Предности и мане адвокатског ортачког друштва као облика организовања адвоката

Адвокатско ортачко друштво је у овом тренутку још увек недовољно заступљена форма удруживања адвоката, што је последица дубоко укорењене традиције индивидуалног деловања адвоката у Србији. Ипак, може се очекивати да ће у предстојећем периоду број адвокатских ортачких друштава почети да расте, јер она представљају оптималан облик обједињеног деловања адвоката

 

Савремено компанијско право захтева и савремену адвокатуру. Тржиште правних услуга сигурно ће помоћи да се започети процес специјализације и диференцијације у адвокатури настави. Ипак, и овде је потребно, а нарочито када се има у виду међународни аспект – страна улагања и међународно повезивање – размислити о институционалним реформама. Једна од њих односила би се на могућност присуства и рада међународних адвокатских канцеларија у Србији, а друга на унапређење стварања крупнијих адвокатских канцеларија. Неспорно је да је адвокатура у Србији традиционално индивидуална делатност, али еснафски конзервативизам не сме бити препрека удруживању адвоката и стварању снажних и добро организованих адвокатских канцеларија.

Текст који следи заснован је на анализи Закона о адвокатури („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и 24/2012, у даљем тексту: Закон), Кодекса професионалне етике адвоката („Сл. гласник РС”, бр. 27/2012, у даљем тексту: Кодекс) и Статута Адвокатске коморе Србије („Сл. гласник РС”, бр. 85/2011, 78/2012 и 86/2013, у даљем тексту: Статут), као и релевантних пореских и рачуноводствених прописа.

 

Статусни аспекти овако организованог ортаклука

Два или више адвоката могу основати адвокатско ортачко друштво (у даљем тексту: друштво). Друштво се оснива уговором који, осим услова прописаних Законом, мора да садржи и следеће одредбе:
– назив и седиште друштва;
– имена свих чланова друштва;
– о законском заступништву друштва;
– означење врсте и вредности улога чланова друштва;
– да је адвокатура једина делатност друштва;
– да правну помоћ могу пружати само адвокати чланови тог друштва;
– да се адвокати чланови друштва не могу бавити адвокатуром изван друштва, и
– да друштво не може бити оснивач других правних лица.

На основу поднетог захтева, друштво се уписује у Именик адвокатских ортачких друштава (у даљем тексту: Именик) који води Адвокатска комора Србије за целу територију Републике Србије, и то под следећим условима:
– да је уговор о оснивању друштва у складу са Законом;
– да су сви чланови друштва – адвокати уписани у именик исте адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије и имају исто седиште канцеларије;
– да друштво располаже канцеларијским простором подесним за обављање адвокатуре у таквом облику рада;
– да су уплаћени прописани трошкови уписа Адвокатској комори Србије;
– да су чланови друштва закључили уговор о осигурању од професионалне одговорности;
– да је сваки члан друштва измирио материјалне обавезе према адвокатској комори у саставу Адвокатске коморе Србије код које је до тада уписан у именик адвоката;
– да против чланова друштва није покренут дисциплински поступак за тежу повреду дужности и угледа адвоката;
– да члану друштва није изречена привремена забрана бављења адвокатуром или одобрено коришћење привременог одсуства, и
– да су унели оснивачки улог.

Друштво стиче право на бављење адвокатуром уписом у Именик. Именик искључиво води Адвокатска комора Србије, по поступку и на начин утврђеним актом ове коморе.

Пре доношењa одлуке о испуњености услова за упис у Именик, Адвокатска комора Србије дужна је да прибави потврду о подацима које воде адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије, као и о испуњености техничких услова пословног простора који је одређен за седиште друштва.

Друштво је дужно да обавести Адвокатску комору Србије о свакој статусној и другој промени у року од осам дана од њеног настанка. Сваку промену Адвокатска комора Србије уписује у Именик, као и следеће:
– ако је потписан уговор о приступању, када друштву приступа нови члан;
– ако је потписан уговор о иступању члана друштва, када из друштва иступа члан, и
– ако друштво промени седиште.

Друштво може имати само једно седиште и не може имати огранке у земљи и иностранству, а дужно је да има истакнуту таблу с називом: „Адвокатско ортачко друштво” и именом друштва, у складу са уговором о оснивању, Статутом и Кодексом.

