Стручна оцена понуда обухвата период од отварања понуде до доношења извештаја о поступку јавне набавке. Она обухвата преглед,
анализу, процену и рангирање понуда, као и израду наведеног извештаја.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1159.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
4
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
Преглед и стручна оцена понуда
у складу са новим Законом о
јавним набавкама
Стручна оцена понуда обухвата период од отварања понуде до
доношења извештаја о поступку јавне набавке. Она обухвата преглед,
анализу, процену и рангирање понуда, као и израду наведеног извештаја.
Милош Јовић,
експерт за јавне набавке
Каква су правила када је реч о прегледу и
стручној оцени понуда које прописује
нови Закон о јавним набавкама (даље: Закон)?
Преглед и стручну оцену понуда спроводи
комисија за јавну набавку, с тим што уколико
процењена вредност јавне набавке не прела-
зи износ од 3.000.000 динара, стручну оцену
понуда, као и цео поступак, може да спроведе
и једно лице које именује наручилац. Прили-
ком стручне оцене понуда комисија за јавну
набавку пролази кроз различите фазе, утвр-
ђујући све релевантне чињенице од значаја за
доношење исправне мериторне одлуке којом
се окончава поступак јавне набавке. То су ак-
тивности које се спроводе имајући пре свега
у виду разлоге за одбијање понуда, односно:
1) утврђивање да ли су понуде прихватљиве;
2) евентуално подношење захтева понуђачи-
ма за додатно појашњење или допуну понуда;
3) евентуални захтев за разјашњење неуоби-
чајено ниске понуде;
4) одбијање неприхватљивих понуда и ранги-
рање прихватљивих;
5) састављање извештаја о поступку јавне на-
бавке.
УТВРЂИВАЊЕ ПРИХВАТЉИВОСТИ
ПОНУДА
При стручној оцени достављених понуда
комисија за јавну набавку за сваку понуду
утврђује:
а) да ли постоје основи за искључење при-
вредног субјекта;
б) да ли су испуњени критеријуми за избор
привредног субјекта, ако су предвиђени кон-
курсном документацијом;
ц) да ли су испуњени захтеви и услови у вези
са предметом набавке и техничким специфи-
кацијама;
д) да ли је достављено средство обезбеђења
за озбиљност понуде у складу са документа-
цијом о набавци, уколико је исто захтевано;
е) да ли постоје други недостаци због којих
није могуће утврдити стварну садржину по-
нуде или није могуће упоредити је са другим
понудама.
Осим тога, комисија за јавну набавку може
да располаже адекватним доказима о повре-
ди конкуренције или корупцији, па да у том
смислу због разлога повезаних са понашањем
понуђача у конкретном поступку његову по-
нуду одбије, чак и уколико је иста у осталом
делу прихватљива.
Утврђивање да ли постоје основи за
искључење привредног субјекта
Једна од значајнијих новина коју доноси
Закон јесте обавезно иницијално доказивање
испуњености критеријума за квалитативни
избор привредног субјекта путем изјаве. Да-
кле, непостојање основа за искључење дока-
зује се изјавом о испуњености критеријума за
квалитативни избор привредног субјекта на
стандардном обрасцу. У тој изјави понуђачи,
између осталог, потврђују да немају основ за
искључење, наводе издаваоце доказа којима
се то потврђује и изјављују да ће, на захтев
и без одлагања, наручиоцу моћи да доставе
поменуте доказе. Сходно изнетом, мења се и
5
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
начин рада комисије за јавну набавку у односу
на раније устаљену праксу, јер, осим провере
да ли је изјава достављена и попуњена, не при-
ступају тој потфази у односу на све понуде,
већ само у односу на понуду понуђача који је
након спроведене стручне оцене понуда прво-
рангиран. Стручној оцени понуде у том делу
комисија за јавну набавку приступа тек након
што понуђач са најповољнијом понудом по
позиву наручиоца достави доказе о непосто-
јању основа искључења.
Комисија на основу достављених дока-
за разматра да ли постоје основи искључења
понуђача који се доказују од стране понуђача,
односно да ли је извршено једно од кривичних
дела која су основ искључења и да ли има не-
плаћених доспелих пореза и доприноса. Дру-
ги основи искључења проверавају се уколико
неко укаже на њих, односно достави одређени
доказ да сам наручилац по основу одређених
сазнања, документације и других доказа утвр-
ди да постоји могућност да постоји неки од тих
основа (кршење прописа из области заштите
животне средине, социјалног и радног права,
постојање сукоба интереса, покушај понуђа-
ча да изврши непримерен утицај на поступак
одлучивања наручиоца или да дође до повер-
љивих података који би могли да му омогуће
предност у поступку јавне набавке, доставља-
ње обмањујућих података од стране понуђача).
По први пут постоји могућност да наручи-
лац не искључи понуђача иако постоји основ
искључења. Одустајање од искључења могуће
је у два случаја. Први случај односи се на по-
стојање објективних околности, невезаних
за наручиоца или понуђача. То су ситуације
када постоје преовлађујући разлози који се од-
носе на јавни интерес, као што је јавно здравље
или заштита животне средине. Из тих разлога,
уколико код понуђача постоји било који од пет
основа искључења (па и више њих), не значи да
му уговор о јавној набавци ипак не може бити
додељен. На пример, наручилац набавља лекове
или вакцине неопходне за спречавање настан-
ка или ширења заразне болести. Реализација те
набавке свакако је од посебног значаја за зашти-
ту јавног здравља. Уколико, примера ради, у том
поступку наручилац прими само једну понуду,
чији понуђач има основ за искључење због не-
плаћених пореза на локалне приходе, по прави-
лу би морао да буде искључен, односно његова
понуда обавезно би била одбијена као непри-
хватљива. Међутим, јавни интерес за заштиту
јавног здравља и спречавање настанка или ши-
рења заразне болести преовладава у односу на
правила и начела поступка јавне набавке, па би
у том случају наручилац ипак могао да додели
уговор наведеном понуђачу.
Друга могућност да се понуђачу додели
уговор упркос постојању основа за искљу-
чење односи се на доказивање поузданости,
односно постојања одређене активности
привредног субјекта у периоду који је усле-
дио након наступања основа за искључење.
Привредни субјект код којег постоји основ
за искључење има могућност да докаже да је
предузео мере да би доказао своју поузданост,
односно да је кумулативно: 1) платио или се
обавезао да плати накнаду у погледу било које
штете изазване кривичним делом или непро-
фесионалним поступањем, 2) у потпуности
разјаснио чињенице и околности активно
сарађујући са истражним органима, 3) преду-
зео конкретне техничке, организационе и ка-
дровске мере које су примерене за спречавање
вршења кривичних дела или непрофесионал-
ног поступања. Мере које је понуђач предузео
или предузима оцењују се узимајући у обзир
тежину и конкретне околности кривичног
дела или непрофесионалног поступања. На-
ручилац неће искључити привредни субјекат
из поступка јавне набавке ако је оценио да су
предузете мере примерене и обрнуто. У сва-
ком случају наручилац је дужан да образложи
разлоге због чега прихвата наведене мере и не
одбија понуду, односно због чега мере није
прихватио, одбивши понуду тог понуђача.
Одступање од искључења из наведених ра-
злога не може да се примени у три случаја: 1)
када су основ искључења неплаћени порези
и доприноси привредног субјекта, 2) када је
основ искључења покушај привредног субјек-
та да изврши непримерен утицај на поступак
одлучивања наручиоца или да дође до повер-
љивих података који би могли да му омогуће
предност у поступку јавне набавке или је до-
ставио обмањујуће податке и 3) када је при-
вредном субјекту правоснажном пресудом
одређена забрана учешћа у поступцима јавних
набавки или поступцима доделе концесија.
6
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
Поред свега, у зависности од тога да ли је
и шта наручилац додатно одредио као осно-
ве искључења привредног субјекта, комисија
може да утврђује да ли постоје основи искљу-
чења привредног субјекта по неком од следе-
ћих основа: стечај, неспособност за плаћање
или поступак ликвидације; правоснажном
пресудом или одлуком другог надлежног ор-
гана утврђен је тежак облик непрофесионал-
ног поступања; одлуком Комисије за заштиту
конкуренције утврђено је постојање договора
са другим привредним субјектима у циљу на-
рушавања конкуренције; нарушавање конку-
ренције због претходног учешћа привредног
субјекта у припреми поступка набавке која не
може да се отклони другим мерама; неиспу-
њавање обавезе из раније закључених уговора
о јавној набавци у периоду од претходне три
године; достављање неистинитих података
у поступцима јавних набавки у периоду од
претходне три године, односно недостављање
доказа о испуњености критеријума за квали-
тативни избор привредног субјекта.
И када је реч о наведеним необавезним осно-
вима искључења (необавезним у смислу тога
да сваки наручилац од набавке до набавке има
слободу одлучивања и избора да ли ће неки од
тих услова (више њих, па чак и сви) бити основ
искључења), постоји могућност да се, упркос
постојању основа, понуђач не искључи из по-
ступка. То су горенаведени случајеви, када при-
вредни субјект докаже своју поузданост. На тај
начин привредни субјект може да избегне ис-
кључење, тј. одбијање своје понуде за било који
од шест необавезних основа искључења.
