Нове одредбе о недостојности за наслеђивање
Извршене су одређене измене и допуне, у складу са искуствима из упоредног права, у следећим тачкама:
3) онај ко је кривичним делом са умишљајем довео оставиоца у стање сталне неспособности за сачињавање завештања;
5) онај ко је онемогућио или покушао да онемогући остварење оног реда наслеђивања који је оставилац одредио или хтео да одреди или с којим је рачунао.
Као алтернатива, предлаже се узимање у разматрање и тач. 7): онај ко је умишљајно учинио теже кривично дело, а до смрти оставиочеве не врати се у земљу; или уместо те одредбе: онај који је кривичним делом са умишљајем стекао повољнији наследноправни положај.
Нова одредба о дефиницији тестамента
Појам завештања
Завештање је једнострана, лична и увек опозива изјава воље за то способног лица којом оно распоређује своју имовину за случај смрти или даје друге изјаве у вези са својом смрћу, у законом одређеном облику.
Образложење:
Код појма завештања у чл. 78. допуњава се текст, јер је чињеница да у савременим правима, за разлику од римског, није нужно да се последња воља оставиоца мора односити на имовину. Напротив, садржина завештања може се односити искључиво на неимовинске одредбе (на пример, начин сахране), отуда и додатак: …којом оно распоређује своју имовину за случај смрти или даје друге изјаве у вези са својом смрћу.
Нова одредба о датуму као обавезној одредби својеручног завештања
Својеручно завештање
Завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће га својом руком написати и потписати.
За пуноважност својеручног завештања није нужно да се у њему назначи датум када је сачињено, али је то пожељно.
Алтернатива: Став 2 претходног члана мења се тако да гласи:
За пуноважност својеручног завештања нужно је да се у њему назначи датум када је сачињено.
Образложење:
У погледу облика својеручног завештања, чл. 84, досадашње решење не предвиђа обавезност датума. имајући у виду, међутим, да је то једина завештајна форма код које начелно није могуће утврдити датум, а то је вишеструко значајно за опстанак олографског тестамента, предложена је и алтернатива за ст. 2: за пуноважност својеручног завештања нужно је да се у њему назначи датум када је сачињено.
Нова одредба о јавнобележничком завештању као новој форми
Завешталац може пред јавним бележником, у складу с посебним законом, сачинити завештање у облику јавнобележничког записа.
Јавнобележничко завештање је облик редовног и јавног завештања.
Образложење: Имајући у виду да је донет Закон о јавним бележницима, предложено је јавнобележничко завештање.
Нова одредба о уговору о доживотном издржавању
Образложење:
Ако се прихвати решење о увођењу трећег основа позивања на наслеђе, дакле, уколико се прихвати уговор о наслеђивању између супружника, онда се, логично, предлаже забрана уговора о доживотном издржавању између супружника.
Нова одредба о наследнику који одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине
Пријемник у чију се корист наследник одрекао наслеђа одговара за дугове оставиоца, у смислу претходног става, осим ако није другачије уговорено.
Образложење:
Код питања обима одговорности наследника за дугове оставиоца, чл. 227, остало је опште правило да наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине, али је додат ст. 2: пријемник у чију се корист наследник одрекао наслеђа одговара за дугове оставиоца, у смислу претходног става, осим ако није другачије уговорено. Ово решење је очигледно правичније у односу на досадашње.
Нова одредба о заштити домаћих држављана
Кад је за расправљање заоставштине надлежан инострани орган, суд на чијем је подручју оставилац умро издаће оглас којим ће позвати лица која у земљи имају захтеве као наследници, испорукопримци или повериоци да у року од тридесет дана од дана објављивања огласа у републичком службеном гласнику пријаве своје захтеве, јер ће у противном покретна имовина из састава заоставштине бити предата иностраном органу, односно лицу које тај орган овласти.
Оглас ће бити објављен у републичком службеном гласнику, на огласној табли суда и по потреби на други погодан начин, а један примерак огласа доставиће се најближем дипломатско-конзуларном представништву државе чији је орган надлежан за расправљање заоставштине.
Ако је заоставштина мале вредности, оглас се неће објављивати, али се у том случају заоставштина не сме предати пре протека рока од три месеца од смрти страног држављанина.
Задржавање заоставштине
Ако наследник или испорукопримац пријави свој захтев, суд ће задржати заоставштину, односно њен део потребан за покриће пријављеног захтева све док орган стране државе не донесе правноснажну одлуку о том захтеву.
Суд ће у погледу пријављеног захтева извршити ову одлуку из задржане заоставштине, односно њеног дела, а остатак ће предати органу стране државе.
Образложење:
Када су својевремено одвајане наследноправне материјалне (ЗОН) од процесних одредаба (ЗВП), дошло је до грешке, тако да су изостављене норме које уређују питања заштите домаћих наследника, испорукопримаца и поверилаца, које иначе постоје у свим савременим правима.
Преузето из Предговора Преднацрта Грађанског законика Републике Србије.