Адвокатска комора Србије ће поништити упис, ако се после уписа у Именик адвокатских ортачких друштава сазна да нису постојали услови за упис. Друштво се брише из Именика:
– ако је отворен поступак стечаја или ликвидације друштва, даном правноснажности одлуке о закључењу таквог поступка;
– ако се друштво не бави адвокатуром непрекидно дуже од шест месеци;
– ако друштво, осим адвокатуре, почне да се бави и другом делатношћу;
– ако број чланова друштва више не испуњава услов за оснивање друштва, укључујући и чланове друштва којима је одређен привремени престанак или привремена забрана бављења адвокатуром, и
– ако се утврди да друштво има огранак.

Право на бављење адвокатуром друштво губи брисањем из Именика. Надлежни суд, односно ликвидациони управник обавештава Адвокатску комору Србије о правноснажном окончању поступка стечаја или ликвидације друштва.

На рад и пословање друштва примењују се одредбе Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 и 5/2015), ако Законом није другачије одређено. Права и дужности, који су Законом прописани за адвокате, односе се и на адвокате који су чланови друштва.

Назив друштва мора бити у складу са Законом, Статутом и Кодексом. За своје обавезе друштво одговара целокупном имовином. За обавезе друштва одговарају и чланови друштва целокупном својом имовином.

У случају да потписник уговора о оснивању адвокатског ортачког друштва има седиште канцеларије ван седишта адвокатског ортачког друштва, дужан је да уз захтев за упис у Именик поднесе захтев за пресељење седишта адвокатске канцеларије у седиште друштва.

Друштво има печат који садржи назив друштва и адресу седишта друштва, а у складу са уговором о оснивању и Статутом. Адвокат који је члан друштва дужан је да, уз печат друштва, користи и свој печат. Пуномоћје за заступање странака даје се појединим или свим члановима друштва.

Управни одбор Адвокатске коморе Србије доноси одлуку којом утврђује испуњеност услова за упис у Именик, а након достављања доказа о закљученом осигурању од професионалне одговорности и извршеној уплати прописаних трошкова уписа, доноси решење о упису у Именик. За адвокате који су оснивачи адвокатског ортачког друштва издаје адвокатску легитимацију с подацима о: пословном имену и седишту друштва, датуму и месту оснивања, броју досијеа друштва у Адвокатској комори Србије, матичном броју јединственог статистичког регистра друштва, имену и презимену адвоката и назнаку да ли је именовани члан – оснивач или лице које је засновало радни однос у складу са одредбама Закона.

Решење Управног одбора Адвокатске коморе Србије о упису у Именик је коначно у управном поступку. Против решења Управног одбора Адвокатске коморе Србије о одбијању захтева за упис у Именик може се покренути управни спор.

Право на бављење адвокатуром друштво губи брисањем из Именика. Након брисања друштва из Именика, чланови друштва се враћају у статус који су имали пре оснивања друштва.

На рад и пословање друштва примењују се одредбе уговора о оснивању адвокатског ортачког друштва, Закона и Статута којим је уређено пословање ортачких друштава, ако Законом није другачије одређено. Права и дужности, који су Законом прописани за адвокате, односе се и на адвокате који су чланови друштва.

 

Порески положај адвокатских ортачких друштава

Члан 38. Закона о адвокатури, који уређује пореске обавезе адвоката, прописује да је адвокат дужан да на приход остварен по основу обављања адвокатске службе плаћа порез у складу с пореским прописима.

Члан 52. ст. 1. Закона прописује да се на рад и пословање друштва примењују одредбе закона којим је уређено пословање ортачких друштава (Закон о привредним друштвима). Члан 93. Закона о привредним друштвима ортачко друштво одређује као друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва, што значи да су у ове обавезе укључене и обавезе друштва по основу пореза. То даље значи да и ова категорија адвоката за своје пореске и друге обавезе одговара целокупном својом личном имовином, без обзира на то што своју делатност обавља у оквиру регистрованог правног лица – ортачког друштва.

