За банке у Србији, предузетници су исто што и правна лица, те зато постоји тачно одређен систем анализе профитабилности посла, као и процедура за одобравање кредита
Под појмом предузетника, у свакодневном говору, често подразумевамо марљиву особу која поседује одређене способности да створи нешто ново или да одређени посао учини бољим. Такво схватање није далеко ни од правне дефиниције предузетника која каже да је то физичко лице регистровано да обавља одређену привредну делатност у циљу стицања прихода, односно добити.
Дакле, предузетник је један од два могућа облика регистровања за обављање привредне делатности. Други облик јесте привредно друштво или предузеће. Овде ћемо укратко дати разлике између ова два привредна субјекта ради даљег разумевања одређених различитости у њиховом кредитирању од стране пословних банака.
Предузетник је, дакле, физичко лице које је на своје име регистровало радњу за обављање одређене пословне делатности и чији приход, односно профит, убире само за себе, тј. за „свој џеп”. Као што не дели профит, тако не дели ни своје обавезе, па за њих гарантује целокупном својом имовином. У пракси то значи да у случају да повериоци покрену поступак принудне наплате, предузетнику може бити конфискована и она имовина која се води на лично име, те продата за намирење обавеза.
Предузетнике је могуће поделити на „паушалце” (месечни порез плаћају у фиксном износу, годишњи приход од промета добара и услуга не прелази им шест милиона динара и нису у обавези да воде пословне књиге) и на оне који плаћају порез у зависности од прихода, као и на оне који су обухваћени системом ПДВ-а и оне који то нису. Управо су ове разлике од велике важности за банке будући да оне на темељу различитих категорија предузетника формирају и различите понуде позајмица.
Међу осталим предностима отварања предузетничке радње издвајају се бржа регистрација, могућност плаћања паушалног пореза, затим могућност обављања делатности без обавезе уласка у систем плаћања ПДВ-а (што је добро за предузетнике који се баве неком услугом – фризер, обућар, кројач, и сл., а који не остваре годишњи промет услуга или добара већи од 8 милиона динара), повољнији законски третмани (брже и једноставније процедуре), често ниже таксе и сл.
Осим одговорности целокупном имовином, у мане предузетништва убрајају се и непостојање могућности да се посао пренесе на друго лице (није могуће продати радњу – она постоји докле год власник њоме жели да се бави) и немогућност докапитализације примањем партнера.
Предузећа или привредна друштва јесу правни субјекти које оснивају једно или више физичких или других правних лица, а циљ им је, такође, обављање неке привредне делатности ради стицања профита који се дели међу оснивачима. Када су, међутим, у питању обавезе настале због пропасти фирме, ситуација је битно другачија него код предузетника.
Међу различитим облицима привредних друштава постоје и знатне разлике. Далеко најзаступљенији облик привредних друштава код нас јесте друштво са ограниченом одговорношћу. Ту су још ортачко, командитно и акционарско друштво.
Као што смо већ истакли, најпопуларнији облик регистровања привредног друштва јесте ДОО – друштво са ограниченом одговорношћу, управо из разлога што за своје обавезе одговара само друштво, а не и његови оснивачи. Зато је и ризик ту најмањи, па у случају пропасти фирме она одлази под стечај, а оснивачи немају обавезу да „перу судове” све док не намире фирмин дуг. ово правило, међутим, важи само ако се поштује одредба о одвојености имовине друштва од имовине његових оснивача. Уколико оснивач имовину друштва користи за личне потребе или намерно оштети повериоце, за дугове друштва ће одговарати и својом личном имовином.
Како до кредита?
Зашто је сазнање о начину стицања профита и његовој расподели, као и одговорност за могуће дугове, од важности банкама приликом доношења одлуке да предузетницима одобре кредит?
Банке у Србији посматрају предузетнике као правна лица, у склопу чега постоји одређени систем анализе профитабилности посла и одобравања оваквих врста кредита. Иако је методологија углавном иста, међу банкама, ипак, постоје и одређене специфичности. Разлика између предузетника – физичког лица које обавља неку делатност и физичког лица запосленог у фирми огледа се у томе што овај други има фиксну плату коју добија сваког месеца, због чега се приходи лако доказују (овером документације у рачуноводству фирме, изводом с текућег рачуна и сл.). Код предузетника је ситуација нешто компликованија, па је посао банке да процени колики месечни, или годишњи, профит предузетник остварује како би му се на основу тога одредио кредитни лимит или, уопште, прихватио његов кредитни захтев.