Осим тога, наручилац може да одустане од
искључења привредног субјекта у случају да
је, као основ искључења, одредио чињеницу
постојања стечаја, ликвидације или неспособ-
ности плаћања понуђача, иако се овај налази у
неком од датих положаја. Такву опцију нару-
чилац има уколико утврди да ће привредни
субјект ипак бити способан да изврши уговор
о јавној набавци, узимајући у обзир прописе
и мере за наставак пословања.
Утврђивање испуњености критеријума
за избор привредног субјекта
Као што је већ наведено, комисија за јавну
набавку одмах по отварању понуда нема пре-
више посла у вези са утврђивањем прихватљи-
вости понуде у том делу, с обзиром на то да се
испуњеност критеријума за избор понуђача уз
понуду доказује само и искључиво доставља-
њем изјаве. Критеријумима за избор, сходно
одређивању критеријума у конкурсној доку-
ментацији од стране наручиоца, доказује се:
1) испуњеност услова за обављање професи-
оналне делатности,
2) финансијски и економски капацитет,
3) технички и стручни капацитет.
Понуђачи у изјави наводе да испуњава-
ју тражене критеријуме за избор, наводећи
податке у вези с тим захтевима и издаваоце
доказа које је наручилац дефинисао конкур-
сном документацијом, при чему изјављују да
ће, на захтев и без одлагања, наручиоцу до-
ставити све наведене доказе. Како наручилац
доказе тражи од понуђача који је по оцени ко-
мисије за јавну набавку доставио економски
најповољнију понуду, значи да и стручна оце-
на понуда у тој фази на какву се навикло траје
краће (осим ако је иначе понуду поднео само
један понуђач, што се у Републици Србији де-
шава веома често), јер се анализа достављених
доказа односи на само једног понуђача. Наве-
дено је, међутим, претпоставка да понуђач
који је доставио најповољнију понуду заиста
испуњава све захтеване услове, како је и навео
у понуди. Ако се пак испостави да одређени
докази нису веродостојни, да им је важност ис-
текла или да садржински не одговарају захте-
вима у конкурсној документацији и наводима
из изјаве, понуда тог понуђача биће одбијена,
а наручилац ће од другорангираног понуђача
(ако има таквог) тражити достављање доказа.
Утврђивање да ли понуде испуњавају
захтеве и услове у вези са предметом
набавке и техничким спецификацијама
За разлику од претходног закона, у новом
није наведено да се понуда одбија ако не ис-
пуњава све техничке спецификације, али
би из разлога сигурности начелно требало
подразумевати да понуда мора да испуни све
услове и захтеве техничке спецификације.
За разлику од доказа о испуњености крите-
ријума за избор привредних субјеката, који
се више не достављају уз понуду, докази о ис-
пуњености захтева техничких спецификација
7
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
достављају се уз понуду електронским путем,
као електронски или скенирани документи,
наравно, уколико се траже, што свакако није
обавезно, а често и потребно.
Овај део оцењивања понуде је најважнији
јер комисија за јавну набавку има задатак да
утврди да ли понуђач нуди оно што је нару-
чилац захтевао. Различити предмети набав-
ке условљавају различите захтеве техничких
спецификација и, у складу са тим, различите
обавезе понуђача у фази припремања и под-
ношења понуде. У вези са тим могу се разли-
ковати три ситуације:
1) понуђачи у делу техничких спецификација
не наводе ништа нити достављају доказе за
испуњеност захтеваних техничких специфи-
кација;
2) понуђачи у делу техничких спецификација
наводе одређене податке о добрима/услугама/
радовима које нуде;
3) понуђачи у делу техничких спецификација
наводе одређене податке о добрима/услугама/
радовима које нуде и достављају одређене до-
казе којима доказују да понуђена добра/ра-
дови/услуге испуњавају захтеване техничке
спецификације.
У првом случају понуђач се упознаје са
предметом набавке (техничким или функцио-
налним спецификацијама, описом услуге, спе-
цификацијом радова, захтеваним стандардима
и сл.). Међутим, од понуђача се не тражи упи-
сивање било каквих података нити достављање
доказа. Примера ради, у конкурсној докумен-
тацији за услуге превођења наручилац детаљно
наводи опис захтеване услуге. Исти случај је и
са пројектовањем, када се кроз техничке специ-
фикације (опис услуге) потенцијални понуђачи
само упознају са пројектним задатком.
Понуђач који докаже своју способност да
изврши одређени посао квалификује се кроз
критеријуме за квалитативни избор привред-
ног субјекта, али не доставља никакве доказе
о испуњености захтева техничких специфика-
ција, већ на основу тих захтева сачињава по-
нуду. Неки наручиоци захтевају да понуђачи
потпишу техничку спецификацију јер се тако
несумњиво саглашавају са захтевима наручи-
оца. Иако је подношење понуде чин прихва-
тања захтеваних техничких спецификација,
може се тражити и потписивање поменутог
дела техничке спецификације, па чак то може
да се сматра и добром праксом.
У другом случају наручилац дефинише за-
хтеване карактеристике предмета набавке, а
понуђачи или потврђују да нуде предмет тих
карактеристика и/или наводе и називе про-
извода које нуде, врсту и/или произвођача
материјала који намеравају да уграђују, стра-
тегију извршења услуга коју ће примењивати
и сл. Тако ће нпр. приликом набавке рачунар-
ске опреме наручилац у делу техничких спе-
цификација навести детаљне карактеристике
сваке компоненте, а затим се обавезати да: 1)
гарантује да понуђени рачунар испуњава на-
ведене карактеристике и 2) да наведе произво-
ђаче одређених компоненти.
Трећи случај је најзахтевнији и за струч-
ну оцену понуде најизазовнији јер се, осим
навођења података у понуди (конкурсној до-
кументацији), достављају и одређени докази
испуњености захтева техничких специфика-
ција (атести, извештаји, каталози, узорци и сл.).
Примера ради, наручилац набавља одећу и од
понуђача захтева да потврди да понуђена одећа
испуњава захтеве техничких спецификација у
погледу тражених техничких карактеристика
за основну тканину, плетенину и уложак по
питању боје, сировинског састава, површинске
масе, величине, сировинског састава, начина
одржавања итд. Међутим, како би са сигурно-
шћу могао да утврди да ли ће достављена одећа
задовољити потребе предмета набавке и захте-
ване техничке спецификације, наручилац може
да захтева и достављање извештаја о испитива-
њу и контролисању одеће и материјала (који из-
даје акредитовано тело), сертификат о прегледу
(који издаје именовано тело) и декларацију о
усаглашености, па чак и упутство за употребу,
одржавање и складиштење.
Осим тога, као доказ компатибилности по-
нуђених добара и приложене документације,
од понуђача може да се захтева да уз понуду до-
ставе и узорке готовог производа и материјала
од којих се ти производи израђују. У таквим
случајевима веома је важно извршити детаљ-
ну и темељну стручну оцену понуде, анализом
достављених доказа, и то након утврђивања
да су исти валидни и веродостојни по питању
издаваоца, времена и места издавања и сл.,
упоређивањем њиховог садржаја са захтеви-
8
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
ма наручиоца из конкурсне документације. У
складу са тим налазима наручилац понуду у
том делу: прихвата, не прихвата или захтева
да му се одређене ствари разјасне.
Утврђивање да ли је понуђач доставио
средство обезбеђења за озбиљност
понуде у складу са документацијом о
набавци
Наручиоци веома често практикују да од
понуђача захтевају достављање средства обе-
збеђења за озбиљност понуде. На тај начин
желе да се заштите од неозбиљних и несаве-
сних понуђача. Међутим, достављање наве-
деног средства обезбеђења само по себи није
довољно, већ је потребно да се у конкурсној
документацији наведе под којим условима ће
ово средство обезбеђења бити активирано. То
су углавном ситуације када понуђач:
а) повуче своју понуду после отварања понуде;
б) одбије да закључи уговор након што по-
нуда понуђача буде изабрана, осим у посебно
оправданим случајевима;
в) не достави потписан уговор у одређеном
примереном року који одреди наручилац;
г) не достави средство обезбеђења за добро
извршење посла на начин и у роковима који
су одређени конкурсном документацијом и
уговором.
Уколико је наручилац захтевао достављање
средства обезбеђења за озбиљност понуде, по-
нуђач је у обавези да исто достави најкасније
до истека рока за подношење понуда. У су-
протном понуда се одбија.
Утврђивање да ли постоје други недо-
стаци због којих није могуће утврдити
стварну садржину понуде или није могу-
ће упоредити је са другим понудама
Поред јасних и таксативно набројаних
разлога чије постојање доводи до одбијања
понуде, постоје и бројне, различите и не-
предвидљиве ситуације, које се, као разлог
за одбијање понуде, не могу прецизно дефи-
нисати Законом, али је неопходно обухвати-
ти и такве недостатке и мањкавости понуде
који исту чине неприхватљивом. Ти случаје-
ви су на идентичан начин дефинисани као и
у претходном закону. Дакле, поред горенаве-
дених разлога за одбијање, понуда се одбија и
ако има неке друге недостатке и мањкавости,
услед којих њена стварна садржина не може
да се утврди или упореди са другим понудама
у поступку.