Кад је реч о плаћању обавеза по основу доприноса на исплаћене зараде члановима друштва важе релевантне одредбе Закона о порезу на доходак грађана („Сл. гласник РС”, бр. 24/2001, 80/2002, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011, 7/2012, 93/2012, 114/2012, 8/2013, 47/2013, 48/2013, 108/2013, 6/2014, 57/2014, 68/2014 и 5/2015), а основица је лимитирана на петоструки износ просечне месечне зараде.

Пореске обавезе по основу остварене добити, имајући у виду да друштво има својство правног лица, друштво измирује према одредбама Закона о порезу на добит правних лица („Сл. гласник РС”, бр. 25/2001, 80/2002, 80/2002, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 и 142/2014). Изменама и допунама Закона о порезу на добит правних лица, посебно током 2013. године, укинути су бројни порески подстицаји, а стопа пореза на добит подигнута је на 15%.

Према изменама Закона о порезу на додату вредност („Сл. гласник РС”, бр. 84/2004, 86/2004, 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014, 68/2014, 142/2014 и 5/2015, у даљем тексту: Закон о ПДВ-у) које се примењују од 1. јануара 2013. године, друштво, уколико се тако определи, може да буде ПДВ обвезник без обзира на висину оствареног, односно очекиваног годишњег промета.

Друштво може да послује као порески обвезник који није обвезник ПДВ-а уколико је његов годишњи промет до 8 милиона динара. Уколико је промет друштва преко тог износа, онда друштво мора бити ПДВ обвезник.

Према одредби члана 87. Закона о порезу на доходак грађана, све категорије адвоката плаћају годишњи порез на доходак грађана уколико су у календарској години остварили доходак већи од троструког износа просечне годишње зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији у години за коју се утврђује порез. Дивиденде исплаћене члановима друштва, међутим, не улазе у пореску основицу за годишњи порез на доходак грађана, што је уједно и највећа предност коју остварују адвокати који су чланови адвокатских ортачких друштава.

У основицу за годишњи порез на доходак грађана код свих категорија адвоката, осим паушалних обвезника, укључени су само износи исплаћених зарада. Уколико је износ зарада мањи од троструког износа просечне годишње зараде, а адвокат остварује још неки други приход, па је тај приход у збиру са исплаћеним зарадама већи од тог троструког износа, онда је тај адвокат обвезник годишњег пореза на доходак грађана. Овај порез се плаћа по стопи од 10%, а уколико је остварени доходак већи од шестоструког износа просечне зараде, овај порез се плаћа по стопи од 15%.

 

Препорука

Треба размишљати у правцу прописивања могућности обављања адвокатске делатности кроз привредно друштво основано у форми за коју је прописана ограничена одговорност чланова.

У пракси постоји потреба да адвокати који фактички заједно обављају послове адвокатуре уреде своје међусобне односе тако што ће основати друштво у правној форми која одговара специфичности ове делатности.

Закон у члану 44. прописује да се адвокатска делатност обавља самостално (адвокат је фактички изједначен с предузетником), у заједничкој адвокатској канцеларији или као члан адвокатског ортачког друштва. У сва три случаја су адвокати неограничено одговорни за обавезе из делатности. Могућност удруживања у адвокатско ортачко друштво адвокати врло ретко користе, јер је једини значајан ефекат овог удруживања солидарна одговорност адвоката који се удружују за обавезе из делатности. Наведени рестриктивни облици организовања адвоката онемогућавају развој ове професије у складу са упоредном праксом, специјализацију адвоката за конкретну материју, а на крају највећу штету трпе саме странке.

Усвајањем ове препоруке створили би се услови за унапређење адвокатске професије, кроз формирање већих адвокатских канцеларија, које пружају могућност специјализације адвоката за одређене правне области. Тиме би се повећао квалитет адвокатских услуга, што је, пре свега, у интересу корисника адвокатских услуга. Осим тога, контрола пословања и наплата пореза вршила би се као према свим осталим привредним друштвима, што је, пре свега, у интересу буџета Републике Србије.

Оваква пракса постоји у свим развијеним економијама, док је „индивидуална адвокатура”, која је у Србији правило, готово потпуно превазиђена форма пружања адвокатских услуга у упоредним правним системима.

Сагласно одредбама Закона, адвокати могу обављати послове адвокатуре, као независне и самосталне професионалне делатности пружања правне помоћи у остваривању и заштити Уставом утврђених слобода и права и других законом утврђених права и интереса домаћих и страних физичких и правних лица.

