвата.
1. варијанта: Брише се став 2.
2. варијанта: Став 2. претходног члана се мења и додаје се 3. став:
Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може дати пристанак за предузимање медицинског захвата.
Малолетно дете, без обзира на узраст, не може одбити да дâ сагласност за предузимање медицинског захвата без одобрења органа старатељства, ако је медицински захват, према сазнањима медицинске науке, неопходан ради спасавања живота или спречавања нарушавања здравља детета.
Образложење:
У делу Преднацрта који се тиче права детета предвиђено је да дете не може одбити да дâ сагласност за предузимање медицинског захвата без одобрења органа старатељства, ако је медицински захват према сазнањима медицинске науке неопходан ради спасавања живота или спречавања нарушавања здравља детета. Садашњи ПЗ предвиђа да дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може дати пристанак за предузимање медицинског захвата (чл. 62/2) али који не говори ништа о одбијању пристанка. Пошто се из те одредбе може закључити да, пошто дете може дати пристанак може га и одбити, а ми смо сматрали да детету не треба признати право да самостално одбије сагласност ако би тиме себе изложило смртној опасности или би то могло довести до нарушавања његовог здравља.
Нова одредба о праву детета на одржавање личних односа
Дете има право да одржава личне односе с родитељем с којим не живи.
Право детета да одржава личне односе с родитељем с којим не живи може бити ограничено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета.
Суд може донети одлуку о ограничавању права детета да одржава личне односе с родитељем с којим не живи ако постоје разлози да се тај родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици.
Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити о одржавању личних односа с родитељем с којим не живи.
Дете има право да одржава личне односе и са сродницима и другим лицима с којима га везује посебна блискост ако ово право није ограничено судском одлуком.
Сродници, као и друга лица која су с дететом развила односе посебне блискости, имају право да одржавају личне контакте с дететом, ако је то у његовом најбољем интересу.
Образложење:
У делу Преднацрта који је посвећен питању одржавања личних односа између детета и родитеља, као и између детета и сродника и других лица с којима је дете развило односе посебне блискости, предвиђено је, поред права детета на одржавање личних односа са овим лицима, и право сродника и тих других лица да одржавају личне односе с дететом, што садашњи ПЗ не предвиђа. Наиме, у пракси настају проблеми када је дете сасвим мало а родитељ с којим дете живи не дозвољава одржавање личних контаката са сродницима, на пример, другог родитеља. Услед тога им Преднацрт признаје право да судским путем траже остваривање права на личне односе с дететом ако суд утврди да је то у најбољем интересу детета, чак и против воље родитеља с којим дете живи.