Несумњиво је да је законска дефиниција
јасна и да указује на то да недостаци понуде
нису сами по себи разлог да се нечија понуда
одбије, већ то морају да буду недостаци који
су битни, односно који понуду чине неце-
ловитом, нејасном, недореченом или неу-
поредивом са другим понудама. Због тога је
приликом одређених недостатака у понуди ве-
ома важно разграничити ситуације у којима
постоје одређени недостаци који с једне стране
или нису битни или услед којих се, без захтева
за додатним појашњењима, иста неће одбити,
као и с друге стране они који су битни и неот-
клоњиви. Међутим, веома често те ситуације
нису јасне и неспорне. Стога се утврђивање
стварне садржине понуде показало у пракси
као једно од најосетљивијих питања у раду ко-
мисије за јавну набавку, тако да је поступање
комисије, односно наручиоца у вези са наве-
деним питањем веома често предмет оспора-
вања у поступцима заштите права. Оно што
комисија за јавну набавку мора увек да има на
уму то је да понуђач не сме да сноси негативне
последице због неразумљивих и непрецизних
захтева наручиоца из конкурсне документа-
ције. Дакле, ако су захтеви били двосмислени,
противречни или недовољно јасни, немогућ-
ност да се због тога најјасније утврди садржина
понуде не би требало да резултира одбијањем
понуде понуђача, већ захтевом за појашњење
понуде, уколико је то могуће, или прихвата-
њем понуде, ако се тиме не крше прописи о
јавним набавкама или други прописи у вези са
материјом на коју се односи предмет уговора.
Када је реч о недостацима понуде који су
такви да због њих не може да се утврди њихо-
ва стварна садржина нити ју је могуће упоре-
дити са другим понудама, један од најчешћих
случајева јесте навођење другачијих цена у ра-
зличитим деловима понуде (обрасцу понуде,
моделу уговора, предрачунима, спецификаци-
јама). Битан недостатак у вези са ценом је и
цена од нула динара, било као укупна било као
појединачна, када је конкурсном документа-
цијом назначено да појединачна ставка не сме
бити непопуњена, прецртана или са понуђе-
9
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
ном ценом од нула динара, услед чега се иста
сматра неприхватљивом.
Интересантно је и питање потписивања,
односно непотписивања модела уговора, има-
јући у виду став Републичке комисије за зашти-
ту права у поступцима јавних набавки у вези
са тим питањем. Уколико наручилац захтева
потписивање модела уговора, па понуђач то
не уради, понуда се одбија као понуда чија
стварна садржина не може да се утврди. Сма-
тра се да потписивање модела уговора пред-
ставља саглашавање понуђача са садржином
будућег уговора, које не постоји у случају да
исти није потписан, као и обрнуто, уколико
наручилац није захтевао потписивање модела
уговора, понуђач који то није учинио не може
због тога да буде санкционисан одбијањем по-
нуде, већ ће у фази стручне оцене понуда бити
позван од наручиоца да се накнадно сагласи
са садржином (модела) уговора.
Поред тога, не одбијају се понуде које са-
држе делове на страном језику, без обзира на
то што није достављен превод тих делова, чак
и када наручилац није посебно назначио да
понуде могу да се доставе на страном језику.
У таквим случајевима, уколико су делови по-
нуде на страном језику разумљиви наручио-
цу, понуду ће у том делу прихватити, односно
неће је одбити само због тога. С друге стране,
уколико делови понуде на страном језику нису
разумљиви, наручилац ће затражити превод
од понуђача, па ће тек у случају недостављања
истог, одбити његову понуду као понуду чију
стварну садржину не може да утврди.
Уколико поједини саставни делови понуде
не садрже неки од података које је понуђач био
дужан да наведе у понуди у складу са захтеви-
ма наручиоца из конкурсне документације,
наручилац не може да одбије такву понуду
уколико је тражени податак понуђач навео у
неком другом делу понуде, на основу чије је
садржине наручилац у могућности да утврди
стварну садржину понуде.
ЕВЕНТУАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ДОДАТНИМ
ПОЈАШЊЕЊЕМ ИЛИ ДОПУНОМ
ПОНУДЕ
Уколико у фази стручне оцене понуде нару-
чиоцу понуда није сасвим јасна, од понуђача
може да захтева додатна појашњења понуде у
циљу њене правилне оцене. Такође, у посебно
оправданим случајевима наручилац може да
изврши одређене провере и увид код понуђа-
ча, односно његовог подизвођача.
Појашњење понуде понуђача било је
дозвољено и раније и биће дозвољено и у
наредном периоду, односно у периоду при-
мене Закона, с тим што ће се сада обављати
на Порталу јавних набавки. Појашњењем
се наручиоцу разјашњава део понуде који му
није јасан, било да је реч о нечиткости неког
документа или одређеног дела било када по-
даци који се налазе у документацији нису баш
најјаснији, нарочито ако постоји одређена
противречност унутар самог документа или
у поређењу са другим. Појашњење не мора да
се тражи уколико из другог дела понуде може
да се закључи да је одређени захтев испуњен,
али исто тако не мора да се тражи и ако је из
другог дела тог документа или друге докумен-
тације неспорно да понуда није прихватљива.
Међутим, уколико постоји и најмања могућ-
ност да би понуда коју комисија цени као
прихватљиву појашњењем могла да постане
неприхватљива и обрнуто, наручилац би тре-
бало да захтева додатно појашњење од пону-
ђача како би отклонио сваку дилему у вези са
мериторним одлучивањем.
Законом је прописано да у циљу поја-
шњења понуде наручилац има могућност
да затражи, а понуђач да накнадно достави
не само неопходно појашњење понуде већ и
додатне информације и додатну докумен-
тацију, уколико су у понуди ти подаци или
документација били непотпуни или нејасни.
Наведена одредба Закона отвара питање до-
пуштености допуне понуде – да ли је дозво-
љена допуна, у ком делу, у којој мери и да ли
ће се ишта променити у односу на претход-
ну праксу. Иако је претходним законом било
прописано да наручилац од понуђача може да
захтева само додатна појашњења која ће му
помоћи при прегледу, вредновању и упоре-
ђивању понуда, ако се сагледа пракса посту-
пања наручилаца и Републичке комисије за
заштиту права у поступцима јавних набавки,
достављање додатне документације није било
забрањено. Овде, наравно, није реч о накнад-
ном достављању документације коју понуђач
10
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
није доставио уз понуду. Он то није смео да
ради нити је наручилац тако нешто могао да
му тражи. Понуда понуђача који несумњиво
има грађевинску машину, а није доставио аде-
кватан доказ (нпр. извод из пописне листе или
уговор о куповини), била би одбијена, чак и да
је таква околност позната комисији наручио-
ца (нпр. кран који је наручилац захтевао као
услов техничког капацитета, понуђач има у
свом власништву, а чланови комисије за јавну
набавку виђају га сваког дана на градилишту
које се налази у близини зграде наручиоца).
Додатна документација је могла да се до-
стави као разјашњење неких спорних делова
понуде, односно неке документације која је
достављена, а није била сасвим јасна. Веома
често додатна документација се тражи од
произвођача или дистрибутера, који треба
да потврде аутентичност и валидност неке
информације или документације, дају ин-
формацију о одређеном својству производа,
овлашћењима понуђача у промету и сл. Та-
кође, додатне информације и документацију
некада достављају и надлежни органи и ин-
ституције, акредитоване лабораторије или
научни институти. Дакле, поменутим зако-
ном само је озваничено оно што се у пракси
користило и у претходном периоду. Да ли то
значи да нема разлике и да не може да се пређе
граница на коју су сви навикли – да оно чега
нема у понуди, а морало је бити, не може да
буде накнадно достављено? Одговор се дели-
мично налази у самом Закону, који предвиђа
да поменуто поступање, односно појашњење,
додатне информације и додатна документа-
ција не смеју да доведу до промене елемената
понуде који су од значаја за примену критери-
јума за доделу уговора или до измене понуђе-
ног предмета набавке.
Када се сагледа документација коју доста-
вљају понуђачи, имајући у виду да критерију-
ме за избор привредног субјекта доказују само
и искључиво изјавом, онда ће појашњење по-
нуде у датом делу бити веома ретко и сводиће
се на евентуално разјашњење нејасних и не-
доречених навода из изјаве. О додатној доку-
ментацији не може да се говори јер нема ни
основне документације којом се доказује ис-
пуњеност критеријума за избор привредних
субјеката. Међутим, када се од најповољнијег
понуђача захтева достављање конкретних до-
каза, такође може да се постави исто питање
у случају да докази нису јасни и потпуни, али
тада значај дозвољености допуне документа-
ције добија другу димензију јер није оивичен
роком за подношење понуде. Стога се највећи
простор за појашњење, достављање додатних
информација и документације, као и простор
за питање може ли се доставити накнадно не-
што чега није било у понуди, отвара када је реч
о доказивању испуњености захтева техничких
спецификација. Оно што не би требало да буде
спорно, то је да накнадно не би смело да се до-
стави било шта од документације која није
достављена уз понуду, зато што и Закон на-
води да достављање неопходних информација
или додатне документације може да се тражи
само у случају да су подаци или документација
у понуди непотпуни или нејасни, што значи да
ти докази у понуди (макар и мањкави) морају
да постоје.