Осим разлике у методологији одобравања кредитног захтева, већ смо напоменули да банке формирају различиту понуду кредита и сходно категорији којој одређени предузетник припада. Управо с тим у вези, већи број банака уопште не одобрава кредите паушалцима уколико нису пријављени на плаћање пореза у нешто већем износу од минималца. Конкретно, такси делатност припада категорији предузетника паушалца који је пријављен на минимални износ месечног пореза, те код нас постоји тек неколико банака које овој делатности одобравају кредите. Банкарска логика каже да предузетник који је пријављен на „минималац” (21.500 дин) вероватно не остварује месечне приходе у довољном износу да би могао уредно да сервисира своје кредитне обавезе. То углавном важи и за неке друге делатности попут фризера, кројача, обућара и сл.
Ипак, постоје банке које овој врсти предузетника одобравају кредите, додуше, у нешто мањим износима. Због тога су овакве банке развиле специјалну методологију процене кредитне способности која подразумева анализу реалних прихода ове врсте предузетника. С обзиром на то да „паушалци” нису у обавези да користе фискалне касе за издавање рачуна, на тај начин није могуће утврдити реалну висину њихових месечних прихода, па банке покушавају да на други начин дођу до сазнања о стварним месечним приходима који се остварују, као и о реалним трошковима, не би ли тако формирале што прецизнију слику о финансијском здрављу потенцијалног клијента.
Како бисмо детаљније описали један од метода који су ове банке развиле, послужићемо се примером једне конкретне делатности, нпр. такси делатности. Дакле, такси возач је предузетничка радња – паушалац, који је пријављен на минималац, на основу ког се одређују месечни порези и доприноси. Банка на тај износ не одобрава кредит будући да се исти не уклапа у кредитну способност. Ипак, таксиста је свакога дана на улици и реално је очекивати да зарађује и више од тих 21.500 динара.
Пример анализе
Како утврдити тачан или приближан износ зараде када знамо да таксиста нема фискалну касу кроз коју пролазе сви наплаћени пазари?
За потребе даљег израчунавања, банке су разрадиле посебну методологију која се углавном заснива на тзв. унакрсном проверавању података (cross checking). Дакле, потребно је сазнати колики су трошкови обављања такси делатности, рецимо, током једног дана, те у складу с тим одредити и висину прихода.
Такси возач користи сопствени аутомобил који, рецимо, користи ауто-гас као погонско гориво. Ако таксиста наводи да дневно прелази око 150 km по граду, логично је да за ту дистанцу мора потрошити око 15 литара плина. Претпоставка је да аутомобил троши око 10 литара на пређених 100 km по граду, а то је податак који се за дати тип аутомобила лако може проверити. Даље, ако се неспорно утврди да возило свакога дана пређе 150 km, логично је да постоји одређени број вожњи које се наплате, као и вожњи које потпадају под „празан ход”, тј. онај део вожње који се обави у повратку с дестинације која је наплаћена, вожње по граду у ишчекивању нове муштерије и сл. До броја наплаћених вожњи долази се једноставним питањима о броју узетих вожњи, просечној километражи по једној вожњи, цени једног километра и на крају висини дневног пазара који је таксиста пријавио као реалан. Комбинацијом, тј. укрштањем свих ових података стижемо до реалне висине дневних пазара које таксиста може остварити.
Сличан принцип важи и за обућара где је потребно сазнати колико материјала се утроши на поправке у току месеца, који је однос уложеног материјала и наплаћене цене при једном обављеном послу, која је редовност измиривања осталих дажбина и обавеза и сл. Све те информације дају потпунију слику о финансијским могућностима клијента, али и о његовом поимању обавеза које има према другим повериоцима.
У овом методу провере кредитне способности једно од најбитнијих сазнања јесте и оно о пословним или приватним улагањима клијента. Та улагања говоре о томе да клијент успева да акумулира одређена средства која је искористио за инвестицију, те је то јасан показатељ да је посао профитабилан, што је основни предуслов за одобравање било каквог кредита.
Већи ризик, већа камата
Добро је познато да у банкарству важи правило да што је ризик кредитирања већи већа је и камата која се обрачунава. И овде се то јасно манифестује будући да на делу имамо очигледну ситуацију у којој се теже утврђује кредитна способност клијента, па је самим тим и цена позајмице већа. Конкретно, паушалцима се кредити одобравају по каматама и до 25% годишње на кредите коју су индексирани у еврима, што потврђује већ поменуту тезу. Ако се ради о наменској куповини основног средства, где се позајмица уплаћује директно на рачун продавца, камата може бити нешто нижа, а најнижа је у случају када банка има склопљен уговор о сарадњи с продавцем (на пример, ауто-плац који продаје возила, велепродавац неких машина и др.).
