Нова одредба о непотпуном усвајању
Усвојење може бити потпуно (нераскидиво) и непотпуно (раскидиво).
Образложење:
У делу Преднацрта који регулише усвојење поново је уведена могућност заснивања и непотпуног, раскидивог усвојења. Наиме, поред потпуног, раскидивог усвојења, увек може постојати и интерес за заснивањем непотпуног усвојења, па се тај институт поново враћа у наш правни систем.
Нова одредба о алиментационом фонду
Алиментациони фонд
У циљу ефикаснијег остваривања права на издржавање оснива се алиментациони фонд.
Средства за почетак рада фонда обезбеђују се првенствено из Буџета.
Министар надлежан за породичну заштиту ближе прописује услове за: коришћење средстава и правила о раду фонда, и услове за остваривање права на издржавање.
Ако дужник издржавања не испуњава уредно своју обавезу издржавања детета у периоду од 3 месеца узастопно или у року од 6 месеци с прекидима, дете има право на исплату издржавања из алиментационогФонда.
Дете – поверилац издржавања треба да поднесе доказ да је принудно извршење остало безуспешно.
Предлог за исплату издржавања из алиментационог фонда треба да садржи личне податке о дужнику издржавања, његовом пребивалишту или боравишту, адреси становања, имовном стању, запослењу, адреси послодавца и остале податке од значаја за остваривање издржавања.
Рок за почетак исплате и право на регрес
Алиментациони фонд је дужан да почне са исплатом издржавања у року од 15 дана од пријема предлога.
Фонд има право регреса исплаћеног износа издржавања од дужника, увећаног за 10% на име трошкова поступка.
Престанак исплате
Исплата издржавања из алиментационог фонда престаје када престане законска обавеза издржавања детета.
Доказ да је престала законска обавеза издржавања и предлог за престанак даље исплате могу поднети и дужник и поверилац издржавања.
Поверилац и дужник издржавања могу споразумно поднети предлог фонду за престанак исплате из фонда, ако постигну споразум о добровољној исплати издржавања.
Обнављање исплате из фонда
Члан 197.
Ако дужник издржавања поново избегава редовно извршење своје обавезе поверилац може поднети нови предлог за исплату издржавања из фонда.
Регрес фонду за исплаћено издржавање од дужника из претходног става се увећава за 10% (15%).
Образложење:
Крупнија новела се односи и на увођење алиментационих фондова, из којих би се исплаћивало издржавање које је суд одредио правноснажном и извршном одлуком а коју родитељ дужник издржавања избегава да изврши.
Реч је о потреби да се помогне деци чији родитељи не живе заједно да лакше и брже остваре своје право на издржавање од родитеља дужника, у случају када родитељ дужник избегава извршавање своје обавезе. Родитељ који се стара о детету се у таквим случајевима суочава с тешкоћама око обезбеђења услова за живот, подизања, васпитања и образовања детета, док други родитељ то успешно и некажњено избегава. Сматрали смо да држава, односно фонд, заправо треба да преузме терет принудне наплате од родитеља дужника, при чему би се средства исплаћена из алиментационог фонда рефундирала од родитеља дужника, али би тај родитељ сада морао да плаћа утврђени износ издржавања увећан за 10–15% на име накнаде принудне наплате. Услов за остваривање права на исплату издржавања из алиментационог фонда био би да дужник издржавања не испуњава уредно своју обавезу издржавања детета у периоду од 3 месеца узастопно или у року од 6 месеци с прекидима, с тим што дете – поверилац издржавања треба да поднесе доказ да је принудно извршење остало безуспешно. У том случају би издржавање било исплаћено из фонда, а фонд би даље гонио родитеља дужника ради рефундирања исплаћеног износа.
Нова одредба о имовини супружника
Имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, као и приходи од посебне и заједничке имовине, представља њихову заједничку имовину, без обзира на то да ли су настали радом или на други начин.
Супружници могу брачним уговором другачије уредити своје имовинске односе.
Алтернатива: Претходни члан се мења тако да гласи:
Имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину.
Супружници могу брачним уговором другачије уредити своје имовинске односе.
Образложење:
Једна од новина тиче се имовинских односа супружника. Садашњи Закон предвиђа да у заједничку имовину супружника улазе приходи од посебне имовине који су настали радом једног или другог супружника или њиховим заједничким радом, односно да приходи од посебне имовине који су настали без рада улазе у посебну имовину супружника – власника те имовине. с променама друштвено-економских односа у нашој земљи, међутим, стиче се и могућност поседовања знатније посебне имовине него што је раније био случај, па се може догодити да један супружник унесе у брак знатнију посебну имовину коју издаје у закуп и прибира закупнину и да због тога нема потребе да ради. У том случају ће у заједничку имовину улазити само имовина коју својим радом стиче други супружник који је запослен, док други задржава своје приходе од посебне имовине и још учествује у подели заједничке имовине која је настала радом другог супружника. Због тога Преднацрт предвиђа (чл. 201) да у заједничку имовину улази имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку, као и приходи од посебне и заједничке имовине, без обзира на то да ли су настали радом или на други начин, наравно, ако имовинским уговором не предвиде нешто друго. Али пошто склапање имовинских уговора није нарочито заступљено и супружници не прибегавају често његовој примени, Комисија је сматрала да имовински режим заједничке имовине треба допунити овом новом одредбом, која би на један праведнији начин штитила интересе оба супружника.