Оно што би могло да буде предмет доста-
вљања додатне документације јесте одређени
део докумената који недостаје. На пример, на-
ручилац је, као потврду испуњености захтева
техничких спецификација, захтевао доставља-
ње каталога производа који се нуди. Понуђач
је, као део своје, електронски поднете понуде,
доставио и одговарајући каталог. Међутим, у
достављеном каталогу недостаје једна или не-
колико страница на којима се налазе и неки
подаци без којих наручилац не може неспорно
да закључи да понуђач нуди производ траже-
них карактеристика. Свакако да би понуђачу
требало да буде омогућено да накнадно до-
стави недостајуће странице, при чему је исто
тако логично да недостајуће странице, као та-
кве, морају да чине интегрални део каталога
у питању, а не да буду додатно израђене или
модификоване јер се онда ради о радњама које
су недозвољене, и то не само када је реч о по-
штовању прописа из јавних набавки.
Осим наведеног, Закон предвиђа могућност
исправке рачунских грешака у понуди, коју ће
извршити наручилац, уз сагласност понуђача.
Међутим, понуђач у том случају суштински
нема право избора, осим уколико услед нових
сазнања о вредности сопствене понуде изгуби
интерес да закључи уговор. Другим речима,
његова сагласност губи на значају због чиње-
11
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
нице да несаглашавање понуђача резултира
одбијањем понуде као неприхватљиве. Рачун-
ска грешка иде у корист јединичне цене, одно-
сно она не може да се мења због претпоставке
да приликом састављања понуде понуђач уми-
шљајно и са јасном намером уноси јединичне
цене, док је укупна цена резултат рачунских
операција које могу да буду и погрешне. Дакле,
у случају разлике између јединичне и укупне
цене, меродавна је јединична цена. Међутим,
с обзиром на то да ће део електронске понуде
бити и excel образац структуре цена, са преде-
финисаним формулама које припреми нару-
чилац, могућност рачунске грешке сведена је
на домен теорије.
ЕВЕНТУАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА
РАЗЈАШЊЕЊЕМ НЕУОБИЧАЈЕНО
НИСКЕ ПОНУДЕ
Неуобичајено ниска понуда у смислу За-
кона представља понуду која садржи цену
или трошак који значајно одступа у односу
на тржишни и изазива сумњу у могућност
извршења јавне набавке у складу са захтеви-
ма наручиоца предвиђеним у документацији
о набавци. Не постоји образац неуобичајено
ниске понуде, односно цене (или трошка).
Штавише, идентична цена у различитом вре-
мену, простору и под различитим околности-
ма у једном случају може да буде упоредиво
тржишна, а у другом неуобичајено ниска.
Неуобичајено ниска цена има два појавна
облика: сумња у постојање и процена посто-
јања. Оба облика начелно су ствар процене
наручиоца. Он је тај који, сумњајући да ће по-
нуђена цена онемогућити успешно и квали-
тетно извршење будућег предметног уговора
о јавној набавци, не доноси одлуку о додели
уговора понуђачу који нуди ту цену, већ жели
да провери све њене саставне елементе и де-
таљну структуру како би могао да донесе аде-
кватну мериторну одлуку.
Дакле, комисија за јавну набавку не може
да одбије понуду понуђача за којег сумња да
нуди неуобичајено ниску цену, већ је дужна
да од тог понуђача захтева детаљно обра-
зложење свих саставних меродавних делова
цене, а нарочито: 1) економичност производ-
ног процеса, услуга које се пружају или начи-
на градње; 2) изабрана техничка решења или
изузетно повољне услове које понуђач има за
испоруку добара, пружање услуга или изво-
ђење радова; 3) оригиналност добара, услуга
или радова које понуђач нуди; 4) усклађеност
са обавезама које понуђач има у области за-
штите животне средине, социјалног и радног
права, као и обавезе из колективних уговора,
односно одредбе међународног права веза-
ног за заштиту животне средине, социјално и
радно право; 5) ангажовање подизвођача; 6)
могућност да понуђач добије државну помоћ.
Понуђачу мора да се остави примерен рок
за одговор. Закон није дефинисао минималан
или максималан број дана, већ да тај рок мора
да буде сразмеран обиму захтеваног образло-
жења и евентуалном времену за прибављање
пратеће документације којим се аргументује
образложење. Дакле, у циљу доношења пра-
вилне одлуке, наручилац од понуђача може
да тражи достављање одређених доказа. По
добијању одговора неопходно је проверити
све елементе образложења цене или трошка
које је доставио понуђач, при чему наручилац
опет има дискреционо право да овај пут дефи-
нитивно одлучи да ли се понуда сматра неуо-
бичајено ниском. Ипак је његова диспозиција
у одлучивању двоструко ограничена. Најпре,
уколико наручилац има сумњу да је понуда
неуобичајено ниска, а на позив понуђачу да
исту образложи не добије никакав одговор
или одговор без икаквог образложења, онда
се таква понуда по правилу одбија као неуо-
бичајено ниска. Такође, дискреционо право
наручиоца ограничено је у смислу структу-
ре образложене понуде (цене и/или трошка)
и усклађености чинилаца који су утицали на
њено формирање, са прописима из области
заштите на раду, запошљавања и услова рада,
заштите животне средине и заштите права
интелектуалне својине, али и других позитив-
них прописа.
ОДБИЈАЊЕ НЕПРИХВАТЉИВИХ
И РАНГИРАЊЕ ПРИХВАТЉИВИХ
ПОНУДА
Након прегледа и стручне оцене наручи-
лац одбија понуду, односно пријаву као не-
прихватљиву ако утврди да: 1) постоје основи
12
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
за искључење привредног субјекта; 2) нису
испуњени критеријуми за избор привредног
субјекта; 3) нису испуњени захтеви и услови у
вези са предметом набавке и техничким спе-
цификацијама; 4) није достављено средство
обезбеђења за озбиљност понуде у складу са
документацијом о набавци; 5) постоје ваљани
докази о повреди конкуренције или корупци-
ји; 6) постоје други недостаци због којих није
могуће утврдити стварну садржину понуде
или није могуће упоредити је са другим по-
нудама.
Осим тога, наручилац може да одбије, као
неприхватљиву, ону понуду која прелази из-
нос процењене вредности предмета јавне
набавке или расположивих средстава. То је
омогућавао и претходни закон, али уз мало
другачији приступ поменутој проблематици.
Наиме, претходни закон је неприхватљиву по-
нуду дефинисао, између осталог, и као пону-
ду са ценом изнад процењене вредности јавне
набавке. Ипак, исти је дозвољавао наручио-
цу да додели уговор понуђачу који нуди цену
изнад процењене вредности уколико та цена
није већа од упоредиве тржишне цене и ако су
понуђене цене у свим одговарајућим понуда-
ма веће од процењене вредности.
С друге стране, Закон понуду са ценом из-
над процењене вредности не сматра непри-
хватљивом, тако да без икаквих посебних
услова таква понуда може да се прихвати.
Међутим, наручиоцу се даје могућност да,
као неприхватљиву, одбије понуду која пре-
лази износ процењене вредности предмета
јавне набавке или расположивих средстава,
што ће и учинити у другом случају, уколи-
ко одмах не обезбеди додатна средстава на
законит начин. У супротном, закључењем
уговора на износ који је већи од износа ра-
сположивих средстава у финансијском пла-
ну наручилц би преузео обавезе супротно
Закону о буџетском систему.
Прихватљиве понуде комисија за јавну на-
бавку рангира применом критеријума за доде-
лу уговора одређеног у позиву за подношење
понуде и конкурсној документацији, односно
применом методологије за доделу пондера за
сваки елемент критеријума. Ако постоје две
или више понуда које су применом критери-
јума за доделу уговора једнаке, наручилац ће
уговор доделити у складу са резервним кри-
теријумима. Наручилац је дужан да предвиди
барем један резервни елемент критеријума, а
ако и након примене резервних критеријума
постоје две или више понуда које су једнако
рангиране, наручилац ће доделити уговор по-
нуђачу који буде извучен путем жреба.
САСТАВЉАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О
ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Након што је завршила стручну оцену по-
нуда, комисија за јавну набавку саставља изве-
штај о поступку јавне набавке. Управо се тим
актом окончава рад комисије за јавну набавку.
Закон је таксативно навео тринаест елемена-
та извештаја о поступку јавне набавке, али
ће њихов број и структура варирати, пре све-
га у зависности од врсте поступка, броја и са-
држине понуда, али и по питању процењене
вредности, врсте предмета набавке и сл.
Извештај о поступку набавке веома је ва-
жан јер представља основ за доношење ме-
риторне одлуке којом се окончава поступак,
а често наручиоци практикују да исти у свом
значајном делу постане и интегрални део
саме одлуке о додели уговора, односно одлу-
ке о обустави поступка. Због тога сви чланови
комисије изради наведеног документа морају
да приступе темељно. Значај извештаја о по-
ступку јавне набавке утолико је већи уколико
постоје понуде које су одбијене, када је на-
рочито важно образложење таквог поступа-
ња, које мора да буде засновано на правилно
утврђеном чињеничном стању и утемељено у
захтевима документације о набавци, са реле-
вантним правним основом из Закона.
Извештај о поступку јавне набавке није
оглас о јавној набавци нити је акт којим се ди-
ректно одлучује о правима заинтересованих
страна. Стога, иако документ садржајно де-
финисан у Закону, извештај о поступку јавне
набавке представља акт интерног карактера,
што значи да се не доставља понуђачима.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
Преглед и стручна оцена понуда
у складу са новим Законом о
јавним набавкама
Стручна оцена понуда обухвата период од отварања понуде до
доношења извештаја о поступку јавне набавке. Она обухвата преглед,
анализу, процену и рангирање понуда, као и израду наведеног извештаја.