Закон о привредним друштвима уређује ортачко друштво у члановима 93–124. Чланом 93. прописано је да ортачко друштво представља друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва. Ако уговор о оснивању друштва или други уговор између ортака садржи одредбу о ограничењу одговорности ортака према трећим лицима, та одредба нема правно дејство.

С друге стране, посматрајући компаративноправно окружење у овом смислу, уочавају се одређене разлике. На пример, према члану 36. ст. 1. Закона о адвокатури Федерације Босне и Херцеговине („Сл. новине Федерације БиХ”, бр. 40/02, 29/03, 18/05, 22/05 и 68/05) адвокатско друштво као правно лице оснива се у складу са Законом о привредним друштвима као друштво с ограниченом одговорношћу. Према томе, у правном систему Федерације Босне и Херцеговине обављање послова адвокатуре у форми правног лица – привредног друштва могуће је једино кроз друштво капитала.

Оваква законска решења (обављање делатности адвокатуре кроз ортачко друштво или друштво с ограниченом одговорношћу) у пракси су, међутим, показала низ недостатака карактеристичних за друштва лица или друштва капитала, као што су солидарна одговорност за обавезе, премда у конкретном случају не постоји никаква конкретна одговорност ортака, или, пак, деперсонализованост у правним и пословним односима, која је супротна природи адвокатуре, као и регулаторно и административно оптерећење због неопходности усклађивања са императивним одредбама о унутрашњој организацији друштва и доношењу одлука.

Ортачко друштво с ограниченом одговорношћу није регулисано у нашем правном систему, па из тог разлога указујемо на његове специфичности:
– уређење унутрашњих односа ортака с ограниченом одговорношћу у њиховој је потпуној аутономији, а у складу са законом;
– друштво нема органе – заступају га ортаци с ограниченом одговорношћу, чиме је доношење одлука флексибилније, а административни терет смањен;
– ортаци с ограниченом одговорношћу, по правилу, не одговарају за све или за неке обавезе друштва, као што су обавезе друштва које је у име друштва преузео други ортак с ограниченом одговорношћу;
– један ортак с ограниченом одговорношћу не одговара за накнаду штете коју је причинио други ортак с ограниченом одговорношћу;
– морају постојати најмање два оснивача, а једночлано друштво није могуће;
– постоји дужност лојалности ортака с ограниченом одговорношћу, ако другачије није уговорено;
– друштво се уписује у регистар;
– има обавезан оснивачки акт с прописаном формом и факултативан уговор о уређењу односа ортака с ограниченом одговорношћу међусобно и с друштвом;
– друштво нема основни капитал;
– друштво одговара за обавезе према трећим лицима свом својом имовином;
– постоји финансијска контрола пословања друштва: финансијски извештаји, обавезна ревизија у случају промета преко законом одређене висине, објављивање и депоновање у регистар;
– друштво је опорезовано порезом на добит правних лица, а ако премашује законом одређену висину промета, порески је обвезник пореза на додату вредност;
– утврђена је заштита мањинских ортака с ограниченом одговорношћу, и
– друштво може престати стечајем или ликвидацијом.

Нејавно акционарско друштво је регулисано Законом о привредним друштвима, па прописивање могућности да се адвокатска делатност обавља у овој форми не подразумева веће интервенције у тексту Закона. Потребно је прописати минималан проценат акција који морају имати адвокати и запослени у том друштву, да би друштво могло да обавља адвокатску делатност, а то питање може бити уређено Законом.

 

Уместо закључка

Адвокатско ортачко друштво је у овом тренутку још увек недовољно заступљена форма удруживања адвоката (тренутно их има око 50), што је последица дубоко укорењене традиције индивидуалног деловања адвоката у Србији. Ипак, може се очекивати да ће у предстојећем периоду број адвокатских ортачких друштава почети да расте, јер она представљају оптималан облик обједињеног деловања адвоката.

Имајући у виду напред наведене разлоге, неопходно је регулисати да се делатност адвокатуре може обављати или кроз правну форму ортачког друштва с ограниченом одговорношћу (limited liability partnership – LLP – правна форма која потиче из система common law) или кроз правну форму нејавног акционарског друштва, у којем су власници контролног пакета акција запослени (форма која се у упоредној пракси користи углавном за обављање услужних и велетрговинских делатности, а која омогућава најбољу стимулацију запослених).