Дакле, предузетник – паушалац спада у ризичнију групу потенцијалних клијената, те банке за ту врсту позајмица наплаћују веће камате него што то чине код других типова клијената.
Следећу категорију предузетника чине они који воде пословне књиге, простим или двојним књиговодством. Код њих је лакше утврдити месечни ниво прихода и обавеза, па су, у складу с тим, и камате нешто повољније, због чега и већи број банака одобрава позајмице оваквом типу клијената.
Предузетници који воде просто књиговодство, као доказ о промету добара и услуга који остваре током године или обрачунског периода, достављају банци углавном биланс успеха, из кога се могу сагледати годишњи приходи, набавна вредност продате робе, зависни трошкови и бруто добит која је остварена, али или потенцијални губитак, ако је то случај.
Они који воде двојно књиговодство, осим биланса успеха, банци достављају и биланс стања, из ког се може видети стање имовине клијента, залихе, потраживања, али и његове обавезе, како према добављачима, тако и према другим кредиторима. Осим тога, банци се за потребе анализе пословања, на захтев, често достављају и одређене картице, углавном купаца и добављача, како би се утврдиле валуте плаћања, да ли их клијент поштује, што указује на његово поимање обавеза, али и на обавезе које клијентови купци имају према њему. На основу тога се могу сагледати клијентови проблеми с наплатом, што је један од кључних показатеља даљих могућности клијента да из наплаћених средстава сервисира обавезе.
Дакле, и код овог типа клијента се обавља процена кредитне способности, али знатно више заснована на званичним показатељима финансијског здравља клијента: једноставним стављањем у однос одређених позиција из биланса успеха и биланса стања, затим тумачењем поменутих картица и сл.
Осим већ поменутих финансијских показатеља, банке у процени кредитне способности користе и податке о блокадама пословног рачуна, о чему постоји регистар у Народној банци Србије и који је доступан свим корисницима, будући да тај показатељ може доста тога рећи о стању самог клијента. Честе блокаде рачуна упућују на то да клијент не сервисира своје обавезе редовно према повериоцима, те да су они приморани да принудним путем (активирањем менице и блокадом рачуна) повлаче средства с клијентовог рачуна.
Следећа врста провере обавља се посредством Кредитног бироа, основаног при Удружењу банака Србије, у коме се детаљно могу прегледати обавезе клијента (ако их има) према другим банкама, уредност отплате и др. Ова врста провере је први, прелиминарни круг који се спроводи приликом аплицирања клијента за неку позајмицу у банци. Ако је извештај Кредитног бироа лош, банка у старту одбија клијентов захтев као негативан, не упуштајући се у даљи ток поступка.
Врсте позајмица које предузетници најчешће користе
Предузетници – паушалци су најчешће радње које се баве пружањем неке услуге и који у ту сврху користе своју имовину, тј. основна средства која поседују. Отуд се често јавља потреба да се поједина дотрајала средства која се користе у раду замене новим или да се прибави неко додатно средство. Тада се користе кредити намењени куповини основних средстава које банке одобравају на дуже рокове (на пример, до 60 месеци). Такође, постоји потреба да се подигне кредит како би се уплатиле неке доспеле обавезе (на пример, порези и доприноси), где банке одобравају кредите на краћи рок (до 24 месеца). Пракса говори да паушалци најчешће подижу кредите за куповину основних средстава који са собом носе нешто нижу камату.
Предузетници који воде пословне књиге углавном су трговинске радње мешовите робе, бутици, мини производње и сл. И они имају потребу за заменом основних средстава (дотрајалост машина у производњи или технолошко унапређење посла) или, можда, чак и за куповином пословног простора. Ово друго је нарочито било распрострањен случај пре неколико година (до избијања кризе), када су предузетници куповином сопственог простора желели да себи смање месечне трошкове или да плаћање кирије замене плаћањем месечне рате. Такви кредити се дају на нешто дуже рокове, који могу бити од 10 до 15 година, зависно од банке, и који са собом носе најниже камате. Могло би се рећи да су овакви кредити економски и најоправданији будући да клијенту омогућавају да кирију замени ратом, те да отплатом кредита стекне власништво над пословним простором.