Милош Јовић,
експерт за јавне набавке
Каква су правила када је реч о прегледу и
стручној оцени понуда које прописује
нови Закон о јавним набавкама (даље: Закон)?
Преглед и стручну оцену понуда спроводи
комисија за јавну набавку, с тим што уколико
процењена вредност јавне набавке не прела-
зи износ од 3.000.000 динара, стручну оцену
понуда, као и цео поступак, може да спроведе
и једно лице које именује наручилац. Прили-
ком стручне оцене понуда комисија за јавну
набавку пролази кроз различите фазе, утвр-
ђујући све релевантне чињенице од значаја за
доношење исправне мериторне одлуке којом
се окончава поступак јавне набавке. То су ак-
тивности које се спроводе имајући пре свега
у виду разлоге за одбијање понуда, односно:
1) утврђивање да ли су понуде прихватљиве;
2) евентуално подношење захтева понуђачи-
ма за додатно појашњење или допуну понуда;
3) евентуални захтев за разјашњење неуоби-
чајено ниске понуде;
4) одбијање неприхватљивих понуда и ранги-
рање прихватљивих;
5) састављање извештаја о поступку јавне на-
бавке.
УТВРЂИВАЊЕ ПРИХВАТЉИВОСТИ
ПОНУДА
При стручној оцени достављених понуда
комисија за јавну набавку за сваку понуду
утврђује:
а) да ли постоје основи за искључење при-
вредног субјекта;
б) да ли су испуњени критеријуми за избор
привредног субјекта, ако су предвиђени кон-
курсном документацијом;
ц) да ли су испуњени захтеви и услови у вези
са предметом набавке и техничким специфи-
кацијама;
д) да ли је достављено средство обезбеђења
за озбиљност понуде у складу са документа-
цијом о набавци, уколико је исто захтевано;
е) да ли постоје други недостаци због којих
није могуће утврдити стварну садржину по-
нуде или није могуће упоредити је са другим
понудама.
Осим тога, комисија за јавну набавку може
да располаже адекватним доказима о повре-
ди конкуренције или корупцији, па да у том
смислу због разлога повезаних са понашањем
понуђача у конкретном поступку његову по-
нуду одбије, чак и уколико је иста у осталом
делу прихватљива.
Утврђивање да ли постоје основи за
искључење привредног субјекта
Једна од значајнијих новина коју доноси
Закон јесте обавезно иницијално доказивање
испуњености критеријума за квалитативни
избор привредног субјекта путем изјаве. Да-
кле, непостојање основа за искључење дока-
зује се изјавом о испуњености критеријума за
квалитативни избор привредног субјекта на
стандардном обрасцу. У тој изјави понуђачи,
између осталог, потврђују да немају основ за
искључење, наводе издаваоце доказа којима
се то потврђује и изјављују да ће, на захтев
и без одлагања, наручиоцу моћи да доставе
поменуте доказе. Сходно изнетом, мења се и
5
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
начин рада комисије за јавну набавку у односу
на раније устаљену праксу, јер, осим провере
да ли је изјава достављена и попуњена, не при-
ступају тој потфази у односу на све понуде,
већ само у односу на понуду понуђача који је
након спроведене стручне оцене понуда прво-
рангиран. Стручној оцени понуде у том делу
комисија за јавну набавку приступа тек након
што понуђач са најповољнијом понудом по
позиву наручиоца достави доказе о непосто-
јању основа искључења.
Комисија на основу достављених дока-
за разматра да ли постоје основи искључења
понуђача који се доказују од стране понуђача,
односно да ли је извршено једно од кривичних
дела која су основ искључења и да ли има не-
плаћених доспелих пореза и доприноса. Дру-
ги основи искључења проверавају се уколико
неко укаже на њих, односно достави одређени
доказ да сам наручилац по основу одређених
сазнања, документације и других доказа утвр-
ди да постоји могућност да постоји неки од тих
основа (кршење прописа из области заштите
животне средине, социјалног и радног права,
постојање сукоба интереса, покушај понуђа-
ча да изврши непримерен утицај на поступак
одлучивања наручиоца или да дође до повер-
љивих података који би могли да му омогуће
предност у поступку јавне набавке, доставља-
ње обмањујућих података од стране понуђача).
По први пут постоји могућност да наручи-
лац не искључи понуђача иако постоји основ
искључења. Одустајање од искључења могуће
је у два случаја. Први случај односи се на по-
стојање објективних околности, невезаних
за наручиоца или понуђача. То су ситуације
када постоје преовлађујући разлози који се од-
носе на јавни интерес, као што је јавно здравље
или заштита животне средине. Из тих разлога,
уколико код понуђача постоји било који од пет
основа искључења (па и више њих), не значи да
му уговор о јавној набавци ипак не може бити
додељен. На пример, наручилац набавља лекове
или вакцине неопходне за спречавање настан-
ка или ширења заразне болести. Реализација те
набавке свакако је од посебног значаја за зашти-
ту јавног здравља. Уколико, примера ради, у том
поступку наручилац прими само једну понуду,
чији понуђач има основ за искључење због не-
плаћених пореза на локалне приходе, по прави-
лу би морао да буде искључен, односно његова
понуда обавезно би била одбијена као непри-
хватљива. Међутим, јавни интерес за заштиту
јавног здравља и спречавање настанка или ши-
рења заразне болести преовладава у односу на
правила и начела поступка јавне набавке, па би
у том случају наручилац ипак могао да додели
уговор наведеном понуђачу.
Друга могућност да се понуђачу додели
уговор упркос постојању основа за искљу-
чење односи се на доказивање поузданости,
односно постојања одређене активности
привредног субјекта у периоду који је усле-
дио након наступања основа за искључење.
Привредни субјект код којег постоји основ
за искључење има могућност да докаже да је
предузео мере да би доказао своју поузданост,
односно да је кумулативно: 1) платио или се
обавезао да плати накнаду у погледу било које
штете изазване кривичним делом или непро-
фесионалним поступањем, 2) у потпуности
разјаснио чињенице и околности активно
сарађујући са истражним органима, 3) преду-
зео конкретне техничке, организационе и ка-
дровске мере које су примерене за спречавање
вршења кривичних дела или непрофесионал-
ног поступања. Мере које је понуђач предузео
или предузима оцењују се узимајући у обзир
тежину и конкретне околности кривичног
дела или непрофесионалног поступања. На-
ручилац неће искључити привредни субјекат
из поступка јавне набавке ако је оценио да су
предузете мере примерене и обрнуто. У сва-
ком случају наручилац је дужан да образложи
разлоге због чега прихвата наведене мере и не
одбија понуду, односно због чега мере није
прихватио, одбивши понуду тог понуђача.
Одступање од искључења из наведених ра-
злога не може да се примени у три случаја: 1)
када су основ искључења неплаћени порези
и доприноси привредног субјекта, 2) када је
основ искључења покушај привредног субјек-
та да изврши непримерен утицај на поступак
одлучивања наручиоца или да дође до повер-
љивих података који би могли да му омогуће
предност у поступку јавне набавке или је до-
ставио обмањујуће податке и 3) када је при-
вредном субјекту правоснажном пресудом
одређена забрана учешћа у поступцима јавних
набавки или поступцима доделе концесија.
6
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
Поред свега, у зависности од тога да ли је
и шта наручилац додатно одредио као осно-
ве искључења привредног субјекта, комисија
може да утврђује да ли постоје основи искљу-
чења привредног субјекта по неком од следе-
ћих основа: стечај, неспособност за плаћање
или поступак ликвидације; правоснажном
пресудом или одлуком другог надлежног ор-
гана утврђен је тежак облик непрофесионал-
ног поступања; одлуком Комисије за заштиту
конкуренције утврђено је постојање договора
са другим привредним субјектима у циљу на-
рушавања конкуренције; нарушавање конку-
ренције због претходног учешћа привредног
субјекта у припреми поступка набавке која не
може да се отклони другим мерама; неиспу-
њавање обавезе из раније закључених уговора
о јавној набавци у периоду од претходне три
године; достављање неистинитих података
у поступцима јавних набавки у периоду од
претходне три године, односно недостављање
доказа о испуњености критеријума за квали-
тативни избор привредног субјекта.
И када је реч о наведеним необавезним осно-
вима искључења (необавезним у смислу тога
да сваки наручилац од набавке до набавке има
слободу одлучивања и избора да ли ће неки од
тих услова (више њих, па чак и сви) бити основ
искључења), постоји могућност да се, упркос
постојању основа, понуђач не искључи из по-
ступка. То су горенаведени случајеви, када при-
вредни субјект докаже своју поузданост. На тај
начин привредни субјект може да избегне ис-
кључење, тј. одбијање своје понуде за било који
од шест необавезних основа искључења.
Осим тога, наручилац може да одустане од
искључења привредног субјекта у случају да
је, као основ искључења, одредио чињеницу
постојања стечаја, ликвидације или неспособ-
ности плаћања понуђача, иако се овај налази у
неком од датих положаја. Такву опцију нару-
чилац има уколико утврди да ће привредни
субјект ипак бити способан да изврши уговор
о јавној набавци, узимајући у обзир прописе
и мере за наставак пословања.