 

[signoff]

КОМЕНТАР АУТОРА #1

Друштво је дужно да уз захтев за упис промене Адвокатској комори Србије достави доказ о уплати прописаних трошкова уписа промене. Напомињемо да према члану 7. Одлуке о утврђивању висине трошкова уписа у Именик адвоката, Именик заједничких адвокатских канцеларија и Именик ортачких адвокатских друштава, коју је Управни одбор Адвокатске коморе Србије донео на седници одржаној 22. јуна 2014. године, висина трошкова уписа у Именик адвокатских ортачких друштава износи 1.000 евра у динарској противвредности по продајном курсу Народне банке Србије на дан уплате. Члан 9. утврђује висину трошкова за упис промене седишта, промене назива, промене оснивача, приступање, иступање, брисање из адвокатског ортачког друштва и забележбу других података од значаја за правни промет у Именик адвокатских ортачких друштава, у износу од 100 евра у динарској противвредности по продајном курсу Народне банке Србије на дан уплате.

[/signoff]

 

[signoff]

Шта садржи Именик?

Именик садржи податке о друштвима и то:
– пословно име и седиште, телефон, факс, имејл, адресу интернет стране;
– датум, време и место оснивања;
– број досијеа друштва у Адвокатској комори Србије;
– матични број јединственог статистичког регистра;
– порески идентификациони број (ПИБ);
– бројеве рачуна у пословним банкама;
– имена чланова, њихов ЈМБГ, број личне карте и адресу становања;
– име и број заступника, њихов ЈМБГ и границе овлашћења;
– полису осигурања од професионалне одговорности;
– годишње финансијске извештаје састављене у складу са законом којим се уређује рачуноводствено пословање;
– податке о ликвидацији и стечају;
– забележбе од значаја за правни промет, и
– привремене забране обављања адвокатуре за чланове друштва.

Ако друштво Адвокатској комори Србије не доставља Статутом прописане податке који су неопходни за тачно вођење Именика, покренуће се поступак брисања из Именика.

[/signoff]

 

[signoff]

КОМЕНТАР АУТОРА #2

Друштво ПДВ обвезник, као и адвокат ПДВ обвезник који се самостално бави адвокатуром, чији укупан годишњи промет није већи од 50 милиона динара, у складу са одредбом члана 36а Закона о ПДВ-у може да плаћа ПДВ по наплати потраживања. Наведену могућност може да користи ако је друштво поднело захтев за овај систем наплате надлежној филијали Пореске управе и ако је уредно измиривало обавезе у протеклих 12 месеци. Овај систем наплате ограничен је на рок од шест месеци од првог дана пореског периода који следи пореском периоду у којем је ПДВ обвезник примио потврду о одобравању система наплате од надлежне филијале Пореске управе, што значи да ако друштво не наплати потраживање протеком рока од шест месеци дужно је да плати ПДВ у пореском периоду када је истекло шест месеци од дана када је извршило промет.

[/signoff]

 

[signoff]

КОМЕНТАР АУТОРА #3

Све категорије адвоката за своје пореске обавезе као и за обавезе настале обављањем делатности одговарају својом целокупном имовином. Ове одредбе Закона о порезу на доходак грађана и Закона о привредним друштвима, којима је прописана оваква одговорност, имале су смисла до увођења обавезног осигурања од професионалне одговорности адвоката. Наиме, као што је познато, ступањем на снагу новог Закона о адвокатури (у мају 2012. године) уведено је обавезно осигурање адвоката од професионалне одговорности. Овим је „заживело” право клијената који су оштећени непрофесионалном услугом на накнаду причињене штете.

Паралелна примена обавезног осигурања адвоката од професионалне одговорности и одговорности адвоката за свој рад целокупном личном имовином, потпуно обесмишљава обавезно осигурање адвоката које је уведено Законом. Од момента када је уведено обавезно осигурање адвоката од професионалне одговорности било је нужно ставити ван снаге одредбе којима је прописано да адвокати за своје обавезе настале обављањем делатности одговарају целокупном личном имовином.

[/signoff]