Нова одредба о праву својине на стварима намењеним детету
Ствари намењене детету чине заједничку својину супружника а додељују се супружнику који врши родитељско право, односно с којим дете живи, без урачунавања у његов део.
Супружник не може располагати стварима веће вредности намењених детету без сагласности другог родитеља.
Алтернатива:Претходни члан се мења тако да гласи:
Ствари намењене детету припадају у искључиву својину супружнику који врши родитељско право без урачунавања у његов део.
Ако родитељи врше родитељско право заједнички, на стварима намењеним детету имају право заједничке својине.
Образложење:
Предлог је да се ствари намењене детету увек додељују родитељу, тј. супружнику који врши родитељско право, али да остану заједничка својина супружника без обзира на то да ли родитељско право врши један од њих самостално или га родитељи врше заједнички. На тај начин супружник коме су додељене ствари намењене детету не може њима самостално и слободно располагати, чиме се обезбеђује боља заштита интереса детета и спречава да евентуално несавесни родитељ занемарујући интерес детета располаже њима по својој жељи без обзира на дечије потребе и добробит.
Нова одредба о брачном уговору
Брачним уговором супружници могу искључити законски имовински режим заједничке имовине и предвидети да све што стекну током брака чини њихову посебну имовину.
Пре овере уговора судија је дужан да супружницима прочита уговор и да их посебно упозори да незапослени супружник или супружник који током трајања брака остане без посла неће имати део у имовини стеченој током брака.
Образложење:
У делу који је посвећен брачном уговору (чл. 218–230. ПГЗ-а), поред тога што је судији дата могућност да одбије оверу уговора ако њиме нису заштићени интереси обе стране, дати су и модели могућих клаузула брачног уговора. Тако се предвиђа да супружници могу, као и до сада, предвидети искључење законског имовинског режима заједничке имовине, али да је судија приликом овере уговора дужан да супружнике посебно упозори да незапослени брачни друг или брачни друг који током трајања брака остане без посла неће имати право на удео у имовини стеченој током брака. Сматрали смо да је битно да судија упозори на ту последицу уговора, јер супружници, односно будући супружници не морају имати сазнања шта њихов уговор практично значи и у каквој се ситуацији могу наћи, односно један од њих може наћи, ако дође до престанка брака. То је подједнако значајно и ако један од њих у моменту склапања брака није запослен, као и ако су оба запослена, јер сигурност радног места није извесна, а у моменту склапања брака се обично не размишља ни о могућем отказу ни о могућем престанку брака, па је битно да их судија на то упозори приликом овере уговора.
Брачним уговором је, затим, могуће предвидети уговарање унапред одређених удела у заједничкој имовини, уговарање права избора предмета који ће једном од њих припасти код деобе заједничке имовине, уговарање одложене заједничке имовине, уговарање универзалне (опште) имовинске заједнице, уговарање одредаба о сношењу породичних трошкова и сл.
Новине у области наслеђивања
Нова одредба о трећем основу наслеђивања
Наследити се може на основу закона и на основу завештања (тестамента).
Алтернатива: Претходни члан се мења тако да гласи:
Наследити се може на основу закона, на основу завештања и на основу уговора о наслеђивању.
Уговор о наслеђивању као нови основ позивања на наслеђе
Уговор којим једно лице оставља своју заоставштину или њен део у наслеђе свом сауговорнику, може се закључити само између супружника.
Уговор о наслеђивању се може закључити у корист деце једног или другог супружника, њихове заједничке деце, њихових усвојеника или других потомака.
Услови пуноважности уговора
Уговор је пуноважан само ако су се с његовим закључењем сагласили сви потомци саговорника који ће по закону бити позвани да их наследе.
Ако неки потомак није дао сагласност за закључење уговора о наслеђивању, може је дати накнадно.
Уговор је пуноважан и ако потомак који није дао сагласност умре пре супружника као сауговорника или се одрекне наслеђа или је недостојан а не остави потомство.
Претходни члан се мења тако да гласи:
Уговор је пуноважан и ако се с његовим закључењем није сагласио неки од потомака саговорника који би по закону био позван да их наследи.
Облик
Уговор мора бити сачињен у писменој форми и оверен од судије који је дужан да пре овере прочита странкама уговор и нарочито их упозори да имовина која је предмет уговора не улази у њихову заоставштину и да се њоме не могу намирити нужни наследници.
У супротном, уговор је ништав.
Судија на самом уговору потврђује да су те радње учињене. Уговор може сачинити и јавни бележник у облику јавнобележничког записа, уз упозорење и последице предвиђене у овом члану.
Предмет уговора
Уговор може обухватити заоставштину уговорника или њен део.
Образложење:
Поред два постојећа основа, додаје се и трећи: уговор о наслеђивању. Тиме се отвара могућност да супружници сачине уговор о наслеђивању, чиме би се отклонили бројни спорови које пракса познаје после смрти једног од супружника. Овај основ наслеђивања је законски строго ограничен на одређене субјекте (уговарачи могу бити само супружници).
Новела о насцитурусу
Способност за наслеђивање
Наследити може и оставиочево дете које није рођено у тренутку његове смрти, ако се роди живо.
Образложење:
Због развоја медицинских наука, које сада пружају могућност да насцитурус настане и после смрти оставиоца, проширује се фикција о зачетом а нерођеном детету.