Утврђивање испуњености критеријума
за избор привредног субјекта
Као што је већ наведено, комисија за јавну
набавку одмах по отварању понуда нема пре-
више посла у вези са утврђивањем прихватљи-
вости понуде у том делу, с обзиром на то да се
испуњеност критеријума за избор понуђача уз
понуду доказује само и искључиво доставља-
њем изјаве. Критеријумима за избор, сходно
одређивању критеријума у конкурсној доку-
ментацији од стране наручиоца, доказује се:
1) испуњеност услова за обављање професи-
оналне делатности,
2) финансијски и економски капацитет,
3) технички и стручни капацитет.
Понуђачи у изјави наводе да испуњава-
ју тражене критеријуме за избор, наводећи
податке у вези с тим захтевима и издаваоце
доказа које је наручилац дефинисао конкур-
сном документацијом, при чему изјављују да
ће, на захтев и без одлагања, наручиоцу до-
ставити све наведене доказе. Како наручилац
доказе тражи од понуђача који је по оцени ко-
мисије за јавну набавку доставио економски
најповољнију понуду, значи да и стручна оце-
на понуда у тој фази на какву се навикло траје
краће (осим ако је иначе понуду поднео само
један понуђач, што се у Републици Србији де-
шава веома често), јер се анализа достављених
доказа односи на само једног понуђача. Наве-
дено је, међутим, претпоставка да понуђач
који је доставио најповољнију понуду заиста
испуњава све захтеване услове, како је и навео
у понуди. Ако се пак испостави да одређени
докази нису веродостојни, да им је важност ис-
текла или да садржински не одговарају захте-
вима у конкурсној документацији и наводима
из изјаве, понуда тог понуђача биће одбијена,
а наручилац ће од другорангираног понуђача
(ако има таквог) тражити достављање доказа.
Утврђивање да ли понуде испуњавају
захтеве и услове у вези са предметом
набавке и техничким спецификацијама
За разлику од претходног закона, у новом
није наведено да се понуда одбија ако не ис-
пуњава све техничке спецификације, али
би из разлога сигурности начелно требало
подразумевати да понуда мора да испуни све
услове и захтеве техничке спецификације.
За разлику од доказа о испуњености крите-
ријума за избор привредних субјеката, који
се више не достављају уз понуду, докази о ис-
пуњености захтева техничких спецификација
7
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
достављају се уз понуду електронским путем,
као електронски или скенирани документи,
наравно, уколико се траже, што свакако није
обавезно, а често и потребно.
Овај део оцењивања понуде је најважнији
јер комисија за јавну набавку има задатак да
утврди да ли понуђач нуди оно што је нару-
чилац захтевао. Различити предмети набав-
ке условљавају различите захтеве техничких
спецификација и, у складу са тим, различите
обавезе понуђача у фази припремања и под-
ношења понуде. У вези са тим могу се разли-
ковати три ситуације:
1) понуђачи у делу техничких спецификација
не наводе ништа нити достављају доказе за
испуњеност захтеваних техничких специфи-
кација;
2) понуђачи у делу техничких спецификација
наводе одређене податке о добрима/услугама/
радовима које нуде;
3) понуђачи у делу техничких спецификација
наводе одређене податке о добрима/услугама/
радовима које нуде и достављају одређене до-
казе којима доказују да понуђена добра/ра-
дови/услуге испуњавају захтеване техничке
спецификације.
У првом случају понуђач се упознаје са
предметом набавке (техничким или функцио-
налним спецификацијама, описом услуге, спе-
цификацијом радова, захтеваним стандардима
и сл.). Међутим, од понуђача се не тражи упи-
сивање било каквих података нити достављање
доказа. Примера ради, у конкурсној докумен-
тацији за услуге превођења наручилац детаљно
наводи опис захтеване услуге. Исти случај је и
са пројектовањем, када се кроз техничке специ-
фикације (опис услуге) потенцијални понуђачи
само упознају са пројектним задатком.
Понуђач који докаже своју способност да
изврши одређени посао квалификује се кроз
критеријуме за квалитативни избор привред-
ног субјекта, али не доставља никакве доказе
о испуњености захтева техничких специфика-
ција, већ на основу тих захтева сачињава по-
нуду. Неки наручиоци захтевају да понуђачи
потпишу техничку спецификацију јер се тако
несумњиво саглашавају са захтевима наручи-
оца. Иако је подношење понуде чин прихва-
тања захтеваних техничких спецификација,
може се тражити и потписивање поменутог
дела техничке спецификације, па чак то може
да се сматра и добром праксом.
У другом случају наручилац дефинише за-
хтеване карактеристике предмета набавке, а
понуђачи или потврђују да нуде предмет тих
карактеристика и/или наводе и називе про-
извода које нуде, врсту и/или произвођача
материјала који намеравају да уграђују, стра-
тегију извршења услуга коју ће примењивати
и сл. Тако ће нпр. приликом набавке рачунар-
ске опреме наручилац у делу техничких спе-
цификација навести детаљне карактеристике
сваке компоненте, а затим се обавезати да: 1)
гарантује да понуђени рачунар испуњава на-
ведене карактеристике и 2) да наведе произво-
ђаче одређених компоненти.
Трећи случај је најзахтевнији и за струч-
ну оцену понуде најизазовнији јер се, осим
навођења података у понуди (конкурсној до-
кументацији), достављају и одређени докази
испуњености захтева техничких специфика-
ција (атести, извештаји, каталози, узорци и сл.).
Примера ради, наручилац набавља одећу и од
понуђача захтева да потврди да понуђена одећа
испуњава захтеве техничких спецификација у
погледу тражених техничких карактеристика
за основну тканину, плетенину и уложак по
питању боје, сировинског састава, површинске
масе, величине, сировинског састава, начина
одржавања итд. Међутим, како би са сигурно-
шћу могао да утврди да ли ће достављена одећа
задовољити потребе предмета набавке и захте-
ване техничке спецификације, наручилац може
да захтева и достављање извештаја о испитива-
њу и контролисању одеће и материјала (који из-
даје акредитовано тело), сертификат о прегледу
(који издаје именовано тело) и декларацију о
усаглашености, па чак и упутство за употребу,
одржавање и складиштење.
Осим тога, као доказ компатибилности по-
нуђених добара и приложене документације,
од понуђача може да се захтева да уз понуду до-
ставе и узорке готовог производа и материјала
од којих се ти производи израђују. У таквим
случајевима веома је важно извршити детаљ-
ну и темељну стручну оцену понуде, анализом
достављених доказа, и то након утврђивања
да су исти валидни и веродостојни по питању
издаваоца, времена и места издавања и сл.,
упоређивањем њиховог садржаја са захтеви-
8
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
ма наручиоца из конкурсне документације. У
складу са тим налазима наручилац понуду у
том делу: прихвата, не прихвата или захтева
да му се одређене ствари разјасне.
Утврђивање да ли је понуђач доставио
средство обезбеђења за озбиљност
понуде у складу са документацијом о
набавци
Наручиоци веома често практикују да од
понуђача захтевају достављање средства обе-
збеђења за озбиљност понуде. На тај начин
желе да се заштите од неозбиљних и несаве-
сних понуђача. Међутим, достављање наве-
деног средства обезбеђења само по себи није
довољно, већ је потребно да се у конкурсној
документацији наведе под којим условима ће
ово средство обезбеђења бити активирано. То
су углавном ситуације када понуђач:
а) повуче своју понуду после отварања понуде;
б) одбије да закључи уговор након што по-
нуда понуђача буде изабрана, осим у посебно
оправданим случајевима;
в) не достави потписан уговор у одређеном
примереном року који одреди наручилац;
г) не достави средство обезбеђења за добро
извршење посла на начин и у роковима који
су одређени конкурсном документацијом и
уговором.
Уколико је наручилац захтевао достављање
средства обезбеђења за озбиљност понуде, по-
нуђач је у обавези да исто достави најкасније
до истека рока за подношење понуда. У су-
протном понуда се одбија.
Утврђивање да ли постоје други недо-
стаци због којих није могуће утврдити
стварну садржину понуде или није могу-
ће упоредити је са другим понудама
Поред јасних и таксативно набројаних
разлога чије постојање доводи до одбијања
понуде, постоје и бројне, различите и не-
предвидљиве ситуације, које се, као разлог
за одбијање понуде, не могу прецизно дефи-
нисати Законом, али је неопходно обухвати-
ти и такве недостатке и мањкавости понуде
који исту чине неприхватљивом. Ти случаје-
ви су на идентичан начин дефинисани као и
у претходном закону. Дакле, поред горенаве-
дених разлога за одбијање, понуда се одбија и
ако има неке друге недостатке и мањкавости,
услед којих њена стварна садржина не може
да се утврди или упореди са другим понудама
у поступку.