Поменута врста предузетника, такође, често користи и кредите за ликвидност, који подразумевају плаћање неких доспелих обавеза (пореза, исплата добављача и сл.), али се могу користити и за авансно плаћање робе, где се плаћањем унапред остварује одређени попуст, што умањује набавну вредност робе, а с друге стране повећава разлику у цени и сâм профит.
Кредити за рефинансирање
У време кризе, чест је случај коришћења кредита за рефинансирање, који подразумевају замену једног кредита другим, у оквиру исте банке или променом банке кредитора. Приликом коришћења ове врсте кредита, на располагању је неколико опција:
– ако клијент већ користи један кредит, а потребан му је додатни новац, иде се на могућност затварања претходног кредита новим, а разлика се употребљава за одређену намену;
– ако клијент користи неколико кредита, иде се на обједињавање свих кредита у један и могуће продужење рока отплате, како би се смањиле месечне обавезе клијента;
– ако клијент у једној банци користи један или више кредита, а у другој банци постоји опција кредита с нижом каматом; тиме се смањује месечни трошак који одлази на камате, па самим тим и месечни издатак за рате кредита;
– ако клијент жели да отплати скупљу позајмицу по пословном рачуну (дозвољени минус или overdraft), подиже кредит којим се минус покрива, а активира се кредит са отплатом на рате, где је нижа камата.
Банке често оглашавају акције с понудама кредита за рефинансирање, тим пре што је и њима одавно јасно да је до новог, а „доброг”, клијента све теже доћи, па се напросто утркују нудећи што повољније камате не би ли тако клијенте из других банака приволеле себи. Понекад такве понуде заиста могу бити погодније за самог клијента, али је, свеједно, осим камате, упутно сагледати и све остале пратеће трошкове (провизију за затварање претходног кредита, провизију за обраду новог и сл.) како би се уочила реална исплативост самог рефинансирања.
Субвенционисани кредити
И сама држава често субвенционише кредите за предузетнике, дајући различите олакшице за одређене типове позајмица и клијената. Тренутно је актуелна понуда субвенционисаних кредита који су намењени куповини основног средства уз бесповратно учешће државе од 25%. Кредити су предвиђени за оне предузетнике који се баве производњом и који воде двојно књиговодство. Осим тога, држава је, у последњих неколико година, неколико пута субвенционисала кредите за одржавање ликвидности предузетника који су одобравани у динарима, али и у еврима, а држава је субвенционисала део камате, те су ови кредити били изузетно повољни. Одржавање ликвидности један је од битних предуслова за опстанак бизниса, а осим плаћања текућих обавеза, овакве понуде често подразумевају и рефинансирање постојећег кредита у оквиру исте банке, где долази до замене скупљег кредита јефтинијим.
[signoff]
Кредити за предузетнице
Кредити за предузетнице, тј. жене које су власнице одређеног посла, представљају специфичност у области кредитирања овакве врсте клијената. Дакле, основни предуслов је да је жена носилац радње, а даље се оцењује успешност посла, на основу чега се доноси одлука о финансирању. Жене предузетници се баве различитим делатностима, а кредити су обично намењени онима које се баве производњом (храна, одећа, обућа и сл.). Иако су жене у Србији барем исто толико образоване као и мушкарци, тек мањи број њих заиста се и одлучује да оснује радњу или компанију. Изостанак предузимања таквог корака може се објаснити тешкоћама на које наилазе код усклађивања приватних и професионалних активности, али и проблемима с којима се суочавају у самом окружењу. Поред тога, постојећи системи подршке код оснивања фирми нису увек прилагођени специфичним потребама жена, а ови кредити управо постоје с циљем да женама олакшају доношење одлуке да се осамостале и кроз сопствену афирмацију потпомогну даљи привредни развој целе заједнице.
[/signoff]
[signoff]
Омиљени, а ипак ретки
Start up кредити за предузетнике спадају у најтраженије производе на тржишту новца, али њих осим државе, одобрава само једна банка до износа од 5.000 евра. Иако најтраженији, ови кредити представљају само сан за већину оних који би да се осамостале кроз покретање сопственог бизниса. Ипак, с времена на време, држава одобрава одређени износ средстава који се пласира предузетницима почетницима, а услови се углавном састоје у томе да физичко лице раније није било предузетник или оснивач фирме, да има одређени број година, да претходно није кривично осуђивано и сл. Углавном се одобравају с наменом куповине основних средстава потребних за започињање посла, с роковима од 6 до 7 година и повољним каматним стопама (на пример, 3% годишње). За обезбеђење ових кредита узима се хипотека на објекту или земљишту у приватном власништву или јемство неког другог предузетника или привредног друштва.
[/signoff]