Несумњиво је да је законска дефиниција
јасна и да указује на то да недостаци понуде
нису сами по себи разлог да се нечија понуда
одбије, већ то морају да буду недостаци који
су битни, односно који понуду чине неце-
ловитом, нејасном, недореченом или неу-
поредивом са другим понудама. Због тога је
приликом одређених недостатака у понуди ве-
ома важно разграничити ситуације у којима
постоје одређени недостаци који с једне стране
или нису битни или услед којих се, без захтева
за додатним појашњењима, иста неће одбити,
као и с друге стране они који су битни и неот-
клоњиви. Међутим, веома често те ситуације
нису јасне и неспорне. Стога се утврђивање
стварне садржине понуде показало у пракси
као једно од најосетљивијих питања у раду ко-
мисије за јавну набавку, тако да је поступање
комисије, односно наручиоца у вези са наве-
деним питањем веома често предмет оспора-
вања у поступцима заштите права. Оно што
комисија за јавну набавку мора увек да има на
уму то је да понуђач не сме да сноси негативне
последице због неразумљивих и непрецизних
захтева наручиоца из конкурсне документа-
ције. Дакле, ако су захтеви били двосмислени,
противречни или недовољно јасни, немогућ-
ност да се због тога најјасније утврди садржина
понуде не би требало да резултира одбијањем
понуде понуђача, већ захтевом за појашњење
понуде, уколико је то могуће, или прихвата-
њем понуде, ако се тиме не крше прописи о
јавним набавкама или други прописи у вези са
материјом на коју се односи предмет уговора.
Када је реч о недостацима понуде који су
такви да због њих не може да се утврди њихо-
ва стварна садржина нити ју је могуће упоре-
дити са другим понудама, један од најчешћих
случајева јесте навођење другачијих цена у ра-
зличитим деловима понуде (обрасцу понуде,
моделу уговора, предрачунима, спецификаци-
јама). Битан недостатак у вези са ценом је и
цена од нула динара, било као укупна било као
појединачна, када је конкурсном документа-
цијом назначено да појединачна ставка не сме
бити непопуњена, прецртана или са понуђе-
9
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
ном ценом од нула динара, услед чега се иста
сматра неприхватљивом.
Интересантно је и питање потписивања,
односно непотписивања модела уговора, има-
јући у виду став Републичке комисије за зашти-
ту права у поступцима јавних набавки у вези
са тим питањем. Уколико наручилац захтева
потписивање модела уговора, па понуђач то
не уради, понуда се одбија као понуда чија
стварна садржина не може да се утврди. Сма-
тра се да потписивање модела уговора пред-
ставља саглашавање понуђача са садржином
будућег уговора, које не постоји у случају да
исти није потписан, као и обрнуто, уколико
наручилац није захтевао потписивање модела
уговора, понуђач који то није учинио не може
због тога да буде санкционисан одбијањем по-
нуде, већ ће у фази стручне оцене понуда бити
позван од наручиоца да се накнадно сагласи
са садржином (модела) уговора.
Поред тога, не одбијају се понуде које са-
држе делове на страном језику, без обзира на
то што није достављен превод тих делова, чак
и када наручилац није посебно назначио да
понуде могу да се доставе на страном језику.
У таквим случајевима, уколико су делови по-
нуде на страном језику разумљиви наручио-
цу, понуду ће у том делу прихватити, односно
неће је одбити само због тога. С друге стране,
уколико делови понуде на страном језику нису
разумљиви, наручилац ће затражити превод
од понуђача, па ће тек у случају недостављања
истог, одбити његову понуду као понуду чију
стварну садржину не може да утврди.
Уколико поједини саставни делови понуде
не садрже неки од података које је понуђач био
дужан да наведе у понуди у складу са захтеви-
ма наручиоца из конкурсне документације,
наручилац не може да одбије такву понуду
уколико је тражени податак понуђач навео у
неком другом делу понуде, на основу чије је
садржине наручилац у могућности да утврди
стварну садржину понуде.
ЕВЕНТУАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА ДОДАТНИМ
ПОЈАШЊЕЊЕМ ИЛИ ДОПУНОМ
ПОНУДЕ
Уколико у фази стручне оцене понуде нару-
чиоцу понуда није сасвим јасна, од понуђача
може да захтева додатна појашњења понуде у
циљу њене правилне оцене. Такође, у посебно
оправданим случајевима наручилац може да
изврши одређене провере и увид код понуђа-
ча, односно његовог подизвођача.
Појашњење понуде понуђача било је
дозвољено и раније и биће дозвољено и у
наредном периоду, односно у периоду при-
мене Закона, с тим што ће се сада обављати
на Порталу јавних набавки. Појашњењем
се наручиоцу разјашњава део понуде који му
није јасан, било да је реч о нечиткости неког
документа или одређеног дела било када по-
даци који се налазе у документацији нису баш
најјаснији, нарочито ако постоји одређена
противречност унутар самог документа или
у поређењу са другим. Појашњење не мора да
се тражи уколико из другог дела понуде може
да се закључи да је одређени захтев испуњен,
али исто тако не мора да се тражи и ако је из
другог дела тог документа или друге докумен-
тације неспорно да понуда није прихватљива.
Међутим, уколико постоји и најмања могућ-
ност да би понуда коју комисија цени као
прихватљиву појашњењем могла да постане
неприхватљива и обрнуто, наручилац би тре-
бало да захтева додатно појашњење од пону-
ђача како би отклонио сваку дилему у вези са
мериторним одлучивањем.
Законом је прописано да у циљу поја-
шњења понуде наручилац има могућност
да затражи, а понуђач да накнадно достави
не само неопходно појашњење понуде већ и
додатне информације и додатну докумен-
тацију, уколико су у понуди ти подаци или
документација били непотпуни или нејасни.
Наведена одредба Закона отвара питање до-
пуштености допуне понуде – да ли је дозво-
љена допуна, у ком делу, у којој мери и да ли
ће се ишта променити у односу на претход-
ну праксу. Иако је претходним законом било
прописано да наручилац од понуђача може да
захтева само додатна појашњења која ће му
помоћи при прегледу, вредновању и упоре-
ђивању понуда, ако се сагледа пракса посту-
пања наручилаца и Републичке комисије за
заштиту права у поступцима јавних набавки,
достављање додатне документације није било
забрањено. Овде, наравно, није реч о накнад-
ном достављању документације коју понуђач
10
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
није доставио уз понуду. Он то није смео да
ради нити је наручилац тако нешто могао да
му тражи. Понуда понуђача који несумњиво
има грађевинску машину, а није доставио аде-
кватан доказ (нпр. извод из пописне листе или
уговор о куповини), била би одбијена, чак и да
је таква околност позната комисији наручио-
ца (нпр. кран који је наручилац захтевао као
услов техничког капацитета, понуђач има у
свом власништву, а чланови комисије за јавну
набавку виђају га сваког дана на градилишту
које се налази у близини зграде наручиоца).
Додатна документација је могла да се до-
стави као разјашњење неких спорних делова
понуде, односно неке документације која је
достављена, а није била сасвим јасна. Веома
често додатна документација се тражи од
произвођача или дистрибутера, који треба
да потврде аутентичност и валидност неке
информације или документације, дају ин-
формацију о одређеном својству производа,
овлашћењима понуђача у промету и сл. Та-
кође, додатне информације и документацију
некада достављају и надлежни органи и ин-
ституције, акредитоване лабораторије или
научни институти. Дакле, поменутим зако-
ном само је озваничено оно што се у пракси
користило и у претходном периоду. Да ли то
значи да нема разлике и да не може да се пређе
граница на коју су сви навикли – да оно чега
нема у понуди, а морало је бити, не може да
буде накнадно достављено? Одговор се дели-
мично налази у самом Закону, који предвиђа
да поменуто поступање, односно појашњење,
додатне информације и додатна документа-
ција не смеју да доведу до промене елемената
понуде који су од значаја за примену критери-
јума за доделу уговора или до измене понуђе-
ног предмета набавке.
Када се сагледа документација коју доста-
вљају понуђачи, имајући у виду да критерију-
ме за избор привредног субјекта доказују само
и искључиво изјавом, онда ће појашњење по-
нуде у датом делу бити веома ретко и сводиће
се на евентуално разјашњење нејасних и не-
доречених навода из изјаве. О додатној доку-
ментацији не може да се говори јер нема ни
основне документације којом се доказује ис-
пуњеност критеријума за избор привредних
субјеката. Међутим, када се од најповољнијег
понуђача захтева достављање конкретних до-
каза, такође може да се постави исто питање
у случају да докази нису јасни и потпуни, али
тада значај дозвољености допуне документа-
ције добија другу димензију јер није оивичен
роком за подношење понуде. Стога се највећи
простор за појашњење, достављање додатних
информација и документације, као и простор
за питање може ли се доставити накнадно не-
што чега није било у понуди, отвара када је реч
о доказивању испуњености захтева техничких
спецификација. Оно што не би требало да буде
спорно, то је да накнадно не би смело да се до-
стави било шта од документације која није
достављена уз понуду, зато што и Закон на-
води да достављање неопходних информација
или додатне документације може да се тражи
само у случају да су подаци или документација
у понуди непотпуни или нејасни, што значи да
ти докази у понуди (макар и мањкави) морају
да постоје.
Оно што би могло да буде предмет доста-
вљања додатне документације јесте одређени
део докумената који недостаје. На пример, на-
ручилац је, као потврду испуњености захтева
техничких спецификација, захтевао доставља-
ње каталога производа који се нуди. Понуђач
је, као део своје, електронски поднете понуде,
доставио и одговарајући каталог. Међутим, у
достављеном каталогу недостаје једна или не-
колико страница на којима се налазе и неки
подаци без којих наручилац не може неспорно
да закључи да понуђач нуди производ траже-
них карактеристика. Свакако да би понуђачу
требало да буде омогућено да накнадно до-
стави недостајуће странице, при чему је исто
тако логично да недостајуће странице, као та-
кве, морају да чине интегрални део каталога
у питању, а не да буду додатно израђене или
модификоване јер се онда ради о радњама које
су недозвољене, и то не само када је реч о по-
штовању прописа из јавних набавки.
Осим наведеног, Закон предвиђа могућност
исправке рачунских грешака у понуди, коју ће
извршити наручилац, уз сагласност понуђача.
Међутим, понуђач у том случају суштински
нема право избора, осим уколико услед нових
сазнања о вредности сопствене понуде изгуби
интерес да закључи уговор. Другим речима,
његова сагласност губи на значају због чиње-
11
ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ LEGE ARTIS ● ЈУН 2020.
нице да несаглашавање понуђача резултира
одбијањем понуде као неприхватљиве. Рачун-
ска грешка иде у корист јединичне цене, одно-
сно она не може да се мења због претпоставке
да приликом састављања понуде понуђач уми-
шљајно и са јасном намером уноси јединичне
цене, док је укупна цена резултат рачунских
операција које могу да буду и погрешне. Дакле,
у случају разлике између јединичне и укупне
цене, меродавна је јединична цена. Међутим,
с обзиром на то да ће део електронске понуде
бити и excel образац структуре цена, са преде-
финисаним формулама које припреми нару-
чилац, могућност рачунске грешке сведена је
на домен теорије.
ЕВЕНТУАЛНИ ЗАХТЕВ ЗА
РАЗЈАШЊЕЊЕМ НЕУОБИЧАЈЕНО
НИСКЕ ПОНУДЕ
Неуобичајено ниска понуда у смислу За-
кона представља понуду која садржи цену
или трошак који значајно одступа у односу
на тржишни и изазива сумњу у могућност
извршења јавне набавке у складу са захтеви-
ма наручиоца предвиђеним у документацији
о набавци. Не постоји образац неуобичајено
ниске понуде, односно цене (или трошка).
Штавише, идентична цена у различитом вре-
мену, простору и под различитим околности-
ма у једном случају може да буде упоредиво
тржишна, а у другом неуобичајено ниска.
Неуобичајено ниска цена има два појавна
облика: сумња у постојање и процена посто-
јања. Оба облика начелно су ствар процене
наручиоца. Он је тај који, сумњајући да ће по-
нуђена цена онемогућити успешно и квали-
тетно извршење будућег предметног уговора
о јавној набавци, не доноси одлуку о додели
уговора понуђачу који нуди ту цену, већ жели
да провери све њене саставне елементе и де-
таљну структуру како би могао да донесе аде-
кватну мериторну одлуку.
Дакле, комисија за јавну набавку не може
да одбије понуду понуђача за којег сумња да
нуди неуобичајено ниску цену, већ је дужна
да од тог понуђача захтева детаљно обра-
зложење свих саставних меродавних делова
цене, а нарочито: 1) економичност производ-
ног процеса, услуга које се пружају или начи-
на градње; 2) изабрана техничка решења или
изузетно повољне услове које понуђач има за
испоруку добара, пружање услуга или изво-
ђење радова; 3) оригиналност добара, услуга
или радова које понуђач нуди; 4) усклађеност
са обавезама које понуђач има у области за-
штите животне средине, социјалног и радног
права, као и обавезе из колективних уговора,
односно одредбе међународног права веза-
ног за заштиту животне средине, социјално и
радно право; 5) ангажовање подизвођача; 6)
могућност да понуђач добије државну помоћ.
Понуђачу мора да се остави примерен рок
за одговор. Закон није дефинисао минималан
или максималан број дана, већ да тај рок мора
да буде сразмеран обиму захтеваног образло-
жења и евентуалном времену за прибављање
пратеће документације којим се аргументује
образложење. Дакле, у циљу доношења пра-
вилне одлуке, наручилац од понуђача може
да тражи достављање одређених доказа. По
добијању одговора неопходно је проверити
све елементе образложења цене или трошка
које је доставио понуђач, при чему наручилац
опет има дискреционо право да овај пут дефи-
нитивно одлучи да ли се понуда сматра неуо-
бичајено ниском. Ипак је његова диспозиција
у одлучивању двоструко ограничена. Најпре,
уколико наручилац има сумњу да је понуда
неуобичајено ниска, а на позив понуђачу да
исту образложи не добије никакав одговор
или одговор без икаквог образложења, онда
се таква понуда по правилу одбија као неуо-
бичајено ниска. Такође, дискреционо право
наручиоца ограничено је у смислу структу-
ре образложене понуде (цене и/или трошка)
и усклађености чинилаца који су утицали на
њено формирање, са прописима из области
заштите на раду, запошљавања и услова рада,
заштите животне средине и заштите права
интелектуалне својине, али и других позитив-
них прописа.
ОДБИЈАЊЕ НЕПРИХВАТЉИВИХ
И РАНГИРАЊЕ ПРИХВАТЉИВИХ
ПОНУДА
Након прегледа и стручне оцене наручи-
лац одбија понуду, односно пријаву као не-
прихватљиву ако утврди да: 1) постоје основи
12
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ЈАВНЕ НАБАВКЕ И БУЏЕТИ
за искључење привредног субјекта; 2) нису
испуњени критеријуми за избор привредног
субјекта; 3) нису испуњени захтеви и услови у
вези са предметом набавке и техничким спе-
цификацијама; 4) није достављено средство
обезбеђења за озбиљност понуде у складу са
документацијом о набавци; 5) постоје ваљани
докази о повреди конкуренције или корупци-
ји; 6) постоје други недостаци због којих није
могуће утврдити стварну садржину понуде
или није могуће упоредити је са другим по-
нудама.
Осим тога, наручилац може да одбије, као
неприхватљиву, ону понуду која прелази из-
нос процењене вредности предмета јавне
набавке или расположивих средстава. То је
омогућавао и претходни закон, али уз мало
другачији приступ поменутој проблематици.
Наиме, претходни закон је неприхватљиву по-
нуду дефинисао, између осталог, и као пону-
ду са ценом изнад процењене вредности јавне
набавке. Ипак, исти је дозвољавао наручио-
цу да додели уговор понуђачу који нуди цену
изнад процењене вредности уколико та цена
није већа од упоредиве тржишне цене и ако су
понуђене цене у свим одговарајућим понуда-
ма веће од процењене вредности.
С друге стране, Закон понуду са ценом из-
над процењене вредности не сматра непри-
хватљивом, тако да без икаквих посебних
услова таква понуда може да се прихвати.
Међутим, наручиоцу се даје могућност да,
као неприхватљиву, одбије понуду која пре-
лази износ процењене вредности предмета
јавне набавке или расположивих средстава,
што ће и учинити у другом случају, уколи-
ко одмах не обезбеди додатна средстава на
законит начин. У супротном, закључењем
уговора на износ који је већи од износа ра-
сположивих средстава у финансијском пла-
ну наручилц би преузео обавезе супротно
Закону о буџетском систему.
Прихватљиве понуде комисија за јавну на-
бавку рангира применом критеријума за доде-
лу уговора одређеног у позиву за подношење
понуде и конкурсној документацији, односно
применом методологије за доделу пондера за
сваки елемент критеријума. Ако постоје две
или више понуда које су применом критери-
јума за доделу уговора једнаке, наручилац ће
уговор доделити у складу са резервним кри-
теријумима. Наручилац је дужан да предвиди
барем један резервни елемент критеријума, а
ако и након примене резервних критеријума
постоје две или више понуда које су једнако
рангиране, наручилац ће доделити уговор по-
нуђачу који буде извучен путем жреба.
САСТАВЉАЊЕ ИЗВЕШТАЈА О
ПОСТУПКУ ЈАВНЕ НАБАВКЕ
Након што је завршила стручну оцену по-
нуда, комисија за јавну набавку саставља изве-
штај о поступку јавне набавке. Управо се тим
актом окончава рад комисије за јавну набавку.
Закон је таксативно навео тринаест елемена-
та извештаја о поступку јавне набавке, али
ће њихов број и структура варирати, пре све-
га у зависности од врсте поступка, броја и са-
држине понуда, али и по питању процењене
вредности, врсте предмета набавке и сл.
Извештај о поступку набавке веома је ва-
жан јер представља основ за доношење ме-
риторне одлуке којом се окончава поступак,
а често наручиоци практикују да исти у свом
значајном делу постане и интегрални део
саме одлуке о додели уговора, односно одлу-
ке о обустави поступка. Због тога сви чланови
комисије изради наведеног документа морају
да приступе темељно. Значај извештаја о по-
ступку јавне набавке утолико је већи уколико
постоје понуде које су одбијене, када је на-
рочито важно образложење таквог поступа-
ња, које мора да буде засновано на правилно
утврђеном чињеничном стању и утемељено у
захтевима документације о набавци, са реле-
вантним правним основом из Закона.
Извештај о поступку јавне набавке није
оглас о јавној набавци нити је акт којим се ди-
ректно одлучује о правима заинтересованих
страна. Стога, иако документ садржајно де-
финисан у Закону, извештај о поступку јавне
набавке представља акт интерног карактера,
што значи да се не доставља понуђачима.